LIDERI SRBIJE, BIH I HRVATSKE ZA EVROINTEGRACIJU

BRIONI, 18. jula 2011. (Beta) Predsednici Hrvatske i Srbije, Ivo Joispović i Boris Tadić i članovi Predsedništva BiH izrazili su danas međusobnu podršku evroatlantskoj integraciji sve tri države i istakli važnost održavanja zajedničkih sastanaka za sve tri zemlje i čitav region.
Današnjii sastanak u Beloj vili na Brionima na kojem su pored Josipovića i Tadića učestvovali i članovi predsedništva BiH Željko Komišić, Bakir Izetbegović i Nebojša Radmanović prvi je sastanak šefova država Srbije, BiH i Hrvatske.
Posle sastanka koji je trajao oko tri sata, Joispović je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da se na ovakve trilateralne susrete možda predugo čekalo, ocenivši da su oni važni pre svega zbog međuzavisnosti tri zemlje koje vezuju mnoga pitanja od granica, preko ljudi, do kulture, umetnosti i tradicije.
Predsednik Srbije Boris Tadić je, ističući važnost ovakvih sastanaka, rekao da ih ranije nije bilo verovatno zbog nedostatka političke volje i izrazio nadu da će ovakvi susreti postati praksa.
Kao jedan od zaključaka sastanka Tadić je naveo ubrzavanje evropske integracije za sve države bivše Jugoslavije. "Saglasili smo se da i Srbija što pre treba da dobije datum za pregovore, a ne samo status kandidata", naglasio je Tadić. On je dodao da u sve tri zemlje žive i Srbi, i Hrvati i Bošnjaci, pa bi bilo "nepravedno da neki delovi naših naroda žive u EU, a neki ne".
Josipović je rekao da tri zemlje vežu i teška pitanja iz proteklog rata, ali i svest da se ta pitanja moraju zatvoriti na pravedan i pošten način i na dobrobit sve tri zemlje. On smatra da se sada treba fokusirati na infrastrukturne projekte od kojih bi sve tri države imale korist. Zbog toga je, dodao je hrvatski predsednik, dogovoreno da se vlade podrže da nastave na poslovima saradnje.
Ocenivši da su odnosi tri zemlje odlični, kao i lični odnosi šefova država, Boris Tadić je rekao da postoje otvorena pitanja poput granica, imovine, materijalnog nasleđa, ali i ogromni potencijali za njihovo rešavanje. Tadić je posebno istakao važnost ekonomske saradnje, rekavši da je to tema od presudne važnosti, jer bez snažne ekonomije nema izgradnje stabilnih političkih odnosa, upozorivši pritom da sledi drugi udar svetske ekonomske krize.
Predsedavajući tročlanog Predsedništva BiH Željko Komišić ocenio je da je razgovor "bio iskren, otvoren i bez fige u dzepu". Rekao da je današnji susret pokazao da postoji uzajamno razumevanje za stavove drugih posebno kada je reč o pomirenju i procesuiranju ratnih zločina. Kada je reč o evropskim integracijama, rekao je da su je interes svih da sve tri države što pre budu u EU.
Tadić je kazao da je dovršetak saradnje sa Tribunalom u Hagu i procesuiranje odgovornih za ratne zločine i uslov za pomirenje i da je njegov posao kao predsednika Srbije da "pospeši da se svi koji su osumnjičeni nađu pred sudom". "Dovršetak saradnje sa Haškim tribunalom i procesuiranje optuženih za ratne zločin je pretpostavka pomirenja, kao što je pretpostavka pomirenja i utvrđivanje pravne istine", dodao je on.
Na pitanje o odnosu Hrvatske i Srbije prema BiH Tadić je kazao da ni jedna zemlja ne može imati poziciju lidera, hegemona prema susednoj zemlji. On je dodao da Hrvatska i Srbija jesu potpisnice Dejtonskog sporazuma, ali da ni Hrvatska ni Srbija ne mogu da se mešaju u unutrašnje prilike BiH.
Srbija i Hrvatska ohrabruju politički dijalog u BiH i sve što je dogovoreno demokratskim dijalogom prihvatljivo je i za Srbiju, rekao je Tadić.

TADIĆ: BEZ MEŠANjA U UNUTRAŠNjA PITANjA BIH

BRIONI, Hrvatska, 18. jula (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas na Brionima da su Srbija i Hrvatska potpisnice Dejtonskog sporazuma, ali da to ne znači da mogu da se mešaju u unutrašnje stvari BiH.
Tadić je, nakon trilateralnog susreta sa predsednikom Hrvatske i Predsedništvom BiH, rekao da samo institucije BiH i građani te zemlje mogu definisati politiku te države. "Očekujemo da i BiH bude garant suverenosti i naših država", istakao je predsednik Srbije. On je rekao i da je jedan od zaključaka današnjeg sastanka sa Josipovićem i Komšićem da nijedna zemlja u regionu ne može da bude lider, već da sve treba međusobno da se pomažu i da sarađuju.

PREGOVORIMA DO REŠENjA SVIH PREOSTALIH OTVORENIH PITANjA

BRIONI, 18. jula (Tanjug) Predsednici Srbije, Hrvatske i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine odlučni su da nastave politiku pomirenja i rešavanja preostalih brojnih otvorenih pitanja, poručeno je sa neformalnog, trilateralnog sastanka na Brionima, na kojem se razgovaralo i o uzajamnoj političkoj podršci i tehničkoj pomoći u procesu integracije u EU.
Kako se navodi u zajedničkom saopštenju predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića i predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, među preostalim otvorenim pitanjima, koja su zaostala kao posledica raspada bivše zajedničke države i koja treba rešiti su, pitanje nestalih, sukcesija, imovinskopravna pitanja, granice i druga.
U saopštenju se navodi da predsednici podržavaju napore svojih vlada da uspostave saradnju i da, u duhu dobrosusedskih odnosa, pregovorima rešavaju probleme.
Na sastanku se razgovaralo i o potrebi zajedničkog definisanja regionalne mreže infrastrukturnih sistema i njihovog kandidovanja kao regionalnih projekata za fondove EU. Posebno je bilo reči o saradnji u području bezbednosti i pravosuđa, a učesnici sastanka su pozdravili sve dosadašnje dogovore resornih ministarstava i tužilaštava, posebno sporazume o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim postupcima, ugovore o izručenju, kao i sve bolju saradnju policija i tužilaštava u predistražnim postupcima.
Predsednici pozivaju nadležna državna tela u svojim zemljama da nastave s postignutom dinamikom dogovora i saradnje i da stvore zakonske uslove za celovito rešavanje svih pravosudnih pitanja u međusobnom poverenju i saradnji. Posebno je istaknuta važnost saradnje na pitanjima progona organizovanog kriminala i odgovornih za ratne zločine, pridržavanjem osnovnih načela međunarodnog prava.
Predsednici su ponovili svoju snažnu podršku procesu povratka izbeglica i interno raseljenih, kao i održavanju Međunarodne donatorske konferencije, koja bi pomogla rešavanje problema stambenog zbrinjavanja izbeglih.
Predsednici Hrvatske, Srbije i BiH su se posebno osvrnuli i na budućnost zemalja regiona kao punopravnih članica EU. Završetak pristupnih pregovora Hrvatske dokaz je kredibiliteta i vitalnosti politike proširenja, i snažan signal zemljama u regionu da nastave reforme i prilagođavanje standardima EU, istaknuto je u zajedničkom saopštenju. Kao buduća punopravna članica, ali i kao najbliža susedna država, Hrvatska je spremna da BiH i Srbiji pruži svu političku i tehničku pomoć i podršku u njihovom procesu pregovora i integracija u Uniju. Princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste osnovni princip na kome tri zemlje žele da grade svoju zajedničku evropsku budućnost.
Na dnevnom redu je bilo i pitanje podsticanja razvoja neophodne infrastrukture u regionu, kao osnovnog preduslova daljeg razvoja preduzetničkih odnosa i rasta preduzetništva uopšte. Predsednici su se usaglasili da je potreban zajednički institucionalni fokus na razvoj infrastrukture, pa stoga pozivaju svoje vlade da imenuju stalno međudržavno veće sa zadatkom da harmonizuje aktivnosti tri države u području izgradnje infrastrukture.
U oblasti transporta predsednici predlažu svojim vladama planiranje regionalne mreže autoputeva, brzih puteva, železničkih pruga, logističkih centara i razvoja luka na Jadranskom moru i rekama Savi i Dunavu. Predsednici očekuju da bi ovakva inicijativa doprinela razvoju dobrosusedstva u regionu, definisanju transportne i politike u zajedničkim interesima, rešavanju transportne izolovanosti prostora u regionu i jadranskih luka, kao i ukupnom rastu konkurentnosti svih zemalja regiona. Zbog neometanog i ubrzanog protoka ljudi i roba, predsednici su predložili da se razmotri mogućnost osiguravanja većeg broja graničnih prelaza, kako međusobno tako i prema zemljama EU.
Dogovoren je nastavak neformalnih i formalnih susreta ove trilaterale, kako bi se dao dodatni podsticaj i pružila potpuna podrška daljoj saradnji između BiH, Hrvatske i Srbije.

SRBIJA

JEREMIĆ, KUELjAR: OJAČATI ODNOSE DVE ZEMLjE POSEBNO U BORBI PROTIV KRIMINALA

BEOGRAD/BOGOTA, 19. jula 2011. (Beta) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić razgovarao je u Bogoti sa kolumbijskom koleginicom Marijom Anhelom Olgin Kueljar o razvoju odnosa dve zemlje, posebno u domenu borbe protiv organizovanog kriminala, kulturne i ekonomske saradnje, saopšteno je danas iz Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu.
"Proširenje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, pre svega u oblasti trgovine narkoticima, sa zemljama Latinske Amerike je od ključnog značaja za uspeh srpske državne strategije u toj oblasti", izjavio je juče Jeremić. On je kolubijskoj strani, takođe, predstavio srpske "argumente u vezi sa neophodnošću postizanja odluke Saveta bezbednosti UN koja bi dala mandat nezavisnoj istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu". "Naišli smo na razumevanje naših sagovornika", naveo je srpski ministar.
Kolumbija je članica Saveta bezbednosti UN, u kome se trenutno vode konsultacije povodom predloga Srbije o pokretanju nezavisne istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu pod mandatom SB UN.
Ministarka inostranih poslova Kolumbije rekla je da će početkom septembra doći u Beograd na obeležavanje 50. godišnjice prvog samita Pokreta nesvrstanih zemalja. Kako je dodala, tom prilikom će biti potpisani sporazumi iz oblasti saradnje na nivou ministarstava unutrašnjih poslova, odbrane i kulture, kao i sporazum o ukidanju viza na diplomatske i službene pasose.
Planirano je da u oktobru u Beogradu budu potpisani i sporazumi o zaštiti investicija, kao i o ukidanju dvostrukog oporezivanja, čime se stvaraju uslovi za pripremu Ugovora o slobodnoj trgovini.
Na sastanku je, takođe, iskazano i posebno interesovanje za saradnju u oblasti rudarstva i energetike u kojima je Kolumbija jedna od vodećih zemalja Latinske Amerike, navodi se u saopštenju.

DOBRA SARADNjA SRBIJE I IZRAELA

BEOGRAD, 18. jula (Tanjug) Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Javne bezbednosti Izraela Ivica Dačić i Jicak Aharonovic istakli su danas dobru saradnju ministarstava dve zemlje , kao i podršku Izraela Srbiji u nastojanjima da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet.
Dačić je nakon sastanka sa izraelskim kolegom rekao novinarima da zahvaljuje Aharonovicu na podršci u vezi sa Kosovom i Metohijom i istakao da Srbija, takođe, podržava Izrael u rešavanju njegovih sličnih problema. Dačić je podvukao dobru policijsku saradnju i dodao da se nada da će se ona nastaviti u ubuduće, posebno kada je reč o borbi protiv terorizma, kriminala i ilegalne trgovine narkoticima. Podsećajući da dva ministarstva imaju sporazujm o saradnji u tim oblastima, Dačić je naglasio da postoji čitav niz zajedničkih akcija i projekata, među kojima je i prenošenje iskustava u obuci antiterorističkih jedinica, u oblasti informacionih tehnologija, realizaciji sistema Tetra, zaštiti svedoka, vanrednim situacijama....
Dačić je ukazao da Srbija i srpski narod Izrael i jevrejski narod smatraju jednim od najbližih prijatelja, ističići da je istorija dve zemlje bila slična, iako nije bila zajednička, imajući u vidu teškoće kroz koje se prolazilo tokom Drugog svetskog rata. On je dodao da Srbija posvećuje veliku pažnju odnosima i komunikaciji sa jevrejskom zajednicom koja živi u Srbiji, kao i da je zajednička obaveza da se neguje zajednički život i ulože napori da se spreče svi eventualni incidenti, koji bi imali međunacionalni ili međuverski karakter. Dačić je naglasio da se radi o prvoj poseti Aharonovica Srbiji, kao i da je to pokazatelj dobre saradnje dva ministarstva, ali i ukupnih dobrih odnosa dve države.
Aharonovic je rekao da se radi o uzvratnoj poseti ministru Dačiću, kao i da će u narednom periodu nastaviti da daje podršku prijateljstvu i jačanju veza dve zemlje. Naglasio je da Vlada Izraela podržava Srbiju u nastojanjima da sačuva Kosovo I Metohiju, a sa druge strane očekuje podršku Srbije u sporu Izraela i palestinske samouprave. "Palestincu žele kod SB UN da proglase nezavisnost, ali mi smatramo da sporove treba rešavati dogovorom i osuđujemo jednostrane poteze", rekao je Aharonovic.
Odgovarajući na pitanja novinara, u vezi sa aferom "Satelit", Dačić je rekao da se to pitanje u Vladi Srbije vodi pod oznakom državne tajne i da ne može o tome da priča sve dok je tako, dok je Aharonovic odgovorio da se ne radi o konfliktu dve zemlje, već o konfliktu sa jednom privatnom firmom iz Izraela. Aharonovic će u nastavku posete Beogradu posetiti Centar za sistem veze MUPa, razgovarati sa predstavnicima Ministarstva pravde, a sutra i sa predsednicima Ministarstva spoljnih poslova i premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem.

POTPISAN SPORAZUM O SARADNjI UB I RUSKOG UNIVERZITETA

BEOGRAD, 18. jula (Tanjug) Rektori Univerziteta u Beogradu (UB) i Ruskog državnog trgovinskoekonomskog univerziteta Branko Kovačević i Sergej Nikolajevič Baburin potpisali su danas u Rektoratu međuuniverzitetski sporazum, kojim je ozvaničena kompleksna saradnja dve zemlje u oblasti obrazovanja.
Potpisnici sporazuma su se u prisustvu direktora Balkanskog naučnoobrazovnog centra za saradnju u oblasti trgovine i industrije Olega Aleksandroviča Džiza, prorektora UB i dekana Mašinskog, Filološkog i Fakulteta organizacionih nauka (FON) saglasili da buduća saradnja mora biti sistemska, a ne, kako su rekli, periodična poput dosadašnje. Tradicionalna saradnja sa Univerzitetom u Moskvi bila je proteklih godina odlična i odnosi se, kaže Kovačević, uglavnom na prirodne nauke, jezik, kulturu, književnost....
"Očekujemo još bolju saradnju naših univerziteta, gradova, zemalja. Opredeljeni smo za savremeno orijentisane fakultete. Interesantno je da ovde vlada veliko interesovanje za naftno pravo i treba nam pomoć u tom domenu", poručio je rektor Univerziteta u Beogradu. Kovačević je podsetio da je UB najstariji u regionu bivše Jugoslavije, odnosno da je osnovan početkom 19. veka. "Mi smo evropska škola, multidisciplinarni Univerzitet sa oko 90.000 studenata. Imamo i dosta predavača ruskog porekla koji su dali značajan doprinos razvoju Univerziteta", rekao je rektor UB.
Baburin, koji je prethodno obišao Mašinski fakultet i FON naglasio je važnost kompleksne saradnje sa drugim zemljama, podsetivši da veza Ruskog univerziteta i UB ima svoji istoriju, ali da nije bila sistemska. "Nismo klasičan Univerzitet, više se bavimo primenjim naukama, a centralno mesto nam zauzimaju ekonomija i usluge. Očekujemo saradnju između studenata, predavača, u izradi i realizaciji projekata kako bismo zajedno oblikovali budućnost u 21. veku", naveo je Baburin i s ponosom podsetio da je pre dve godine na Pravnom fakultetu u Beogradu predstavljena njegova knjiga "Svet imperija".
U očekivanju razmene srpskih i ruskih studenata i naučnika, naglasio je i mogućnost dobijanja dvostrukih diploma i najavio da će predstavnici Univerziteta sa sedištem u Moskvi, učestvovati u septembru na konferenciji u srpskoj prestonici, a u oktobru ugostiti delegaciju UB. "Imamo 75.000 studenata koji nisu samo na Univerzitetu u Moskvi, već i na naših 26 instituta na Uralu, Sibiru...", naveo je Baburin i obelodanio dogovor sa FONom organizaciju Dana Rusije u Beogradu, odnosno Dana Srbije u Moskvi.

SRBIJA - KiM - PREGOVORI

STEFANOVIĆ: U EU SVESNI DA SRBIJA NEĆE PRIZNATI NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD, 16. jula (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u razgovorima sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je danas da je velika većina vlada u EU veoma svesna da Srbija ne može i neće priznati takozvanu nezavisnost Kosova.
Stefanović je komentarišući izjavu ambasadora Nemačke na Kosovu Hans Ditera Štajnbaha da njegova zemlja podržava ulazak Kosova i Srbije u EU kao dve odvojene države i da će, tokom približavanja Srbije Uniji, Beogradu biti postavljeno pitanje priznavanja Kosova, rekao da je to još jedno u nizu individulanih ličnih mišljenja.
"Njegova vlada je veoma svesna kao i velika većina vlada u okviru EU da mi ne možemo priznati nezavisnost Kosova niti ćemo to učiniti. Mi možemo regulisati naš odnos sa njima, i u suštini to jeste poželjno pre našeg članstva u EU, ali to ni u kom slučaju ne znači da će Srbija biti primorana na bilo koji način, ili ucenjena da prizna takozvanu nezavisnost Kosova", rekao je Stefanović gostujući na TV Avala.
On je kazao da će takvih glasova, koji su prisustni u javnosti u poslednje vreme, biti i dalje, da na njih treba obratiti pažnju i ne treba ih ignorisati i dodao da "u svakom slučaju treba da budemo kao i do sada dobro pripremljeni i da preduzimamo korake uvek ispred onih koji žele da nas namame u tu zamku".

STEFANOVIĆ: BLIZU DOGOVOR O KATASTRU I DIPLOMAMA

BEOGRAD, 18. jula 2011. (Beta) Šef pregovaračkog tima Beograda u razgovorima s Prištinom Borislav Stefanović izjavio je danas da se na predstojećoj rundi dijaloga može očekivati dogovor o katastru i diplomama, ali da se neće razgovarati o dugovanjima za struju kako tvrdi prištinska strana.
"Pitanja katastra i univerzitetskih diploma su pred zključenjem. Teža su pitanja Telekoma i carinskih pečata", rekao je Stefanović televiziji Avala i ponovio da je cilj srpskih vlasti da se olakša život građana na Kosovu i Metohiji.
On je rekao da Srbija želi da "reguliše odnos" sa kosovskim Albancima, ali je ponovio da država Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.
Stefanović je negirao i tvrdnje šefa prištinske delegacije Edite Tahiri da će se na novoj rundi u sredu razgovarati o dugovima građana severa Kosova Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji za struju.
"Nikakva dugovanja neće biti tema pregovora", rekao je Stefanović i naveo da bi otvaranje tog pitanja neumitno vodilo razgovorima o povratku imovine srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji.
Šesta runda pregovora zakazana je za sredu, U prethodnoj rundi timovi Beograda i Prištine uspeli su da dođu do prvih rezultata i da se se dogovore o slobodi kretanja i razmeni kopija matičnih knjiga.
Dijalog Beograda i Prišine počeo je 8. marta i vodi se uz posredovanje EU.

KOSOVO I METOHIJA

TIRK: PRIBLIZAVANjE EU I PREGOVORI SA SRBIJOM UPOREDAN PROCES

BRDO KOD KRANjA, 18. jul 2011. (Beta) Pregovori sa Srbijom i pregovori za ulazak u Evropsku uniju su uporedni procesi, i napredak u jednom nije uslov za napredovanje u drugom, rekao je večeras slovenački predsednik Danilo Tirk u razgovoru sa predsednicom Kosova Afitete Jahjaga.
Predsednica Kosova doputovala je danas kasno posle podne u dvodnevnu radnu posetu Sloveniji u toku koje će sa predsednikom Slovenije razgovarati o unapređenju pre svega privrednih odnosa, jer između Ljubljane i Prištine vladaju dobri politički odnosi. Dvoje zvaničnika razgovaraće i o situaciji u regionu, a pre svega o pregovorima Srbije i Kosova, kao i o međunarodnim snagama na Kosovu.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora vođenih na Brdu kod Kranja, Tirk je rekao da su pregovori Kosova sa Srbijom uporedni proces sa pregovorima Kosova za približavanje u Evropsku uniju. Napredak jednog procesa nije uslov za nastavak drugog, rekao je Tirk i dodao da bi prema njegovom mišljenju upravo istovremenost procesa trebalo da jača obe vrste pregovora.
Jahjaga je rekla da je Kosovo spremno na različita rešenja odnosa sa Srbijom, ali i da ne zna kako će se u tome u buduće ponašati Srbija. Ona je dodala da su dosadašnja tri sporazuma sa Srbijom postignuta u toku pregovora znatno olakšala život stanovnika na Kosovu. Do kraja pregovora bi trebalo da bude usvojeno barem još pet sporazuma. Prema njenoj oceni, put Kosova je samo ka EU, možda zajedno sa susednim državama s kojim ga povezuje zajednička istorija. Jahjaga veruje da će se Srbija i Kosovo vremenom međusobno priznati, jer samo taj put vodi ka stabilnosti celog regiona.
Tokom dvodnevne posete Sloveniji, predsednica Kosova razgovaraće i sa predsednikom parlamenta Pavelom Gantarom i premijerom Borutom Pahorom.

PAHOR I JAHJAGA RAZGOVARALI I O SRBIJI

LjUBLjANA, 19. jula 2011.(Beta) Predsednica Kosova Afitete Jahjaga je danas sa premijerom Slovenije Borutom Pahorom razgovarala pre svega o privrednoj saradnji, ali su jedna od tema razgovora bili i odnosi sa Srbijom.
Slovenački premijer je pozitivno ocenio dijalog Beograda i Prištine kao prve korake u rešavanju političkih teškoća između dve zemlje.
Pritom je Pahor naglasio i važnost inicijative za politički dijalog u okviru Procesa Brdo, saopšteno je iz kabineta slovenačkog premijera.
Jahjaga i Pahor su istakli tradicionalno dobre odnose dve zemlje, koji se temelje na međusobnom poverenju i nisu opterećeni nikakvim otvorenim pitanjima.
Slovenija daje podršku Kosovu u nastojanjima da obezbedi nova priznanja, kao i u i približavanju Evropskoj uniji (EU).
Sagovornici su naglasili da je privredna saradnja između dve države posljednjih godina ojačala, a kako je rekao premijer Pahor, Slovenija će se naročito zalagati za njeno dalje jačanje kroz razvojnu saradnju i tehničku pomoć posebno u okviru procesa integracije Kosova u EU.
"Samo tim putem će biti dostignuta ekonomska i bezbednosna stabilnost Kosova i šireg regiona i tada će i EU čitav Zapadni Balkan prepoznati kao privlačni region", naglasio je Pahor, dodaje se pored ostalog u saopštenju.
Predsednica Kosova, koja je danas najavila i otvaranje počasnog konzulata u Ljubljani sinoć je razgovarala sa domaćinom predsednikom Danilom Tirkom, a posetu završava susretom sa predsednikom slovenačkog parlamenta Pavelom Gantarom.

REDZEPI: ISPUNjEN JEDAN OD USLOVA ZA UKIDANjE VIZA ZA EU

PRIŠTINA, 18. jula 2011. (Beta) Na Kosovu su završeni snimanje i digitalna obrada matičnih knjiga čime je ispunjen jedan od važnih uslova za ukidanje viza za putovanja građana Kosova u zemlje EU, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi (Rexhepi).
Ministar je kazao da je time ispunjeno obećanje dato Evropskoj komisiji za digitalno snimanje i obradu matičnih podataka građana u svim kosovskim opštinama. "Mi ćemo započeti sa procedurom tendera za štampanje biometrijskih pasoša", rekao je Redzepi navodeći početak avgusta kao rok za objavljivanje tendera za izbor firme koja će biti ovlašćena za štampanje novih pasoša Kosova.
Tokom procesa digitalnog snimanja i obrade matičnih podataka, započetog oktobra 2010. godine, digitalno je obrađeno 14.130 matičnih knjiga sa oko 2,3 miliona stranica.
Prema Redzepijevim rečima, matične knjige koje će biti vraćene iz Srbije, poslužiće tamo gde na Kosovu nedostaju matični podaci za nekog od građana.

REDžEPI: EU ZA REPATRIACIJU NA KOSOVU ULAŽE 70 MILIONA EVRA

PRIŠTINA, 18. jula (Tanjug) Evropska unija će do 2013. godine uložiti 70 miliona evra u reintegraciju osoba na Kosovu, koje su ili će biti dobrovoljno vraćene u zemlju rođenja iz država zapadne Evrope. To su danas saopštili predstavnici kosovske vlade, navodeći je reintegracija osoba koje se vraćaju na Kosovo bitan momenat u dijalogu o viznoj liberalizaciji sa zemljama EU.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redzepi, izjavio je da je celokupan međuinstitucionalni mehanizam za reintegraciju povratnika funkcionalan i da beleži konstantno povećanje u odnosu na zahteve povratnika. Asistencija EU u tom pravcu za period 2011 2013, biće 70 miliona evra i 30 odsto tog iznosa biće namenjeno za primenu kriterijuma za proces liberalizacije viza, rekao je Redzepi na 11. sastanku radne grupe za liberalizaciju viza sa Evropskom unijom, održanom u Prištini.
S druge strane, ministarka za evropske integracije Vljora Čitaku, kazala je da je 1. jula završena prva runda dijaloga procesa stabilizacije i asocijacije. Ona je rekla da su Ministarstvo za evropske intergacija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, zajedno koordinisali pripremu upitnika za primenu procesa reintegracije na lokalnom nivou.