JEREMIĆ: U BRISELU RAZGOVORI O UNUTRAŠNjIM REFORMAMA SRBIJE

BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić rekao je večeras da je sa evropskim zvaničnicima u Briselu razgovarao o praktičnim pitanjima i unutrašnjim reformama koje Srbija treba da sprovede na putu ka članstvu u EU.
Jeremić je u dnevniku TV "Pink" kazao da mu evropski komesar za proširenje Štefan File nije rekao da će priznanje nezavisnosti Kosova biti novi uslov za Srbiju na putu evropskih integracija. "Razgovarali smo o konkretnim stvarima koje su na stolu i koje treba uraditi da bi 12. oktobra Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o nastavku procesa za Srbiju, što konkretno znači sticanje statusa kandidata i datum početka pregovora. To su praktične stvari koje se odnose na unutrašnje reforme", rekao je Jeremić.
Šef srpske diplomatije je naglasio da ovaj proces treba shvatiti ozbiljno, jer za samo nekoliko nedelja treba uraditi još mnogo posla, kao i da procesu evropskih integracija treba pristupiti "polako i bez euforije". "Mislim da procesu evropskih integracija treba pristupiti bez ikakve euforije, bez pozitivnih ili negativnih emocija. Uradićemo sve što možemo, a ono što ne možemo, nećemo uraditi.
Priznanje Kosova spada u grupu stvari koje ne možemo da uradimo, niti ćemo ikada uraditi", naglasio je Jeremić. On je naglasio da Srbija ne sme da pošalje poruku svetu da je, kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, spremna da popusti pod pritiscima. "Ukoliko uspostavite presedan i pošaljete poruku svetu da ste pod pritiscima spremni da popustite, tada praktično šaljete poziv svima koji bi da reše svoje probleme, da na sličan način pokušaju to isto, jer polaze od toga da imate istoriju popuštanja i da ćete popustiti i njima", rekao je šef srpske diplomatije.
"Ako zemlje širom sveta koje imaju secesionističke probleme Španija, Južna Afrika, Indonezija, Argentina, dakle zemlje sa svih meridijana imaju čvrst stav o Kosovu jer se plaše uspostavljanja presedana, kako mi sebi možemo da dozvolimo tako relaksirano ponašanje. U tom smislu moramo da budemo striktni", istakao je Jeremić.
Na pitanje da prokomentariše zahtev LDPa za njegovu smenu zbog, kako je navela ta stranka "satanizacije Bošnjaka u Sandzaku", Jeremić je naglasio da ni u jednom trenutku nije spomenuo Sandzak, već da je govorio da "postoje delovi Srbije gde ima etničkih tenzija i onih koji zloupotrebljavaju osećanja ljudi građana Srbije". "Rekao sam da moramo da budemo pažljivi, a ko se u toj rečenici prepoznao i zašto, ostaviću gledaocima da razmisle", rekao je Jeremić.
Ministar je komentarisao i protest ambasade Rusije zbog izjava lidera LDPa Čedomira Jovanovića u emisiji "Utisak nedelje" na televiziji B92, kada je rekao da se Jeremić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov prilikom susreta "grle kao medvedi", a politiku Rusije prema Srbiji je okarakterisao kao kolonijalnu i ponižavajuću. "Ne morate imati poštovanje prema činjenici da je Rusija jedna od zemalja, od retkih zemalja sveta, koja nas podržava u svemu što mi definišemo kao naš nacionalni interes, ne morate biti zahvalni Rusiji zbog toga što je blokirala Ahtisarijev plan na Savetu bezbednosti i zalaže se za puno poštovanje rezolucije 1244. Ne morate imati bilo kakvo osećanje prema činjenici da postoji istorijska, kulturna i duhovna bliskost naša dva naroda. Možete misliti o Rusiji ovako i onako, ali ne smete je vređati, kao ni njene najviše zvaničnike", naglasio je Jeremić. "Nazivati ruskog ministra medvedom, nazivati Afrikance kanibalima, nazivati ljude niskog rasta kepecima, to je govor mržnje, to je čist ekstremizam. Takvom nečemu ne bi smelo da bude mesta ni u jednom civilizovanom društvu", rekao je Jeremić i dodao da je "srećom, takvih ljudi u Srbiji malo, ali da su veoma glasni i svojom glasnošću nanose veliku štetu međunarodnom ugledu zemlje".

CVETKOVIĆ: NE MOGU TRAŽITI OD NAS, A NI EU NIJE PRIZNALA

BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da priznanje nezavisnoti Kosova i Metohije nije i ne može biti uslov evropskih integracija Srbije.
"Dok god i jedna članica (EU) ne priznaje nezavisnost, a sada ih je pet, priznanje ne može da bude uslov za integracije", poručio je Cvetković u kratkoj izjavi sutrašnjim "Novostima". Premijer je dodao i da izjave poslanika Bundestaga nisu zvanični stav Nemačke, što je, kako prenosi list, Cvetkoviću danas u razgovoru potvrdio i zamenik nemačkog ministra odbrane Kristijan Šmit.
Šmit, koji je danas boravio u Beogradu, rekao je na konferenciji za novinare da međunarodno priznanje Kosova nije nikakav uslov za pregovore Srbije i EU, dodajući da je preduslov rešavanje praktičnih pitanja bitnih za svakodnevni život građana.

DAČIĆ: STAV NEMAČKIH POSLANIKA NIJE ZVANIČAN STAV NEMAČKE

GOČ, 23. juna 2011. (Beta) Zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić izjavio je danas da stav nemačkih poslanika da će Srbija do kraja pregovora o priključenju Evropskoj uniji (EU) morati faktički da prizna Kosovo, nije zvanična politika nemačke vlade i dokazuje da se problem Kosova ne može rešiti bez srpskog učešća.
"Nemačka spoljna politika nije samo stav nekih poslanika već i drugih državnih struktura tako da do sada to nije zvanična politika te zemlje prema Srbiji", ministar policije na proslavi 151. godišnjice Žandarmerije.
Poslanici nemačkog Bundestaga ocenili su juče da početak pregovora o prijemu Srbije u EU neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, ali će do kraja tog procesa Srbija faktički morati da prizna Kosovo da bi postala članica EU.
Dačić je ocenio da stav nemačkih parlamentaraca dokazuje da se problem Kosova ne može rešiti bez srpskog učešća naglasivši da nema konačnog rešenja pitanja Kosova bez saglasnosti Srbije. "Da to nije tako ne bi nas ni pritiskali da priznamo nezvisnost Kosova. Rekli bi da ih naš stav o tome ne interesuje", kazao je on. Dačić smatra da će insistiranje na tome da Srbija prizna nezavisnot Kosova, predstavljati "alibi" u nedostatku drugih vidova pritisaka na Beograd. "Dugo je Hag bio alibi za pritiske na Srbiju. Sada taj problem polako nestaje sa vidika...Kada to nestane, biće potrebno naći drugi vid pritisaka na Srbiju", rekao je on i objasnio da njegovi poslednji stavovi u medijima u vezi sa Kosovom predstavljaju njegovo viđenje rešenja roblema prihvatljivog za obe strane.

ČEŠKI MINISTAR: SRBIJA MORA DA REŠI PROBLEME SA SUSEDIMA

PRIŠTINA, 23. juna 2011. (Beta) Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Češke Karel Švarcenberg je večeras u Prištini izjavio da Češka podržava integraciju Kosova i drugih zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, ali da će Srbija pre ulaska u EU morati da reši probleme sa susedima.
Posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Kosova Enverom Hodzajem, Švarcenberg je na pitanje novinara o eventualnom uslovljavanju Srbije priznanjem Kosova rekao da misli da ne treba postavljati takve uslove.
Češki ministar je, međutim, rekao da je važno da se Srbija ponaša kao dobar sused.
Ako Srbija bude želela da se učlani u EU prvo treba da reši problem sa susedima u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena, isključujući mogučnost da posle toga zbog bilaterlanih problema ometa druge zemlje da se učlane u EU, rekao je on.
"Podržavamo intgeraciju Kosova i svih zemalja Zapadnog Balkana u EU. Ove zemlje u svojim politikama treba da imaju prirotet učlanjenje u EU prema svojim zaslugama", rekao je češki ministar.
Švacenberger je rekao da je s Hodzajem razgovarao i o približavanju Kosova EU i o jačanju odnosa Češke i Kosova. Češki ministar je rekao da su jedna od tema bili i izazovi sa kojima se suočava Kosovo.
Hodzaj je zahvalio Češkoj na pomoć i priznanju Kosova, kao i učešću čeških vojnika u međunarodnim snagama na Kosovu Kfor.
Švarcenrberga je primila i predsednica Kosova Atifete Jahjaga.
Tokom sutrašnjeg dana on će se susresti sa premijerom Tačijem i zajedno sa grupom privrednika koja ga prati tokom boravka na Kosovu učestvovati na kosovskočeškom forumu za ekonomsku saradnju.

AMERIČKI DIPLOMATA: BEZ PRIZNANjA KOSOVA NEMA EU

ZVEČAN, 23. juna 2011. (Beta) Kosovo i Srbija ne mogu ući u Evropsku uniju dok se međusobno ne priznaju, jer to nije pitanje politike već funkcionisanja dve države, izjavio je večeras američki diplomata i bivši Regionalni administrator UNMIKa u Kosovskoj Mitrovici Džerald Galuči.
Galuči je televiziji Most iz Zvecana rekao "da EU ne želi da ima još jedno podeljeno mesto poput Kipra". Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Pristine je pozitivan znak, jer će omogućiti ljudima slobodu kretanja i rada.
Galuči smatra da je Kosovo i dalje nesređeno društvo pod upravom međunarodne zajednice. Na severu Kosova je stanje zamrznutog konflikta, ocenio je američki diplomata i upozorio da "još nije stabilizovano stanje severno od Ibra, tako da UNMIK i Euleks imaju istu ulogu, a to je očuvanje mira".
Upitan da li misli da će Kosovo biti podeljeno, Galuči je odgovorio da je razgovor o tome "destruktivan u ovom trenutku" i da ne vidi razlog za to. "Pitanje severa se neće posebno razmatrati i smatram da je Ahtisarijev plan najbolje rešenje", rekao je Galuči govoreći o planu specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija za Kosovo.

TAHIRI: OČEKUJEM DOGOVOR U JULU

PRIŠTINA, 24. juna (Tanjug) Šefica prištinskog tima u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavila je da očekuje da u julu budu postignuti dogovori o slobodi kretanja, slobodnoj trgovini, telekomunikacijama, energetici, te katastarskim i matičnim knjigama.
U intervjuu za prištinski list "Koha ditore", Tahiri je kazala da je Kosovo načinilo ustupke tokom dijaloga, rekavši da se radi o evropskim sporazumima i da oni približavaju Kosovo EU. List konstatuje da su kompromisi prištinske delegacije to što je u budućim rešenjima odustala od odrednice "republika".
Prema rečima Tahirijeve, kosovski građani će moći da putuju u Srbiju samo sa ličnim kartama i neće im biti potrebno da pokazuju pasoše. Kosovske carine će imati pečat "Kosovska carina", a prateći dokumenti neće sadržati reč "republika". Kosovskim Srbima će biti oduzete srpske tablice ali će im se omogućiti da imaju tablice KS iz vremena UNMIKa.

SRBIJA

CVETKOVIĆ: U SRBIJI OBEZBEDjENA MAKROEKONOMASKA STABILNOST

MOKRA GORA, 24. juna (Tanjug) Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je u Srbiji obezbeđena makroekonomaska stabilnost, koja će se nastaviti i u narednoj godini i očekuje se da će 2012. biti mnogo bolja nego ova godina.
Cvetković je na otvaranju letnjeg "Vivaldi foruma" na Mokroj Gori istakao da je optimista u pogledu evropskih intergacija Srbije, kao i da taj proces nije samo politička stvar, već prevashodno ima ekonomski sadržaj i od najvećeg je značaja za privredu zemlje i životni standard stanovništva. Premijer je naglasio da je u protekle tri godine od formiranja aktuelne Vlade napravljen gigantski korak napred u procesu evropskih integracija i očekuje se da do kraja godine Srbija dobije status kandidata i termin za započinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, u ovoj godini očekuje se rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, a za 2012. prognozira se 4,5 odsto, ali te stope rasta i dalje su nedovoljne da se značajnije osete "na dzepu građana". Zato, naglasio je premijer, i dalje mora da se radi na otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti. Cvetković je naveo i da Srbija ima odlične odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i dobre bilateralne odnose sa najznačjanijim zemljama, kao što su Kina, Rusija i SAD i očekuje se da od septembra naša zemlja zaključi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kojim će biti rezervisano oko milijardu dolara za slučaj nepredviđenih potresa.
Cvetković je pomenuo i da nije tačno da budzet Srbije utiče na generisanje likvidnosti u srpskoj ekonomiji, kao ni da se Srbija preterano zadužuje, jer je to već definisano pri donošenju budzeta kada je određen deficit.

DAČIĆ: ZA REVIZIJU KUMANOVSKOG SPORAZUMA

GOČ, 23. juna (Tanjug) Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je danas da je, s obzirom na situaciju na terenu, potpuno logična inicijativa da se revidira Kumanovski sporazum iz 1999. godine, kojim su uvedene kopnena i vazdušna zona bezbednosti uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.
Dačić je novinarima na Goču rekao da Srbija ima inicijativu da se razmotre te zone, koje je vreme "pregazilo", objasnivši to nelogičnostima u praksi. On je rekao da se od pripadnika MUPa traži stroga kontrola administrativne linije, a da sa druge strane nisu ukinuta određena ograničenja u vezi kopnene i vazdušne zone bezbednosti. Dačić je istakao da Srbija sigurno neće silom tražiti reviziju Kumanovskog sporazuma, podsetivši da MUP i Vojska Srbije sarađuju sa Euleksom i Kforom, da planiraju zajedničke patrole... Dodao je da u nekim oblastima više nije relevantna ni Rezolucija 1244 UN, kao i niz drugih dokumenata osim Kumanovskog sporazuma, što, prema njegovom mišljenju, predstavlja jedan od logičnih razloga za reviziju tog dokumenta. Kumanovskim sporazumom iz 1999. godine okončani su ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, a drugim dokumentom, Vojnotehničkim sporazumom, uspostavljene su kopnena i vazdušna zona bezbednosti uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom. Kopnena zona bezbednosti u proteklom periodu nekoliko puta je relaksirana, tako da je pripadnicima srpske policije i vojske dozvoljeno da brinu o redu i miru uz administrativnu liniju.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je juče da bi nova relaksacija Kumanovskog sporazuma bila od obostrane koristi i Vojsci Srbije i pripadnicima KFORa. "U okviru saradnje sa KFORom i saradnje u programu Partnerstvo za mir smatramo da je sazrelo da se izvrši modifikacija koja bi omogućila relaksaciju tog sporazuma u obostranu korist", rekao je Šutanovac novinarima tokom obilaska vojne baze "Visoki Trn" u opštini Kuršumlija.

SARADNjA U OBLASTI INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE

BRATISLAVA, 24. juna (Tanjug) Ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić i ministar ekonomije Slovačke Juraj Miškov potpisali su danas u Bratislavi protokol koji predviđa bolju ekonomsku saradnju dve zemlje u oblasti infrastrukture i saobraćaja, energetike, poljoprivrede i drugim oblastima, kao i povećavanje robne razmene.
Ministri su, nakon potpisivanja protokola sa četvrtog zasedanja mešovite komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Slovačke, istakli da će privrede dve zemlje krenuti sa novim vidovima saradnje zajedničkim ulaganjima, kroz kooperacije, kao što je slovačka kompanija Tatravagonka prošle godine kupila subotičko preduzeće za projektovanje, proizvodnju i opravku šinskih vozila "Bratstvo".
Mrkonjić je izjavio Tanjugu da je tokom dvodnevnog zasedanja komisije u Bratislavi, "veliki privrednik iz Slovačke najavio da će ući u kupovinu naših putarskih preduzeća". On je rekao da će država Srbija u potupnosti podržati takve projekte.
Ministar ekonomije Slovačke je kazao da je zasedanje komisije, koje je održano posle dve godine, bilo veoma uspešno i da će ta zemlja nastaviti da pomaže Srbiju na putu ka Evropskoj uniji.
Protokol predviđa i početak izgradnje, ove godine, magistralne mreže gasovaoda na relaciji Aleksandrovac Novi Pazar Tutin u konzorcijumu sa slovačkim preduzećima. Taj dokument čine zaključci radnih grupa za saobraćaj i infrastrukturne projekte, trgovinu i investicije, energetiku, industriju i autoklastere, poljoprivredu, zaštitu životne sredine, finansiranje i osiguranje izvoza, a sledeće zasedanje komisije će biti održano u Beogradu, u maju 2012. godine.