JEREMIĆ ODBIO UČEŠĆE NA ZAVRŠNOJ KONFERENCIJI ZBOG HODžAJA

BEČIĆI,BEOGRAD, 29. juna (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić odbio je danas poziv crnogorskog kolege Milana Roćena da učestvuje na završnoj konferenciji šefova diplomatija zemalja članica Partnerske komisije Americkojadranske povelje i SAD zbog prisustva predstavnika Kosova, potvrđeno je Tanjugu u kabinetu ministra. U Bečićima, gde je Jeremić danas učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova država članica Procesa saradnje jugoistočne Evrope, održana je i ova konferencija. Na njoj je učestvovao i generalni sekretar NATOa Anders Fog Rasmusen. On je poručio, posle susreta, da je vizija Alijanse da sve zemlje Zapadnog Balkana postanu deo evroatlanantske porodice. Na sastanku je učestvovao i ministar spoljnih poslova Enver Hodzaj, kao predstavnik nezavisne države. Stav Srbije, koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jeste da ne učestvuje na skupovima gde nije ispoštovan princip da Kosovo bude zastupljeno kao Kosovo/Unmik.

TADIĆ: SRBIJA ĆE NASTAVITI DA JAČA SARADNjU U REGIONU

SVETI STEFAN, 30. juna 2011. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je danas na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) da će u fokusu srpskog predsedavanja ovom regionalnom inicijativom biti borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredovanje regiona ka EU i rešavanje otvorenih pitanja u regionu. Srbija će nastaviti da radi na jačanju saradnje u regionu, rekao je Tadić na samitu na Svetom Stefanu i dodao da će zemlje regiona uskoro da se nađu u Evropskoj uniji do koje bi svi želeli da idu u istom smeru i istim tempom iako svi imaju različiti nivo ostvarenih reformi. Na današnjem sastanku Srbija od Crne Gore preuzima jednogodišnje predsedavanje ovim procesom. Tadić je pozdravio odluku Evropske unije da završi pretpristupne pregovore sa Hrvatskom i saopštio da je Srbija spremna da počne te pregovore sa Briselom. Podsetio je na obavezu koju je Srbija nedavno ispunila prilikom hapšenja i izručenja Ratka Mladića i ponovio da će Srbija nastaviti da ispunjava svoje obaveze. "Verujem da svi moramo da delimo zajedničke ciljeve da omogućimo pravdi da služi našim narodima i interesima. Ovo će nam omogućiti da krenemo dalje od prošlosti i gradimo mostove budućnosti, i u tom duhu očekujem da se služi pravdi", rekao je Tadić. On je takođe izrazio uverenje da će biti sprovedena nezavisna istraga o navodnoj trgovina ljudskim organima na Kosovu. Najavio je da će kroz par dana posetiti Sarajevo i izrazio punu podršku Beograda teritorijalnom integritetu BiH. Ocenio je da postoji spremnost da se nađu rešenja za osetljivla i otvorena ptanja i da se u rešavanje tih pitanja više treba oslanjati na aktere regiona a ne na pomoć spolja. Cilj svake od nas je da napredujemo na putu reformi. "Ako možemo, tamo gde možemo treba da pomognemo jedni drugima", naglasio je. Ukazao je na opasnost od organizovanog kriminala i rekao da za kriminalce ne postoje granice kada države ne sarađuju. On je istakao da bi ključni prioritet država regiona trebalo da bude suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije i obećao posvećenost Srbije tom pitanju.

TADIĆ: ASIMETRIČNO UČESĆE PRIŠTINE U REGIONALNIM FORUMIMA

SVETI STEFAN, 30. juni (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da Beograd želi da pronađe pragmatičan model asimetričnog učešća predstavnika kosovskih Albanaca u regionalnim inicijativama. Obraćajući se učesnicima samita Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, predsednik Srbije je istakao da će naša zem lja, koja preuzima predsedavanje tom regionalnom inicijativom nastaviti sa politikom unapređenja saradnje u regionu u zajedničkom cilju pristupanja Evropskoj uniji i rešavanja svih preostalih otvorenih pitanja. Kao posebno dostignuće nove stvarnosti regiona, predsednik Tadić je naveo činjenicu da se otvorena pitanja sada mnogo češće rešavaju na bilateralnom nivou, kao što je slučaj sa aktuelnim dijalogom Beograda i Prištine. On je izrazio očekivanje da će taj dijalog naredne godine dati konkretne rezultate. "Srbija nikada neće piznati jednostrano proglašeno nezavisno Kosovo, ali je važno ispitati sve mogućnosti za rešenja koja će unaprediti život običnih ljudi i obezbediti održivu budućnost", rekao je Tadić. U tom kontekstu, Srbija se, naglasio je, zalaže da se za predstavnike kosovskih Albanaca pronađe model za asimetrično učešće u regionalnim inicijativama. Predsednik Srbije je istovremeno izrazio očekivanje da će istraga o navodima o trgovini ljudskim organima biti dovedena do kraja, jer, kako je istakao, od selektivne memorije nema koristi. Tadić je ukazao da je regionalna saradnja u srcu ove regionalne inicijative i da je od istog takvog značaja u pripremama regiona za ulazak u Evropsku uniju. Stoga će, rekao je Tadić, u fokusu pažnje srpskog predsedavanja Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi biti saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredovanja regiona ka Evropskoj uniji i rešavanje preostalih otvorenih pitanja. "Svi smo zainteresovani da očuvamo uspešnost SEECP i uveravam vas da će Srbija nastaviti sa izgradnjom zajedničke saradnje", poručio je Tadić. Navodeći da zemlje regiona povezuje mnogo toga istorija, kultura, zajedničke pretnje i nade, on je rekao da je najveći zajednički cilj ulazak svih zemalja regiona u EU. Tadić je upozorio da sve države imaju pred sobom čitav niz reformi koje treba da sprovedu i dodao da EU, neće i ne bi trebalo po tom pitanju da nam čini uslugu. On je pozdravio odluku EU o zaključenju predpristupnih pregovora sa Hrvatskom. "Srbija je takođe ostvarila značajan napredak po tom pitanju od prošlog samita. Spremni smo za pregovore sa EU, rekao je Tadić. On je podsetio da je Vlada Srbije obećala hapšenje i izručenje Mladića i da je to obećanje ispunila. "Uveravao sam mnoge u to da je to naša moralna i međunarodna obeveza i to smo ispunili. Srbija ostaje u porodici naroda koja se zasniva na vrednostima naroda koje nas povezuju", rekao je. On je istakao da sve zemlje u regionu moraju da omoguće pravdu jer je to od intereša za naše narode. Tadić je rekao da nam samo to može pomoći da ostavimo prošlost za sobom i okrenemo se budućnosti. Tadić je kao posebno dostignuće regiona naveo viznu liberalizaciju i upozorio da je sada važno da se to dostignuće zaštiti.Predsednik Srbije istakao je i značaj izgradnje poverenje u regionu i u tom kontekstu naveo da uskoro putuje u Sarajevo i da će razgovori sa tamošnjim zvaničnicima biti prilika za normalizaciju odnosa dve zemlje. On je ponovio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Dejtonski sporazum."Prihvatićemo sve oko čega konsenzus postignu tri naroda i dva entiteta", rekao je. Govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske, Tadić je pozdravio spremnost predsednika i premijera te zemlje da se sastanu sa njim i ukazao da je na mnogim poljima postignut značajan napredak, spomenuvši pregovore o demilitarizaciji granica, saradnju na polju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dr. Tadić se osvrnuo i na odnose Srbije i Albanije i izrazio očekivanje da će dijalog dve zemlje biti nastavljen. "Ima dosta toga za saradnju i verujem da će se to narednog meseca ostvariti". rekao je. Predsednik je ukazao na ekonomsku krizu u regionu koja, uprkos nekim pozitivnim indikatorima u ekonomijama, nije završena, što nameće potrebu dodatne međusobne saradnje zemalja. Tokom srpskog predsedavanja, naglasio je, posebna pažnja biće posvećena borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. "Naša buduća bezbednost leži u našoj dubljoj saradnji. To je transnacionalno pitanje i ne poznaje granice. Kada mi ne sarađujemo, kriminalci sarađuju, to se mora promeniti", zaključio je.

TADIĆ SA JOSIPOVIĆEM I BRISOVIM

SVETI STEFAN, 30. juni (Tanjug) Predsednik Tadić imao je na marginama samita SEECP, bilateralan susret sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem. Tadić je razmenio stavove i sa predsednikom Vlade Bugarske Bojkom Borisovim. U toku dana predsednik Srbije imaće i druge susrete.

VUJANOVIĆ: REGIONALNA SARADNjA PREPORUKA ZA EVROINTEGRACIJE

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je danas, otvarajući sastanak šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), da je regionalna saradnja najbolja preporuka u procesu evropskih i evroatlantskih integracija. "Crna Gora je pristupila SEECP kao 11 članica, uvidevši da je organizacija posvećena saradnji, i da su države članice usmerene ka istinskoj valorizaciji saradnje u regionu", rekao je on. Prema njegovim rečima, Crna Gora je predsedavanje ovim procesom doživela kao šansu za promociju mira, dobrosusedstva i stabilnosti regiona. "Proces saradnje je odlučno posvećen regionalnoj saradnji, što je najbolja preporuka za integraciju u evropske i evroatlanstke strukture", kazao je Vujanović. Završetak pregovora Hrvatske sa EU je dodatni podsticaj za sve države našeg regiona, i znak da je EU otvorena za dalja proširenja, dodao je on. Vujanović je naveo da se nakon zaključenja pregovora Hrvatske sa EU mogu očekivati dalje odluke koje bi održale kontinuitet širenja i pozitivne procese u zemljama regiona. "Ubeđeni smo da ćemo naredne godine otpočeti pregovore sa EU, uz pomoć i podršku zemalja Procesa", istakao je predsednik Crne Gore i dodao da napredak u u procesu pristupanja NATO pokazuje visok stepen postignutih reformi u njegovoj zemlji.

JOSIPOVIĆ PROTIV PRITISAKA I NOVIH USLOVA ZA ČLANSTVO U EU

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Hrvatska će se, kada uđe u EU, neumorno zalagati za dalje širenje unije i istupati protiv pritisaka i novih uslova za buduće članice, izjavio je danas predsednik Hrvatske Ivo Josipović na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP). "Dinamika i brzina zavisiće od vas, ali će Hrvatska držati vrata otvorena i takođe će biti protiv pritisaka i novih uslova", poručio je on na skupu na kojem učestvuje i predsednik Srbije Boris Tadić. U očekivanju da Hrvatska kasnije danas završi sva pregovaračka poglavlja sa EU, Josipović je naveo da je ovo "vrlo važan dan" za njegovu zemlju, ali i za sve zemlje regiona koje imaju iste ambicije. "Završetak pregovora Hrvatske je dokaz da je proces širenja EU živ", konstatovao je hrvatski lider. "Hrvatska je vaš partner i prijatelj, zapamtite da će našim uslaskom dobiti članicu koja se nikada neće umoriti od zagovaranja daljeg širenja i ulaska svih zemalja regiona u EU', poručio je Josipović. Hrvatski predsednik smatra takođe da su političari zemalja regiona odgovorni da otvorena pitanja prošlosti reše saradnjom i razgovorom i da to mora biti važnije od političke popularnosti. "Pomoć može doći izvana, ali politička volja da se problemi reše mora doći od nas. Rešenje je važnije od političke popularnosti i nepopularnosti", kazao je Josipović. Govoreći o odnosima Hrvatske sa BiH i Srbijom, on je istakao da "jedni drugima treba da budemo najbolji susedi i partneri", a da rešavanje problema "možemo dovršiti samo sami, niko umesto nas".

RADMANOVIĆ: OTVORENA PITANjA REŠITI KROZ REGIONALNU SARADNjU

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi da je BiH odlučno opredeljena za evropske integracije i založio se da se se otvorena pitanja regiona rešavaju kroz regionalnu saradnju. "Ne krijemo da ostaje još dosta otvorenih pitanja, ali postoji i spremnost i volja da se ona reše. Moramo biti spremni da iskoristimo dijaloške kapacitete ovog foruma za otkalanje blokada i za saradnju, kako bismo napredovali u buducnnosti", naveo je. On je ocenio da je SEECP "bio i ostao politički kišobran koji je pokrivao naše međusobne odnose i potvrdio se kao otvoreni forum za dijalog o svim nerešenim pitanjima regiona". Govoreći o opredeljenju BiH za evrointegracije, on je naveo da je "to prilika koju nećemo propustiti, bez obzira na neslaganja i probleme na tom putu".Prema njegovim rečima, krajem ove godine očekuje se da sve zemlje zapadnog Balkana pređu u višu fazu pristupanja EU, a stupanje Hrvatske u članstvo u Uniji biće novi izazov i podsticaj da se udvostručen napori BiH na evropskom putu. Predsednik Predsedništva BiH je ponovio da Dejton ostaje temelj odnosa sva tri naroda u toj zemlji i dodao da je dijalog o reformi pravosusuja pozitivan primer kako se sporno političko pitanje može rešavati kroz dijalog.

TOPI: KOSOVU MESTO U REGIONALNIM INICIJATIVAMA

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je danas na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi da Kosovo mora biti prihvaćeno u svim regionalnim inicijativama i šire, a da svi koji to odbacuju predstavljaju pretnju principima regionalne saradnje. Topi je rekao da Albanija podržava dijalog Beograda i Prištine i izrazio nadu da će ti razgovori dovesti do prihvatanja "nove realnosti" i omogućiti "izgradnju reciproročnih mostova između dve države". Prema njegovim rečima, svako isključivanja Kosova predstavlja neprihvatljiv scenario, a "svako ko odbacuje ovu poziciju, naročito u zajedničkim regionalnim inicijativama, pretnja je našoj saradnji". Topi je rekao da Albanija veruje u zajedičku evropsku integraciju regiona i daće aktivan doprinos da bi se ispunio taj cilj. "Ovaj proces treba da se adaptira i prihvati nove poliitičke realnosti u Jugoistočnoj Evropi, gde postoje još otvorena pitanja regionalne saradnje", dodao je Topi. Albanski predsednik je dao podršku i uključivanju Crne Gore, kao i drugih u regionu u NATO savez.

BORISOV ZA UBRZANjE EVROINTEGRACIJE REGIONA

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Premijer Bugarske Bojko Borisov rekao je danas na samitu lidera zemalja Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP) da će prijem Hrvatske u EU ubrazati evrointegraciju ostatka regiona. "Hapsenje Ante Gotovine i Ratka Mladića je bilo tekško ali potrebno radi nase evropske integracije. Treba da postujemo ista pravila i odgovornosti. Nalazimo se u različitim fazama integracije ali članstvo Rumunije, Bugarske, Grčke i sada Hrvatske će ubrzati integraciju ostatka regiona", naveo je Borisov. Bugarski premijer je istakao da će njegova zemlja "podržati Srbiju i sve druge zemlje regiona koje teže uspostavljanju stabilnog i bezbednog Balkana". "Za to je potrebna disciplina u finansijkoj oblasti. Veliki deficiti stvaraju probleme i čine da se evropski lideri plaše sirenja. Rumunija i Bugarska uprkos tome sto su ispunile sve šengenske kriterijume traže nacine da se prilagođavaju. I vi treba da počnete da razmilsljate o standardima vec sada", poručio je Borisov. Prema njegovim rečima, borba protiv organizovanog kriminala, vladavina zakona su "pitanja na kojima stalno treba da radimo jer slika o nasem regionu nije najbolja i samo ako smo odgovorni mozemo da je promenimo". On je ukazao na značaj regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, trafikinga ljudi i šverca, ali i na pitanje energetske nezavisnosti. "Energestka povezanost, gasovodi, sve to treba unaprediti", naveo je Borisov. "Mi clanice EU sa Balkana, možemo da udružimo napore sa susedima. Sa Srbijom smo imali zajednicke vojne vežbe sto je ranije bilo nezamislivo", zaključio je bugarski lider.

IVANOV: PROŠIRENjE EU NAJVAŽNIJI MIROVNI PROJEKAT

SVETI STEFAN, 30.juna (Tanjug) Bez pune integarcije svih zemalja Evrope u EU nije okončana evropsko ujednjenje, ocenio je danas predsednik Makedonije na samitu lidera zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP). "Proširenje je najvažniji mirovni projekat, pokazala je istorija, a projekat evropskog ujedinjenja nije završen jer je za to potreban zapadni Balkan", rekao je Ivanov. On je ukazao da zemlje regiona ne smeju dozvoliti da ih problemi s kojima se suočavaju obeshrabre i da te probleme treba rešavati zajednički. "Ne obeshrabruje nas činjenica što je Makedonija imala neravnopravni tretman i što su joj dati dodati uslovi", naveo je makedonski predsednik. On je posebno naglasio da Balkan mora da funkcioniše jedinstveno, posebno kad je reč o tržištu. Ivanov je čestitao predsednik Hrvatske Ivi Josipoviću na napretku u procesu evrointegracija i dodao da je pozitivna odluka Saveta EU o Hrvatskoj "pozitivan signal za sve nas, jer jer ovaj napredak potreban svim drugim zemljama zapadnog Balkana".

DAVOTOGLU: REGIONLANA SARADNjA I U OKVIRU NATO

SVETI STEFAN, 30. juna (Tanjug) Turska se nada da će posle Hrvatske i Srbija ubrzo učiniti napredak na putu ka EU, izjavio je danas turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu na samitu lidera zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP). On je predložio da se zemlje regiona tešnje povezuju i unutar međunarodnih foruma kao na primer UN, ali da i u okviru NATO traže način za promovisanje ulaska drugih zemalja regiona u tu organizaciju. "Mi balkanske zemlje u NATO treba da se okupimo da vidimo kako možemo da promovišemo ulazak drugih zemalja regiona", kazo je Davutoglu i dodao da je u okviru regiona potrebna "nova percepcija i vizija". "Ova i sledeća godina biće istorijska prekretnica u razvoju tog novog pristupa. Možda sledeće godine na 100. godišnjicu Balkanskih ratova možemo da razvijemo projekte na temu 'od balkanskih ratova do balkanskog mira'", predložio je turski ministar. Davutoglu je kao osnovne principe regionalne saradnje naveo evrointegracije, inkluzivnost i regionalnu reintegraciju. "Naša prošlost je bila u Evropi i naša budućnost će biti u Evropi. Nažalost, mnogi Evropljani misle da je Balkan teret za Evropu, mi treba da im pokažemo da nije", naveo je on. Objašnjavajući proces inkluzivnosti, on je navoe kao primer trilateralni mehanizam Turske, Srbije i BiH za koji je reko da je "izuzetno značajan", dok se u oblasti regionalne reintegracije založio za bolje povezivanje ne samo zemalja, veći regija i gradova. Ministar spoljnih poslva Grčke Stavros Lambrinidis čestitao je Srbiji na preuzimanju predsedavanja SEECP i rekao da je posle hapšenja Ratka Mladića ona "na pravom krusu evropskih integracija". "Ono sto je neophodno je dalji snažni podsticaj", ocenio je on. Kao jedan od ciljeva SEECP on je naveo "pomoć Evropskoj uniji da prevaziđe strah od budućnosti, strah koji obicno ima takav efekat da se ljudi zatvaraju u svoje granice". "To je opasnost kroz koju prolazi Evropa i želim da kazem da je to jedan proces iz koga će Evropa izaci snažnija", kazao je Lambrinidis. Lambrinidis je istakao da u regionu ostaje dosta toga da se uradi u domenu vladavine zakona i borbe protiv organizovanog krimina. "Neophodni su nam dobrosusedski odnosi i moramo ih konsolidovati u svim domenima. Treba rešiti sve sporove, od granica do drugih hronoičnih sporova", zaključio je šef grčke diplomatije.

SRBIJA - REGION

TADIĆ: IDUĆA GODINA POČETAK ERE BALKANSKOG MIRA

SVETI STEFAN, 30. JUNA (Tanjug) Srbija je danas preuzela od Crne Gore predsedavanje Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi na samitu te regionalne inicijative, koji se održava u Svetom Stefanu. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je sadašnji nivo razumevanja među zemljama u regionu osnova za tvrdnju da nikada nismo imali bolje odnose nego danas. Obraćajući se učesnicima samit,a predsednik Srbije je istakao da će naša zemlja, preuzimanjem predsedavanja tom regionalnom inicijativom, nastaviti sa politikom unapređenja saradnje u regionu u zajedničkom cilju pristupanja Evropskoj uniji i rešavanja svih preostalih otvorenih pitanja. Tadić je ukazao da je regionalna saradnja u srcu ove regionalne inicijative i da je od istog takvog značaja u pripremama regiona za ulazak u Evropsku uniju. Stoga će, rekao je Tadić, u fokusu pažnje srpskog predsedavanja Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi biti saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, napredovanja regiona ka Evropskoj uniji i rešavanje preostalih otvorenih pitanja. "Svi smo zainteresovani da očuvamo uspešnost SEECP i uveravam vas da će Srbija nastaviti sa izgradnjom zajedničke saradnje", poručio je Tadić. Tadić je izjavio i da Beograd želi da pronađe pragmatičan model asimetričnog učešća predstavnika kosovskih Albanaca u regionalnim inicijativama. Kao posebno dostignuće nove stvarnosti regiona, predsednik Tadić je naveo činjenicu da se otvorena pitanja sada mnogo češće rešavaju na bilateralnom nivou, kao što je slučaj sa aktuelnim dijalogom Beograda i Prištine. Predsednik Srbije je istovremeno izrazio očekivanje da će istraga o navodima o trgovini ljudskim organima biti dovedena do kraja, jer, kako je istakao, od selektivne memorije nema koristi. Navodeći da zemlje regiona povezuje mnogo toga istorija, kultura, zajedničke pretnje i nade, on je rekao da je najveći zajednički cilj ulazak svih zemalja regiona u EU. Tadić je upozorio da sve države imaju pred sobom čitav niz reformi koje treba da sprovedu i dodao da EU, neće i ne bi trebalo po tom pitanju da nam čini uslugu. On je pozdravio odluku EU o zaključenju predpristupnih pregovora sa Hrvatskom. A govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske, Tadić je pozdravio spremnost predsednika i premijera te zemlje da se sastanu sa njim i ukazao da je na mnogim poljima postignut značajan napredak, spomenuvši pregovore o demilitarizaciji granica, saradnju na polju borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i dr. Predsednik Srbije istakao je i značaj izgradnje poverenje u regionu i u tom kontekstu naveo da uskoro putuje u Sarajevo i da će razgovori sa tamošnjim zvaničnicima biti prilika za normalizaciju odnosa dve zemlje. On je ponovio da Srbija poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i Dejtonski sporazum. Tadić se osvrnuo i na odnose Srbije i Albanije i izrazio očekivanje da će dijalog dve zemlje biti nastavljen. "Ima dosta toga za saradnju i verujem da će se to narednog meseca ostvariti". rekao je Tadić. Predsednik Srbije je ukazao na ekonomsku krizu u regionu koja, uprkos nekim pozitivnim indikatorima u ekonomijama, nije završena, što nameće potrebu dodatne međusobne saradnje zemalja. Najznačajniji dokument SEECP je "Povelja o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u Jugoistočnoj Evropi" u kojoj se navode primarni ciljevi. Politički okvir ovog procesa saradnje pokriva pitanja bezbednosti i stabilnosti, razvoj saradnje na planu ekonomije i zaštite životne sredine, promovisanje humanitarne, socijalne i kulturne saradnje, kao i saradnje u oblasti pravde, borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma, trgovine drogom, oružjem i ljudima. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa crnogrskim predsednikom Filipom Vujanovićem i makednonskim Djorđem Ivanovim Boris Tadić je istakao značaj daljih koraka svake od zemalja regiona na putu ka EU. On je ukazao na značaj ulaganja u putnu infrastrukturu, energetsku i obrazovnu, i naglasio da je po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala važno da region ostvari napredak. "To je važno ostvariti pre ulaska u EU, kako bismo razvejali sumnje u pogledu ispunjavanja standarda", rekao je Tadić. Govoreći o regionu Zapadnog Balkana, Tadić je rekao da bi naredna godina, kada se obeležava stogodišnjica od balkanskih ratova, mogla da označi početak ere balkanskog mira. Hrvatska će se, kada uđe u EU, neumorno zalagati za dalje širenje unije i istupati protiv pritisaka i novih uslova za buduće članice, izjavio je danas predsednik Hrvatske Ivo Josipović na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP). "Dinamika i brzina zavisiće od vas, ali će Hrvatska držati vrata otvorena i takođe će biti protiv pritisaka i novih uslova", poručio je on A govoreći o odnosima Hrvatske sa BiH i Srbijom, Josipović je istakao da "jedni drugima treba da budemo najbolji susedi i partneri", a da rešavanje problema "možemo dovršiti samo sami, niko umesto nas". Predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je danas na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi da je BiH odlučno opredeljena za evropske integracije i založio se da se se otvorena pitanja regiona rešavaju kroz regionalnu saradnju. "Ne krijemo da ostaje još dosta otvorenih pitanja, ali postoji i spremnost i volja da se ona reše. Moramo biti spremni da iskoristimo dijaloške kapacitete ovog foruma za otkalanje blokada i za saradnju, kako bismo napredovali u buducnnosti", naveo je Radmanović. Predsednik Albanije Bamir Topi izjavio je danas na samitu šefova država ili vlada zemalja članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi da Kosovo mora biti prihvaćeno u svim regionalnim inicijativama i šire, a da svi koji to odbacuju predstavljaju pretnju principima regionalne saradnje. Topi je rekao da Albanija podržava dijalog Beograda i Prištine i izrazio nadu da će ti razgovori dovesti do prihvatanja "nove realnosti" i omogućiti "izgradnju reciproročnih mostova između dve države". Turski šef diplomatije Ahmet Davutoglu izjavio je na samitu da se nada da će posle Hrvatske i Srbija ubrzo učiniti napredak na putu ka EU i predložio da se zemlje regiona tešnje povezuju i unutar međunarodnih foruma kao na primer UN, ali da i u okviru NATO traže način za promovisanje ulaska drugih zemalja regiona u tu organizaciju. Ministar spoljnih poslva Grčke Stavros Lambrinidis čestitao je Srbiji na preuzimanju predsedavanja SEECP i rekao da je posle hapšenja Ratka Mladića ona "na pravom krusu evropskih integracija". "Neophodni su nam dobrosusedski odnosi i moramo ih konsolidovati u svim domenima. Treba rešiti sve sporove, od granica do drugih hronoičnih sporova", zaključio je šef grčke diplomatije. Premijer Bugarske Bojko Borisov rekao je danas na Svetom Stefanu da će njegova zemlja "podržati Srbiju i sve druge zemlje regiona koje teže uspostavljanju stabilnog i bezbednog Balkana". "Za to je potrebna disciplina u finansijkoj oblasti. Veliki deficiti stvaraju probleme i čine da se evropski lideri plaše sirenja. Rumunija i Bugarska uprkos tome sto su ispunile sve šengenske kriterijume traže nacine da se prilagođavaju. I vi treba da počnete da razmilsljate o standardima vec sada", poručio je Borisov. Proces saradnje Jugoistočne Evrope je regionalna inicijativa utemeljena juna 1996. godine na sastanku ministara inostranih poslova zemalja Jugoistočne Evrope u Sofiji, sa ciljem promovisanja i jačanja dobrosusedskih odnosa između zemalja regiona i njegovog transformisanja u zonu mira, bezbednosti, stabilnosti i saradnje. Ovu reginalnu inicijativu čini 12 država: Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija i Turska. Otvarajući današnji samit predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da je regionalna saradnja najbolja preporuka u procesu evropskih i evroatlantskih integracija. Prema njegovim rečima, Crna Gora je predsedavanje ovim procesom doživela kao šansu za promociju mira, dobrosusedstva i stabilnosti regiona. Vujanović je naveo da se nakon zaključenja pregovora Hrvatske sa EU mogu očekivati dalje odluke koje bi održale kontinuitet širenja i pozitivne procese u zemljama regiona. "Ubeđeni smo da ćemo naredne godine otpočeti pregovore sa EU, uz pomoć i podršku zemalja Procesa", istakao je predsednik Crne Gore i dodao da napredak u u procesu pristupanja NATO pokazuje visok stepen postignutih reformi u njegovoj zemlji.

ŠIRENjE EU PRIORITET POLjSKE TOKOM PREDSEDAVANjA UNIJOM

VARŠAVA, 29. juna (Tanjug) Šef diplomatije Poljske Radoslav Sikorski izjavio je danas da je jedan od najbitnijih zadataka njegove zemlje tokom predstojećeg šestomesečnog predsedavanja EU nastavak proširenja Unije na Zapadni Balkan, uključujući otpočinjanje pregovora o članstvu Srbije. "Naš prvi prioritet je da obnovimo rast i mislimo da će za tim sve ostalo uslediti", rekao je Sikorski Rojtersu. Kao drugi glavni zadatak Poljska je tokom svog predsedavanja Unijom od petka, 1. jula, zacrtala potpisivanje sporazuma o pristupu Hrvatske EU, započinjanje pregovora o članstvu Srbije u Uniji i dovršavanje sporazuma o slobodnoj trgovini s Ukrajinom, navela je britanska agencija. "Mi želimo da 'otvorimo' Evropu, da nastavimo proširivanje na Zapadni Balkan", rekao je šef poljske diplomatije. On je istakao da je Poljskoj izuzetno stalo do "oba naša susedstva, istočnog i južnog". U prioritet Poljske tokom predsedavanja EU, Sikorski je ubrojao i dovršavanje reforme jedinstvenog tržišta, naročito na polju usluga i Internet trgovine. Varšava se takođe nada da će dovršiti posao na programu EU za pomoć malim i srednjim preduzećima.

DAČIĆ: ZA IZGRADNjU EVROPSKIH STANDARDA U REGIONU

KICBIL, BEOGRAD, 29. juna (Tanjug) Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je za zemlje zapadnog Balkana najvažnije pitanje približavanja EU i da su zato značajni izgradnja evropskih standarda i sprovođenje vizne liberalizacije. Dačić je na konferenciji za novinare, organizovane u okviru Salcburškog foruma, posebno pohvalio dobru saradnju policija u regionu, "što je napredak u odnosu na prethodni period". On je naveo i da bez obzira na drugačije stavove politike vlada, ministarstva unutrašnjih poslova zemalja jugoistočnog Balkana odlično sarađuju "i to se odražava na operativni rad policija i odlične zajedničke rezultate". Dačić je naveo i najnoviji zvanični podatak iz Belgije, "koji ukazuje da je broj lažnih azilanata smanjen i doveden na nivo iz vremena pre liberalizacije viznog režima". On je istakao da je to rezultat zajedničke saradnje i rada, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Dačić je naveo i da je EU bitno da se dođe do standarda i da se unificira problem azila, navodi se. "Treba videti šta je to što pogađa tzv. lažne azilante skraćivanje vremena za proceduru prijema, zabrana ulaska u EU nakon odbijanja zahteva za azil...", rekao je on. On je najavio i da je Srbija spremna da prihvati međunarodnu saradnju i ispita sve pravne mogućnosti za unifikaciju naplate međunarodnih saobraćajnih kazni. Dačić je podsetio na više izuzetno uspešnih zajedničkih akcija zaplena narkotika, hapšenje trgovaca ljudima, pronalaženje falsifikatora novca i platnih kartica, kradljivaca vozila, ukazujući na izuzetnu važnost zajedničkog rada. On je poželeo uspeh u radu novoimenovanoj austrijskoj ministarki unutrašnjih poslova, istakavši da su sve zemlje zapadnog Balkana spremne da daju maksimalan doprinos u zajedničkoj borbi protiv kriminala. Dačić se zahvalio Ministarstvu unutrašnjih poslova Austrije na dosadašnjoj dobroj saradnji i podsetio da je upravo Salcburški forum bio njegov prvi odlazak u inostranstvo nakon uspostavljanja bezviznog režima. "Sve inicijative pokrenute radom Salcburškog foruma su veoma značajne i korisne", rekao je Dačić, koji je prisustvovao ministarskoj konferenciji Salcburškog foruma u Kicbilu.

RASMUSEN: ZAPADNI BALKAN DEO EVROATLANTSKE PORODICE

BEČIĆI, Crna Gora 29. juna (Tanjug) Generalni sekretar NATO Andres Fog Rasmusen poručio je danas u Bečićima da je vizija NATO da sve zemlje Zapadnog Balkana jednog dana postanu deo evroatlantske porodice i da unaprede odnose sa EU i Alijansom. "Naša vizija je da sve zemlje Zapadnog Balkana unaprede odnose sa EU i NATO. Danas ću ovde održati predavanje na kojem ću poručiti da želimo da ceo Zapadni Balkan postane deo evroatlantske porodice. Spremni smo da vam pomognemo u sprovođenju reformi i ostvarivanju mira i prpsperiteta", rekao je Rasmusen novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa crnogorskim premijerom Igorom Lukšićem. Rasmusen i Lukšić učestvovali su na sastanku Američkojadranske povelje u Bečićima.

DAČIĆ I AHMETOVIĆ O UNAPREDjENjU SARADNjE

KICBIL, BEOGRAD, 29. juna (Tanjug) Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Sadik Ahmetović razgovarali su danas u Kicbilu o unapređenju saradnje na suzbijanju kriminala u regionu. Dvojica ministara, tokom susreta na marginama Salcburškog foruma, razgovarali su o nastavku bilateralne saradnje, saopštilo je MInistarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Dačić i Ahmetović su "dogovorili nastavak dosadašnjeg uspešnog zajedničkog rada na suzbijanju svih oblika kriminala u regionu", dodaje se u saopštenju. U Kicbilu je danas održan Salcburški forum u čijem radu su učestvovali zvaničnici ministastava unutrašnjih poslova i policija zemalja regiona.

SRBIJA - EU

TADIĆ: REFORMA PRAVOSUDNOG SISTEMA NAJVAŽNIJA

BEOGRAD, 29. juna (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić istakao je danas da je Srbija, za razliku od drugih zemalja kandidata, u reformu pravosuđa ušla pre početka pregovora o članstvu u Evropskoj uniji i izrazio nadu "skorijem značajnom iskoraku" u toj oblasti. "Krećemo u reformu pravosuđa i pre početka pregovora sa EU. Sve ostale zemlje su ušle u reformu pravosuđa na kraju procesa pregovora. To je ono što je Zoran Djinđić govorio kada je rekao 'ako morate da progutate žabu, progutajte najveću'", rekao je Tadić obraćajući se učesnicima konferencije Organizacije medija jugoistočne Evrope (SEEMO) u Beogradu. Prema njegovim rečima, ta reforma je prioritet: "Reforma pravosuđa omogućuje zaštitu građana, strogo pravično pravosuđe, koje ne može nikada biti idealno, ali koje može zaštiti građane", ukazao je on. To je uslov bez kojeg se ne može, ocenio je predsednik Srbije i rekao da je on lično "bio možda veći optimista nego što je realnost zahtevala". "Kao i u svim profesijama postoje pošteni i loši ljudi. Kada je došlo do reforme pravosuđa, pokazali su se različiti interesi. Svaka reforma prvo osvetljava interese. Oni se vide I kroz uticaj krupnog kapitala, kroz uticaj političkih stranaka, I unutar pravne struke, među fakultetima čak. Jedan skriveni interes jeste ko će imati pravo I cenzus za davanje notarskih nadležnosti. To je vrlo isplativi interes. Kada se vide interesi onda kriterijumi brzo padaju u vodu", rekao je Tadić. On je podvukao da interesi, kada je reč o pravosudnoj reformi, postoje i u političkim strankama. "Uspostavljanje regulisanog društva je moguće ako se reformiše pravosuđe. Nadam se skorijem značajnom iskoraku u toj reformi", rekao je on. Tadić je ukazao na febomen srpskog društva koji je nazvao "velikim nestrpljenjem: "Svi očekuju da se preko noći reše problemi koji se decenijama nisu rešavali, i pohapse svi kriminalci. Svi zaboravljaju da najveća država sveta, bastion demokratije, SAD, svog najvećeg kriminalca nije poslala u zatvor zato što je ubijao, pljačkao, već zato što nije platio porez. Dokazni proces u pravosudnom procesu nije jednostavan. Svet kriminala je ovladao mnogim tehnikama skrivanja. Danas i ubice novinara koriste nove tehnologije. To je činjenica koje moramo biti svesni", zaključio je Tadić.

DELEVIĆ: SRBIJA ISPUNILA MNOGO TOGA IZ AKCIONOG PLANA

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević izjavila je da je Srbija do sada ispunila mnogo stavki iz Akcionog plana o kojem bi Kancelarija do sutra trebalo da izvesti vladu. Delevićeva je rekla da je u procesu evropeizacije važan i administrativni kapacitet, odnosno brzina donošenja i način primene zakona, politička volja i spremnost građana da se menjaju. Delevićeva je, gostujući na RTV B92, podsetila da je u tom dokumentu bilo 96 preporuka i da je u međuvremenu završen veliki broj imenovanja, a da je u pripremi veliki broj zakona počev od zakona o energetici do zakona o železnici na koje se dugo čekalo. Doneti su važni zakoni o finansiranju političkih partija i izmeni zakona o izboru narodnih poslanika, a preostalo je da se donesu zakoni o restituciji i o javnoj svojini od kojih se najviše očekuje, istakla je Delevićeva. Prema njenim rečima, izveštaj koji bi do sutra Kancelarija trebalo da dostavi vladi odnosi se na drugo tromesečje ove godine. Delevićeva je ocenila da je u toku proces prihvatanja uslova Srbije na putu ka EU, koje sada polako ispunjava i da je posle hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića "situacija mnogo drugačija". Delevićeva je rekla Evropska komisija ceni ono šta je i kako je učinjeno i koliko je toga ostalo da se uradi i da će ona 12. oktobra dati svoje mišljenje o spremnosti Srbije da stekne status kandidata za člana EU. Ona je naglasila da u EU nema dogovora da li je Kosovo država ili nije država i da je, dok ona to ne odluči, važnije pođednako voditi računa i o tome u čemu u EU postoji saglasnost. Puna saglasnost svih članica EU postoji o tome da Kosovo učestvuje u procesu regionalne saradnje i da ceo region učestvuje u procesu evropskih integracija, dodala je Delevićeva. Delevićeva smatra da kriza u Grčkoj predstavlja izazov i za EU i za Grčku kako u izazovnim okolnostima funkcioniše solidarnost unutar zemalja članica EU, kao i između zemalja članica EU koja je zajednica nezavisnih država. Povodom najava da bi Hrvatska 2013. mogla ući u EU, Delevićeva je rekla da što više država regiona uđe u EU to baca bolje svetlo i na ostale zemlje u regionu i da je cilj procesa stabilizacije i pridruživanja njihov ulazak u EU.

ZELENO SVETLO HOLANDSKOG PARLAMENTA PROCESU RATIFIKACIJE SSP

BRISEL, 30. juna (Tanjug) Komitet za evropske poslove holandskog parlamenta doneo odluku da da zeleno svetlo procesu ratifikacije SSP sa Srbijom, potvrdio je danas holandski poslanik HenkJan Ormel. Ormel je izrazio je veliko zadovoljstvo što je Komitet za evropske poslove holandskog parlamenta odlučio da započne proces ratifikacije ŠP sa Srbijom, ali je naveo da Srbija mora da nastavi da se odgovorno ponaša prema Haškom tribunalu da bi taj proces bio okončan. "Veoma sam zadovoljan današnjom odlukom. Ono što sam pokušao da uradim pre dve nedelje i nisam uspeo, danas je Komitet za evropske poslove holandskog parlamenta prihvatio", rekao je Tanjugu Ormel, koji je i predložio Komitetu da započne proces rat ifikacije SSP sa Srbijom. On je precizirao da su sledeći koraci podnošenje pisanog predloga vladi, što će parlament učiniti tek 15. septembra, jer sada počinje letnja pauza u holandskom zakonodavnom telu. Zatim holandska vlada, takođe pisanim putem, treba na to da odgovori, nakon čega će biti zakazana parlamentarna sednica o tome. Ormel je rekao da ne očekuje da to bude završeno pre decembra. "U međuvremenu, Srbija ne bi trebalo da pošalje bilo kakve negativne signale i potrebno je da, pre svega, nastavi saradnju sa Haškim tribunalom. U tom smislu neophodno je da i naredni izveštaj (glavnog haškog tužioca) Serža Bramerca bude pozitivan, kako se ne bi pružili argumenti onima koji se protive ratifikaciji", rekao je holandski poslanik. On je dodao da je u Komitetu većina koja je ovo podržava veoma tesna.

ŠVARCENBERG: SRBIJU NE TREBA DALjE USLOVLjAVATI

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) Šef češke diplomatije Karel Švarcenberg kaže da, u procesu evropskih integracija, Srbiju ne treba dalje uslovljavati, već da joj treba dodeliti status kandidata. Još se razgovara o tome da Srbija istovremeno uz kandidaturu dobije i datum za početak pretprijemnih pregovora, rekao je Švarcenberg za današnje ''Novosti'' i dodao da se nada da će biti tako. Češka, rekao je Švarcenberg, snažno promoviše proces proširenja EU na zapadni Balkan, a ima i onih koji misle da bi trebalo napraviti pauzu posle ulaska Hrvatske u EU, ali to su samo neka lična mišljenja. Komentarišući svoju nedavnu izjavu da Srbiju ne treba pritiskati izručenjem Gorana Hadzića, Švarcenberg je rekao da napredak Srbije ka EU, kao veoma važna stvar ne može da zavisi od sudbine jednog optuženog i ponovio da smatra da je veoma važno da svako ko je optužen za ratni zločin bude uhvaćen i izručen Haškom tribunalu. Ideja o podeli Kosova, koja se sve češće čuju, prema njegovom mišljenju, nije dobra ideja, jer treba da se prestane s deljenjem. ''Prvo ćemo da delimo Kosovo, a onda Bosnu, pa sever Srbije, a onda da kažemo da Mađarska treba da uzme deo Vojvodine... Nove podele u Evropi bi rezultirale paklom, kao što se to desilo u prvoj polovini 20. veka'', smatra Švarcenberg.

DIJALOG BEOGRAD - PRISTINA

STEFANOVIĆ: REŠENjA U CILjU REŠAVANjA PROBLEMA SRBA NA KOSOVU

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u razgovorima sa Prištinom Borislav Stefanović izjavio je danas da Srbija i njegov tim u neće učiniti ništa što bi dalo potvrdu nezavisnosti Kosova, a da će dogovorena rešenja omogućiti prevazilaženje problema Srba u toj pokrajini. Stefanović je u Skupštini Srbije rekao da iz Prištine u poslednje vreme dolaze razna tumačenja o tome šta je do sada dogovoreno, a šta ne, dodajući da u velikoj meri te informacije nisu tačne. "Očekujemo u narednim danima dogovore za tri do četiri teme. Srbija i naš tim neće učiniti ništa što bi dalo potvredu nezavisnosti, a rešenja će biti takva da će omogućiti rešavanje problema Srba na Kosovu i Metohiji", rekao je Stefanović. On je podvukao da je bilo niz stvari koje su nepovoljne po Srbiju, ali da su izabrana ona koja su najmanje nepovoljna. Stefanović je dodao da je sigurno da građani sa Kosova i Metohije neće moći da koriste "takozvane pasoše Kosova" i da neće moći da koriste registarske tablice, na kojima piše republika Kosovo i koje imaju grb Kosova. Najavljujući da će Skupštini Srbije predstaviti rezultate razgovora, Stefanović je još jednom istakao da razgovori sa Prištinom, niti dogovorena rešenja ne znače priznavanje samoproglašene nezavisnosti te pokrajine. Budući da su ga liberali kritikovali što tokom nedavne posete Kosovu i Metohiji nije razgovarao sa predstavnicima Srpske liberalne stranke, Stefanović je odgovorio da nema potrebe da razgovara sa njima, pošto to čini "sa njihovim šefovima". "Mi ćemo pričati svuda sa svima na svakom mestu osim sa onima koji su pod otpužnicama, ali nema potrebe da razgovaramo sa SLS kad razgovaramo sa njihovim šefovima i kada iz te stranke dolaze lične uvrede na račun pregovaračkog tima", kazao je Stefanović. Sednicu na kojoj predstavnici vlade odgovaraju na pitanja poslanika o saradnji sa Haškim tribunalom, vojnim savezima i politici prema Kosovu i Metohiji inicirali su poslanici SRS.

BOGDANOVIĆ: SRBIJE NIKAD NEĆE PRIZNATI NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je danas da niko od Srbije ne traži da prizna nezavisnost te pokrajine kao uslov za ulazak u EU i da Vlada Srbije nikad neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova. Odgovarajući na pitanja poslanika SRS u vezi politike Srbije prema Kosovu i Metohiji, Bogdanović je istakao da Vlada Srbije ni na koji način nema nameru da prizna samoproglašenu nezavisnost te pokrajine, kao i da pregovore koje Beograd vodi sa prištinskim institucijama ne vidi kao potvrdu te nezavisnosti. "Svima je jasno da vlada ima jednu politiku, koja se zasniva na Ustavu i skupštinskim rezolucijama iz 2007. i 2008. godine. Da li želimo da priznamo Kosovo i Metohiju ne", naglasio je ministar. Bogdanović je napomenuo da je jedini cilj razgovora Beograda i Prištine da se omogući bolji život svim građanima na Kosovu i Metohiji, a pre svega Srbima. "Iz tog razloga vlada ne smatra ove pregovore kao potvrdu nezavisnosti, naprotiv, smatramo da je ovo u interešu pre svega Srba u pokrajini, a samim tim i države Srbije", objasnio je Bogdanović, dodajući da ne vidi drugo rešenje osim razgovora za svakodnevne probleme Srba. Ministar je dodao da za Srbiju nije rešeno pitanje statusa Kosova i Metohije i da očekuje da će u pregovorima, a nakon tehničkog dela, biti reči i o statusu, koji je za Srbiju krucijalno pitanje. Radikali su inicirali dan za odgovaranje na poslanička pitanja i to na teme Kosova i Metohije, saradnje sa Hagom i vojnim savezima. Oni tvrde da je Beograd, ulaskom u razgovore sa Prištinom, suprotno Ustavu Srbije, ušao u "faktičko priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije".

SRBIJA

SRBIJA TRAŽI STATUS POSMATRAČA U OIS

ASTANA, 30. juna (Tanjug) Generalni sekretar Organizacije islamske saradnje Ekmeledin Ihsanoglu izjavio je danas da su status posmatrača u toj organizaciji zatražile Srbija, Južna Afrika, Šri Lanka, Filipini, Nepal, Belorusija i Brazil. Ihsanoglu je na završetku 38. sednice OIS (doskorašnje Organizacije islamske konferencije) na nivou ministara inostranih poslova u Astani, takođe, rekao da su punopravno članstvo zatražile Kongo, Centralnoafrička Republika, Mauricijus i Kenija, preneo je ItarTas s. "Zamolićemo zemlje da naprave ponovne zahteva u skladu sa našim pravilima. Postojali su slučajevi kada su zemlje postajale punopravne članice Organizacije a nisu odgovarale svim kriterijumima, što nam je stvaralo probleme", rekao je generalni sekretar organizacije koja objedinjava 57 zemalja sa oko 1,2 milijarde stanovnika. Organizacija islamske konferencije (OIK) primenovana je u OIS prvog dana sednice u glavnom gradu Kazahstana, 28. juna, podseća ruska agencija. OIK je bio osnovana 25. septembra 1969. godine na Konferenciji šefova muslimanskih država u Rabatu, sa ciljem osiguranja islamske solidarnosti u socijalnoj, ekonomskoj i političkoj oblasti, borbe protiv kolonijalizma, neokolonijalizma i rasizma i podrške Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji. Status posmatrača OIS, čije je sedište u Saudijskoj Arabiji, imaju Bosna i Hercegovina, Centralnoafrička Republika, Rusija i Nacionalnooslobodilački front Filipina Moro.

PRIJEM POVODOM DANA NEZAVISNOSTI

BEOGRAD, 30. juna 2011. (Beta) U američkoj ambasadi u Beogradu svečanim prijemom danas je obeležen američki nacionalni praznik Dan nezavisnosti. Ambasadorka SAD Meri Vorlik pozdravljajući goste podsetila je da se ove godine navršava i 130 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i SAD. "Od tada su SAD i Srbija izgrađivale veze zasnovane na ovim zvaničnim odnosima. Zajedno, rame uz rame, podnosili smo teškoće i žrtve u dva svetska rata, delil smo heroje nacije kao što su Nikola Tesla i Mihajlo Pupin i gradili mostove ličnih prijateljstava", rekla je ambasadorka Vorlik. Ove godine SAD obeležavaju 235. godišnjicu od usvajanja Deklaracije o nezavisnosti koja je potpisana 4. jula 1776. godine na kongresu u Filadelfiji. Prijemu u američkoj rezidenciji prisustvovali su premijer Srbije Mirko Cvetković, članovi vlade, predstavnici političkih stranaka, verskih zajednica, nevladinih organizacija i kulturnog života. Deciji hor "Čarolija" na početku prijema izveo je srpsku i američku himnu.

KOSOVO I METOHIJA

STARČEVIĆ: JOS BEZ SAGLASNOSTI O NEZAVISNOJ ISTRAZI O TRGOVINI ORGANIMA

NjUJORK, 30. juna (Tanjug) Srbija nastavlja rad na tome da Savet bezbednosti usvoji predlog rezolucije kojom bi se organizovala nezavisna istraga o trgovini ljudskim organima na Kosovu, ali u tom telu Ujedinjenih nacija o tome još nema saglasnosti, potvrđeno je Tanjugu u srpskoj misiji pri UN. "DelegacijaSrbije u UN nastavlja sa pokušajima da Savet bezbednosti usvoji odluku kojom bi se organizovala nezavisna istraga, uz prihvatanje Euleksa, ali i nadgledanje i kontrolu Saveta bezbednosti", izjavio je šef misije Feodor Starčević. On je dodao da Srbija nastoji da se kroz Savet bezbednosti UN omogući organizovanje i dodatne istrage. "Za sada nema saglasnosti zbog poznatog stave tri stalne članice Saveta bezbednosti i Nemačke", napomenuo je Starčević. Srbija je u aprilu UN "koncept papir" svoje inicijative za uspostavljanje nezavisnog istražnog mehanizma koji bi ispitao navode iz izveštaja specijalog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. Od tada se radi na izradi konkretnog predloga koji bi Savetu bezbednosti na dnevni red stavila neka članica tog tela, kako bi se o tome moglo odlučivati. Srbija predlaže da se, pod okriljem tog tela UN, formira tim nezavisnih, kompetentnih i nepristrasnih istražitelja, kojima bi na čelu bio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN.

IVANOVIĆ: NA SEVERU KIM NIJE BILO POPISA

BEOGRAD, 30. juna (Tanjug) Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je jutros povodom objavljivanja rezultata popisa stanovništva koje su sprovele vlasti u Prištini da na severu pokrajine popisa nije bilo, uz ocenu da su kosovski Albanci popisom pokušali da legalizuju etničko čišćenje. Povodom objavljivanja rezultata popisa na Kosovu, Ivanović je, gostujući na TV Pink, rekao da na severu pokrajine nije bilo popisa, jer je stav tog stanovništva više nego jasan da neće prihvatiti ništa što dolazi iz Prištine. Povodom tih rezultata, prema kojima u pokrajini ima blizu 1,8 miliona stanovnika, Ivanović je rekao da je u tu cifru uključeno desetak hiljada Srba i 20.000 drugih nealbanaca, tako da je broj samih Albanaca ispod 1,7 miliona. Ivanović je ocenio da je reč o dvostrukim aršinima, navodeći da je zemlja u neposrednom okruženju BiH, 1995. našla mirovno rešenje, ali da do danas nije imala popis jer se značajan deo stanovništva u BiH sa tim ne slaže, smatrajući da bi popisivanje u ovakvim uslovima samo legalizovalo rezultate etničkog čišćenja. Ivanović smatra da na Kosovu i Metohiji postoji drugačiji pristup i velikog dela međunarodne zajednice, ali i kosovskih Albanaca koji žele da legalizuju rezultate etničkog čišćenja. Povodom predstojeće runde dijaloga Beograda i Prištine 2. jula, Ivanović je izrazio očekivanje da će se doći do nekih dogovora, koj bi poboljšao život građana na Kosovu i Metohiji, ali da rezultate ipak ne bi trebalo prejudicirati. Povodom izbora koji se u Srbiji najavljuju na proleće 2012. godine, Ivanović je izrazio očekivanje da će u predizbornoj kampanji biti pojačano korišćenje pitanja Kosova i Metohiji, a da bi moglo čak da bude i zloupotrebljeno. On je istakao da ne postoji ozbiljna politička partija kojoj Kosovo nije jedan od prioriteta, a da se "Kosova dotičemo uoči izbora, a nakon izbora se ta tema malo potisne u drugi plan.".

BILER: VREME JE ZA BOLjU BUDUĆNOST

PRIŠTINA, 29. juna (Tanjug) Komandant KFORa general Erhard Biler izjavio je da je vreme za promene u severnom delu Mitrovice, da postane bezbedna, uputivši podršku pripremnom timu za formiranje opštine u tom delu podeljenog grada. "Došlo je vreme da radimo na boljoj buducnosti severne Mitrovice, koja mora biti mesto gde deca mogu bezbedno da rastu, gde se firme mogu razvijati'', rekao je Biler i dodao da u potpunosti podržava kosovski pripremni tim ''isto kao što podržava i svakog pojedinca ili grupu koja na miran nacin doprinosi poboljšanju stanja na terenu''. Povodom skorašnje posete Mitrovici, Biler je, kako saopštava Kfor, posetio Opštinski pripremni tim u severnoj Mitrovici (OPT) gde je detaljno obavešten o planiranim projektima sa ciljem poboljšanja svakodnevnog života stanovnika severne Mitrovice. Nakon razgovora sa clanovima Opštinskog pripremnog tima (OPT), Biler je kazao da je impresioniran profesionalizmom i posvecenošcu grupe. "Inicijativama angažovanih i inteligentnih ljudi, mladih i starih, muškaraca i žena, severna Mitrovica se krece unapred ka bezbednom i prosperitetnom okruženju, što svi i žele", rekao je Biler. On je dodao, da osluškivanjem potreba ljudi, Opštinski pripremni tim implementira rešenja koja dolaze od samih građana, bez nametanja od strane drugih.