SRBIJA

VUČIĆ I VAN DER BELEN: PRIJATELjSKI ODNOSI SRBIJE I AUSTRIJE, RAZLIČITO SAMO O "KOSOVU"

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Predsednici Srbije i Austrije, Aleksandar Vučić i Aleksander van der Belen, ocenili su 17. oktobra u Beogradu da dve zemlje imaju prijateljske, partnerske odnose koje prati znatan rast trgovinske razmene, a da neslaganje postoji jedino oko odnosa prema nezavisnosti "Kosova". Na zajedničkoj konferenciji za medije posle razgovora u četiri oka u Palati "Srbija", Vučić i van der Belen su naveli da je Austrija jedan od najznačajnijih investitora u Srbiji, gde austrijske kompanije zapošljavaju oko 20.000 radnika. Vučić je rekao da je za Srbiju veoma važno to što je Austrija uvek podržavala njen evropski put. "Želim da kažem da Austriju doživljavamo kao istinskog prijatelja, sa njom imamo partnerske odnose. Neki podaci govore da bi 89 odsto austrijskih kompanija opet investiralo u našu zemlju, to znači da smo se pokazali kao dobri domaćini", kazao je Vučić. Van der Belen je naveo da je posetom Beogradu "hteo da istakne poseban odnos" dve zemlje i dodao da Austrija "svim srcem podržava" evropski put Srbije. Vučić je kazao da mu je austrijski predsednik preneo da je uslov za ulazak Srbije u EU rešavanje problema Kosova i Metohije, jer EU ima svoje unutrašnje probleme i ne može da "uvozi" nove. Dodao je da to nije novost za Beograd. "Da Beograd i Priština reše svoje probleme, to je jedan od uslova da Srbija postane članica EU. Hoćemo li mi u tome uspeti, uprkos volji koju pokazujemo za kompromisnim rešenjem, to ne može niko da garantuje, ali ćemo svakako pokušati i boriti se za kompromisno rešenje", naveo je Vučić. Dodao je da je Srbija uvek spremna da razgovara i da vodi otvoreni dijalog o ključnim pitanjima, ali da je "potrebno da se dođe do kompromisnog rešenja, a ne da Srbi sve izgube". Van der Belen je rekao da će Austrija blagonaklono gledati na svako mirno i saglasno rešenje oko kojeg se dogovore Beograd i Priština. "Ako postoji mirno, saglasno rešenje Beograda i Prištine, onda ćemo to posmatrati sa velikom blagonaklonošću. Naglasak je na mirnom i saglasnom rešenju", rekao je austrijski predsednik. On je rekao da je Srbija u vodećoj poziciji među kandidatima za pristupanje EU i da bi na samitu EU u decembru trebalo da otvori nova poglavlja, ali je dodao da otvorena granična pitanja moraju da budu rešena pre prijema u EU. "Svi znamo da kandidati moraju da ispune svoj domaći zadatak i molim za razumevanje da Unija mora da insistira na tome da otvorena bilateralna pitanja, kao što je pitanje granica, moraju da budu razrešena pre prijema", rekao je van der Belen. On je dodao da EU "nema posebnu zadršku zbog Srbije i Kosova", već da zbog iskustava koja je imala sa Kiprom i sa sporom Slovenije i Hrvatske, ne želi da ponovi istu grešku. "Verujem da Srbija ozbiljno radi na postizanju smislenog rešenja (kosovskog problema). Ako postoji saglasno rešenje dve strane, onda će svi direktni i indirektni učesnici blagonaklono ispitati to rešenje", dodao je van der Belen. Vučić je kazao da je van der Belena zamolio da Austrija bude uzdržanija u donošenju odluka po pitanju "Kosova", posebno kada je reč o članstvu u Interpolu i formiranju vojske "Kosova" i da sačeka "postojanje mogućnosti za kompromisan dogovor". "Moramo da razumememo da je jedan značajan deo sveta priznao nezavisnost Kosova, mi nismo, i u tome se razlikujemo, i kada je u pitanju odnos prema Prištini, razume se da smo na različlitim stranama", rekao je Vučić. Upozorio je da odobravanje članstva "Kosova" u Interpolu ne bi imalo nijednu pozitivnu posledicu i da bi ta odluka prouzrokovala najmanje dva problema. Prva posledica takve odluke, prema Vučiću, bila bi da predstavnici Prištine ne bi više želeli da razgovaraju s Beogradom i "samo bi čekali sledeći korak" - članstvo u OEBS i UN. "Albanci neće želeti komprimisno rešenje, vršiće pritisak na Srbiju, a Srbija neće podleći pritisku i doći ćemo u ćorsokak", rekao je srpski predsednik. Dodao je da će druga posledica takve odluke biti da će se 5.000 Srba naći na poternicama, što će stvarati tenzije na dnevnom nivou i otvarati put dodatnim sukobima na Balkanu. Vučić je kazao i da je veoma zabrinut zbog najava albanskih političara da će pre kraja godine formirati vojsku "Kosova" i da će moliti sve u svetu da do toga ne dođe. "Stvaranje vojske Kosova dovelo bi nas u nemoguću poziciju. Molim i naše američke partnere da ne dovode Srbiju u situaciju u kojoj smo saterani u ćošak", kazao je Vučić. Dodao je da ne postoji ni jedan međunarodni sporazum, "ni verbalni ni pisani", koji dozvoljava formiranje oružanih snaga "Kosova". Povodom pisma američke ambasadorke pri UN Niki Hejli koja je zatražila povlačenje Unmika sa Kim, Vučić je rekao da je "očigledno da Amerikanci žele da sklone sa te teritorije sve što predstavlja UN, jer je za njih Kosovo nezavisna država". "Hoće da sklone i poslednje tragove Rezolucije 1244 i međunarodnog pravnog poretka i da se pokaže da je njihova odluka (o priznanju nezavisnosti Kosova) bila jedina moguća, pravno valjana, i ništa više", rekao je Vučić. Rekao je da moli SAD da, "kada donose takve odluke koje su u skladu s američkim interesima, razmišljaju i o interesima stabilnosti i mira na Zapadnom Balkanu". "Odlazak Unmika i formiranje kosovske vojske dovelo bi Srbiju u užasno tešku poziciju u kojoj mi više nemamo ni izbora, ni pravo da bilo šta biramo i pravo da bilo šta drugo učinimo, sem da štitimo svoju zemlju i svoj narod", kazao je Vučić. On je dodao da se nada da niko neće da "ruši međunarodno pravni poredak da bi pokazao da može da uradi sve što poželi".

VUČIĆ SA GENERALNIM TUŽIOCEM RUSIJE

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 17. oktobra sa generalnim tužiocem Rusije Jurijem Čajkom o pravnoj saradnji dve zemlje koja se realizuje na osnovu zaključenog bilateralnog ugovora i multilateralnih konvencija UN i njihovih organizacija. Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Vučić je istakao da odnose Rusije i Srbije odlikuje visok stepen uzajamnog poverenja i pravne saradnje, kao i visok stepen kooperativnosti i da se da se ti odnosi mogu jačati neposrednom saradnjom pravosudnih organa. Vučić je rekao da Srbija na Rusiju gleda kao na iskrenog prijatelja i saveznika i zahvalio na pomoći i podršci koju pruža Srbiji na međunarodnom nivou. U razgovoru je zaključeno da su odnosi Rusije i Srbije "izuzetno dobri i razvijeni na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima, kao i da je prisutan trend daljeg razvoja ukupne saradnje", dodaje se u saopštenju.

BRNABIĆ RAZGOVARALA S PREDSEDNIKOM AUSTRIJE

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ane Brnabić razgovarala je 17. oktobra sa predsednikom Austrije Aleksanderom van der Belenom i zahvalila mu na neprestanoj podršci Srbiji u procesu evropskih integracija kao i čvrstom stavu o neophodnosti integracije Zapadnog Balkana u EU, saopštila je Vlada Srbije. Van der Belen je rekao da je Srbija važan partner Austriji i naveo da je integracija Zapadnog Balkana veoma važno pitanje tokom austrijskog predsedavanja Uniji. On je takođe rekao i da su austrijske firme zadovoljne poslovanjem u Srbiji i da će se dalje raditi na jačanju ekonomske saradnje i dolasku novih investitora. Austrijski predsednik je pohvalio ekonomske reforme koje je Srbija sprovela. Brnabić je navela da su Srbija i Austrija važni ekonomski partneri i da austrijske firme zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Prema njenim rečima, za dalji napredak je potrebna stabilnost u regionu i da Srbija zato ulaže napore da se dođe do kompromisnog i održivog rešenja za KiM. Brnabić je rekla da je Beograd ispunio svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i da očekuje da će i Priština učiniti isto.

STEFANOVIĆ-ČAJKA: RUSIJA I SRBIJA DOBRO SARADjUJU U OBLASTI BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i generalni tužilac Ruske Federacije Jurij Čajka su 17. oktobra u Beogradu konstatovali da je saradnja dveju prijateljskih zemalja na visokom nivou. Ministar Stefanović je istakao da Ministarstvo unutrašnjih poslova sarađuje sa svim institucijama Ruske Federacije u oblasti bezbednosti, i da to, razmenom iskustava i dobre prakse, doprinosi da srpska policija bude spremnija i efikasnija u obavljanju svojih zadataka. Čajka je istakao da je ovako dobru saradnju potrebno nastaviti, sa mogućnošću njenog intenziviranja i unapređenja u cilju postizanja veće bezbednosti građana dve države.

VULIN UPUTIO SAUČEŠĆE MINISTRU ODBRANE RUSIJE POVODOM ŽRTAVA NAPADA NA KOLEDž NA KRIMU

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Ministar odbrane Aleksandar Vulin uputio je 17. oktobra telegram saučešća ministru odbrane Rusije Sergeju Šojguu povodom napada u Politehničkoj akademiji u gradu Kerč na Krimu u kojem je ubijeno najmanje 18 ljudi, uglavnom studenata, a više od 40 je ranjeno. "Malo je naroda koji, kao srpski i ruski, znaju koliko boli smrt mladih ljudi i koji razumeju tuđu bol. Malo je naroda koji, kao srpski i ruski, znaju koliko se pati za izgubljenim životima. Kada pogine vojnik, teško je, kada pogine dete, preteško je. Poštovani kolega, primite najdublje izraze saučešća svih pripadnika Vojske Srbije i znajte da je svaka rana Vašeg naroda naša rana i svako ubijeno dete naše je dete", naveo je Vulin u telegramu, a prenelo Ministarstvo odbrane. Napad na Politehničkom koledzu na Krimu, u kojem je ubijeno najmanje 18 ljudi, a više od 40 je ranjeno, izveo je đak te ustanove koji je potom počinio samoubistvo, rekao je premijer Krima Sergej Aksionov. Prethodno su ruski zvaničnici naveli da je na koledzu u Kerču aktivirana eksplozivna naprava aktivirana i da se sumnja da se radi o terorističkom napadu.

DjURIĆ: ITALIJA MOŽE ZNAČAJNO DOPRINETI STVARANjU KLIME ZA KOMPROMIS BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić ocenio je 17. oktobra, tokom razgovora sa zamenicom ministra spoljnih poslova Italije Emanuelom del Re, da ta zemlja, s obzirom na kako je rekao, njeno značajno političko i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji, može pružiti ogroman doprinos stvaranju klime za iznalaženje kompromisa Beograda i Prištine. Djurić je tokom sastanka u Beogradu ocenio da se trajan mir i stabilnost u regionu ne mogu uspostaviti jednostranim odlukama koje bi potpuno zanemarivale interese jedne od strana u dijalogu, i da je zato neophodno da se i u međunarodnoj zajednici značajnije uvaže "iskrene i dobre" namere koje Beograd ima u dijalogu sa Prištinom. On je dodao da "brojne provokacije Prištine i napadi na Srbe i njihovu imovinu na Kosovu i Metohiji u poslednjem periodu predstavljaju ozbiljan udarac mirovnim naporima Beograda, ali i manifestaciju neodgovornosti i kratkovidosti onih koji takve incidente tolerišu ili podstiču", saopšteno je iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

SPORAZUM O JAPANSKOJ DONACIJA ZA RAZMINIRANjE U BUJANOVCU

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Sporazum o odobrenju japanske donacije za razminiranje u Opštini Bujanovac s Međunarodnim fondom za jačanje ljudske bezbednosti (ITF) 17. oktobra su potpisali ambasador Japana u Srbiji Djunići Marujama i direktor ITF-a ambasador Tomaž Lovrenčič. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Stevanović i parlamentarni zamenik ministra spoljnih poslova Japana Kenđi Jamadu. Stevanović je ponovio zahvalnost Srbije na solidarnosti koju je narod Japana pokazao prema Srbiji u vidu dosadašnjih donacija i bespovratne pomoći. On je ocenio da su podrška i solidarnost uzajamni i da predstavljaju trajnu vrednost u daljem razvoju prijateljskih odnosa Srbije i Japana, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

EKONOMIJA

SRBIJA NA 65. MESTU U SVETU PO KONKURENTNOSTI, NAPREDAK PET POZICIJA

BEOGRAD, 17. oktobra 2018. (Beta) - Srbija je na 65. mestu u svetu prema Globalnom indeksu konkurentnosti (GCI) za 2018. koji objavljuje Svetski ekonomski forum (WEF), objavljeno je 17. oktobra. U konkurenciji je bilo 140 zemalja, a Srbija je dobila ocenu 60,9 i za pet mesta je poboljšala poziciju u odnosu na 2017. godinu. Srbija je ostvarila poboljšanje i napredak skoro u svim stubovima konkurentnosti, a poboljšanju naše pozicije najviše su doprineli: makroekonomska stabilnost, obrazovanje i veštine, tržište proizvoda i finansijski sistem. Jedino pogoršanje faktora konkurentnosti zabeleženo je u delu koji prati razvijenost i kvalitet institucija. Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je za Srbiju važno to što je napredovala pet mesta na indeksu koji je veoma važan za konkurentnost i atraktivnost Srbije za potencijalne investitore. "Ono što me još više ohrabruje je što imamo veći rast u odnosu na sve zemlje u regionu i kad posmatrate sve zemlje koje su u ovom indeksu, njih 140, imamo rast iznad proseka. To dokazuje da smo na pravom putu reformi našeg sistema i da iz godine u godinu povećavamo kvalitet života i životni standard građana Srbije", rekao je Mali. On je istakao i da ga kao ministra finansija najviše raduje to što je Srbija dobila najvišu ocenu za makroekonomsku stabilnost i dodao da je Vlada mnogo na tome radila prethodnih godina. Naveo je da je u prvih šest meseci rast BDP 4,9 odsto, što se preslikava i na stopu nezaposlenosti koja je smanjenja na ispod 12 odsto. On je naglasio da je u budzetu za 2019. godinu opredeljeno više od 200 milijardi dinara za kapitalne investicije, što je 25 milijardi više nego ove godine. Najavio je i da će ove godine biti milijardu evra izvoza od IT industrije i dodao da će do kraja godine Vlada izaći sa poreskim podsticajima za rast i razvoj tog sektora. Izvršna direktorka Srpske asocijacije menadzera Jelena Bulatović izjavila je da se, gledajući iz ugla privrede, dešavaju pozitivni pomaci, da se administracija pokrenula, da je uvođenje e-uprave dovelo do pomaka u smanjenju državne birokratije. "Ima puno prostora za unapređenje konkurentnosti Srbije, od doslednog sprovođenja reformi do fokusa ulaganja u tehnološku spremnost i sofisticiranost proizvodnih procesa", rekla je ona. Direktorka FREN-a Jelena Žarković rekla je da od svih stubova koji mere konkurentnost Srbija ima najbolji rang u okviru stubova koji prate obrazovanje i veštine i sposobnost za stvaranje inovacija. "Svetski ekonomski forum u ovogodišnjem izdanju Indeksa konkurentnosti posebnu pažnju posvećuje inovacijama i ukazuje na njihov značaj za dugoročni ekonomski rast. S obzirom da su obrazovanje i inovacije blisko povezani, dobri rezultati u ovim poljima daju optimizam u pogledu sposobnosti naše privrede da generiše ekonomski rast u narednom periodu", rekla je ona. Iz ankete privrednika bolja ocena dobijena je na pitanja o pristupačnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća, dostupnosti kapitala za nove preduzetničke poduhvate i stabilnosti bankarskog sistema. Pored ovih ocena, znatno je smanjen i stepen učešća loših kredita u ukupno plasiranim u odnosu na 2017. godinu, što je dodatno uticalo na bolju ocenu ovog stuba. Na Globalnoj listi konkurenosti prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2018. godinu, Srbija je ostvarila najveće povećanje indeksa u odnosu na sve zemlje iz okruženja. U regionu su lošije plasirane Hrvatska koja je na 68. mestu, Crna Gora je na 71, Albanija na 76, Makedonija na 84, a BiH na 91. mestu. Bolje plasirane zemlje su Slovenija koja je na 35. mestu, Mađarska je na 48, Bugarska na 51. i Rumunija na 52. mestu. SAD su na prvoj poziciji, a slede ih Singapur, Nemačka, Švajcarska, Japan, Holandija, Hong Kong, Velika Britanija i Švedska. GCI je najpoznatiji i najviše korišćeni indeks konkurentnosti koji pokazuje poziciju zemlje u svetu, a meri se stanje u institucijama i infrastrukturi, makroekonomska stabilnost, tržište proizvoda i rada, finansijski sistem, veličina tržišta, poslovna dinamika i kapacitet za inovacije, kao i razvijenost zdravstvenog i obrazovnog sistema.