JEREMIĆ, VESTERVELE: NEMAČKA PODRŽAVA EVROPSKU PERSPEKTIVU SRBIJE

BERLIN, 07. jul 2011. (FoNet) Nemacka se jasno zalaže za evropsku perspektivu Srbije koja je na tom putu postigla znacajan napredak, porucio je danas ministar inostranih poslova Nemacke Gido Vestervele, posle razgovora sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom jeremica, koji je izrazio nadu da ce Beograd dobiti podršku Berlina za dalje korake na evropskom putu.
Vestervele je naglasio da je hapšenje Ratka Mladica odlucujuci znak u saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. "Želimo ohrabtiti Srbiju da nastavi reforme i pomirenje sa susednim zemljama, to je važan preduslov za preduzimanje daljih koraka u procesu približavanja EU", rekao je Vestervele. Naglasio je da je za Nemacku važan nastavak dijaloga Beograda i Prištine i pozdravio postizanje rezultata koji ce olakšati svakodnevni život ljudi koji žive u Srbiji i na Kosovu.
On je naglasio da sve zemlje Zapadnog Balkana, tako i Srbija, imaju jasnu evropsku perspektivu "i mi priznajemo napredak koji je postigla na tom putu, ali moramo se pridržavati redosleda". Vestervele nije želeo da spekuliše o konkrektnim rokovima i datumima vezanim za napredak Srbije na putu ka clanstvu u EU, isticuci da ocekivanja EU moraju biti uspunjena. Cenimo što Srbija ima ciljeve, to je motor koji ce poktretati sve napore koje Srbija ulaže, rekao je on. Nemacka ce, zakljucio je, održati rec kada kriterijumi budu isunjeni, kao što je to bilo i u slucaju Hrvatske.
Jeremic je zahvalio na podršci koji je Srbija od Nemacke do sada imala na evropskom putu i dodao da je sagovornicima u Berlinu predstavio reformske procese koji se u Srbiji sprovode.
Pred nama su, istakao je Jeremic, kljucni dani na našem evropskom putu.
On je izrazio nadu da ce "krajem ove godine biti dobrih vesti kada je rec o proširenju EU na Zapadni Balkan". Prema njegovim recima, bez podrške Nemacke tih koraka nece biti.
Jeremic je rekao da je Nemacka, sasvim sigurno, jedan od najvažnijih partnera Srbije, ne samo u Evropi i kljucna zemlja na kontinentu, kada je rec o politickim odlukama. Evropa je jedna od najvažnijih ciljeva i prioriteta spoljne politike Srbije i saradnja sa Nemackom i dobro razumevanje sa tom zemljom je predulosv za uspeh evropskog procesa za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, rekao je on.
Kada je rec o evropskoj buducnosti i viziji evropskog prostora i Zapadnog Balkana tu, kako je napomenuo Jeremic, nema razlika izmedu Srbije i Nemacke.
Jeremic je rekao da ce u procesu evropskih integracija 12. oktobar biti izuzetno važan, jer ce tada Evropska komisija dati mišljenje o kandidaturi Srbije, a do decembra i 27 zemalja clanica Unije trebalo bi da donesu politicku odluku. Srbija je posvecena izgradnji demokratskih stanadarda i procesu reformi i nastavicemo sa naporima, bez obzira na to kakav ce biti kalendar EU, rekao je Jeremic. Naglasio je da bi bilo dobro da politicki kalendari Srbije i EU budu identicni, ali nezavisno od toga "mi cemo nastaviti sa našim naporima, jer su naša opredeljenja cvrsta i mi želimo da nastavimo reformske procese".
Jeremic je Vesterveleu predstavio i mogucnsot da Srbija u 2014. godini predsedava OEBS.

JEREMIĆ: NE MOŽEMO PRIHVATITI USLOVLjAVANjE KOSOVOM

BEOGRAD, 8. jula (Tanjug) Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je danas da Srbija ne može da prihvati uslovavanje Kosovom na putu ka Evropskoj uniji. "To je uslov koji Srbija ne može da ispuni. Na to nas obavezuje ustav kao i volja velike većine građana", rekao je Jeremić novinarima posle potpisivanja sporazuma Ministarstva inostranih poslova i Kancelarije za pridruživanje.
U osvrtu na jučerašnji sastanak sa nemačkim kolegom Gvidom Vesterveleom, upitan da li mu je tokom tog razgovora ponovljen stav koji su u Beogradu izneli poslanici Bundestaga, Jeremić je rekao da je sa Vesterveleom razgovarao o svim temama od značaja za dve zemlje, pa i o Kosovu. "Budući status južne srpske pokrajine je pitanje oko kojeg Srbija i Nemačka nemaju zajedničko mišljenje. U ovim razgovorima ponovljen je zvanični stav Nemačke koji su nedavno izneli i predstavnici nemačke vlade i nemački ambasador u Beogradu posle posete parlamentaraca", naveo je Jeremić.
Prema njegovim rečma, na putu Srbije ka izgradnji evropskog društva ta razlika između stava Srbije i drugih zemalja po pitanju Kosova ne bi trebalo da predstavlja prepreku. "Naš zajednički cilj je da Balkan bude stabilan i harmonizovan sa ostatkom evropskog kontinenta. Na tome ćemo raditi. A ono što ne možemo da ispunimo to i nećemo", rekao je on.
Povodom učešca predstavnika Kosova na regionalnim skupovima, on je ponovio da Srbija ima principijelan stav da se po tom pitanju ne može na jednostran način menjati format učešća, ali je dodao da je spremna za dogovor o tome. "Učešće kosovskih predstavnika mora biti u skladu sa ustaljenom praksom, usvojenim dokumentima i jednostrano menjanje tih dokumenata nije prihvaljitovo", bio je izričit ministar.
On je dodao da je Srbija spremna za sve predloge i dogovore. "To će biti i deo dijaloga Beograda i Prištine u jednom trenutku. Spremni smo da implementiramo svaki dogovor koji bude postignut, ali nametanje prisustva Prištine koje ruši ranije dogovorene formate i dokumenta je nešto što nećemo biti u prilici da prihvatimo, kako sada, tako i u budućnosti", rekao je Jeremić.

POTPISAN SPORAZUM MIPA I KANCELARIJE ZA PRIDRUŽIVANjE

BEOGRAD, 8. jula (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU Milica Delević potpisali su danas u Beogradu sporazum o uključivanju predstavnika Kancelarije za evropske integracije u Misiju Srbije pri EU u Briselu.
Kako je istakla Delević, u Misiju će biti upućivani predstavnici svih resornih ministarstava koji u Briselu treba da objašnjavaju kako teku reforme u određenim sektorima. Prema njenim rečima, Kancelarija će za koordinatora predložiti Milana Antonijevića koji je do sada u Kancelariji za prdruživanje obavljao poslove u sektoru za koordinaciju procesa pristupanja i osnovna dokumenta.
Jeremić i Delevićeva su istakli veliki značaj ovog sporazuma koji treba da omogući da se na bolji način prezentuju rezultati našeg rada po pitanju reformi, prenose poruke iz Brisela i doprinese procesu ubrzavanje evrointegracija.
Jeremić je ponovio da se pred Srbijom nalazi težak posao kada je reč o reformama, da ima još mnogo toga da se uradi i ukazao da zbog ekonomske krize u EU raste broj onih koji imaju konzervativan pristup prema daljem proširenju. "Ono o čemu treba da budemo jedinstveni i što predstavalj interes za sve jeste da je potrebno sprovesti reforme u skladu sa evropskim vrednostima. Bolji život za građane Srbije ne može se obezbediti bez uvođenja evropskih zakona i eropskih standarada", rekao je Jeremić.

PAK: STATUS KADIDATA DO KRAJA GODINE

STRAZBUR, 08. jul 2011. (FoNet) Vlastima u Srbiji treba da bude jasno da ce Kosovo jednog dana biti punopravni clan Evropske unije i da nijedan pokušaj da se ovo spreci nece biti dozvoljen, istakla je u razgovoru za Danas šef Delegacije Evropskog parlamenta za Jugoistocnu Evropu Doris Pak.
Ona je dodala je "zbog toga potrebno o ovom pitanju raspravljati pre ulaska Srbije u EU".
Pak smatra da ce Srbija do kraja ove godine dobiti status kandidata za clanstvo u EU, ali ne i datum pocetka pregovora o pristupanju.
"Cini se da ce Srbija dobiti status kandidata ove godine. Što se tice datuma pocetka pregovora, mislim da ce to doci kasnije na red", rekla je pak i podsetila da kao parlamentarac, još nije ukljucena u proceduru odlucivanja i da o ovom pitanju prvo mora da odluci Savet ministara EU.
Govoreci o sporazumu Beograda i Prištine o maticnim knjigama i slobodi kretanja, Pak smatra da je dobro videti da se rešenja prakticnih pitanja izmedu dve strane mogu postici. Prema njenim recima, to je u interesu svih gradana regiona, za Srbe, kao i za sve ljude na Kosovu, bez obzira na to da li su srpske, albanske ili neke druge nacionalnosti.
Jedan od uslova za clanstvo u EU su, prema mišljenju Pak, normalni i prijateljski odnosi svih država sa susedima, a na koji nacin ce to biti ucinjeno s Kosovom, pitanje je, kako je rekla, "intelektualnog poduhvata". "Možda ce jedna strana promeniti svoj ustav pre završetka pregovora za ulazak u EU, a ukoliko se to ne dogodi, vlada bi trebalo da pronade drugaciji nacin da se ostvare dobri odnosi", rekla je ona.
U svakom slucaju, Kosovo ce jednog dana biti clan EU, i to treba da bude jasno vlastima Srbije. Nijedan pokušaj da se ovo spreci nece biti dozvoljen", naglasila je Pak i dodala o ovom pitanju je potrebno raspravljati pre ulaska Srbije u EU.
"Dakle, Srbija treba da nastavi svoj put ka EU ne zaboravljajuci da je jedan ratni zlocinac i dalje na slobodi i da u narednim godinama više pažnje posveti potrebama gradana nego nacionalistickim politicarima", zakljucila je Pak.

SRBIJA - OEBS

TADIĆ I EFTIMIU O ULOZI OEBSA U SRBIJI

BEOGRAD, 7. jula 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Beogradu sa predsednikom Parlamentarne skupstine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Petrosom Eftimiuom o ulozi ulozi OEBSa u Srbiji i postizanju trajne stabilnosti u regionu.
Kako je saopštila pres služba predsedništva, tokom razgovora Tadić je istakao značaj održavanja godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine OEBSa u Beogradu. Razgovarali su i, kako se navodi, o dobroj saradnji delegacije Skupstine Srbije i Parlamentarne skupštine OEBSa.
Godišnje zasedanje PS OEBSa počelo je juče u Beogradu i trajaće do 10. jula.

TADIĆ SA AŽUBALISOM

BEOGRAD, 07. jul 2011. (FoNet) Predsednik Srbije Boris Tadic razgovarao je danas sa predsedavajucim Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i ministrom inostranih poslova Litvanije Audronijusom Ažubalisom o predsedavanju Litvanije OEBS i saradnji Srbije sa tom organizacijom u našoj zemlji.
Tadic je izrazio zadovoljstvo zbog održavanja godišnjeg zasedanja Parlamentarne skupštine OEBS u Beogradu, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.

AUSTRIJA I SRBIJA TRAŽE ODUSTAJANjE OD NUKLEARNE ENERGIJE

BEOGRAD, 7. jula (Tanjug) Na godišnjem zasedanju Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koje se održava u Beogradu, Austrija i Srbija su podnele zajednički amandman na rezoluciju za odustajanje od nuklearne energije.
Po prvi put na sednici Parlamentane skupštine OEBSa biće razmotren predlog Litvanije i Ukrajine o nuklearnoj energiji. Amandman su podneli poslanici iz Austrije Volfgang Grosruk, Johan Majer i Karl Elinger, kao i iz Srbije Gordana Čomić i Meho Omerović. U zajedničkom zahtevu, kojim se bavi odbor za ekonomska pitanja, nauku, tehnologiju i životnu sredinu, pozivaju se zemlje članice da preduzmu korake za podsticanje obnovljive energije i primenu mera za energetsku efikasnost. Od država članica se, takođe, zahteva, obustava izgradnje i planiranja novih nuklearnih elektrana, kao i postepeno odustajanje od nuklearne energije.
Austrija i Srbija su, kako je poslanik Majer rekao Tanjugu, zemlje kojima je ova tema veoma važna, jer su obe odustale od razmatranja izgradnje nuklearnih elektrana. Nuklearna katastrofa u Japanu je, prema mišljenju poslanika, pokazala da se rizici korišćenja atomske energije ne mogu kontrolisati. Posledice po ljude i životnu sredinu, ali i po privredu, jasno su pokazali da rizici nesreće predstavljaju realnu opasnost i da nije ni rešeno pitanje nuklearnog otpada, dodali su oni.

SRBIJA

STEFANOVIĆ: ČINIMO SVE DA POBOLjŠAMO POLOŽAJ SRBA

BEOGRAD, 8. jula 2011. (Beta) Šef tima Vlade Srbije za pregovore sa Vladom Kosova Borislav Stefanović izjavio je danas da Srbija preduzima sve neophodne mere da bi se prestalo sa oduzimanjem dokumenata kosovskim Srbima i da bi bila oslobođena petorica uhapšenih posle proslave Vidovdana na Gazimestanu 28. juna.
Stefanović je u Odboru Skupštine Srbije za Kosovo rekao da su obavljeni razgovori sa predstavnicima međunarodne zajednice, i sa predstavnicima prištinskih vlasti. "Ono što se dešava u poslednjim danima je jednostrani pokušaj takozvanog Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova da promeni situaciju na terenu pre implementacije postignutog sporazuma", rekao je on.
Delegacije Beograda i Prištine su se 2. jula u Briselu dogovorile o slobodi kretanja građana i razmeni kopija matičnih knjiga. Međutim, kosovske vlasti od tada građanima koji imaju prebivalište na Kosovu oduzimaju nova biometrijska dokumenta Srbije.
Stefanović je rekao da je dobro što je Euleks preuzeo istragu slučaja petorice Srba koje kosovska policija tereti za napad na policajce posle proslave Vidovdana, i ocenio da uticaj misije EU daje nadu u to da će oni biti oslobođeni. "Njihov tretman je loš, ima i povređenih, i zato moramo učiniti sve da ih što pre oslobodimo", kazao je Stefanović o petorici uhapšenih kojima je na Kosovu određen pritvor od 30 dana.
Šef pregovaračkog tima Vlade Srbije je dodao da bi krajem jula trebalo da bude nova runda pregovora Beograda i Prištine na kojoj bi moglo da se razgovara o univerzitetskim diplomama i o drugim temama važnim za Srbiju, poput Telekoma, električne energije i carinskih pečata.
Stefanović je kazao da će nastavak pregovora biti veoma težak jer će Priština nastojati da od Srbije izdejstvuje priznanje Kosova na bilo koji način, i vršiti pritisak na kosovske Srbe i pokušavati da istera institucije Srbije sa Kosova. Ponovio je da Srbija ni na koji način neće priznati nezavisnost Kosova.
Međutim, član Odbora iz Demokratske stranke Srbije Vladimir Milentijević replicirao je Stefanoviću i kazao da je netačno da Srbija nije priznala Kosovo postignutim sporazumima. Poslanik je ocenio da je dogovorenim praktično "zabijen nož u leđa" Srbima sa severa Kosova.
Milentijević je ocenio da je sporazum postignut pod pritiskom EU.
Skupštinski odbor nastavio je sednicu.

ZORAN S. POPOVIĆ NOVI AMBASADOR SRBIJE U MOLDAVIJI

BEOGRAD, 8. jula 2011. (Beta) Zoran S. Popović postavljen je za novog ambasadora Srbije u Moldaviji, a Dušan Lazić je opozvan sa te funkcije, objavljeno je u poslednjem broju Službenog glasnika.
Popović će, kao i Lazić pre njega, biti nerezidentni ambasador u Moldaviji.
Odluku o postavljenju odnosno opozivu ambasadora doneo je predsednik Srbije Boris Tadić, a njegov ukaz stupio je na snagu juče, dan po objavljivanju u Službenom glasniku.

KOSOVO I METOHIJA

KRASNIĆI: KOSOVSKA VLADA ODUSTALA OD ELEMENATA DRŽAVNOSTI

PRIŠTINA, 8. jula 2011. (Beta) Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići ocenio je da je Vlada Kosova prihvatanjem tri sporazuma sa Srbijom u pregovorima uz posredstvo Evropske unije(EU) odustala od nekih elemenata kosovske državnosti.
Krasnići je za današnji dnevnik Koha Ditore rekao da delegacija Prištine nije trebalo da prihvati da građani Kosova putuju u Srbiju bez pasoša na kojima piše Republika Kosovo, kao ni izraz administrativna linija, za granicu između dve države.
Krasnići, koji je član vladajuće Demokratske partije Kosova Hašima Tačija, rekao da se šefica kosovske delegacije za pregovore sa Srbijom Edita Tahiri pokazala neodgovornom u odnosu na obavezu da o toku razgovora informiše Skupštinu i predsednicu Kosova. Ocenio je neprihvatljivim dogovor da Srbija Kosovu daje fotokopije civilnih registara umesto originala, ističući da su originali tih dokumenata bili na Kosovu i u vreme kada je Kosovo bilo autonomna pokrajina u okviru jugoslovenske federacije.
"Upravo zbog ove činjenice i EU je trebala da izvrši pritisak na Srbiju da preda originalna dokumenta", rekao je Krasnići komentarišući zaključke posrednika EU u pregovorima Prištine i Beograda Roberta Kupera, sa kojima su se saglasile obe strane.
On je doveo u sumnju i dogovor o nostrifikaciji univerziteteskih diploma za Albance koji imaju diplome fakulteta na Kosovu, a žive u Srbiji, zbog činjenice da nostrifikovanje neće biti obavljeno u Srbiji, već u trećoj zemlji. Rekao je da od parlamentarnih grupa zavisi da li će se kosovskoj Vladi dozvoliti da pristane na nove kompromise koji nisu u korist građana Kosova.

REDžEPI: ODUZIMAMO DOKUMENTA

PRIŠTINA, 07. jul 2011. (FoNet) Ministar Unutrašnjih poslova Kosova Bajram RedŽžepi rekao je danas da su prethodnih dana Srbima oduzimane biometrijske li cne karte, koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, zato to su nelegalne na Kosovu.
On je u izjavi KIM radiju istakao da Srbi moraju da, umesto srpskih biometrijskih licnih karata, izvade kosovske. "Biometrijske licne kate Srbi ce morati da menjaju, moraju da se ukinu srpske. Srbija priznaje kosovske licne karte i sada nema razloga da ih ne izvade", naglasio je Redzepi.
Redzepi je podsetio da je još na snazi Uredba MUP Kosova, po kojoj su nove registarske tablice sa oznakama gradova Kosova, koja izdaje MUP Srbije, nelegalne i u obavezi KPS policije da ih kada naidu na njih oduzimaju.
Naveo je da do 1. novembra, Srbi mogu da koriste stare tablice sa oznakama gradova Kosova. "Ove stare tablice, sa oznakama gradova Kosova, morace da se promene KS tablicama sa kojima ce gradani moci i slobodno da se krecu i u Srbiji i na Kosovu", izjavio je Redzepi.
Srpska dokumenta su nelegalna i ne priznaju se na Kosovu jer ih, po recima Redzepija, izdaju srpske paralelne institucije. "Najkasnije do 1. novembra sve paralelne institucije moraju da se ukinu i svi registri i knjige prelaze u nadležnost Kosova. Ne mogu postojati po dve institucije koje izdaju dokumenta na istoj teritoriji", naveo je Redzepi.
Na pitanje zašto se Srbima oduzimaju dokumenti, iako su pregovaracki timovi Beograda i Priš tine postigli dogovor o slobodi kretanja, Redzepi je rekao da implementacija tih sporazuma još nije pocela.

MARTI: NEMAM INFORMACIJE O PRIPREMI POSEBNOG TIMA EULEKSA

STRAZBUR, 8. jula (Tanjug) Specijalni izvestilac Saveta Evrope za trgovinu ljudskim organima na Kosovu Dik Marti izjavio je u Strazburu da nije dobio nikakvu zvaničnu informaciju o pripremi posebnog tima i specijalnog tužioca Euleksa za istragu tih zločina.
Marti je istakao da je "važno da istražne vlasti budu zaista nezavisne, da budu stručne i ovlašćene da istražuju van Kosova, pogotovo u Albaniji", ali je dodao da nije na njemu da ocenjuje da li je tim Euleksa sposoban ili ne. "Presudno je i da sud ne bude povezan sa lokalnim vlastima na Kosovu", naglasio je Marti, govoreći u Pododboru za ljudska prava Evropskog parlamenta, preneo je nemački radio Dojče vele.
Parlamentarna skupšina Saveta Evrope usvojila je 25. januara izveštaj Martija i rezoluciju o trgovini ljudskim organima na Kosovu, kojim se poziva na međunarodnu istragu.
Srbija je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražila da svetska ogranizacija formira nezavisno telo koje bi istražilo trgovinu organima. Predlog je podržala Rusija, dok su se zemlje Evropske unije i SAD zalagale da istragu sprovede Euleks. EU je odlučila da imenuje specijalnog tužioca i poseban tim koji će da vodi istragu o navodima iz Martijevog izveštaja. Euleks je u junu formirao radnu grupu za istragu o tim navodima, koja bi trebalo da postane delimično operativna do kraja jula.