ŽBOGAR: VREME ZA STATUS KANDIDATA I POČETAK PREGOVORA SA EU

BEOGRAD, 22. juna (Tanjug) Ministar spoljnih poslov Slovenije Samuel Žbogar, izjavio je danas da je uveren da će Evropska komisija u oktobru predloziti da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU a da će njegova zemlja podržati da se do kraja godine odredi i datum za početak pregovora Srbije i EU o pridruživanju.
"Budućnost Srbije u EU je važna za region i došao je trenutak za početak pregovora", rekao je Žbogar na konferenciji za štampu posle razgovora sa šefom srspke diplomatije Vukom Jeremićem. On je rekao da se Slovenija "tome raduje" i da će podržati početak pregovora. "Verujem da ima smisla da se odredi datum ako će pregovori da počnu tokom 2012. godine. Mi bismo voleli da datum bude tada i verujem da je moguće mnoga otvorena pitanja rešiti kroz proces pregovora", dodao je slovenački šef diplomatije.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jerermić je na zajedničkoj konferenciji za novinare rekao da su bilateralni odnosi Srbije i Slovenije u usponu posebno pomenuvši ekonomsku saradnju i istakao da je obim srpskog izvoza u Sloveniju u prva četiri meseca ove godine porastao za 30 odsto.
Jeremić je za jesen najavio sastanak mešovitog komiteta dve vlade, rekavši ukupan obim trgovinske razmene porastao za 25 odsto. "Delimo zajedničke poglede na budućnost Balkana i Slovenija je uvek podržava evropske procese u regionu", naglasio je ministar spoljnih poslova Srbije.
Dvojica šefova diplomatija su najavila da će tokom leta Slovenija preuzeti diplomatske objekte bivše SFRJ u Rimu i Milanu. Jeremić je pozvao slovenačkog kolegu da u septembru u Beogradu prisustvuje konferenciji Pokreta nesvrstanih. Žbogar je u Beograd doputovao juče popodne, a danas će, pored susreta sa srpskim kolegom, razgovarati i sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem.

ZBOGAR: PRIZNANjE KOSOVA ZASAD NIJE USLOV

BEOGRAD, 22. juna (Tanjug) Šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar izjavio je danas da ne veruje da će se u ovom trenutku priznanje nezavisnosti Kosova Srbiji postaviti kao uslov za dalje evrointegracije, ali da će situacija "biti drugačija"što se Srbija bude više približavala Evropskoj uniji.
"Ne vidim da bi Evropska komisija to sad postavljala kao čvrst uslov koji bi Srbija morala da prihvati. Međutim, kako se razgovori (o članstvu Srbije u EU) budu približavali kraju, verujem da će situacija biti drugačija", rekao je Žbogar, odgovarajući na pitanje da li će se pred Srbiju postaviti formalan zahtev da prizna nezavisnost Kosova.
On je, nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Vukom Jeremićem, rekao da trenutno teče dijalog o otvorenim pitanjima između Beograda i Prištine i da je Sloveniji "drago što taj dijalog postoji".
"Dijalog jača poverenje obe strane i time se rešavaju pitanja koja olakšavaju život ljudi sa obe strane", dodao je Žbogar. On je rekao da je "dijalog Beograda i Prištine, paralelan proces sa razgovorima o članstvu između Srbije i EU". "Mi želimo da taj proces na kraju dovede do neke vrste dogovora između Beograda i Prištine", zaključio je slovenački šef diplomatije.

DjELIĆ SA NEMAČKIM POSLANICIMA

BEOGRAD, 21. juna 2011. (Beta) Šef delegacije poslanika nemačke vladajuće koalicije CDU/CSU Peter Bajer izjavio je danas u Beogradu da je brz ulazak Srbije u Evropsku uniju interes Nemačke i pohvalio "pragmatičan pristup" Beograda dijalogu sa Prištinom.
"Interes je Savezne Republike Nemačke da se Srbija na brz i dobar način približi Evropskoj uniji", rekao je Bajere na zajedničkoj konferenciji za novinare sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Djelićem. On je rekao da je zadatak delegacije poslaničke grupe CDU/CSU koja boravi u dvodnevnoj poseti Beogradu, da se uveri u stanje i mere Srbije u približavanju EU.
Bajer je istakao da je opipljiv napredak u pregovorima Beograda i Prištine u interesu obe strane.
"Izuzetno smo se obradovali kada smo uvideli da Srbija ima vrlo pragmatičan pristup u dijalogu sa Kosovom... Želeli smo da vidimo osetan napredak... za obe strane u dijalogu jer je u njihovom interesu da napredak bude vidan", rekao je Bajer. Podvukao je značaj dobrosusedsva i pohvalio posete predsednika Srbije Borisa Tadića susednim državama kao "hrabre poteze". "Želimo da takav jedan hrabri jasan znak bude dat prilikom njegove eventualne posete Bosni i Hercegovini u julu", rekao je Bajer.
On je pohvalio hapšenje penzionisanog generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića i njegovo izručenje haškom Tribunalu, ali je ukazao da je potrebno i hapšenje preostalog haškog optuženika Gorana Hadzića.
Djelić je izrazio očekivanje da EU neće postavljati nove uslove Srbiji na putu ka pridruživanju.
"Od Evrope očekujemo da se drži poznate formule da je možda stroga, ali pravedna, ...ali je veoma važno da ne postane nepravedna i da se ne uvode novi uslovi za građane Srbije na putu ka EU", rekao je Djelić. Rekao je da je Srbija spremna da ispuni obaveze u saradnji sa Tribunalom, da konstruktivno učestvuje u dijalogu sa Prištinom i sprovede akcioni plani da bi postala kandidat za prijem u EU, i izrazio nadu da će nemački parlament, Bundestag u novembru "dati zeleno svetlo" za kandidaturu Srbije.

FAKTIČKO PRIZNANjE KOSOVA USLOV ZA ČLANSTVO SRBIJE U EU

BEOGRAD, 22. juna 2011. (Beta) Početak pregovora o prijemu Srbije u Evropsku uniju (EU) neće biti ugrožen zahtevom za priznanje Kosova, ali će do kraja tog procesa Srbija faktički morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica EU, ocenjuju poslanici nemačkog Bundestaga.
"Na kraju pregovora o priključenju faktičko priznanje Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemački parlament neće podržati članstvo Srbije u EU", rekli su poslanici Bundestaga novinarima i urednicima beogradskih redakcija.
Objasnili su da će pregovori o prijemu Srbije u EU početi i biti završeni i bez formalno pravnog (de iure) priznanja nezavisnosti Kosova koje jeste poželjno, ali u svakom slučaju moraju biti prihvaćena neka rešenja koja će značiti faktičko priznanje kosovske nezavisnosti.
Prema njihovim rečima, faktičko priznanje nezavisnosti Kosova podrazumevalo bi pored ostalog prihvatanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama i međunarodnim organizacijama, i to je ono što će Srbija do završetka pregovora o članstvu u EU morati da ispuni. Naveli su da je pitanje priznanja nezavisnosti Kosova ključno i ukazali da se članice EU u svojim procenama pridržavaju stava Međunarodnog suda pravde u Hagu čija je odluka o zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti podstakla priznanja Kosova.
"Razgovori (Prištine i Beograda) moraju da se nastave, a na kraju tih razgovora moraće da stoji i priznanje. To se podrazumeva", rečeno je novinarima uz ocenu da je jasno da se sporna pitanja ne mogu rešiti preko noći, već da je za to neophodno nekoliko godina.
Po mišljenju nemačkih poslanika, najteža prepreka koja bi mogla da ugrozi početak pregovora Srbije o prijemu u EU je hapšenje haškog optuženika Gorana Hadzića, jer to pre svega neće dozvoliti holandski parlament.
"Srbija će 15. decembra dobiti status kandidata, ali najverovatnije ne i datum za početak pregovora", poručili su poslanici navodeći da će proces pristupanja Srbije trajati najmanje osam godina, koliko je i Hrvatskoj bilo potrebno.
Na pitanje da li bi nesuglasice unutar EU o daljem širenju Unije mogle da ugroze nove kandidature, rečeno je da za Srbiju neće biti dodatnih prepreka ni odugovlačenja, ako budu ispunjeni svi uslovi.
Poslanici su ukazali i da je "poželjno" da se Srbija založi za ulazak u NATO jer između tog vojnog saveza i EU postoji bliska veza koja se ogleda u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.
"Treba biti obazriv sa izjavama 'Nikad u NATO'. Srbija ne mora da bude članica NATO, ali onaj ko želi u EU, mora da sarađuje i sa NATO", rekli su poslanici.
Poslanici nemačkog Bundestaga razgovarali su u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i političkih stranaka o pristupanju Srbije EU i ispunjenju kriterijuma za to. Ocenjeno je da je u pogledu uspostavljanja pravne države, borbe protiv korupcije, regionalnoj saradnji, dijalogu Prištine i Beograda i saradnji s haškim Tribunalom uočen napredak, ali da je neophodno da je preostalo još posla koji mora biti obavljen.

STATUS KANDIDATA SRBIJE ZA EU VAŽAN ZA CEO REGION

BUKUREŠT, 21. juna 2011. (Beta) Davanje Srbiji statusa kandidata za prijem u Evropsku uniju "imalo bi jak uticaj na ceo region Zapadnog Balkana", izjavio je danas u Luksemburgu državni sekretar Rumunije za evropska pitanja Bogdan Auresku.
Na sastanku ministara Auresku je ocenio da "hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručivanje Međunarodnom haškom sudu predstavljaju značajne etape na putu evropske integracije Srbije".
Auresku je naglasio potrebu da Srbija "nastavi reforme u svim oblastima, uključujući što se tiče zaštite nacionalnih manjina". "Rumunija i dalje čvrsto podržava politiku otvorenih vrata Evropske unije za zemlje Jugoistočne Evrope koje su odlučile da ispune sve kriterijume", rekao je rumunski zvaničnik.
Auresku je naveo da u viziji Rumunije, radi obostrane dugoročne koristi za odnose između EU i zemlje Jugoistočne Evrope, treba uzeti u obzir tri osnovna faktora: solidnu i kredibilnu perspektivu koju treba da osigura EU; brze unutrašnje reforme na evropskom putu za koje su odgovorne zemlje iz regiona; i regionalnu saradnju.

SLOVAČKA PODRŽAVA SRBIJU NA PUTU KA EU

KRAGUJEVAC 21.juna 2011.(Beta) Ambasador Slovačke u Srbiji Jan Varšo izrazio je danas u Kragujevcu uverenje da će Srbija u bliskoj budućnosti postati član Evropske unije, kako bi "život srpskog naroda bio materijalno i duhovno bogatiji".
"Slovačka pruža snažnu podršku Srbiji u procesu pridruživanja EU", kazao je Varšo i naglasio da su iskustva dve zemlje na putu evropskih integracija slična.
Varšo je boravio u Kragujevcu povodom obeležavanja 93. godišnjice stradanja 44 slovačkih vojnika u borbi sa austrougarskom vojskom. On je položio vence na spomenik palim sunarodnicima u memorijalnom parku Šumarice i kragujevačkim đacima, ubijenim 1941. godine.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović je kazao da taj grad neguje višedecenijsko pobratimstvo sa slovačkim gradom Trenčinom, naglasivši da je dosta rata, agresije, i stradanja nevinih ljudi, što je bila i poslednja poruka slovačkih vojnika.

SRBIJA

CVETKOVIĆ: IZDRŽALI SMO KRIZU NA NOGAMA

BEOGRAD, 22. juna (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je izlazak Srbije krize "potpuno izvestan", jer je "najgore prošlo". "Mi smo krizu izdržali na nogama. Bitno je sada da održimo stabilnost ključ je u našem dvorištu. Tako ćemo svetu da pokažemo da smo država u kojoj vlada pravna sigurnost, u kojoj nema iznenađenja, gde su investitori dobrodošli i zaštićeni", rekao je Cvetković u intervjuu za današnje "Novosti", povodom 100 dana rekonstruisane Vlade.
Prema njegovim rečima, "dosta su nam odmogle kritike da je zemlja pred bankrotstvom i da ćemo propasti ako ne prodamo 'Telekom'...". "Time su poslati loši signali, ne o Vladi, koja je smenjiva, već o državi. Naročito što ti signali nisu tačni. Zahvaljujući merama koje smo kontinuirano sprovodili, bankrotstvo ni u jednom trenutku nije pretilo Srbiji", rekao je premijer.
On je naveo da kraja mandata rekonstrisane vlade očekuje dobijanje statusa kandidata za EU, smanjenje nezaposlenosti, postepeno povećanje životnog standarda, konkretne rezultate dijaloga sa Prištinom i na kraju pobedu vladajućih stranaka na sledećim parlamentarnim izborima. "Za sve to, potrebna nam je ekonomska i politička stabilnost u narednim mesecima. Posle rekonstrukcije Vlade uverio sam se da možemo da delujemo kao snažan tim. Brzo, efikasno i sa konkretnim rezultatima", istako je Cvetković.
Cvetković je kazao da "ova vlada, pre svega, radi efikasnije". "Za svega tri meseca učinili smo neke značajne pomake. Navešću samo nekoliko mera: olakšice u otplati kredita za građane i preduzeća, olakšice poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, obezbeđen novac za povezivanje radnog staža, sporazum sa sindikatima i udruženjima poslodavaca...", kazao je Cvetković.
Rekao je da se očekuje će inflacija nastaviti da pada. "Optimista sam da ćemo kraj godine završiti sa jednocifrenom stopom", dodao je on. Prema njegovim rečima, građani će statistički boljitak osetiti na svom dzepu "kada stopa rasta bude 4,5 odsto". "U prvom kvartalu ove godine zabeležili smo rast od tri odsto, a dobro je što je na to u najvećoj meri uticalo povećanje izvoza, koji je skočio za 31 odsto", kazao je Cvetković.
Premijer je istakao da Srbija "sve što radi" ide u pravcu dobijanja statusa kandidata za EU do kraja godine. "Srbija neće napraviti grešku ili propustiti da nešto odradi. Sada stvari više zavise od situacije u Evropi i raspoloženja za dalje proširenje. Dobro je što nam iz Brisela stižu ohrabrujući signali", kazao je Cvetković. On je rekao da je najteži zadatak pred Vladom narednih meseci na evropskom putu Zakon o restituciji. "Taj propis mora da zadovolji interese onih kojima je oduzeta imovina, ali i da ne ugrozi budućnost narednih generacija. Mi tu nemamo politički problem, svi smo složni da restitucija mora da se obavi, samo moramo da pronađemo najbolji način", rekao je Cvetković.
"Ne mogu ni da zamislim da ne dobijemo status kandidata do kraja godine. Verujem da će u istom paketu ići i datum pregovora. Uostalom, reforme koje sprovodimo, važnije su od samog cilja, ulaska u EU, jer menjamo i poboljšavamo sopstvenu državu", kazao je Cvetković. Na pitanje hoće li nam Evropa tražiti da priznamo Kosovo da bismo ušli u EU, premijer je odgovorio da "dokle god makar i jedna članica, a sada ih je pet, ima različit stav, nema jedinstvene politike EU". "Prema tome, i priznanje ne može da bude uslov za integracije", dodao je on.
Govoreći o dijalogu sa Prištinom, Cvetković je istakao da je "za građane dobro da ti pregovori daju rezultate". "Ne posmatram to kroz proces pristupanja Evropi, već kroz interese ljudi koji žive na Kosovu. Naša strana je u tom dijalogu konstruktivna, sa nizom alternativnih predloga. Naravno, nećemo pristajati na bilo kakva rešenja koja eksplicitno ili implicitno dovode do priznanja državnosti Kosova", rekao je Cvetković.

TADIĆ UPUTIO TELEGRAM SAUČEŠĆA ZBOG NESREĆE U RUSIJI

BEOGRAD, 21. juna (Tanjug) Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je danas telegram saučešća predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu povodom avionske nesreće kod Petrozavodska, u Kareliji na severozapadu Rusije, u kojoj su poginule najmanje 44 osobe.
"Najiskrenije saosećamo sa porodicama poginulih i ruskim narodom. Primite izraze mog dubokog saučešća", poručio je predsednik Srbije. Putnički avion Tupoljev134 kompanije "Rus Er", koji je leteo na liniji MoskvaPetrozavodsk, srušio se sinoć oko 23.40 po lokalnom vremenu kod sela Besovec, u ruskoj republici Karelija. Letelica, u kojoj je bilo 43 putnika i devet članova posade, zapalila se kada je pala, a delovi su razbacani na 300 metara od mesta nesreće u kojoj je teško povređeno osam osoba.

USPEŠNA SARADNjA SKUPŠTINA SRBIJE I RS

BANjA LUKA, 22. juna (Tanjug) Predsednik Narodne skupštine Srbije Slavica Djukić Dejanović istakla je danas da je saradnja s Narodnom skupštinom RS mnogo veća nego je to predviđeno ranije potpisanim protokolom o saradnji dva parlamenta, koji je donet 2008. godine.
"Rad, međusobna bilaterala parlamenata je nešto što je potreba građana Srbije i RS i u tom smislu skupštinska tela oba parlamenta imaju zadatak da i ubuduće sarađuju jer su nam viđenja mnogih problema u regionu slicna", rekla je Dejanović. Ona je, na konferenciji za novinare, rekla da u narednom periodu treba posebno staviti akcenat na veću ekonomsku saradnju, za što su zadužene dve vlade. "Saradnja na ekonomskom planu treba da bude na većem nivou između dve vlade, a mi parlamentarci treba da obezbedimo tu saradnju u okviru svojih mogućnosti, usmeravamo je i na izvestan način je kontrolišemo", rekla je predsednica srpskog parlamenta. Ona je rekla da je angažovana na banajlučkom medicinskom fakultetu i da je često u "prilici da vidi kako Drina spaja RS i Srbiju". Izražavajući zadovoljstvo što je bila u prilici da se obrati Skupštini RS, Dejanović je kazala da joj je posebno drago što je mogla da prenese poslanicima RS aktivnosti i iskustva Skupštine Srbije.
Odgovarajući na novinarska pitanja u vezi osnivanja Bošnjačke akademije nauka i umetnosti (BANU), ona je rekla da osnovanje naučnih institucija u jednoj zemlji treba da bude u sklopu obrazovne i naučnoistraživačke politike te zemlje. "Svaka institucija koja zaživi u skladu sa aktima te zemlje je dobrodošla za saradnju s ostalim naučnim institucijama regiona. Da li će se institucije osnivati u jednoj zemlji to odlučuje ta zemlja kroz sopstevni pravosudni sistem, odnosno kroz zakonodavne aktivnosti i u sklopu mreže institucija visokog i naučnog obrazovanja", rekla je Dejanović.
Što se tiče posete Parlamentarnoj skupštini BiH, Dejanović je rekla da je to u fazi dogovora i da ona želi da se to desi što pre. "Ta poseta je sada u proceduri ministarstava spoljnih poslova Srbije i BiH i diplomatskim putem će se dogovoriti termin posete. Moja želja je da budem u Sarajevu što pre", rekla je Dejanović.
Osvrćući se na strukturalni dijalog o pravosuđu u BiH, ona je rekla da je dijalog dobra prilika da se eventualna razlicicta mišljenja približe i da se nađe zajedničko rešenje. "Meni se čini da je to dobar put i dobra mogućnost i da se treba naoružati strpljenjem, jer će taj dijalog trajati", rekla je Dejanović.
Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić je, povodom posete predsednice parlamenta Srbije, rekao da su susreti pralamentaraca Srbije i RS česti i da se ta saradnja odvija na osnovu protokola o saradnji dva Parlamenta. "Imamo potpisan Protokol o saradnji po kojem poslanici ,ali i skupštinski odbori i radna tela imaju mogućnost komunikacije po svim temama", rekao je Radojičić.
On je podsetio da je obraćanje predsednika Skupštine Srbije parlamentu RS tradicija, navodeće da su se i u prethodnom periodu parlamentu RS obraćali i Predrag Markobić i Oliver Dulić, kada su obavljali funkciju predsednika Skupštine Srbije. Radojičić je rekao da su tokom razgovora, koji je obavljen pre obraćanja predsednice Skupštine Srbije parlamentarcima RS, razmenili mišlejnja o aktuelnim pitanjima u RS i Srbiji. Radojičić i Dejanović su potom prošetali Banja Lukom.

KOSOVO I METOHIJA

TAHIRI: DIJALOG TREBA DA DOPRINESE NORMALIZACIJI ODNOSA

PRIŠTINA, 21. juna (Tanjug) Šefica prištinskog tima u dijalogu sa Beogradom Edita Tahiri izjavila je danas da se dijalog odvija u cilju poboljšanja života ljudi i da treba da doprinese normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Postoji značajan napredak od početka dijaloga i to se odnosi na pitanja iz oblasti slobode kretanja, slobodne trgovine, energetike i telekomunikacija, rekla je Tahiri za okruglim stolom o dijalogu sa Beogradom, u organizaciji Projekta za etničke odnose, na kojem su učesnici bili lokalni Albanci i Srbi.
Tahiri je je ponovila da postoje "crvene linije" preko kojih se neće raspravljati, a to su status i teritorijalni integritet Kosova. "Takođe, unutrašnje uređenje Kosova je pitanje suvereniteta kosovskih institucija", rekla je Tahiri, dodajući da je evropska saradnja veoma važna i da će priznavanje nezavisnosti Kosova biti uslov Srbiji za evropske integracije. Tahiri je kazala da očekuje potpunu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i, kako je navela, "uzajamno priznavanja dve države".

SRBI IZ KOSOVSKE VLADE ŽELE UČEŠĆE U DIJALOGU

BEOGRAD, 21. juna (Tanjug) Srbi koji participiraju u privremenim institucijama Kosova žele da se aktivno uključe u dijalog Beograda i Prištine kako bi doprineli rešavanju problema i implementaciji dogovora, izjavio je danas politički direktor Samostalne liberalne stranke Dalibor Jevtić.
On je na konferenciji za novinare u Beogradu istakao da Srbi koji participiraju u institucijama Kosova ne žele da se u dijalogu Beograda i Prištine "stave na jednu ili drugu stranu". "Želimo da doprinesemo rešavanju realnih problema a posebno u implementaciji dogovora (postignutih u dijalogu) na terenu", rekao je Jevtić, koji je politički savetnik predsednika opštine Štrpce. On je istakao da dijalog Beograda i Prištine Srbi koji učestvuju radu u kosovskih institucija shvataju "kao šansu da se poboljša život svih obicnih građana koji žive na Kosovu", a posebno Srba.
Jevtić je izrazio žaljenje zbog toga što predstavnici Srba tokom boravka u Beogradu nisu imali priliku da razgovaraju sa šefom beogradskog pregovaračkog tima Borkom Stefanovićem. "Želeli smo da mu kažemo da imamo zajednički cilj kako da pomognemo ljudima koji žive na Kosovu", rekao je Jevtić, dodavši da su i dalje spremni da razgovaraju sa Stefanovićem.
Predsednik opštine Klokot Saša Mirković rekao je da je njihova namera bila da šefu beogradskog tima prenesu informacije iz prve ruke o tome kakva je situacija na terenu. Mirković je naveo da se to odnosi na čitav spektar problema, od najsitnijih koje imaju Srbiji koji žive južno od Ibra pa do problema sa isključenjem struje, telefonima, uzurpiranom imovinom...
Jevtić i Mirković su naveli i da su tokom dana razgovarali sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić Dejanović.

SAD DALE 2,5 MILIONA DOLARA SNAGAMA BEZBEDNOSTI NA KOSOVU

PRIŠTINA, 21. juna (Tanjug) Otpravnik poslova američke ambasade u Prištini Majkl Marfi izjavio je večeras u Prištini, posle potpisivanja memoranduma u vrednosti od 2,5 miliona dolara, da SAD žele da se Kosovske bezbednosne snage (KBS) u budućnosti integrišu u regionalne i evroatlantske institucije.
On je izrazio uverenje da će razvoj KBSa obezbediti sigurnost za sve građane na Kosovu i Metohiji.
Marfi je sa ministrom za bezbednosne snage Kosova Agimom Čekuom potpisao donacioni memorandum, vredan 2,5 miliona dolara. Novac će biti iskorišćen za poboljšanje upravljanja informativnim sistemom koji će poslužiti KBSu da upravlja imovinom.
"Mi smo srećni zbog otvaranja novog polja saradnje, u oblasti koja će pomoći KBSu", rekao je Marfi. Kosovske bezbednosne snage formirane su početkom 2009. godine iz Kosovskog zaštitnog korpusa, u kojem su uglavnom bili članovi Oslobodilačke vojske Kosova. Pripadnike KBSa obučava NATO.

LUKSEMBURG ĆE POMOĆI KOSOVO SA 27 MILIONA EVRA

PRIŠTINA, 21. juna (Tanjug) Vlada Luksemburga će u naredne tri godine pomoći Kosovu projektima vrednim 27 miliona evra, saopštilo je večeras kosovsko ministarstvo spoljnih poslova. Pomoć Luksemburga je danas najavljena tokom susreta ministra spoljnih poslova te zemlje Žana Aselborna i kosovskog ministra Envera Hodzaja u Luksemburgu.
Kakao je saopšteno, dvojica ministara razgovarali su i o konkretnim koracima podrške koju će obezbediti Luksemburg u integracionim procesima Kosova u Evropsku uniji, počevši od zaključenja procesa liberalizacije viznog režima za Kosovo.
"Ako građani celog Balkana mogu slobodno da se kreću u Evropi, onda to pravo treba da imaju i građani Kosova", rekao je Aselborn i dodao da će Luksemburg upotrebiti svoj uticaj u svim pravcima gde je to mogucge, u cilju promovisanja drugih aspekata koji se odnose na jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova, navedeno je u saopštenju.