JEREMIĆ: ZASTOJ U PROCESU PROŠIRENjA KOMPLIKUJE SITUACIJU

BEOGRAD, 20. juna 2011. (Beta) Vakuum u procesu proširenja Evropske unije (EU) u zemljama Zapadnog Balkana može da ojača neevropske elemente i "zakomplikuje političku jednačinu" sadašnje podrške evrointegracijama, rekao je danas ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
"Ukoliko se stvori vakuum u evropskom procesu, politička jednačina u zemljama Zapadnog Balkana postaće daleko komplikovanija. U taj prazan prostor će početi da ulaze i neki elementi koje ne možemo do kraja nazvati evropskim", rekao je Jeremić na otvaranju panel diskusije o međunarodnim odnosima i budućnosti srpske diplomatije u Beogradu.
Jeremić je kazao da Uniju trese najveća kriza od njenog nastanka zbog ekonomije, a čija je posledica promena u politici proširenja.
"Kada je reč o Zapadnom Balkanu i kada je reč o krizi u procesu proširenja, svi će se složiti da je fenomen da u međunarodnim odnosima retko postoji vakuum. On ne opstaje jako dugo i nešto uvek ima tendenciju da popuni taj vakuum", rekao je Jeremcih.
Jeremić nije hteo da ocenjuje takav ishod kao dobar ili loš i još jednom istakao da je takav scenario "vrlo verovatan" ukoliko se proces pridruženja EU ne nastavi tempom koji je do sada išao i ukoliko se ne pronađe način da se sa tim fenomenom ponese.
"Nije to prvi put u istoriji da se neko sa Balkana, neću da kažem, povlači, ali da posrće i da neko drugi taj prostor prirodno koristi za upliv tog uticaja. U centru geopolitičkih vetrova na Zapadnom Balkanu nalazimo se mi", rekao je Jeremić.

JEREMIĆ: POPUŠTANjE ALBANCIMA DOVODI DO JOŠ PROGLAŠENjA

BEOGRAD, 19. juna 2011. (Beta) Popuštanje albanskoj strani u vezi sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova otvara mogućnost za još proglašenja nezavisnosti na teritoriji Srbije, rekao je večeras ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
"Jednostrano proglašenje nezavisnosti prestavlja dramatican presedan. Ukoliko mu se vrlo decidno ne oduprete i ukoliko pošaljete signal svetu da ste spremni da zarad neke imaginarne svetle budućnosti odustanete od dela svoje teritorije praktično upućujete poziv da vam se to desi ponovo", rekao je Jeremić televiziji B92.
Jeremić je kazao da svi znaju da postoje delovi Srbije sa etničkim tenzijama, gde, kako je naveo, postoje ljudi koji zloupotrebljavaju verska osećanja i opredeljenja građana.
"Vrlo lako mogu da zamislim situaciju u kojoj, kada imate istoriju ponašanja popuštanja i odustajanja, sutra dolaze kod vas da vas pritiskaju za neki drugi deo Srbije", kazao je Jeremić.
Predsednik Liberalnodemokratske partije Čedomir Jovanović kazao je, odgovarajući Jeremiću, da su sve institucije koje su se bavile kosovskim problemom jasno rekle šta o tome misle i pozvao ministra da "ne plaši ljude novim nacionalnim i verskim problemima u Srbiji koji će se završiti onako kako su se završili problemi na teritoriji bivše Jugoslavije". "Vašim maltretiranjem celog naroda podižete cenu života u ovom društvu na tako visok nivo da to niko neće da plaća. Pa taj Sandzak je talac vaše nesposobnosti da uspostavite normalne odnose sa Bosnom, Crnom Gorom i Kosovom. Vi pričate o verskim liderima...pa šta će uraditi? Pa to ne postoji ni u Avganistanu", rekao je Jovanović. On je okončao taj deo debate sa ministrom spoljnih poslova konstatacijom da situacija u Sandzaku ne predstavlja opasnost za bezbednost zemlje, na šta mu je Jeremić odgovorio konstatacijom da je "strašno neodgovoran političar".
Zamenik predsednika Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić kazao je da je očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje prioritetna obaveza onih koji se bave spoljnom politikom i da SNS neće negativno odgovarati na sve što kaže ministar Jeremić. "Ja bih imao protiv ljudi iz njegove vlade koji govore drugačije stvari. Imao bih šta da kažem protiv onih koji izađu sa drugim idejama, pa nam čak i tu ideju izbiju iz ruku", rekao je Vučić precizirajući da govori o zameniku predsednika vlade Ivici Dačiću koji je predložio razgraničenje sa Kosovom. Vučić je kazao da predstavnici države moraju pred međunarodnom zajednicom, svim međunarodnim organizacijama i državama istupati sa pozicije odbrane svog ustava i zaštite teritorijalnog integriteta zemlje. "To je vaša obaveza kao predstavnika države. Ako nije, onda možete da kao Čedomir Jovanović kažete da ćete da inaugurišete novu politiku, za koju morate da dobijete većinu u Skupštini i da promenite Ustav Srbije kako biste takvu politiku primenjivali", naveo je Vučić.

SRBIJA MEDjU ZEMALjAMA SA SLOŽENOM SITUACIJOM ZBOG KOSOVA

MOSKVA, 20. juna 2011. (Beta) Ruska vlada je uvrstila Srbiju sa Kosovom na spisak zemalja sa "složenom društvenopolitičkom situacijom" isključivo zbog Kosova, rečeno je danas agenciji Beta u ministarstvu spoljnih polova Rusije.
U skladu s tim, odluka da se povećaju plate diplomatama u Srbiji, odnosi se isključivo na diplomate koje se nalaze na Kosovu, rekao je taj izvor, podsećajući da Rusija ima svoju kancelariju na Kosovu.
"Mi ne priznajemo nezavisnost Kosova, te je u spisak zemalja sa takvom situacijom navedena Srbija", objasnio je ruski diplomata.
Po njegovim rečima, ta odluka vlade predstavlja unutrašnji dokument, u "njemu nema politike" i služi isključivo za regulisanje unutrašnjih odnosa u državnom aparatu. "Ne treba da se sekirate. Ništa se nije promenilo", dodao je taj diplomata.
Na sajtu ruske vlade, u zaglavlju "dokumenti", objavljena je odluka od 3. juna 2011. godine, pod brojem 438, o pružanju dodatnih garancija ruskim diplomatama koje rade u zemljama sa "složenom društvenopolitičkom situacijom", ili u zemljama gde je na snazi vanredno stanje, odnosno oružani konflikt.
Države sa složenom društvenopolitičkom situacijom definisane su kao države gde postoji "složena i eksplozivna društvenopolitička situacija kao posledica neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog sistema, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva i rasta kriminaliteta".
Tu spadaju i zemlje koje se nalaze u neposrednoj blizini takvih država i osećaju negativan uticaj tih faktora "zbog zajedničke istorije ili privrede, zajedničkih granica, kao i stanovništva koje migrira".
Diplomate će u tim zemljama imati plate veće za 20 odsto i beneficirani radni staž, pa će im se jedan dan računati kao dan i po. U toj kategoriji navedene su 22 države, a među njima je i, kako je navedeno "Republika Srbija (Kosovo)".

LISOVOLIK: KRIZA U SRBIJI PROŠLA

BEOGRAD, 20. jun 2011. (FoNet) Kriza u Srbiji je prošla i gradani sledece godine mogu ocekivati bolji životni standard, smatra stalni predstavnik Medunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Lisovolik je za beogradski dnevnik Pres rekao da je uslov za to da se ostvari projektovani privredni rast od 4,5 odsto, upozorivši da bi povecanje zarada u javnom i privatnom sektoru, koje nije praceno vecim ekonomskim razvojem, bilo potpuno nerealno, pa cak i kontraproduktivno. On je, medutim, ukazao da i dalje postoji mogucnost povratka krize. "Kako proizvodnja i izvoz nastavljaju rast, srpska ekonomija polako staje na noge. Ipak, i dalje postoje rizici i to posebno spoljni, u vidu moguceg poskupljenja energenata ili turbulencije u evrozoni.

SRBIJA - KINA

JEREMIĆ I VAN: MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ EKONOMSKE SARADNjE

BEOGRAD, 19. juna 2011. (Beta) Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i predsednik kineske privredne komore Van Difei istakli su danas u Beogradu da dobri politički odnosi dve zemlje pružaju mogućnosti za unapređenje ekonomskih odnosa.
Predsednik Kineskog saveta za unapređenje međunarodne trgovine Van Djifei rekao je na konferenciji za novinare posle razgovora s Jeremićem da između dve zemlje i dva naroda postoji "tradicionalno prijateljstvo" koje omogućava dalje razvijanje privredne saradnje.
Jeremić je rekao da su "odnosi Srbije i Kine danas bezmalo izvanredni" i da "potencijal saradnje u budućnosti Srbije i Kine koji se bazira na takvoj vrsti političkih odnosa zaista nema granica".
Van Djifei je rekao da predvodi delegaciju s više od 100 kineskih privrednika koji će se sutra sastati sa srpskim kolegama, kao i da su se u kontaktima s Privrednom komorom Srbije unapred pripremili za taj susret. "Zato sam sigran da će privrednici dve zemlje na sutrašnjem ekonomskom forum Kine i Srbije imati konkretne razgovore o projektima saradnje", rekao je Van i istakao da je delegacija koju predvodi najveća kineksa privredna delegacija u Srbiji u proteklih nekoliko godina. On je rekao da se "Srbija nalazi u novoj fazi mirnog razvoja i da srpska vlada ulaže napore za razvoj ekonomije i podizanje životnog standarda ljudi", što pruža dobre osnove za saradnju privrednika dve zemlje. "To je u intresu dva naroda i dve zemlje", rekao je Van Djifei i dodao da kineska vlada ohrabruje svoje privrednike i preduzeća da investiraju u Srbiji.
On je rekao da većina članova delegacije prvi put dolazi u Srbiju i da ih interesuju uslovi za investicije. Dodao je da ta delegacija pokriva sve oblasti privrede, "od infrasturkture do mašinogradnje, od biohemije do poljoprivrede". "Nadam se da će naša poseta doprineti razvoju konkretne saradnje Kine i Srbije u ekonomiji i da ćemo učvrstiti osnove za dugotrajno razvijanje tih odnosa u budućnosti", rekao je Van Djifei.
Jeremić je rekao da je Kina veliki prijatelj Srbije i da je prema Srbiji bez izuzetka vodila politiku mira, ali i izrazio uverenje da će Kina u ovom veku postati prva ekonomska sila sveta.
"Podrška Kine predstavlja jedan od stubova naše međunarodne politike, pogotovo kad je reč o našim diplomatskim naporima da očuvamo teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje", rekao je Jeremić, koji je i predsednik srpskog dela Komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju s Kinom.
Jeremić je rekao da je najvećim delom danas razgovarano o mogućnostima proširenja ekonomske saradnje, posebno u infrastrukturi, energetici i industrijskoj proizvodnji. Dodao je da je razgovarano o novim projektima o kojima će se raspravljati na sastanku mešovitog komiteta na jesen u Pekingu. Država će dati podšsku tim projektima, ali "velika odgovornost leži" i na srpskim preduzećima da ih realizuju, rekao je Jeremić.

STRATEŠKO PARTNERSTVO SRBIJE I KINE

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) Kina je najznačajniji privredni partner Srbije u Aziji i ukupni bilateralni odnosi dve zemlje podignuti su na najviši nivo uspostavljanjem strateškog parnerstva, ocenio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin.
On je na otvaranju Poslovnog foruma Srbija Kina rekao da je jedan od važnijih segmenata strateškog partnerstva unapređenje ekonomske saradnje u oblasti energetike, informacionih tehnologija, industrijske proizvodnje, poljoprivrede i prehramebene industrije. Bugarin je izrazio očekivanje da će međusobni kontaktima srpskih i kineskih privrednka rezultirati novim poslovnim aranžmanima na obostranu korist i zadovoljstvo.
Predsednik PKS je naveo da Srbija postepeno izlazi iz recesije i da polako povećava privredni rast, podsetivši da je u prošloj godini rast BDPa iznosio 1,8 odsto dok je izvoz povećan za 17,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Međutim, on je naglasio da je neophodan još brži privredni razvoj kako bi Srbija dostigla razvijene zemlje. On je rekao da je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u porastu uz ogroman deficit na srpskoj strani.
U prošloj godini spoljno trgovinska razmena Srbije i Kine iznosila je 1,3 milijarde evra, dok je u prva četiri meseca ove godine dostigla 512 miliona evra. Bugarin je istakao da su u Srbiji u narednom periodu u planu velike investicije u infrastrukturu i da su prioriteti ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, kako bi se omogućio što kvalitetniji transport roba i dobara.
Bugarin je kineskoj delegaciji, koju čini 120 članova iz 55 kompanija, predstavio investicione mogućnosti i prednosti investiranja u Srbiju. On je rekao da strani investitori u Srbiji imaju nacionalni tretman i da Vlada Srbije nudi i garantuje stranim investitorima posebne podsticajne programe i incijative. Kao primer Bugarin je naveo da za investiciju od najamanje pola miliona evra kojom će biti otvoreno 10 novih radnih mesta, država garantuje od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu dok za investicije od najmanje 200 miliona evra i 1.000 novih radnih mesta garantuje 25 odsto od ukupne investicije. Bugarin je napomenuo da su u Srbiji prisutni neki od najvećih svetskih investitora kao što su Telenor, VIP, Filip Moris, Fijat. On je istakao da Srbija sve veću razmenu ostvaruje preko slobodnih zona istakavši da je trenutno šest slobodnih zona u Srbiji, a da je u pripremi otvaranje još tri u Nišu, Smederevu i Užicu.
Kako je objasnio slobodne zone su infrastrukturno opremnjen deo Srbije na kome vlada dodatno garantovan i stimulativan režim poslovanja u kojima se mogu obavljati sve vrste poslovanja i industrijskih aktivnosti, uključujući proizvodnju, skladištenje, pakovanje, industrijstvu, bankarstvo, osiguranje. On je podsetio na Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima potpisan sa CEFTA zamljama, Turskom, carinskom unijom koju čine Rusija, Belorusija i Kazahstan, kao i na Trgovinski sporazum sa EU. Prema nejgovim rečima ti sporazumi doprineli su prohodnosti i prometu roba u svim pravcima i pristupu velikom broju potrošacda. On je kinekske privrednike upoznao i sa novim modelom ekonomskog razvoja Srbije do 2020. godine čije su osnovne karakteristike izvozna orijentisanost investicije u privredu i infrastrukturu, reforma javnog sektora, unapređenje razvoja poljoprivrede, osnivanje nacionalne razvojne banke, ravnomeran regionalan razvoj i razvoj slobodnih zona. Kina je već niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije na azijskom kontinentu.
Za razliku od tradicionalno dobrih političkih odnosa, zasnovanih na principima uzajamnog razumevanja i uvažavanja, ekonomska saradnja se nije odvijala u skladu sa stvarnim mogućnostima, primećuje se u saopštenju iz PKS. Najznačajniji oblik privredne saradnje između dve zemlje je robna razmena dok su ulaganja iz Kine u Srbiju na veoma niskom nivou.
Robna razmena beleži konstantan rast poslednjih osam godina, ali veliki deficit na strani izvoza iz Srbije može biti ograničavajući faktor u daljoj privrednoj saradnji, navela je PKS. U 2010, Kina se nalazila na četvrtom mestu spoljnotrgovinskih partnera Srbije, odmah posle Nemačke, Ruske Federacije i Italije. Tokom prošle godine, izvoz Srbije u Kinu bio je samo četiri miliona dolara, dok je iz te zemlje uvezena roba vredna 1,31 milijardi dolara.
U prva četiri meseca ove godine izvoz Srbije bio je 600.000 dolara, dok je uvoz iz Kine bio 511,5 miliona dolara. Prikazani podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Ovo treba imati u vidu jer prema zvaničnim podacima Kine, 51 odsto ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odnosno pod tuđom robnom markom.

KOSOVO I METOHIJA

JAHJAGA: OPCIJE PODELE ILI RAZMENE TERITORIJA NISU REŠENjE

PRIŠTINA, 19. juna 2011 (Beta) Predsednica Kosova Atifete Jahjaga izjavila je da Kosovo ni sa kim neće razgovarati oko unutrašnjih pitanja i da opcije podele ili razmene teritorija nisu rešenje.
"Ne razgovarmo ni sa kim, a posebno ne sa Srbijom, kako kažu, oko podele ili razmene teritorija. To nisu nikakva rešenja i ona ne doprinose stabilnosti i miru u regionu. Istovremeno ona ne predstavljaju nikakvu evropsku perspektivu a nisu ni dobar primer", rekla je Jahjaga u intervju za prištinski dnevnik Kosova Sot.
Upitana da li postoji mogućnost da pitanje podele Kosova bude tema razgovora, Jahjaga je odgovorila da ne može da kaže da li će Beograd izneti takav zahtev iako, kako je navela, strane u dijalogu nemaju mandat za to.
"Ne mislim da Beograd i Priština imaju takav mandat i ne mislim da će evropski posrednik prihvatiti koncept koji pripada prošlim vekovima i koji može da izazove lančanu reakciju. Ako Beograd otvori tu temu (podele), uzimajući u obzir etničku mapu, ne mislim da Srbija može ostati u sadašnjim granicama", rekla je predsednica Kosova.
Jahjaga je ocenila da je dijalog Prištine i Beograda važan za dobrobit obe zemalje, za njihove građane i čitav region. "Podržavam i angažujem se za uspeh tog dijaloga jer ćemo tako prevazići nestabilno stanje u nekim oblastima i normalizovati odnose dve države", rekla je Jahjaga.
Odgovarajući na pitanje o tome da je predsednik Srbije odbio da dođe na međunarodne događaje u Varšavi i Rimu zbog prisustva čelnika Kosova, Jahjaga je navela da takva odluke predstavlja "pitanje odgovornosti samog predsednika Srbije pred njegovim narodom i državom". "Svaki lider i njegovi glasači ocenjuju dobit i štetu takvih poteza. Njegove akcije nemaju nikakve veze sa Kosovom ili sa mojim odgovornostima kao predsednice zemlje", rekla je Jahjaga.
Jahjaga je navela da je već dobila poziv za naredni minisamit Balkana u Ohridu na kome će učestvovati i predsednici Makedonije, Crne Gore i Albanije. "Angažujem se da ove zemlje formiraju minišengen i druge zajedničke razvojne programe u oblasti obrazovanja, turizma, kulture, i da tako pomognu jedna drugu na putu evropskih integracija", rekla je predsednica Kosova za dnevnik Kosova Sot.

OBOSTRANO PRIZNAVANjE DOKUMENATA?

CAGLAVICA, 20. jun 2011. (FoNet) Mogucnost postizanja sporazuma izmedu pregovarackih timova Beograda i Prištine o slobodi kretanja pozdravljaju i srpski i albanski politicarI, ali se državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic i ministar untrašnjih poslova Kosova Bajram Reddepi slažu u oceni da Srbija nece tako lako priznati kosovska dokumenta.
Ivanovic pozdravlja dogovore koji bi mogli biti postignuti sredinom jula u pregovorima o slobodi kretanja, ali navodi srpsko priznavanje kosovskih dokumenata nije rešenje i u emisiji "Pregovaranje" Radija KIM istakao je da je moguce jedino korišcenje kosovskih dokumenata kao osnov za izdavanje putnih isprava.
"Srbija nece i ne može da prizna dokumenta, ali bi mogla da izdaje putne isprave na samom administrativnom prelazu, koje bi koristile kosovskim Albancima za prolaz kada putuju preko Srbije. "
S druge strane, Albanci nemaju, tvrdi Ivanovic, nijedan osnov da sprecavaju putovanje Srba i korišcenje srpskih dokumenata i registarskih tablica.
"Na to imamo pravo na osnovu Ustava, nerešenog statusa i Ahtisarijevog plana", naveo je Ivanovic.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi smatra da postizanje sporazuma o slobodi kretanja zavisi od spremnosti pregovaraca.
Redzepi je ocenio da u dijalogu ima napretka, ali nije želeo da komentariše, niti da navodi rešenja koja bi mogla biti postignuta oko slobode kretanja.
"Znam samo da je postojala indicija da se 15. juna postigne okvirni sporazum, ali je Srbija tražila da se to odloži. Ne verujem da ce dokumenta biti tako lako blanko priznata. Ima napretka, ali ne mogu ništa više reci", kazao je Redzepi.
On je naveo da na Kosovu još mogu da se koriste stare registarske tablice sa oznakama gradova Kosova koje je izdao MUP Srbije, ali je naglasio da bi, u svakom slucaju, registri za izdavanje dokumenata Srbima na Kosovu trebalo da budu predati kosovakim vlastima.
Prištinska štampa javila je u subotu da bi srpski i kosovski pregovaracki timovi tokom šeste runde razgovora, najavljene za sredinu jula, mogli postici sporazum o slobodi kretanja.
Takav sporazum bi, prema navodima "Koha Ditire" podrazumevao prihvatanje kosovske licne karte i pasoša, kao i kosovske vozacke dozvole i tablice od strane Srbije, ali i to da ce Kosovo tolerisati dokumente Srbije koji su izdati za Kosovo.

KOSOVSKA POLICIJA PREUZELA ČUVANjE GRANICE SA MAKEDONIJOM

DONjE ZLOKUĆANE, 18. juna 2011. (Beta) Komandant KFORa general Erhart Biler,kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redzepi i šef EULEXa Ksavijer But de Marnjak potpisali su danas sporazum kojim je KFOR preneo odgovornost na Kosovsku pograničnu policiju za čuvanje trećeg poslednjeg dela granice sa Makedonijom.
Ceremoniji potpisivanja Sporazuma o prenosu odgovornosti sa KFORa na jedinicu Kosovske pogranične policije, u pograničnoj regiji kod sela Donje Zlokućane na jugoistoku Kosova, prisustvovali su i ministarka unutrašnjih poslova Mekedonije Gordana Jankulovska, ambasador Makedonije u Prištini Stojan Karajanov i šef Kosovske policije Rešat Malići.
Ovlašćenja KFORa na Kosovsku pograničnu policiju za čuvanje prvog i drugog sektora granice Kosova sa Makedonijom preneta su u januaru i martu ove godine.
Kosovska pogranična policija je ranije preuzela odgovornost za čuvanje granice sa Albanijom.
Kosovski zvaničnici očekuju da će ove godine njihova pogranična policija preuzeti i odgovornost za čuvanje granice sa Crnom Gorom.