JEREMIĆ: KOSOVO NIJE NOVI USLOV ZA ULAZAK U EU

BRISEL, 23. juna (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je posle razgovora sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom u Briselu da priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova neće biti novi uslov za članstvo Srbije u EU.
Jeremić je precizirao da od Filea nije čuo da bi priznavanje jednostrane nezavisnosti Kosova moglo biti novi uslov za članstvo Srbije u EU. Šef srpske diplomatije je na konferenciji za novinare ponovio stav Srbije da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, odnosno da se stav Srbije po ovom pitanju neće promeniti "u narednim danima, nedeljama, mesecima godinama, vekovima". Jeremić je, istovremeno istakao da će "regionalna saradnja ostati ključni prioritet za Vladu Srbije.
Jeremić i File smatraju da je potrebno u dijalogu Beograda i Prištine ostvariti konkretan rezultat koji će omogućiti da se poboljša život ljudi na terenu.
Upitan o stavu nemačkog parlamenta da Srbija mora da prizna jednostranu nezavisnost Kosova da bi postala članica EU, File je rekao da "poštuje pogled parlamentaraca evropskih zemalja", ali da za sada ne može da govori o eventualnom novom uslovljavanju Srbije. "Moj mandat je što se toga tiče veoma jasan. Kada smo predali Upitnik, jasno smo naveli da on ne podrazumeva Kosovo. Ono što ja verujem da je sada prioritet jeste da se reše neka praktična pitanja kroz dijalog i vidim da se razgovori kreću u pravom pravcu i očekujem konkretne rezultate u nedeljama koje su pred nama", rekao je File.
On je napomenuo da je "važno da se do kraja evropskog puta Srbije nađe rešenje" za pitanje kosovske nezavisnosti, jer nijedna clanica EU neće podržati proširenje na članicu "koja ima otvorena pitanja u regionu ili sa svojim susedima".
File i Jeremić saglasili su se da ceo region Zapadnog Balkana ima evropsku perspektivu i da proces proširenja treba da bude obostrano kredibilan, odnosno da zemlje Zapadnog Balkana treba kredibilno da ispune uslove, a da članice EU treba na taj napredak adekvatno da odgovore.
"Ceo region ima evropsku perspektivu. Na forumu EU-Zapadni Balkan smo istakli da je to pitanje kredibiliteta i za kandidate, koji treba da na kredibilan način sprovedu reforme i ispune kopenhaške kriterijume, ali i za države članice koje treba da reaguju adekvatno kada Komisija donese svoju preporuku", rekao je File.
Jeremić je rekao da treba iskoristiti šansu koja će se ukazati ove jeseni da Zapadni Balkan "postane uspešna priča za EU". "To bi bilo od velike važnosti i za Srbiju, ostatak regiona, ali i za EU. Proširenje je ključni aspekat ovog uspeha. Moramo da nastavimo da radimo zajedno, da se podržavamo, da se razumemo", rekao je Jeremić.
File i Jeremić, kojima je ovo drugi susret ove nedelje, posle foruma EU-Zapadni Balkan održanog u ponedeljak u Luksemburgu, razgovarali su o nizu tema važnih za evropske integracije Srbije kao što su reforme, vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, regionalna saradnja i dijalog Beograda i Prištine.
File je rekao da je u Srbiji u toku reformski proces koji je u skladu sa preporukama koje je Komisija iznela u prošlogodišnjem Izveštaju o napretku. "Ohrabrujem Jeremića i Vladu Srbije da nastave i ubrzaju rad na ovim i svim ostalim pitanjima", rekao je File.
On je posebno pozdravio "aktivni pristup Srbije u odnosu na svoje susede" i ukazao na činjenicu da Srbija ima važnu ulogu u regionalnim organizacijama. Ministar je ocenio da je od kritične važnosti da "Srbija dobro razume gde treba da budu koncentrisani napori i energija".

JEREMIĆ NA OTVARANjU KANCELARIJE NIŠA U BRISELU

BRISEL, 22. juna 2011. (Beta) U Briselu je danas otvorena kancelarija grada Niša, čiji je gradonačelnik Miloš Simonović izjavio da Niš želi da se time što više približi Evropskoj uniji isto kao i cela Srbija, i da postane što privlačniji za nove investicije i projekte.
Ključni cilj otvaranja predstavništva Niša je, po rečima Simonovića, da se poboljša infrastruktura, očuva prirodna sredina i posebno otvore nova radna mesta.
Srpski ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je tim povodom, na prijemu u elitnom briselskom hotelu Hilton, izjavio da grad Niš sima punu podršku vlade Srbije u nastojanju da bude što više uklopljen u strategiju Srbije za odlučno uključivanje u redove EU.
Među mnogobrojnim zvanicama, zvaničnicima Evropske komisije, srpskim građanima u Belgiji, diplomatama, bio je i šef delegacije za Zapadni Balkan u Evropskom parlamentu Eduard Kukan, koji je naglasio da su regioni i gradovi važni činioci u procesu ulaska neke zemlje u članstvo EU.
Kukan je istakao da u Briselu, pri EU, ima preko trista predstavništava evropskih regiona i gradova, rekavši da se time sklapaju lične veze i prenose neposredno iskustva EU.
Na prijemu su muzičari iz Niša priredili kamerni koncert klasične muzike srpskih kompozitora.

DjELIĆ: SRBIJI ĆE PREGOVARATI SA EU BRŽE OD HRVATSKE

BEOGRAD, 23. juna 2011. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić ocenio je danas da će Srbiji trebati manje vremena nego Hrvatskoj za pregovore sa Evropskom unijom o prijemu u Uniju.
Djelić je na skupu u Beogradu o korišćenju pretpristupnih fondova EU rekao da sada zbog krize ne postoji politička volja za ubrzano pristupanje u EU, ali da to ne znači da će tako biti i ubuduće.
On je podsetio da je Hrvatskoj za završetak pregovora sa EU bilo potrebno osam godina.
Djelić je rekao da za 11 godina, koliko Srbija koristi pretpristupna sredstva EU u vrednosti 2,5 milijarde evra, u tome nije bilo nijednog slučaja korupcije. Istakao je da se moraju poštovati ptavila o trošenju tog novca jer "Srbija želi da se učlani u EU, a ne obratno" i ukazao da ne sme doći do "bilo kakvog skandala" pri korišćenju pomoći EU.
Djelić je rekao da se mora više raditi na transparetnosti sprovođenja projekata koje finansira EU i dodao da je Srbija od novca koji je za nju namenila EU, iskorstila 99,6 odsto, što je visok procenat. Pravila su, prema njegovim rečima, da se ne sme prekoračiti budzeta za projekte koje finansira EU, i da sav novac mora da se iskoristi i Srbija će, kako je rekao Djelić, i ubuduće poštovati ta pravila. "Nije ništa sporno u tome što 60 odsto sredstava ide na troškove za konsultante", ocenio je Djelić i dodao da se nekada dešava da se izaberu trećerazredni konsultanti i da se to ne sme tolerisati, čak i po cenu prekida projekta.
Navodeći da je Srbija godišnje dobijala oko 200 miliona evra iz fondova EU, on je rekao da je od toga samo oko 30 do 40 miliona trošeno na projekte što nije dovoljno. Postoji mogućnost, kako je upozorio, da zbog krize na severu Afrike Zapadni Balkan bude gubitnik evropskog budzeta u prediodu od 2014. do 2020. i da je zato veoma važno tražiti lineralno povećanje što je on uradio nedavno u Briselu. To, kako je objasnio, podrazumeva da se više novca dobija u pretpristupnim godinama, a manje po ulasku u EU.
Prema rečima Djelića, 29. juna će biti objavljen prvi nacrt evropskog bužeta za taj period i dodao da je dobro što je Balkan po prvi put podneo konkretne predloge koji podrazumavaju linearno povećanje pomoći, ali i garancije EU za zaduživanje na evropskom tržištu.
Zamenik šefa delagacije EU u Srbiji Adriano Martins je istakao da je Srbija sredstava EU iskoristila više nego druge zemlje Zapadnog Balkana. Martins je rekao da je glavni problem što su projekti loše pripremljeni, i naveo da su projekti lokalnih samouprava često "samo obrisi onoga kako treba da izgledaju".
Martins je ukazao da izrada projekta košta i 10 odsto vrednosti celog projekta. "Treba obraćati pažnju na transparentnost finansijskih kontrola i odgovornost menadzmeta, kao i da se obuči osoblje za pripremu projekata", rekao je on i dodao da Srbija, ako to sve ne ispuni, neće moći da povlači novac iz fondova EU. Martins je ukazao i da kandidovani projekti treba da budu najvažniji za zemlju.
Rekaoje da je EU od 2000. godine za Srbiju namenila 5,5 milijrdi evra, od čega 3,5 miliona kroz investicione banke.

DjELIĆ: NEMAČKA NE TRAŽI PRIZNANjE NEZAVISNOSTI KOSOVA

BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) Potpredsednik Vlade Božidar Djelić izjavio je danas da Nemačka od Srbije ni na koji način ne traži priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, kao uslov za članstvo u EU.
On je, u pauzi konferencije "Transparentno korišćenje pretpristupnih fondova EU u Srbiji", rekao da na zvaničnom sastanku sa nemačkim poslanicima nije iznet stav da je priznanje Kosova uslov za članstvo Srbije u EU. Djelić je objasnio da zvanični Berlin želi rešenje za pitanje Kosova, ali da je poznat stav Srbije da neće da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost.
Potpredsednik vlade je dodao da Srbija zna da se to pitanje mora rešiti pre ulaska Srbije u Uniju, ali da to nikako ne može biti priznanje nezavisnosti.
Prema pisanju beogradskih medija, poslanici nemačkog Bundestaga koji su bili u poseti Beogradu, juče su u neformalnom razgovoru sa novinarima i urednicima rekli da će Srbija do kraja svog evropskog puta morati faktički da prizna nezavisnost Kosova da bi ušla u Uniju, upozorivši da u suprotnom nemački parlament neće podržati učlanjenje Srbije u EU.

ŠMIT: PRIZNAVANjE GRANICA NIJE USLOV ZA EU, ALI JE POŽELjNO

BEOGRAD, 23. juna 2011. (Beta) Zamenik nemačkog ministra odbrane Kristijan Šmit (Ćristian Sćmidt) izjavio je danas u Beogradu da je po međunarodnom pravu poželjno priznavanje granica susednih zemalja ali da to nije uslov za ulazak u Evropsku uniju (EU).
"Poželjno je da se, što se tiče međunarodnog prava, priznaju granice susednih zemalja, ali to svakako nije uslov za ulazak u EU. Dalji koraci ne zavise od toga šta će biti za 1015 godina. Sada se bavimo konkretnim stvarima", rekao je Šmit novinarima.
Na pitanje da li će Srbija bez rešenog pitanja granica i bez priznavanja Kosova postati članica EU, Šmit je na konferenciji za novinare u ambasadi Nemačke u Beogradu rekao da granice treba da budu regulisane i da se do njihove promene ne može doći nasiljem.
"Kada se pragmatično prihvati realnost, onda se Srbija može dobro razvijati u EU, u okviru koji je dat", istakao je Šmit, navodeći da je i Nemačka tokom prošlog veka naučila da prihvati realnost.
On je istakao da se sposobnost Srbije da bude deo EU ne može vezati isključivo za pitanje Kosova, ali se, kako je naglasio, od Srbije očekuje saradnja sa susedima.
Zamenik ministra finansija Nemačke Harmund Košik rekao je da je za nemačku vladu najbitnije rešavanje praktičnih problema sa kojima se ljudi na Kosovu svakodnevno susreću, a to su ujedno i kopenhaški kriterijumi čije je ispunjenje osnov za članstvo u EU.

SRBIJA

TADIĆ PRIMIO AKREDITIVE NOVOPOSTAVLjENIH AMBASADORA

BEOGRAD, 22. juna 2011. (Beta) Predsednik Republike Srbije Boris Tadić primio je danas akreditivna pisma novopostavljenih ambasadora Slovačke, Islanda, Južnoafričke republike i Kenije, saopšteno je iz kancelarije predsednika.
Tadić je ambasadorima Slovačke Janu Varšou, Islanda Gunaru Snori Gunarsonu, Južnoafričke Republike Sofoniji Rapulani Makhetle i Kenije Salmeu Ahmedu poželeo dobrodošlicu i uspešan rad u Srbiji i istakao da će imati dobru saradnju sa institucijama u Srbiji.
Predsednik Srbije je u razgovoru s novoimenovanim ambasadorima izrazio očekivanje da će se saradnja Srbije i njihovih zemalja razvijati i jačati u svim oblastima od zajedničkog interesa, navodi se u saopštenju.

CVETKOVIĆ I ŽBOGAR O EVROINTEGRACIJAMA, BILATERALNIM ODNOSIMA

BEOGRAD, 22. juna (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar razgovarali su danas o bilateralnim odnosima i procesu evropskih integracija Srbije, pri čemu je slovenački ministar poručio da Beograd na putu ka EU može da računa na podršku Slovenije.
Cvetković je Žbogaru predstavio prioritete Srbije i naveo da je za Srbiju od najvećeg značaja dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine kao i određivanje datuma za početak pregovora. Slovenački ministar je istakao da Srbija može da računa na podršku Slovenije u domenu evropskih integracija, kao i da Srbija za Sloveniju ostaje prvo i najveće tržište za investicije, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima. Cvetković je tokom sastanka rekao da Srbija i Slovenija imaju izuzetno dobre bilateralne odnose.
Žbogar je prethodno razgovarao sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem.

ŽBOGAR: NE BI BILO DOBRO POSTAVLjATI SRBIJI KOSOVO KAO USLOV

BEOGRAD, 22. juna (Tanjug) Ministar spoljnih poslova Slovenije Samuel Žbogar izjavio je danas da se Ljubljana zalaže da Srbija dobije i status kandidata za članstvo i datum početka pregovora sa EU do kraja godine, ocenivši da u procesu evrointegracija ne bi bilo dobro postavljati priznanje Kosova kao uslov Srbiji.
"Mi zajedno sa Beogradom želimo da Srbija u oktobru dobije preporuku Evropske komisije za status kandidata, ali i datum za početak pregovora i da u decembru članice EU to potvrde," rekao je Žbogar u intervjuu Tanjugu na kraju današnje posete Beogradu.
"Mislimo da to dvoje treba da ide zajedno. Mi ćemo to reći i unutar EU," dodao je slovenački ministar, podsećajući da je Srbija poslednjih godina dosta uradila na putu evropskih integracija i izručila haškog optuženika Ratka Mladića, čime je "uklonjena velika prepreka." "To je važno i za region, koji bi s početkom pregovora Srbije dobio pozitivnu orijentaciju," dodao je on. Kada je reč o Kosovu, Žbogar smatra da Srbiji u ovom trenutku ne treba da se postavlja pitanje "EU ili Kosovo." "Nije dobro da se jednoj zemlji postavljaju ultimatumi. A ako bi postavljali Srbiji pitanje priznavanja Kosova, to bi se ovde neminovno činilo kao ultimatum," rekao je on. Po njegovom mišljenju, bitno je da prvo počnu pregovori o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, a da se uporedo sa tim odvija dijalog Beograda i Prištine. "Pregovori će trajati par godina, obično traju pet, pa i više. Paralelno sa tim će ići dijalog Beograda i Pristtine. Verovatno će posle par godina situacija biti drugačija i neko rešenje će se naći," rekao je Žbogar. On je precizirao da u ovom trenutku ne zna kakvo će biti to rešenje. "Ne znam kako, ali mislim da će dve strane naći neko rešenje za ovu situaciju i da ovo pitanje više neće biti važno u trenutku kada Srbija bude ulazila u EU," rekao je ministar.
Osvrćući se na bilateralne odnose Srbije i Slovenije ministar je posebno pomenuo ekonomsku saradnju. Tokom upravo završene posete sa srpskim zvaničnicima je dogovoreno zasedanje Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, rekao je on. "Obe strane su veoma zadovoljne povećanjem obima ekonomske saradnje koja je zabeležila rast od 25 odsto, dok je srpski izvoz porastao za 30 odsto u samo prva četiri meseca ove godine," dodao je Žbogar.
On je rekao da je postoji interes za saradnju u domenu poljoprivrede i energetike. "Srbija ima posebne ekonomske sporazume sa Ruskom Federacijom i naša preduzeća bi mogla više koristit Srbiju kao lokaciju za svoje investicije iz kojih se može izvoziti u Rusku Federaciju," dodao je slovenački minstar.
Tokom današnje posete dogovoreni su detalji primopredaje rezidencije ambasadora u Rimu i još dva objekta, a dve zemlje rade i na protokolu koji bi trebalo da omoguće studentima iz Srbije i Slovenije da studiraju u dvema zemljama.

KOSOVO I METOHIJA

STEFANOVIĆ: POČETKOM JULA REŠENjA ZA BOLjI ŽIVOT NA KOSOVU

BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) Šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu s Prištinom Borislav Stefanović najavio je danas da se prvi konkretni rezultati razgovora dve strane mogu očekivati početkom narednog meseca na redovnom susretu delegacija u Briselu.
Za zahteve da Srbija prizna nezavisnost Kosova, koji se ovih dana ponovo neformalno čuju od pojedinih evropskih predstavnika, Stefanović je agenciji Tanjug rekao da su to individualna tumačenja, da od nas to niko ne traži, niti ćemo mi to učiniti, jer "jednostavno ne postoji način da se Srbija na to natera".
"Mi delimo optimizam koji je izrazio posrednik u razgovorima Robert Kuper, a preneli danas prištinski mediji, da smo sasvim blizu rešenja pitanja slobode kretanja, katastra, matičnih knjiga, pa možda i električne energije i nadamo se da ćemo na prvom narednom sastanku, koji će biti krajem juna ili na početku jula u Briselu, imati rešena pitanja koja regulišu život ljudi na Kosovu", izjavio je Stefanović.
On je rekao da su rešenja sasvim blizu i da se nada da će u Briselu moći da se objave rezultati dosadašnjih razgovora, što je sve, kako kaže, rezultat višeslojnih komunikacija. " Naši timovi svakodnevno razgovaraju i takođe su svakog dana u komunikaciji sa Evropskom unijom, koja se u celoj stvari postavila veoma konstruktivno. Komunikacije se obavljaju telefonom ili putem videokonferencije, što se pokazalo kao efikasan način čak i kad imamo neslaganja", pojasnio je Stefanović. Dodao je i da je važno istaći da naša strana nije nikad bila ta koja koči ili usporava proces dogovaranja, a da on sa zadovoljstvom može da kaže da su rešenja do kojih se došlo uglavnom potekla od beogradskog tima. "Drago mi je da je većina stvari koje smo predložili pred usvajanjem i nadam se da će do toga doći na sledećem susretu u Briselu", dodao je Stefanović.
Što se njegove komunikacije s Editom Tahiri tiče, osim kontakata u Briselu i onog prilikom boravka Stefanovića u Prištini, drugih do sada nije bilo, ali šef beogradskog tima kaže da njegov poziv gospođi Tahiri da dođe u Beograd i dalje stoji i nada se da to više neće biti problem za nju, kao ni za druge građane, ukoliko se u dijalogu, između ostalog, reši i pitanje slobode kretanja.
Upitan da li će se Srbija odazvati pozivu za učešće na narednom sastanku CEFTA na ekspertskom nivou, početkom jula u Prištini, Stefanović je rekao da misli da je nama tamo mesto, a da se on sa Editom Tahiri o potrebi razgovora i dogovora o slobodnoj trgovini saglasio još ranije u Briselu. "Dobro je da naši eksperti budu tamo. Uostalom, sastanak će se održati u prostorijama EU u Prištini, tako da ne postoji šansa za prejudiciranje statusa Kosova. Mi smo zainteresovani za učešće i zbog teme o uvođenju carina za robu iz Srbije, koju ovih dana forsiraju, bez potrebe, pojedini kosovski predstavnici", izjavio je Stefanović.

IVANOVIĆ: SB UN DA PREUZME ODGOVORNOST ZA MANDAT EULEKSA

BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) Državni sekretar Oliver Ivanović izjavio je danas da drugi, izmenjeni predlog rezolucije o istrazi trgovine ljudskim organima na Kosovu predstavlja ponudu Beograda Savetu bezbednosti UN da preuzme direktnu odgovornost za proširenje mandata Euleksa.
"UN su neizbežne i imamo mnogo razloga da na tome insistiramo. Jedan od osnovnih je Rezolucija 1244, koja je poslala civilnu misiju tamo i koja će ostati na snazi do trenutka, dok oni isti koji su usvojili Rezoluciju ne budu eventualno odlučili da je promene ili je potpuno stave van snage", rekao je Ivanović.
Po njegovim rečima, tako nešto se neće dogoditi zbog odnosa snaga u SB. Za sada nije poznato da li novi modifikovani predlog ušao u proceduru u SB UN, tj. da li je bio predmet konsultacija SB: "Politika" danas piše da su stalne članice SB UN juče razmatrale novi predlog, ali Tanjug u Njujorku nije mogao da dobije potvrdu ove informacije. Kada je reč o onome "što se sada pojavljuje i cirkuliše kao drugi izmenjeni predlog rezolucije" o istrazi u vezi sa navodima o trgovini ljudskim organima, Ivanović je rekao da taj predlog predstavlja priznanje onoga što su govorile srpske diplomate da Euleks ima ograničen mandat.
"Naše primedbe na Euleksove programe i načine delovanja su osnovane, ali u sve je umešena politika i svaki stav pojedine članice SB treba videti u vizuri njihovog političkog stava prema KiM i Zapadnom Balkanu", rekao je Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosmet. "Koncept papir" inicijative za uspostavljanje nezavisnog istražnog mehanizma Srbija je podnela u aprilu i otada se radi na izradi konkretnog predloga koji bi u SB na dnevni red stavila neka članica tog tela kako bi se o tome moglo odlučivati.
Srbija je predložila da se, pod okriljem tog tela UN, formira tim nezavisnih, kompetentnih i nepristrasnih istražitelja, kojima bi na čelu bio specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. Na ranijim konsultacijama stalnih članica SB UN Rusija i Kina su se zalagale da se donese odluka o otpočinjanju istrage, dok su se neke zemlje tome i dalje odupirale.
U međuvremenu je sastavljen nešto izmenjeni nacrt rezolucije. Ivanović je u današnjoj izjavi za RTS naglasio treba računati na dug vek Rezolucije 1244, kao i s tim da Euleks kao alternativna misija za UNMIK policiju mora da preuzme odgovornost za uvođenje reda i zakona na prostoru KiM, ali i da odgovara SB UN.
"Nije tajna da je sa naše strane u više navrata isticano da Euleks sam to ne može da uradi, jer ima problem jurisdikcije na teritoriji KiM, kao i da postojeći sistem zaštite svedoka nije dao rezultate", rekao je Ivanović. On je podsetio da je bilo mnogo svedoka koji su naglo menjali svoje iskaze i izbegavali da se pojave pred sudom ili su ubijeni. To, prema njegovim rečima, pokazuje da dosadašnji sistem zaštite svedoka koji je Euleks primenjivao nije efikasan i da ne stimuliše svedoke da svedoče, nego da ćute i puste da takvi slučajevi budu zatvoreni.