DjELIĆ: TRAŽIĆEMO PODRŠKU NEMAČKE ZA DOBIJANjE STATUSA

BEOGRAD, 18. avgusta 2011. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić rekao je danas u Beogradu da će od nemačke kancelarke Angele Merkel biti zatražena podrška za dobijanje statusa kandidata i određivanje datuma početka pregovora Srbije s Evropskom unijom.
"Bez glasa Nemačke to nije moguće", rekao je Djelić novinarima u Privrednoj komori Srbije.
On je ocenio da predstojeća poseta Merkelove predstavlja dobru vest za građane Srbije i mogućnost da se nemačka kancelarka direktno uveri šta je Srbija uradila u domenu evropskih integracija, privrednih reformi i mogućnosti poslovanja nemačkih firmi.
"U Srbiju dolazi lider jedne od dve ključne zemlje (EU) koje predlažu nov način upravljanja evrozonom i zbog toga je to bitno i za građane Srbije", rekao je Djelić.
Djelić je rekao da će tražiti i podršku Nemačke za fond "Povežimo Evropu" (Connecting Europe) kojim se evropskim novcem finansiraju infrastrukturni projekti od interesa za celu Evropu, kako u zemljama članicama Evropske unije tako i u zemljama izvan Unije. Dodao je i da se priprema dolazak novih nemačkih investicija u Srbiju. ali nije želeo da govori detaljno o njima, dok ne budu realizovane.
Kancelarka Merkel razgovaraće u utorak u Beogradu sa srpskim zvaničnicima, dan nakon posete Zagrebu.

DORIS PAK: NEĆE SE TRAŽITI DA SRBIJA PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 17. avgusta 2011. (Beta) Poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak ocenila je da će nemačka kancelarka Angela Merkel tokom posete Srbiji preneti državnim zvaničnicima da moraju da uspostave dobre odnose sa susedima, među kojima je, kako je navela i Kosovo, ali da neće tražiti priznanje nezavisnosti.
"Mislim da će srpskim zvaničnicima preneti isto ono što i ja pričam sve vreme, a to je da Srbija mora imati dobre odnose sa svojim susedima. Kosovo jeste sused Srbije i ona mora izbegavati intervencije na Kosovu", kazala je Pak u intervjuu za sutrašnje izdanje nedeljnika Novi magazin.
Pak je ocenila da dijalogom moraju da se rešavaju pitanja koja će pružiti lakši život Srbima na severu Kosova, ali i Albancima. "Ne možete ući u klub ako se ne ponašate dobro prema svojim susedima. To je očigledno. Videćemo šta će biti u budućnosti. Ako su svi u regionu članovi Unije ili će postati, lakše će živeti zajedno i možda učiniti neki korak dalje", kazala je Pak.
Ona je rekla da još pet zemalja članica EU nisu priznale Kosovo i dodala da je kandidatura Srbije za ulazak u Uniju izvesna. "Verujem da je više nego očigledno da će do kraja godine biti učinjen korak napred na tom putu i da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo, ali nisam sigurna da će biti određen datum početka pregovora. To ipak ne zavisi od mene", kazala je Pak.

SRPSKI MIROVNjACI OD SEPTEMBRA U MISIJAMA EU

BEOGRAD, 18. avgusta (Tanjug) Pripadnici Ministarstva odbrane (MO) i Vojske Srbije (VS) već od septembra mogli bi da budu upućeni u mirovnu misiju Evropske unije u Somaliji. Državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević izjavila je da je, nakon zaključivanja dva sporazuma sa EU, preostala još procedura tehničkog dogovora u vezi sa upućivanjem pripadnika MO i VS u ovu mirovnu operaciju, "što se očekuje da će početkom septembra biti završeno".
Prema njenim rečima, mirovnjaci iz Srbije su potpuno spremni za prvu mirovnu misiju u okviru EU, tako da će biti upućeni u Somaliju odmah po dobijanju odgovora od EU, a najkasnije do kraja godine. Ona je u izjavi današnjem izdanju lista "Danas" podsetila da će do kraja ove godine, kao što je i predviđeno, jedan štabni oficir iz Srbije započeti učešće i u multinacionalnoj operaciji UN na Bliskom istoku, kao i da će se od septembra povećati broj mirovnjaka iz Srbije u postojećim misijama.
"Do kraja godine treba da završimo i plan angažovanja pripadnika MO i VS u mirovnim operacijama za narednu godinu, koji ćemo na početku 2012. predstaviti Skupštini Srbije. U ovom trenutku se analiziraju potrebe misija u svetu i utvrđuju kapaciteti koje imamo", rekla je Miščevićeva. Pripadnici MO i VS sada su angažovani u misijama UN u Liberiji, Obali Slonovače, DR Kongo, Kipru i Libanu, na dužnostima vojnih posmatrača, štabnih oficira, članova patrole i u sanitetskim timovima. Interesovanje za učešće u mirovnim misijama veoma je veliko u odnosu na broj ljudi koji učestvuje u operacijama.
Major Goran Topalović, pripadnik Centra za mirovne operacije, kazao je listu "Danas" da je sada u misijama ukupno angažovano 27 osoba, dok je od 2002. do danas u mirovnim operacijama UN bilo 193 mirovnjaka iz Srbije, od kojih je 25 angažovano više puta. Prema njegovim rečima, u toku ove godine planirano je da se u mirovnim misijama angažuje do 175 pripadnika MO i VS, s tim da u planiranim misijama u okviru EU i na Bliskom istoku u okviru UN još nije počeo angažman. Predviđeno je da se u vojnu operaciju EU za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi uputi sanitetski tim do pet osoba, a u operaciju pomorskih snaga EU u Somaliji dva pripadnika rečnih jedinica.

SRBIJA - KiM - STANjE, REAGOVANjA

BOGDANOVIĆ,STEFANOVIĆ: POTEZI PRIŠTINE KRŠENjE DOGOVORA

BEOGRAD, 18. avgusta (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović izjavili su sinoć da vraćanje autobusa prevoznika iz centralne Srbije sa administrativnih prelaza ka Kosovu dovodi u pitanje sve dosad postignute dogovore.
Bogdanović je, u izjavi Tanjugu, istakao da vraćanje autobusa sa administrativnih prelaza predstavlja "drastično kršenje svih dogovora, a naročito dogovora o slobodi kretanja" koji su Beograd i Priština postigli ranije tokom dijaloga u Briselu. "To je veoma štetna aktivnost Prištine koja dovodi u pitanje sve ono o čemu smo se ranije dogovorili", rekao je Stefanović za Tanjug.
Ministar Bogdanović je rekao da Srbiju "zabrinjava ćutanje Evropske unije i Ujedinjenih nacija" na poslednje aktivnosti privremene vlasti u Prištini i podsetio da ih je vlada o tome kontaktirala, ali da do sinoć nije dobila nikakav odgovor. "Da je to Srbija uradila, bilo bi reakcija i Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije i međunarodne zajednice", smatra Bogdanović iznoseći ocenu da albanska strana i za ovu odluku, kao i za pokušaj zauzimanja administrativnih prelaza krajem prošlog meseca, "ima podršku u međunarodnoj zajednici".
Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom takođe je ukazao da je poslednja aktivnost prištinskih vlasti "štetna". Vlada Srbije je od UN, kao i od EU, zatražila da spreče pokušaje privremenih vlasti u Prištini da ometaju slobodu kretanja na području južne srpske pokrajine. "Ovakav potez prištinskih vlasti predstavlja pokušaj institucionalizovanja pritiska na Srbe i pripadnike drugih zajednica kojima je u strahu od albanskih ekstremista sloboda kretanja inače ograničena već više od 11 godina", istaknuto je u saopštenju Vlade Srbije.
Privremene vlasti u Prištini na taj način, smatra Vlada Srbije, dezavuišu i sprovođenje dogovora o slobodi kretanja postignutog tokom dijaloga između Beograda i Prištine. Pošto kosovska policija ne dozvoljava ulazak u pokrajinu autobusima prevoznika iz centralne Srbije, uz obrazloženje da ne poseduju validne dozvole kosovskog ministarstva saobraćaja za prevoz putnika, prevoznici "Lasta", "Jedinstvo Kavim" i "Niš ekspres" organizovali su alternativni prevoz u južnu srpsku pokrajinu.

BOGDANOVIĆ: SPREČIĆEMO POKUŠAJE ISELjAVANjA SRBA SA KOSOVA

BEOGRAD, 18. avgusta 2011. (Beta) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da će Vlada Srbije sprečiti pokušaje Prištine da dodatnim pritiscima iseli što više Srba sa severa Kosova.
Bogdanović je za današnji Pres kazao da je "Priština taj novi plan iseljavanja Srba sa severa pod pojačanim pritiscima sinhronizovala sa SAD".
Ministar je kazao da predsednik Vlade Kosova Hašim Tači nije slučajno izabrao da sada zabrani ulaz na Kosovo autobusima iz centralne Srbije, kao i da počne izgradnju mosta preko Sitnice zbog čega su protestovali Srbi u Prilužju.
"Sve su to pritisci, a biće ih verovatno još, kojima Priština pokušava da stvara tenzije pred početak školske godine, kako bi što više Srba sa severa prelomilo da napusti Kosovo i preseli se u centralnu Srbiju. Vlada će pomoći Srbima da se osujeti ta Tačijeva namera", rekao je Bogdanović.
Ministar je optužio prištinske vlasti da su zaustavljanjem autobusa iz centralne Srbije grubo prekršile sporazum o slobodi kretanja postignut ranije u Briselu, uz posredovanje zvaničnika EU.
"Vlada je već reagovala i zatražila od EU i UNMIKa da reaguju, jer je nedopustivo to što su autobusi vraćeni sa prelaza", rekao je Bogdanović. Prema njegovim rečima, nisu istinite tvrdnje da se krši sporazum sa Kforom. "Bilo je problema u početku, ali sada roba do 3,5 tona svakodnevno prolazi. Ako vlada utvrdi da se krši sporazum, Srbi će ponovo uvesti barikade na prelazima", rekao je Bogdanović.

TAČI: NEMA PODELE NITI SPECIJALNOG STATUSA

PRIŠTINA, 17. Avgusta (Tanjug) Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je danas da neće biti podele Kosova niti posebnog statusa u okviru Kosova za bilo koju etničku zajednicu. Tači je na sednici vlade rekao da su ideje o podeli ili specijalnom statusu "uzaludne", a medijski izveštaji da je vlada dobila od međunarodnih predstavnika plan za podelu "apsolutno neistiniti".
"Neće biti nikakve ni de fakto niti de jure podele, to je nesto što je jasno. Naglašavam da nikada i ni pod kojim uslovima nijedan kosovski zvaničnik niti institucija nikada nešto takvo nije predstavio kao ideju, ni zvanično, ni privatno. To je samo medijska spekulacija da bi se promenile teme ili prioriteti kosovske vlade za uspostavljanje zakona i reda na čitavoj teritoriji Kosova", podvukao je Tači.
Stav vlade o severu Kosova Tači je ranije danas predstavio i američkom zvaničniku Filipu Rikeru, a kako je rekao, njihov zajednički zaključak bio je da je intervencija kosovske vlade na severu bila "legalna i legitimna".
Govoreći o šansi da pitanja severnog dela Kosova bude razmatrano u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Tači je kazao da je to unutrašnje pitanje o kome će odlučiti insključivo kosovske institucije. "Na Kosovu će sve biti urađeno u skladu sa kosovskim ustavom i kosovskim zakonima, planom gospodina Ahtisarija i potpunom implementacijom Rezolucije 1244 o očuvanju teritorijalnog integriteta Kosova", rekao je Tači nakon sednice vlade u Prištini.

AFRIČKA DRŽAVA BENIN PRIZNALA KOSOVO

PRIŠTINA, 18. avgusta 2011. (Beta) Afrička država Benin priznala je Kosovo, potvrdio je danas prvi zamenik premijera Kosova Bedzet Pacoli.
"Akt o priznanju Pacoliju je predao predsednik Benina Jaji Boni tokom zvaničnog sastanka", piše u saopštenju iz kabineta prvog zamenika premijera Kosova.
Benin je 80. država koja je priznala Kosova.
Glavni grad Benina je Porto Novo, prostire se na površini od 110.000 kvadratnih kilometara i ima oko devet miliona stanovnika. Graniči se sa Togom, Nigerijom, Brukinom Faso i Nigerom.

BILER: KFOR ČUVA SEVER, ČEKA DIJALOG

PRIŠTINA, 18. avgusta (Tanjug) Komandant Kfora Erhard Biler izjavio je da će administrativni prelazi na severu Kosova ostati pod kontolom Kfora sve dok se ne nađe neko održivo rešenje tokom dijaloga Beograda i Prištine.
"Ovakvo stanje će se nastaviti sve dok ne počnu pregovori u Briselu i dok ne dobijemo prve rezultate tih pregovora. Bezbednosne zone su uspostavljene radi uspostavljanja bezbednosti i ostaće na snazi sve dok smatramo da su potrebne", rekao je Biler u intervjuu za "Koha Ditore". On je kazao da na severu vlada napeto stanje, gde su, kako je naveo, kriminalne grupe izmešane sa radikalnim elementima i političkim predstavnicima. Po rečima generala, ove grupe se protive vladavini zakona, jer profitiraju zbog nedostatka zakona. One, prema Bileru zastrašuju građane Kosova na severu.
Komandant Kfora objašnjava da je postignuti sporazum u kome je on posredovao privremen, jer se mislilo da će dijalog u Briselu doneti stabilno rešenje. "Imamo napeto stanje i treba da shvatimo da bi i najmanji incident mogao da eskalira. Ovakva situacija nas ipak ne može odvratiti od osnovnog cilja da se uspostavi red i zakon. Razumljivo je da kriminalne grupe koje su pomešane sa radikalnim elementima ne žele da se tamo uspostavi red i zakon i zato je i razumljiv njihov otpor", rekao je Biler. On je objasnio da se paljenje prelaza broj jedan kod Jarinja nije desilo tokom protesta. "Paljenje graničnog prelaza je došlo kao posledica planiranog vrlo nasilnog napada koji nije bio deo protesta. Bio je to oružani napad vatrenim oružjem i eksplozivom", ocenio je Biler.