DAČIĆ: PRIČA O KRIMINALU KAO IZGOVOR ZA NASILjE NAD SRBIMA

KRAGUJEVAC, 19. avgusta (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da priča o kriminalu na severu Kosova i Metohije služi kao izgovor da prištinske vlasti izvrše nasilje nad Srbima. "Kriminal na severu Kosova postoji kao i u drugim krajevima i on, može se reći, predstavlja lokalnu opasnost", rekao je Dačić i naglasio da mnogo veći kriminal postoji u Prištini koji predstavlja globalnu opasnost. Napominjujući da se u Prištini ilegalno trguje ljudskim organima, novcem, drogom, ljudima, Dačić je pozvao Euleks na bolju saradnju u borbi protiv kriminala. Na pitanje novinara povodom izjave zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera u Prištini da je Kosovo nezavisna i suverena država, Dačić je odgovorio da je Riker juče u Beogradu ponovio da su SAD protiv jednostranih poteza. Ovakva izjava Rikera nije ništa novo i to je poznata retorika SAD, rekao je Dačić, napominjujući da je u jučerašnjem rezgovoru sa njim više puta ponovljeno da se otvorena pitanja moraju rešavati dijalogom, da je važno sačuvati mir i čuvati se svih jednostranih poteza koji mogu biti veoma opasni za Balkan. "Takve izjave mogu da se shvate kao podsticaj Albancima da silom uspostave vladavinu prava", ocenio je Dačić i naglasio da je i Srbija za vladavinu prava i zakona, ali uz poštovanje demokratije i ljudskih prava. "Ukoliko Srbi sa severa Kosova ne žele da budu integrisani, onda imaju ista prava kao Albanci koji nikada nisu želeli da se integrišu u Srbiju", naglasio je Dačić. Ministar Dačić je u Donjim Grbicama kod Kragujevca prisustvovao snimanju poslednje scene igranog filma i dramskog serijala "Led".

MIHAJLOVIĆ: TIHI DIPLOMATSKI RAT ZA KOSOVO I METOHIJU

BEOGRAD, 22.avgusta (Tanjug) Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović izjavio je da su prištinske privremene vlasti izdvojile veliki novac za obnovu akcije za priznavanje Kosova, ali da to što su Benin, Niger i Gvineja poslednjih dana priznale Kosova nije ni veliki, ni ozbiljan korak ka nezavisnosti. "To su manje zemlje i njihovo priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova je pre svega posledica pritisaka lobija sa zapada, dok je nosilac tih aktivnosti u Prištini Bedzet Pacoli, koji u tu svrhu troši mnogo novca. U suštini, među tim zemljama nema ključnih država koje su važne za odlučivanje u svetskim razmerama", rekao je Mihajlović u intervjuu "Politici" od ponedeljka. On je podsetio da su "sve ekonomski i politički jake zemlje, saveznici te 'nezavisnosti', priznale Kosovo odmah", ali da to nisu uradile sve druge važne zemlje, u Latinskoj Americi, Rusija, Indija, Kina... "To su ozbiljne zemlje, sa rastućim ekonomskim i političkim uticajem i njihove vlade znaju da bi priznavanje nezavisnosti Kosova značilo ozbiljno kršenje međunarodnog prava", kazao je Mihajlović. Prema njegovim rečima, suštinski, o statusu Kosova i Metohije će, ipak, morati da se raspravlja u UN. "Ujedinjene nacije moraju voditi računa o međunarodnom pravu, u protivnom svet bi bio doveden na ivicu haosa, jer bi se u svim delovima sveta otvorilo po nekoliko 'Kosova'". "Naša kontraakcija traje od dana proglašenja nezavisnosti Kosova i odvija se nesmanjenim tempom. Imamo stalne kontakte sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, ali i sa onima koje su priznale, i lobiramo za to da se problem reši dijalogom, da se o statusu raspravlja u UN, a ne da se tim nekim unilateralnim aktima menja situacija na terenu", kazao je Mihajlović. U suštini, istakao je on, "to je tihi diplomatski rat za Kosovo i Metohiju" s jedne strane Priština i jake zapadne zemlje, s druge strane naša diplomatija. "Za sada pobeđujemo u tom 'ratu'. Naše Ministarstvo spoljnih poslova vodi zaista ozbiljnu akciju i ta akcija je urodila plodom", smatra Mihajlović. "Ako se sećate, bilo je pretpostavki iz evropskih centara moći i iz SAD da će u prvih mesec dana posle proglašenja nezavisnosti 100 zemalja priznati Kosovo i to je bilo na neki način tretirano kao sigurno obećanje, a to se nije desilo. Ipak, najvažnije je da status Kosova i Metohije ne može, niti će ikada moći da se rešava bez Srbije", istakao je Mihajlović.

MISIJA SRBIJE PRI UN: SAVET BEZBEDNOSTI DA UKAŽE NA NEPRIHVATLjIVOST AKATA SILE

NjUJORK, 20. avgusta (Tanjug) Srbija očekuje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, na narednoj sednici posvećenoj Kosovu, iznese stav o neprihvatljivosti pokušaja da se stanje u toj pokrajini promeni silom, rečeno je Tanjugu u srpskog misiji pri UN. Sednica Saveta bezbednosti zakazana je za 29. avgust i na njoj će učestvovati ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. Iako je to redovna tromesečna sednica, ovog puta, naglasak će biti na situaciju na severu Kosova i unilateralnim aktima sile od strane prištinskih vlasti. Cilj Srbije je da Savet bezbednosti iznese mišljenje o neprihvatljivosti menjanja stanja na terenu aktima sile i da uputi poziv da se to ne ponovi, rečeno je Tanjugu. Isticanje nedopustivosti akata sile, posebno je važno zbog toga što je u toku dijalog Beograda i Prištine, čiji nastavak je najavljen već za 2. septembar. Takav stav Saveta bezbednosti može da se izrazi i kroz predsedničko saopštenje. Pored toga, Srbija će ponoviti svoj zahtev da Savet bezbednosti usvoji rezoluciju po kojoj bi se istraga o trgovini organima na Kosovu vodila pod mandatom UN, mada neće insistirati da se na toj sednici donese odluka. Na sednici 29. avgusta, generalni sekretar UN Ban Kimun će podneti redovni izveštaj o situaciji na Kosovu, koji pokriva period od 16. aprila do 15. jula, to jest pre unilateralnog pokušaja administracije u Prištini da zauzme dva administrativna prelaza na severu pokrajine. Zato će sa najnovijom krizom na severu pokrajine članove Saveta bezbednosti upoznati novi vršilac dužnosti šefa UNMIKa Farid Zarif, a ambasadori će u raspravi imati prilike da iznesu stavove svojih država. Kriza na Kosovu počela je 25. jula kada su pripadnici specijalnih snaga kosovske policije ROSU pokušali da zauzmu administrativne prelaze na severu Kosova, što su Srbi sa severa sprečili. Kriza je posle skoro dve nedelje završena tako što je sa obe strane prihvaćen dogovor koji su postigli predstavnici Vlade Srbije i komandant Kfora Erhard Biler. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je ranije da će ta sednica predstavljati svojevrstan trenutak istine i da će posle toga biti jasno kakav je stav međunarodne zajednice u vezi sa onim što se dogodilo na severu Kosova.

KUĆI: AKCIJA VLADE NA SEVERU MOŽDA I PRE 15. SEPTEMBRA

PRIŠTINA, 22. avgusta (Tanjug) Potpredsednik kosovske vlade Hajredin Kući izjavio je da na severu Kosovu može da usledi akcija uspostavljanja reda i zakona i pre 15. septembra kada ističe usmeni dogovor Kfora sa Prištinom i Beogradom o rešavanju krize u tom delu Kosova. Kući je tokom jučerašnjeg predstavljanja rada kosovskog Ministarstva pravde u prvih šest meseci rekao da je namera kosovske vlade da preuzme kontrolu na prelazima kod Jarinja i Brnjaka na severu Kosova, prenosi danas prištinski list "Koha ditore". "Radimo marljivo i sa dodatnim intenzitetom na uspostavljanju normalnog stanja u najkraćem mogućem roku . Trenutno imamo kontrolu Kfora, a imaćemo kontrolu nad carinskim punktovima čim to bude moguće. To se može desiti i pre 15. septembra , ali posle 15. septembra biće uspostavljena vladavina prava i kontrola carinskih punktova", rekao je Kući. Što se tiče uvođenja pravosudnog sistema na severu, on je rekao da sudije i tužioci treba da ispune tri kriterijuma, a to su da "uspostave jedinstven sistem sudstva, da sudije i tužioce treba da imenuju kosovske institucije i, treće, treba da budu uključeni u sistem Kosova", kazao je Kući. On se nije osvrtao na najave fantomske organizacije Albanaska nacionalna armija (ANA) da će, ukoliko do kraja septembra kosovska vlada ne preuzme kontrolu na severu Kosova, aktivirati svoje jedinice i otpočeti akcije u tom delu Kosova. Kući je rekao da nije upoznat sa najavom ANA o ponovnom aktiviranju povodom zbivanja na severu Kosova.

BOGDANOVIĆ: ISTRAGA NIJE SPORNA, ALI OVO NIJE NAČIN

LEPOSAVIĆ, 21. avgusta (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je danas da događaji u Lešku, kod Leposavića, gde je akcija zaplene bagera u postrojenju Srbija šuma, izvršena po nalogu Euleksa, uznemirila tamošnje Srbe, "ne služi na čast, pre svega misiji Euleks, a ni Kforu", koji je pomagao u akciji. "Ovoliko demonstriranje sile i uznemiravanje naroda radi preuzimanja jednog bagera svakako šalje jasnu poruku da se i dalje nastavlja sa jednostranim potezima", rekao je Bogdanović Tanjugu. On je ocenio da je "Euleks u konfuziji" i da nije dobro što se akcije izvode bez znanja lokalne samouprave i naroda i bez njihove saglasnosti, ali da sama istraga nije sporna. "Naravno, nema niko ništa protiv da se taj bager preuzme i forenzički ispita, ali ne može se taj bager uzimati bez ikakvih papira. Ne može se konfiskovati ničija imovina bez potvrde" kazao je Bogdanović. On je dodao da se situacija smirila, a bager otpremljen u južnu Mitrovicu tek nakon što je Euleks izdao potvrdu preduzeću čiji je bager. "Euleks je u potpunoj konfuziji i preduzima neke aktivnosti koje se kose sa interesima građana na severu KiM. Nemamo ništa protiv da se ispita ko je palio Jarinje, ali ne na ovakav način", naglasio je Bogdanović. On je izrazio uverenje da jutrošnji događaji neće negativno uticati na nastavak dijaloga Beograda i Prištine. "Hoću da verujem da to neće uticati na nastavak dijaloga, jer smo čvrsto opredeljeni za dijalog", zaključio je.

ZA BERIŠU PRIŠTINA FAKTOR REGIONALNE STABILNOSTI

TIRANA, 19. avgusta (Tanjug) Premijer Albanije Salji Beriša je u razgovoru s kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom, izjavio da ceni odlučnost vlade u Prištini da uspostavi i sprovede vladavinu zakona i ustavni red na celoj teritoriji Kosova, saopštila je danas albanska vlada. Beriša se juče sastao s Jahjagom u rezidenciji albanske vlade u Valoni, prenela je albanska agencija ATA. Beriša je pohvalio ulogu Jahjage u "jačanju pozicije Republike Kosovo kao faktora mira i stabilnosti na Balkanu", navedeno je u saopštenju albanskog Saveta ministara.

EULEKS: USKORO POČINjE ISTRAGA O TRGOVINI ORGANIMA

BEOGRAD, 22. avgusta 2011. (Beta) Regrutovanje članova posebnog tima za vođenje istrage o trgovini ljudskim organima pri kraju je i očekuje se da će tim uskoro početi da radi, rekao je danas portparol Euleksa Kai MilerBerner (MuellerBerner). "Regrutovanje se finalizuje. Očekujemo da će specijalni tim početi rad uskoro, a radiće na osnovu preliminarne istrage koju je Euleks počeo", rekao je za agenciju Beta MilerBerner. Portparol nije mogao da precizira kada će tim početi da radi. "Preduzimamo potrebne korake za tim da brzo počne sa svojom istragom. Dobili smo uveravanja o podršci od relevantnih faktora u Tirani i u Beogradu", dodao je MilerBerner.

SRBIJA - NEMAČKA

MERKELOVA SE RADUJE POSETI SRBIJI

BERLIN, 22.avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel danas počinje posetu Balkanu, tokom koje će, posle Zagreba, uveče doputovati u Beogradu, gde će sutra razgovarati sa državnim vrhom Srbije. Merkelova je pred posetu u svojoj video poruci navela da će jedan od njenih zadataka u Beogradu, koji prvi put posećuje od kako je 2005. godine izabrana za nemačkog kancelara, biti zalaganje za obnovu dijaloga Beograda i Prištine. Ona je rekla da se raduje poseti Srbiji, jer Nemačka i Srbija imaju dobre bilateralne odnose, kao i da je Srbija prošlih meseci i godina uspela da postigne izvesne stvari da bi mogla da ide putem ka Evropskoj Uniji (EU), naglasivši da tu pre svega spada hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadzića i njhivo izručenje Haškom tribunalu. Posle današnjih razgovora u Zagrebu, Merkel će se sutra sresti sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Palati Srbija, gde će biti vođeni razgovori u četiri oka, nakon čega će biti održan sastanak delegacija dve zemlje, a zatim i zajednička pres konferencija Tadića i Merkelove. U Beogradu će Merkel razgovarati o međunarodnim, bilateralnim i privrednim temama, približavanju Srbije EU i razvoju situacije u regionu, posebno na Kosovu, saopštio je u Berlinu portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, najavljujući njenu posetu. Osim razgovora sa predsednikom Tadićem, Merkelova će, kako je najavio Zajbert, imati i susret sa srpskim premijerom Mirkom Cvetkovićem, kao i sa udovicom premijera Zorana Djinđića, Ružicom, i stipendistima Fonda "Dr Zoran Djidnđić". Poseta Angele Merkel pripremana je od februara i, kako je pre nekoliko dana rekao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić, nije vezana za nedavna dešavanja na severu Kosova. Kakvu će poruku kancelarka, čija reč u Evropi ima posebnu težinu, doneti u Srbiju u momentu uznemirenosti zbog događaja na severu Kosova i godini srpskih nadanja za kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji (EU) za Beograd može biti veoma važno, jer analitičari kažu da je baš Nemačka, kao vodeća zemlja moći i odlučivanja EU, bez obzira na političke razlike Beograda i Berlina, jedna od najvažnijih tačaka podrške Srbiji na putu evrointegracija. Sudeći prema njenim izjavama i izjavama iz redova njenih demohrišćana, sasvim je izvesno da Beograd i Priština moraju normalizovati odnose, ako se, s gledišta Berlina, želi bilo kakav napredak ka EU. Pod često korišćenim terminom "normalizacija odnosa Beograda i Prištine" podrazumeva se, u svakom slučaju, mir i regularnost u svim sferama života ljudi, ocenjuju i štampa i političari u Berlinu. Nemačka štampa piše, takođe, pozivajući se informacije iz vlade u Berlinu, da je rešenje kosovskog knflikta, jedna od najvažnijih pretpostavki za perspektivu pristupa Srbije EU i da je, kako prenosi ''Handelsblat'', promena granica na Balkanu isključena. Poslednji put je jedan nemački kancelar Srbiju posetio 2003. godine bio je to prethodnik Merkelove, socijaldemokrata Gerhard Šreder. Kada je reč o poseti Merkelove, na dnevnom redu biće i privredne teme, a o važnosti jačanja ekonomske saradnje Srbije i Nemacke svedoce i podaci da je prošle godine obim robne razmene dve zemlje iznosio oko dve milijarde evra, pri čemu je nemački izvoz u Srbiju iznosio 1,33 milijarde, a uvoz iz Srbije 760 miliona evra. Kancelarka Merkel, jedna od najmoćnijih žena sveta, doktor fizike, odrasla je u Istočnoj Nemačkoj, nekada "politička učenica" Helmuta Kola, važi za političarku jasnih reči. Merkel je, kažu analitičari, realna, pragmatična i u svakoj situaciji traži rešenje.

DAČIĆ: NEMAČKA ĆE I DALjE PODRŽAVATI SRBIJU

KIKINDA, 21. avgusta (Tanjug) Zamenik premijera Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je siguran da će Nemačka i dalje podržavati Srbiju na njenom evropskom putu i da će poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu proteći u pozitivnoj atmosferi. Dačić je izrazio uverenje da će dve zemlje sve sporne stvari rešavati tako da to ne ugrozi evropski put Srbije, ali ni državne i nacionalne interese. On je naglasio da je Nemačka jedna od ključnih zemalja EU, zbog čega je odnos sa tom državom od vitalnog značaja za evopsku poziciju Srbije. "Siguran sam i nadam se da će Nemačka, koja je i do sada pružala podršku našem evropskom putu, to činiti i dalje i da ćemo stvari koje su sporne rešavati tako da to ne koči naš evropski put i da ne predstavlja odstupanje od naših državnih i nacionalnih interesa", rekao je Dačić u Kikindi. Dačić je kazao da bi dve zemlje zajedno trebalo da se potrude "da nađu neki zajednički imenitelj, bez obzira što postoje neke stvari oko kojih se ne slažu". "Očekujem da to (poseta Merkelove) bude poseta u pozitivnoj atmosferi, nasuprot možda nekim najavama koje su dolazile iz nekih nezvaničnih krugova", dodao je ministar unutrašnjih poslova.

MAS: POSETA MERKELOVE SIGNAL INVESTITORIMA

BEOGRAD, 22. avgusta (Tanjug) Prva poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji pada u "pravom trenutku", posebno na ekonomskom planu, imajući u vidu rastući interes nemačkog i srpskog biznisa da rade zajedno, ocenio je nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas. Mas je u intervjuu Tanjugu ukazao da je ove godine udvostručen broj nemačkih kompanija koje su zainteresovane da rade u Srbiji. Govoreći o novim nemačkim investicijama u Srbiju, nemački diplomata je najavio da će u novembru u Leskovcu biti otvorena fabrika čarapa kompanije Falke, a da je i Simensova fabrika u Subotici povećala investicije. Značajan je, kaže Mas, i broj kompanija koje ili počinju proizvodnju u Srbiji, ili finalizuju planove za to. Direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Nemačkoj Milanka Vučić smatra da je poseta kancelarke izuzetno značajna za Srbiju i ceo region, jer će dati signal nemačkim investitorima da dodatno ulažu u našu zemlju "Dolaskom Angele Merkel nemački privrednici dobijaju signal da je Srbija zemlja o kojoj treba razmišljati, da je Srbija zemlja kojoj nemačka vlada poklanja pažnju i da sa većim interesovanjem mogu analizirati mogućnosti za poslovanje u Srbiji", rekla je Tanjugu Vučić. Ona nije mogla da kaže da li će prilikom posete Merkelove Srbiji biti nekih konkretnih razgovora iz oblasti privrede, ali je takođe naglasila da nemačka preduzeća svakodnevno pokazuju interesovanje da ulažu u Srbiju, posebno u oblasti elektronike, elektrotehnike i hemijske industrije. Nemačka je najznačajniji privredni partner Srbiji u okviru Evropske unije, napomenula je ona i istakla da je od 2000. godine postignut izuzetan napredak u spoljnotrgovinskoj razmeni dve zemlje, koja je u prošloj godini premašila dve milijarde evra. Deficit na srpskoj strani u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Nemačkom je i dalje veliki, međutim to bi se moglo ispraviti, jer je nemačko tržište ogromno tržište od 82 miliona stanovnika na kome ima mesta za robu svih kvaliteta i cena, poručila je Vučić. Naši privrednici bi trebalo da se više zainteresuju za povećanje plasmana domaće robe na nemačko tržište i da koriste programe promocije koje nudi PKS za nemačko tržište, kazala je ona i dodala da je u Srbiji aktivno više od 300 nemačkih firmi koje su uložile ukupno oko 1,5 milijarde evra, što Nemačku čini trećom zemljom, po visini stranih investicija u našoj zemlji. Ta preduzeća u Srbiji zapošljavaju oko 20.000 ljudi, navela je Vučić. Ona je dodala i da je robna razmena dve zemlje za prvih pet meseci iznosila 945 miliona evra i da se očekuje da će ta razmena do kraja godine prevazići dve milijarde evra. Vučić je kazala da bi trebalo da bude veća razanolikost robe koju izvozimo na nemačko tržište, pošto za sada izvozimo proizvode iz oblasti agrara, žitarice zamrznuto voće i povrće, mašine, prozivode od metala, tekstil, plastiku i farmaceutske proizvode, a mogli bi više da izvozimo prozvode malih i srednjih preduzeća. Kad je reč o nemačkim inversticijama u našoj zemlji, najveće pojedinačno ulaganje je kupovina 'Hemofarma' od strane Stada za oko 480 miliona evra. "Sledeće ulaganje po veličini je trgovinski lanac Metro keš end keri (Metro Cash&Cary) s nešto preko 160 miliona evra. Jedno od velikih ulaganja je i Meser Tehnogas, preko 100 miliona evra", precizirala je nedavno Olivera Kiro, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS za Dojče vele. "Hemijska industrija Henkel je takođe jedno od velikih ulaganja sa oko 80 miliona evra. U šećernoj industriji beležimo ulaganje Nord Cukera od oko 50 miliona evra. U Srbiju su uložili i Knauf, kao i brojni investitori u proizvodnji delova za automobile poput firmi 'Leoni' i 'Norma group', tekstilna industrija 'Falken', kao i mnogi drugi manji investitori", rekla je ona. Zamenik predsednika Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu Bojan Predojević rekao je da je nemačka privreda u Srbiji organizovana preko udruženja nemačkih preduzeća i da je njihova ocena da u Srbiji vlada "veoma pozitivan privredni ambijent". Predojević je napomenuo da Srbija treba da uloži dodatne napore, poput usklađivanja propisa sa EU. Nemački privrednici, prema njegovim rečima, imaju uobičajene primedbe na poslovnu atmosferu u Srbiji, koje se uglavnom odnose na državnu administraciju, tendere, odnosno korupciju, ali i kosovski problem. "Naravno, to su donedavno bili i problemi sa Hagom, sada i problem Kosova. To su svakako argumenti koji ne idu u prilog nekom brzom odlučivanju o investiranju u Srbiju", kaže Predojević. Što se tiče potencijala za dalju privrednu saradnju Srbije i Nemačke, Olivera Kiro ističe da postoji i dalje veliko interesovanje nemačkih investitora za ulaganje u delu automobilske industrije, rudarstvo i energetiku, kao i u poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Predojević je dodao da prehrambena industrija ima veliki potencijal i da Srbija tu ima komparativne prednosti u ovom delu Evrope. Nemačka je i najveći bilateralni donator Srbije: od 2000.godine izdvojila je oko milijardu evra pomoći i donacija, koja su investirana mahom u infrastrukturu, energetiku, vodosnabdevanje, podizanje kapaciteta lokalnih samouprava, kao i za humanitarne potrebe.

SRBIJA - EU

KACIN: LAŽNA DILEMA KOSOVO ILI EU

NOVI SAD, 21. avgusta (Tanjug) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo i Metohiju i da je dilema Kosovo ili Evropska unija (EU) lažna. Prema njegovim rečima, od Beograda se traži da realizuje vlastiti akcioni plan, ali i da postigne napredak u dijalogu s Prištinom, ukljucujući i problem oko pečata kako bi se uklonile trgovinske barijere između dve strane. "Od Srbije niko ne traži da prizna Kosovo da bi dobila status zemlje kandidata ili datum za početak pregovora. Od Beograda se traži da realizuje sopstveni akcioni plan, ali i napredak u pregovorima s Prištinom", naveo je on u autorskom tekstu obvaljenom u novosadskom "Dnevniku". Kacin smatra da je dilema Kosovo i /ili EU lažna, jer je niko nije postavio, pa ni Brisel. "Kontraproduktivno je odgovarati na nešto s čime se u ovom trenutku EU ne bavi", istakao je slovenački parlamentarac. "Srbija postoji i napreduje, ali postoji i Kosovo, koje je u postojećim granicama priznala velika većina članica EU, sve zemlje kandidati za članstvo i preostale članice zajedničkog tržišta", zaključio je Kacin.

MERKEL: DUŽNIČKA KRIZA NEĆE UTICATI NA PERSPEKTIVU REGIONA

BERLIN, 22. avgusta (Tanjug) Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se problemi dužničke krize u pojedinim zemljama EU neće odraziti na evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana. "Svim zemljama na Zapadnom Balkanu otvorili smo mogućnost da postanu članice EU... Ako Grčka, Portugal i Irska imaju teškoća, drugim zemljama nećemo oduzeti perspektivu", rekla je Merkel u sinoć emitovanom intervjuu Hrvatskoj radioteleviziji, uoči posete regionu. "To zavisi samo od toga ispunjavaju li te zemlje uslove...Važno je, na primer, da Srbija sarađuje sa Kosovom. Bosni i Hercegovini je potrebna vlada. Makedonija treba da reši spor sa Grčkom oko imena", istakla je nemačka kancelarka. Merkelova je rekla da će, tokom današnje posete Hrvatskoj, zamoliti da se Zagreb "aktivno zauzme za zemlje koje još nisu stigle tako daleko" u procesu evrointegracija, "na primer, Bosnu i Hercegovinu, kao i da konflikt između Srbije i Kosova ne eskalira". Merkelova je rekla da svaka zemlja može doprineti stabilnosti zone evra. "Svaka zemlja može nekako doprineti. Estonija i Letonija su primeri kako se velikim nastojanjima i teškim naporima može doprineti da cela Evropa bude stabilna i da ekonomija počiva na dobrim temeljima", rekla je.

MAS: NE POSTAVLjAMO NOVE USLOVE SVAKOG MESECA

BEOGRAD,21. avgusta (Tanjug) Nema novih uslova za Srbiju na putu ka EU, poručio je nemacki ambasador Volfram Mas pred prvu posetu kancelarke Angele Merkel Beogradu. "Ne radi se o tome da Nemačka postavlja nove uslove svakog meseca", kaze Mas u intervjuu Tanjugu na pitanje kakvu će poruku Merkelova doneti u Beograd. Uslovi za EU članstvo su, dodaje on, postavljeni Kopenhaškim kriterijumima 1995. godine, a sve što se traži od zemlje koja je podnela molbu za kandidaturu pa i od Srbije jeste da ispuni te kriterijume. Komentarišhući šanse Srbije da do kraja godine dobije i kandidaturu, i datum početka pregovora o članstvu u EU, Mas ističe da je to "tehnički izvodljiv, ali ambiciozan cilj". "Već godinama ulažemo dosta napora i materijalne, finansijske i lične pomoći da Srbiju približimo EU. Ipak, moramo biti svesni da je potrebno vreme da se prođu izvesne procedure", navodi on. Mas objašnjava da je u Nemačkoj, od donošenja Lisabonskog sporazuma, na snazi pravilo da se parlament, a ne vlada pita o određivanju datuma početka pregovora neke nove zemlje kandidata sa EU. "Odluka o određivanju datuma nije na vladi nego na parlamentu koji treba da donese odluku na koju će vlada reagovati a to znači da nam treba u najmanju ruku par nedelja za tu proceduru", navodi nemački ambasador. On napominje da to onda znači da predlog mora biti blagovremeno iznet u parlamentu da bi imao vremena da prođe različite odbore i stigne na plenarnu sednicu, pri čemu treba imati na umu da parlament ima ograničeni broj zasedanja u toku godine. Kad je reč o onome sto Srbija treba da uradi u daljem procesu evrointegracija, Mas ponavlja da nema novih uslova, osim kopenhaških kriterijuma. "Što se tiče Kosova, to se može sažeti u očekivanju od nove članice da pokaže spremnost na saradnju i dobrosusedske odnose. A dobrosusedski odnosi znače da ste spremni i sposobni da sva otvorena pitanja koja utiču na svakodnevni život građana rešavate na miran i konstruktivan način", precizira nemački ambasador. Mas podseća da je stav Nemačke u vezi sa Kosovom dobro poznat. "Priznali smo Kosovo kao nezavisnu državu. Ne pritiskamo Srbiju da učini isto, ali ono što očekujemo jeste da Srbija nađe rešenje za problem Kosova a mi verujemo da se to najbolje može postići ako dve strane razgovaraju kao što čine u dijalogu u kojem posreduje EU", navodi Mas. Nemački ambasador veruje da nema razloga da dijalog ne uspe. "Nisam spreman ni da razmišljam o tome da dijalog može da ne uspe, jer je taj dijalog u interesu obe strane. Obe strane teže da postanu članice EU, obe znaju da imaju dosta praktičnih pitanja koja treba rešiti, pa zašto ne bi bilo moguće pronaći rešenja za ta otvorena pitanja", napominje nemačkih diplomata. On priznaje da "ponekad neće biti lako" što je, kaže, razumljivo, jer je potrebno vreme i napori da se izglade razlike, dodajući da je uveren da su obe strane spremne da ulože to vreme i napore. Put nije uvek prav, ali treba izvući pouke iz dosadašnjih iskustava, savetuje Mas. Upitan koje bi bilo primenljivo rešenje za Kosovo, on podvlači da Nemačka nikad nije sugerisala neko određeno rešenje i da smatra da je najbolje ako dve strane pronađu ono koje je obostrano prihvatljivo. Međutim, uvek smo bili protiv toga da se razgovara o podeli Kosova jer mislimo da ona "ne bi bila korisna", dodaje Mas. Što se tiče Srba na severu Kosova, ambasador napominje da u svetu ima mnogo različitih modela gde je život manjina organizovan na način da su ti ljudi zadovoljni u zemlji u kojoj žive. "Moj savet je uvek: pogledajte kako su drugi rešili probleme, uzmite najbolje od onoga što vidite i učinite ga još boljim", kaže Mas. On veruje da će i kosovski Srbi prihvatiti rešenje koje bi im ponudilo "perspektivu održive prosperitetne budućnosti". "Kada sam rekao obostrano prihvatljivo, mislio sam na rešenje takve vrste da ljudi zaista osećaju da im je bolje. Sada je jasno iz onoga sto vidimo da im (Srbima na severu Kosova) u ovom trenutku situacija nije veoma pozitivna. Mislim da ako biste ljudima ponudili perspektivu održive prosperitetne budućnosti zašto je ne bi prihvatili", pita se Mas.

DIJALOG BEOGRADA I PRISTINE

LIHT: NASTAVAK PREGOVORA IZUZETNO VAŽAN

BEOGRAD, 20. avgusta (Tanjug) Predsednica Političkog saveta Ministarstva inostranih poslova Sonja Liht izjavila je da je izuzetno važno da Beograd i Priština nastave pregovore i naglasila da se mora naći modus za prisustvo Srbije na regionalnim forumima na kojima su pozvani i predstavnici Kosova. "Naš neodlazak (na te skupove) pre svega košta nas jer nismo prisutni, a onaj ko nije prisutan lako ga je zaboraviti, pa i oštetiti", rekla je Liht u intervjuu za današnji "Blic". Na pitanje kakav bi modus bio prihvatljiv, ona je rekla da se često pominje iskustvo Nemačke. "Činjenica je da je Nemačka ušla u Evropsku ekonomsku zajednicu a da nije priznala Istočnu Nemačku, međutim, bila je prisutna sa predstavnicima Istočne Nemačke na svim značajnim međunarodnim skupovima. Da li će modus biti da se zaobiđu znamenja država i da se ide sa imenima učesnika, na primer, ili nešto drugo, videćemo", rekla je ona. Liht, koja je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kazala je da je to nešto čime pregovarači treba da se bave, "i naravno njihov glavni mentor Evropska unija". Ona je ocenila da će poslednja dešavanja na severu Kosova uticati na odluku Evropske komisije kada je reč o naporima Srbije da do kraja godine dobije i status kandidata i datum početka pregovora za ulazak u Evropsku uniju, ali i navela da mnogo toga zavisi i od zemalja članica. "Ta dešavanja će svakako uticati na odluku Evropske komisije", rekla je Liht i dodala da su zemlje članice te koje će odlučiti da li će Srbija dobiti kandidaturu i datum za početak pregovora. "Komisija će ocenjivati pre svega šta smo uradili od zadatih poslova, u kojoj meri su usvojeni zakoni i koliko se primenjuju, kako se sprovodi reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, kako se poštuju ljudska i manjinska prava. Ocenjivaće i sve druge reforme. Dakle, mnogo zavisi od komisije, ali i od zemalja članica. One su te koje će odlučiti da li ćemo dobiti kandidaturu i datum za početak pregovora", navela je ona. Liht je rekla da ne veruje da je datum u ovom trenutku toliko značajan "ako se u izveštaju EK oceni da smo uradili ogroman deo onoga što nam je zadato". "Datum može da dođe sada ili za pola godine. On je garancija više da odmičemo na evropskom putu. Nije najvažniji datum već kandidatura, jer se nikad nije desilo da je ona povučena", rekla je Liht. Kada je reč o poseti nemačke kancelarke Angele Merkel u Srbiju, Liht je kazala da ta poseta ima više značenja. "Kada se fokusiramo isključivo na to da li Merkelova dolazi sa porukom da Srbija prizna Kosovo, gubimo iz vida širi evropski i svetski kontekst koji je i za nas veoma značajan. Da bismo razumeli da ta poseta ima više značenja, moramo da pogledamo stvari iz šire perspektive. Naravno da je Kosovo značajna tema, vezana i za našu evropsku budućnost, ali sam ubeđena da to nije jedini razlog posete", rekla je Liht. Ona je kazala da je Nemačka veoma važan partner Srbije i celog Balkana. "Nemačka nam je od 2000. godine dala nekoliko stotina miliona evra bespovratne pomoći i to za vrlo značajne kapitalne projekte. Nemačka Agencija za tehničku pomoć je u Srbiji već 10 godina i, između ostalog, ulaže veliki napor na preformulisanju naših energetskih mogućnosti", dodala je Liht. Liht je rekla da od toga zavisi budućnost zemlje, "jer ako nemamo mnogo odgovorniju energetsku politiku nemamo šanse da izađemo iz siromaštva". "Dakle, postoji nešto što je direktna i nešto što je indirektna pomoć i veoma nam je značajna njena podrška za dobijanje kandidature i nakon toga u procesu pregovora", rekla je Liht. Istakavši da je Nemačka najuticajnija članica EU i daje najveći neto doprinos evropskim fondovima, Liht je podsetila da se Merkelova pre neki dan sastala s predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem da se dogovore o stvaranju evropske ekonomske vlade. "To su izuzetno značajni momenti u trenutku ozbiljne krize u evrozoni i kada svetu preti novi talas krize. Nije dobro za nas da gledamo na svet samo iz svoje perspektive, moramo imati u vidu i širi kontekst", kazala je ona.

DjELIĆ: NEĆEMO PRIZNATI KOSOVO, POTREBAN NOVI MODEL REŠENjA

BERLIN, 20. avgusta (Tanjug) Potpredsednik vlade Srbije Boždar Djelić izjavio je, u intervjuu za nemački ''Dojčlanradio'', da Beograd neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali da "zajedno možemo pronaći jedno rešenje i poseban model". Djelić je istakao da se problem administrativnih prelaza na severu pokrajine može rešiti u bližoj budućnosti, ali da je za to potrebna pomoć Evrope. ''Naravno, ali za to je potrebna Evropa, mi možemo kroz dijalog da radimo. Šteta je da je Priština u julu poslala specijalnu policiju na administrativnu liniju.To nije bilo od koristi. Mi možemo sve kroz dijalog da rešimo, zajedno sa Nemačkom i Ujedinjenim nacijama. Nema drugog puta za mir i budućnost na Balkanu", rekao je Djelić. Potpredsednik Vlade za evropske integracije takođe je kazao da je potreban novi model rešenja kosovskog pitanja. ''Ne postoji savršen model, ali mi možemo naći jedan poseban model za Kosovo i za Srbiju. Siguran sam da to možemo naći'', rekao je Djelić i na pitanje novinara da li to znači da Srbija neće priznati Kosovo u sadašnjim granicama, odgovorio da neće. ''Naravno da neće. Nije moguće da se prihvati nezavisnost iz 2008. godine, ali jedno rešenje mi zajedno možemo pronaći'', rekao je Djelić. On je dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel 23. avgusta u Beograd ocenio kao veoma važan. ''Ta poseta je za nas veoma važnaza Srbiju i za Balkan'', rekao je Djelić. On je naglasio da Beograd od posete očekuje podršku, ''ali ne samo želje'', jer, kako je rekao, Srbija može dati veliki doprinos, takođe, i Nemačkoj i Evropi. ''Mi možemo, zajedno sa Nemačkom i Evropom, da radimo na sigurnosti, privredi i kulturi. Posebno je važno da Merkelova dođe da bi direktno videla šta smo mi već uradili i učinili'', rekao je Djelić.

SRBIJA

DAČIĆ: NA GODISNjICU NAPADA U SAD U SRBIJI POVECAN NIVO BEZBEDNOSTI

KIKINDA, 21. avgusta (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavo je danas da će u Srbiji, na desetu godišnjicu terorističkih napada u Njujorku, biti povećan nivo bezbednosti. "Ove godine je deset godina od napada u SAD (11.septembra) koji je izvela Al kaida i shodno tome mi ćemo sve svoje snage podići na viši nivo bezbednosti u danima kada se obeležava godišnjica", rekao je Dačić u Kikindi. On je naglasio da Srbija osuđuje terorizam, bez obzira sa koje strane dolazi i da će uvek biti značajan faktor u "svetskoj alijansi" u borbi protiv terorizma. Dačić je kazao da je terorizam svetsko zlo i da nigde u svetu ne može doneti ništa dobro. U terorističkim napadima 11. septembra 2001. godine na kule bliznakinje u Njujorku i druge ciljeve u SAD, koje su izveli pripadnici Al Kaide, poginulo je gotovo tri hiljade ljudi.

LOPANDIĆ NOVI POMOĆNIK MINISTRA SPOLjNIH POSLOVA ZA EU

BEOGRAD, 22. avgusta 2011. (Beta) Duško Lopandić postavljen je za novog pomoćnika ministra spoljnih poslova, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije. Kao jedan od pet pomoćnika šefa diplomatije, Lopandić će biti na čelu Sektora za Evropsku uniju (EU). Lopandić je završio Pravni fakultet u Beogradu, a doktorirao je evropsko pravo na Sorboni. Bio je ambasador Srbije u Portugalu, a na početku diplomatske karijere službovao je u Misiji Jugoslavije pri Evropskoj zajednici u Briselu. Bio je pomoćnik ministra za međunarodne ekonomske odnose, nacionalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Lopandić je dugogodišnji saradnik Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta UN u Beogradu i Instituta za međunarodnu politiku i privredu, bio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i rukovodilac više projekata. Objavio je stotinak stručih članaka i 10ak knjiga.

ŠUTANOVAC: UČEŠĆE U MIROVNIM MISIJAMA PODIŽE KAPACITET SRBIJE

NIŠ, 22. avgusta (Tanjug) Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas u Nišu da učešće Srbije u međunarodnim mirovnim misijama podiže kapacitet zemlje i olakšava njenu poziciju u međunarodnoj zajednici. "Ukoliko želite da budete deo savremenog i modernog društva, ukoliko želite da delite savremene i moderne vrednosti, onda je neophodno da participirate u takvim aktivnostima", rekao je Šutanovac novinarima. On je naveo da se upravo perfektuiraju dogovori sa Evropskom unijom i da Srbija ojačava prisustvo u Libanu i na Kipru. "Prvi put u našoj istoriji učestvovaćemo u mirovnoj misiji na obalama Somalije i u Ugandi, gde ćemo obučavati pripadnike vojske i policije i ministarsko osoblje", rekao je Šutanovac posle podele ključeva 37 stanova pripadnicima Vojske Srbije. On je napomenuo da je to jedan veliki iskorak u promovisanju Vojske Srbije van granica naše zemlje.

SRBIJA - EKONOMIJA

POČELI ZVANIČNI RAZGOVORI SA MMFOM

BEOGRAD, 22. avgusta (Tanjug) Zvanični razgovori predstavnika srpskih vlasti i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povodom sklapanja aranžmana iz predostrožnosti Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, počeli su danas održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije. Na sastanku su učestvovali potpredsednici Vlade Srbije Jovan Krkobabić i Božidar Djelić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić sa saradnicima, državni sekretari u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić i Vuk Djoković, predsednik Saveta NBS Boško Živković, šef Misije MMFa Albert Jeger i stalni predstavnik MMFa u Beogradu Bogdan Lisovolik. Danas će, takođe, i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković razgovarati sa delegacijom MMF, najavljeno je iz Kabineta premijera. Misija, koju predvodi Albert Jeger boravi u Beogradu od 18. do 30. avgusta, a krajem prošle sedmice predstavnici MMFa obavili su pripremne razgovore sa srpskim vlastima. Aranžman iz predostrožnosti podrazumeva mogućnost korišćenja sredstava u slučaju potreba zemlje. Preliminarni razgovori o aranžmanu, koji bi trajao 18 meseci uz pristup sredstvima u iznosu od 200 odsto kvote Srbije u MMFu, odnosno oko milijardu evra, obavljeni su u maju. Tokom predstojeće posete misije sa predstavnicima Srbije biće razmotrena najnovija makroekonomska kretanja u zemlji, uticaj aktuelne globalne finansijske krize na srpsku privredu, kao i mere ekonomske politike radi prevazilaženja spoljnih rizika i ublažavanja eventualnih posledica krize, saopštila je NBS. Posebna pažnja biće usmerena na sprovođenje fiskalne politike u 2011. i 2012. godini, pri čemu je glavni cilj da fiskalni deficit bude u skladu sa usvojenim pravilima fiskalne odgovornosti. U okviru strukturnih reformi razgovaraće se o javnim preduzećima i reformama u zdravstvu, prosveti i penzionom sistemu, kao i o unapređenju investicione klime. Ukoliko s misijom bude postignut dogovor o ekonomskoj politici koja će se sprovoditi u narednom periodu, Srbiji bi Odbor izvršnih direktora MMFa mogao da odobri novi aranžman iz predostrožnosti krajem septembra.

CVETKOVIĆ: STRIKTNO POŠTOVANjE FISKALNIH PRAVILA I UŠTEDE

BEOGRAD, 22. avgusta (Tanjug) U današnjim razgovorima premijera Srbije Mirka Cvetkovića sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) konstatovano je da je i u narednom periodu neophodno striktno poštovanje fiskalnih pravila u Srbiji, sprovođenje ušteda na svim nivoima vlasti, kao i nastavak sprovođenja reformi u cilju unapređenja investicione klime. Premijer Cvetković je ocenio da je aranžman iz predostrožnosti sa MMFom, koji ne podrazumeva obavezno povlačenje sredstava, veoma važan za našu zemlju jer svim stranim investitorima predstavlja potvrdu da Srbija vodi kredibilnu ekonomsku politiku. Na sastanku Cvetkovića sa delegacijom MMFa, koju predvodi Albert Jeger, sagledana su makroekonomska kretanja do kraja godine, a predsednik vlade je naglasio da će u oktobru doći do usklađivanja i povećanja plata i penzija, kako je i predviđeno zakonom. Delegacija MMFa nastaviće razgovore sa predstavnicima Ministarstva finansija u vezi sa rebalansom budzeta koji je planiran u septembru, a biće utvrđeni i okviri budzeta za 2012. saopštila je vladina kancelarija za saradnju s medijima.