SRBIJA

DAČIĆ U BEČU: ODNOSI SRBIJE I AUSTRIJE U STALNOM USPONU

BEOGRAD/BEČ, 19. oktobra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je 19. oktobra u Beču da su odnosi Srbije i Austrije u stalnom usponu i izrazio zadovoljstvo razgovorm s vicekancelarom Austrije Hajncom Kristijanom Štraheom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić koji je boravio 19. oktobra u Beču, zahvalio je Austriji na podršci koju pruža Srbiji u evrointegracijama i na tome što prilikom predsedavanja EU ima inicijativu da se otvori što više pregovaračkih poglavlja, navodi se u saopštenju. "Sa Austrijom nemamo spornih pitanja osim različitog tumačenja pitanja Kosova", rekao je Dačić i dodao da je Srbija zainteresovana za rešavanje svih regionalnih otvorenih pitanja, koje, kako je naveo može da bude prihvatljivo samo ako se uvaže interesi svih. Šef srpske diplomatije rekao je da je Srbija spremna na dogovore i dijalog s Prištinom i da očekuje da EU, koja moderira dijalog izvrši dodatni pritisak kako bi se realizovalo i implementiralo ono što je dogovoreno i potpisano pre pet godina. "Smatramo da je to veoma važno, jer to je bio uslov zbog kojeg smo mi potpisali Briselski sporazum. Jasno je da nema rešavanja ovog pitanja bez uvažavanja međusobnih interesa, ali i pojedinačnih interesa srpskog i albanskog naroda", rekao je Dačić. Dačić je ukazao da Priština i dalje donosi jednostrane akte, kao što je odluka da se krene u transformaciju, tj. formiranje vojske "Kosova", što je, kako je rekao suprotno svim rezolucijama međunarodnih organizacija, kao što je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. "Smatramo da, pre postizanja dogovora, ta pitanja ne treba da budu na dnevnom redu", rekao je Dačić i dodao da je zato važna pozicija Austrije kada je reč o Interpolu, Unesku i drugim međunarodnim organizacijama gde "Kosovo" pokušava da pitanje članstva iskoristi za promociju svoje državnosti. Dačić je ukazao da Srbija želi da ima aktivnu ulogu, ali da bez spremnosti na kompromis i uvažavanje interesa srpskog naroda koji živi na KiM, ona neće podleći pritiscima koji će rešiti pitanje statusa "Kosova" na osnovu jednostranih akata koji su doneti u Prištini u ranijem periodu. On je zamolio sve prijatelje Srbije da imaju u vidu takvu poziciju Srbije i da daju šansu dijalogu i pronalaženju mirnog, kompromisnog rešenja. Tokom posete šefa srpske diplomatije potpisan je Memorandum o saradnji između Akademije za javnu upravu Republike Srbije i Savezne akademije za javnu upravu Republike Austrije, čiji značaj je Dačić istakao. Dačić je rekao da je Austrija jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije i da očekuje da se ekonomska saradnja dve zemlje još više razvija. "U Srbiji posluje skoro 1.000 kompanija u kojima su vlasnici austrijski državljani ili pravna lica sa teritorije Austrije i oni zapošljavaju nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji. Spoljnotrgovinska razmena prošle godine je iznosila skoro milijardu evra", rekao je srpski šef diplomatije. Dačić je rekao da je razmena poseta na veoma visokom nivou, da je vicekancelar Štrahe u februaru bio u Beogradu, da je predsednik Austrije 18. oktobra završio posetu Srbiji i da se očekuje poseta kancelara ,a da će se sledeće godine slaviti jubilej od 145 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa.

VUČIĆ: FORMIRANjE VOJSKE KOSOVA VELIKI PROBLEM ZA SRBIJU

BEOGRAD, 19. oktobra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 19. oktobra da bi Srbija bila u velikom problemu ako bi se nastavila politika stvaranja kosovske vojske i eventualnog dolaska te vojske na sever KiM. Vučić je posle razgovora sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom rekao da je Srbija mala da bi mogla bilo šta da zahteva od Amerike, ali da moli američke partnere da shvate da bi eventualno formiranje vojske "Kosova" moglo da ugrozi mir i stabilnost i dovede do tragičnih posledica. "Ukazao sam na to da bismo bili u velikom problemu i saterani u ćošak... ukoliko bi se politika stvaranja kosovske vojske i eventualnog dolaska te vojske na sever Kosova, nastavila", rekao je Vučić. Palmer je rekao da SAD već dugo imaju stav da podržavaju transformaciju Bezbednosnih snaga "Kosova" u vojsku "Kosova" i da Amerika zadržava taj stav. "To je tranzicija kojoj će trebati neko vreme (da se sprovede) i radićemo sa našim partnerima u Prištini da bi se to izvelo i da bi osigurali da se to odvija u korist regionalnog mira i stabilnosti", rekao je Palmer. Vučić je rekao da je svestan da SAD podržavaju transformaciju BSK i da Albanci ne bi ništa ni radili da ta podrška ne postoji, ali da pokušava da im objasni da to može dovesti do velike štete i tragedije i da Vašington pokuša da razume poziciju Srbije. "Kada pitam američke partnere na osnovu čega zasnivaju pravnu mogućnost za to, oni kažu da je Kosovo nezavisna država i da ima pravo da formira oružane snage u skladu sa Ustavom. Što mi, naravno, negiramo jer je u suprotnosti ne samo sa našim ustavom, nego i međunarodnim javnim pravom", rekao je on. Predsednik Srbije je kazao da je američkom diplomati više puta predočio da ni u jednom sporazumu ne stoji mogućnost formiranja tzv. kosovske vojske. "Nema toga ni u Kumanovskom vojno-tehničkom sporazumu, ni u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti kao jedinim međunarodno-pravnim aktom koji reguliše odnose na teritoriji koju mi smatramo svojom, a SAD nezavisnom državom. Nema toga ni u Briselskom sporazumu, a ponajmanje u sporazumu koji smo postigli sa NATO, a koji podrazumeva da kosovska policija može ući na sever samo uz saglasnost NATO i lokalnih Srba", kazao je Vučić. Predsednik Srbije je novinarima preneo da je s američkim zvaničnikom razgovarao i o nastavku dijaloga s Prištinom, kao i o tome kako da se približe srpski i albanski narod i da se bolje razumeju u budućnosti. On je rekao da je Beograd saglasan s Vašingtonom da treba nastaviti dijalog Beograda i Prištine, ali i dodao da postizanje kompromisa sa Albancima nije blizu. Vučić je naveo da Srbija želi dobre i bolje odnose sa SAD i veruje da je to moguće. "Želimo viši stepen poverenja u našim odnosima", rekao je Vučić novinarima u Palati "Srbija". Vučić je kazao da je s Palmerom razgovarao i o odnosima u regionu i evropskom putu Srbije na kojem Beograd ima podršku SAD. "Bilateralni odnosi su bolji i verujem da će u budućnosti biti još bolji. Mnogo toga možemo da uradimo u privalačenju američkih investitora i mnogo toga moramo da uradimo u oblasti vladavine prava", kazao je Vučić.

VUČIĆ UPUTIO TELEGRAM SAUČEŠĆA ZBOG TRAGEDIJE U INDIJI

BEOGRAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je, povodom velikog broja žrtava nesreće na pruzi u indijskoj državi Pandzabu, pismo saučešća predsedniku Indije Ramu Natu Kovindu i premijeru Narendri Modiju. "Primite moje iskreno saučešće zbog stravične nesreće u blizini grada Amricara, koja je taj dan slavlja u trenu pretvorila u dan žalosti. Građani Srbije dele tugu sa indijskim prijateljima. Molim Vas da izraze dubokog saosećanja i snažne podrške prenesete porodicama poginulih, a povređenima najbolje želje za brz oporavak", navodi se u telegramu Vučića. Najmanje 58 osoba poginulo je u Indiji pošto je voz uleteo u gomilu ljudi tokom proslave verskog praznika. Mnogi vernici bili su na pruzi kako bi gledali vatromet za vreme hinduističkog praznika veoma popularnog na severu zemlje, a zbog buke od pirotehničkih sredstava ljudi nisu čuli voz kako bi se sklonili na vreme, naveli su očevici.

VUČIĆ POZVAO NORDIJSKE INVESTITORE DA ULAŽU U SRBIJU I REGION

BEOGRAD, 19. oktobra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 19. oktobra pozvao nordijske privrednike da nastave da ulažu u Srbiju i region. "Trudimo se da podignemo nivo trgovinske razmene sa nordijskim zemljama. U 2017. godini bila je oko 655 miliona evra, a ove godine očekujemo 700 miliona evra", rekao je Vučić u Beogradu, na Investicionom forumu o mogućnostima poslovanja regiona Zapadnog Balkana i nordijskih zemalja. Po rečima Vučića, Srbija želi da biznis, protok robe, ljudi i kapitala bude slobodan. Predsednik je ocenio da Srbija može mnogo da nauči od nordijskih zemalja o regionalnoj saradnji i "kako da igra u istom timu". "Srbija želi manje barijera u privredi, a više puteva i železnica. Iz tog razloga smo predložili uvođenje jedinstvenog tržišta (na Balkanu). Ta ideja je već dobila podršku u Albaniji i Bosni i Hercegovini", rekao je Vučić i dodao da se nada da će se ta ideja ostvariti za pet do 10 godina. Time bi, kako je rekao, optimalni troškovi bili smanjeni za više od sedam odsto, a region bi postao privlačniji za strane investitore.

MINISTRI KULTURE RUSIJE I SRBIJE OTVORILI IZLOŽBU "VOSTANI SERBIE" U RUSKOM DOMU U BEOGRADU

BEOGRAD, 20. oktobra 2018. (Beta) - Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i ministar kulture Ruske Federacije Vladimir Medinski otvorili su 20. oktobra u Ruskom domu u Beogradu izložbu "Vostani Serbie", povodom 100. godišnjice završetka Velikog rata. Kako su ministri novinarima potvrdili, oni su prethodno razgovarali o saradnji dve zemlje u oblasti kulture, između ostalog u oblasti kinematografije, organizovanju Dana Rusije u Srbiji, ali i otvaranju srpskog kulturnog centra u Moskvi. Ministar Vukosavjević je kazao da je otvaranje srpskog kulturnog centra u Moskvi apsolutni prioritet njegovog ministarstva u predstojećoj 2019. godini. "Pred nama je potpisivanje međunarodnog bilateralnog sporazuma o statusima kulturnih centara, a to je formalizacija postojećeg stanja u Srbiji i stvaranja okolnosti da se to desi i u Moskvi. Apsolutni prioritet u sledećoj godini je otvaranje srpskog kulturnog centra u Moskvi", rekao je Vukosavljević. Ministri su otvarajući izložbu "Vostani Serbie" autora Dragana Martinovića , ukazali na dugogodišnje dobre odnose dve države i dva naroda.

PALMER: ŠTO PRE POSTIĆI SPORAZUM BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD, 20. oktobra 2018. (Beta) - Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer je 20. oktobra rekao da po pitanju "Kosova" "nema blanko čekova ni crvenih linija", ali da bi sporazum Beograda i Prištine trebalo što pre da bude postignut. "Ono što bismo mi voleli da se postigne je potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, a to je složen izazov", rekao je Palmer za RTS. Prema njegovim rečima, svaki dogovor bi morao da ima "bezbednosni apekt, političku i ekonomsku komponentu i nešto o imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, i o Gazivodama, i o Trepči". "Dakle, bio bi to kompleksan dogovor a nama je samo bitno da bude ovde postignut, da bude trajan i primenjiv. Spremni smo da saslušamo bilo koji dogovor koji dve strane postignu, a koji ispunjava te uslove", naveo je funkcioner Stejt departmenta. Na pitanje o eventualnoj razmeni teritorija, Palmer je rekao da "ne bi ulazio u detalje" jer nije predstavljen nijedan predlog za dogovor. "Naša pozicija je da nema crvenih linija niti ima blanko čekova. Voleli bismo da dve strane dođu do najboljeg mogućeg dogovora. Mi ćemo pogledati ono što nam donesu, a sa čim se slažu oba društva i svi smatraju dobrim rešenjem, i dobro ćemo promisliti, i ako imamo nekih primedbi na neke detalje, mi ćemo ih jasno izneti, naveo je Palmer. Na pitanje da li sporazum o normalizaciji odnosa znači i srpsko priznavanje "Kosova", Palmer je rekao da SAD "nisu pregovaračka strana". "Nismo mi ti koji pregovaramo. Želimo pregovaračima da damo prostora da postignu rezultat koji se može opisati kao potpuna normalizacija odnosa. Ja sada ne bih unapred definisao kako to izgleda, hteli bismo da pregovarači sami dođu do toga, ali jasno je da će se od obe strane tražiti da preduzmu neke krupne i politički teške stvari, da bi postigle takav ishod", naveo je on.

NORVEŠKI AMBASADOR: SRBIJA I KOSOVO TREBA DA POSTIGNU SPORAZUM VODEĆI RAČUNA O STABILNOSTI REGIONA

BEOGRAD, 20. oktobra 2018. (Beta) - Norveški ambasador u Beogradu Arne Bjornstad izjavio je da njegova zemlja podržava Srbiju i "Kosovo" da postignu sporazum o normalizaciji odnosa koji neće narušiti stabilnost Zapadnog Balkana, već će ga učiniti privlačnim za investicije. U intervjuu agenciji "Beta", Bjornstad je rekao da "Kosovo" ima pravo da formira svoju vojsku, ali da mora da vodi računa o stavu manjina i pravnoj proceduri. "Norveška želi da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normalizaciji odnosa, jer je to dobro za obe strane. Zbog postojeće neizvesnosti koja povećava strah od destabilizacije u regionu, i Srbija i Kosovo ostaju uskraćeni za investicije i za mogućnost za stvaranje radnih mesta", rekao je Bjornstad. On je naveo da eventualni dogovor "mora da uzme u obzir stabilnost u regionu" i da cilj sporazuma treba da bude stvaranje stabilnog okruženja koje će biti primamljivo za investicije. "O čemu god da se dogovore, Beograd i Priština treba da vode računa o posledicama po stabilnost u regionu", kazao je norveški ambasador. Upitan da li je Norveška zadovoljna načinom na koji se vodi dijalog Beograda i Prištine u Briselu i da li bi u pregovore trebalo uključiti SAD i Rusiju, Bjornstad je rekao da ne vidi alternativu postojećem procesu. "Za sada ne postoji alternativa, ili bar ne bolja alternativa pregovorima pod pokroviteljstvom EU. Ne vidim kako bi to (promena formata) moglo da donese drugačiji rezultat", kazao je Bjornstad. Ambasador je rekao da Norveška, kao zemlja koja priznaje nezavisnost "Kosova", smatra da "Kosovo", kao bilo koja suverena država, ima pravo da samostalno odluči o formiranju svoje vojske, tj. o eventualnoj transformaciji Bezbednosnih snaga "Kosova", što se u poslednje vreme često najavljuje iz Prištine. "Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a Norveška, kao SAD i većina članica EU, priznaje. Mi niti podržavamo niti branimo Kosovu da formira vojsku, jer mislimo da oni sami treba da odluče o tome", rekao je ambasador. Dodao je da Priština, u eventualnom procesu formiranja vojske "Kosova", treba da vodi računa o stavu nacionalnih manjina i o poštovanju pravnih procedura. "Oni imaju pravo da to učine (da formiraju vojsku), ali uz poštovanje pravne procedure i uvažavanja stava različitih zajednica, pre svega kosovskih Srba", kazao je Bjornstad. On je ocenio da je proširenje EU na Zapadni Balkan neophodno, jer će mnogo učiniti za stabilnost cele Evrope, a ne samo Balkana, i dodao da Norveška zbog toga "snažno podržava" zemlje regiona na putu ka EU. Upitan da oceni stanje vladavine prava u Srbiji, Bjornstad je rekao da je u toj oblasti "svakako potreban određeni napredak" i dodao da je Srbiji potreban "nezavisan i efikasan sudski sistem". Kazao je i da najveći problem u oblasti slobode medija predstavlja to što ima previše novina, radio i televizijskih stanica koje zavise od različitih subvencija i poklona, što otvara prostor za manipulisanje medijima. "Potreban je napredak i u toj oblasti, novinari bi trebalo da se osećaju bezbedno, i ne smeju da budu napadnuti ako pišu nešto što se nekome ne sviđa", rekao je norveški ambasador. On je ocenio da Srbija i Norveška imaju "veoma dobre, problemima neopterećene odnose". "Možda se ne slažemo u svemu, ali nemamo nikakva otvorena pitanja ili sporove. Postoji mnogo kontakata među našim političarima, a ono što pokušavamo da povećamo i učinimo redovnim jeste dijalog na nivou službenika izvršne vlasti", kazao je Bjornstad. U oblasti trgovine i investicija moglo bi da bude urađeno više, naveo je norveški ambasador i dodao da postoji "prilično interesovanje" norveških kompanija za poslovanje u Srbiji. "Norveške kompanije čekaju napredak Srbije na putu ka EU, jedan od problema je i činjenica da visokotehnološke kompanije ne mogu da koriste deo svoje tehnologije izvan EU i NATO", rekao je. On je kazao da Srbija, da bi privukla više investicija iz Norveške, pre svega treba da uđe u EU, jer to garantuje veću stabilnost u zemlji i regionu, a probleme prave i razne subvencije i parafiskalni troškovi. "Srbija čini napredak u brojnim pitanjima u toj oblasti, ali nije još u EU i ima još stvari koje treba uraditi. Kompanije za to vreme čekaju", dodao je Bjornstad. Upitan da oceni politiku Srbije prema susedima, rekao je da je saradnja "na tehničkom nivou ponekad besprekorna", da državni organi imaju veoma dobru saradnju, ali da su problemi najčešće povezani sa zloupotrebama prošlosti i da ima previše provokativnih izjava, korisnih za dobijanje podrške birača. "Ne bih nikoga izdvojio, niti rekao da je više odgovoran od drugih, ali svako bi trebalo da ima svest da stalno vraćanje u prošlost i optuživanje drugih, uz korišćenje provokativnih izjava, zapravo blokira napredak i izaziva reakciju u drugoj zemlji. Što pre ti verbalni sporovi i optužbe prestanu, to bolje", naveo je norveški ambasador. Dodao je da je "srećom, stvarna saradnja među zemljama Zapadnog Balkana mnogo bolja od onoga što možete da pročitate u novinama". Povodom opštih izbora u Bosni i Hercegovini 7. oktobra, Bjornstad je rekao da su građani te zemlje glasali uglavnom prateći etničke linije i da je BiH primer zemlje kojoj je potrebno jedinstvo, pošto ljudi "ne uspevaju da prevaziđu prošlost". "Ako pitate većinu Norvežana kada su dobili nezavisnost od Švedske, nećete dobiti odgovor jer ljudi to ne znaju, jer mi to ne slavimo. Politike identiteta razdvajaju ljude, veoma su opasne, otežavaju saradnju. Primer Norveške i Švedske je dobra lekcija - nemojte slaviti konflikte s komšijama", naveo je ambasador. Povodom rezultata referenduma u Makedoniji o promeni imena zemlje na osnovu Sporazuma s Grčkom, Bjornstad je rekao da treba sačekati rasplet situacije. "Ime zemlje je veoma emotivno pitanje. Norveška smatra da je sada vreme za nacionalno pomirenje (vlasti i opozicije) u Makedoniji, pošto 80 odsto građana te zemlje želi u EU i NATO. Govor (premijera Zorana) Zaeva u ponedeljak, kada je u parlamentu pozvao na pomirenje, predstavlja dobar početak", dodao je Bjornstad u intervjuu agenciji "Beta".