SRBIJA

DAČIĆ I KUMUCAKOS O PRIJATELjSTVU SRBIJE I GRČKE

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i šef spoljnopolitičkog odbora najveće grčke opozicione partije Nove demokratije, Jorgos Kumucakos, ocenili su 4. oktobra da su odnosi Srbije i Grčke zasnovani na čvrstom prijateljstvu i istorijski potvrđenoj bliskosti i solidarnosti dva naroda. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Kumucakos je izrazio podršku Nove demokratije po pitanju očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i procesa evropskih integracija Srbije. U razgovoru Dačića i Kumucakosa u Beogradu bilo je reči i o aktuelnim kretanjima u regionu.

BRNABIĆ: ZA ZEMLjE ZAPADNOG BLAKANA ČLANSTVO U EU PITANjE BROJ JEDAN

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Premijerka Ana Brnabić izjavila je 4. oktobra da je za sve zemlje Zapadnog Balkana "pitanje broj jedan" članstvo u Evropskoj uniji i da se nada da će Srbija za to biti spremna 2025. godine. "U interesu je Srbije da postane članica EU, a ako se to i ne desi 2005. Srbija će nastaviti reforme", kazala je Brnabić u Beogradu na Samitu "EU - Jugoistočna Evropa" u organizaciji londonskog "Ekonomista". Kako je istakla, sve zemlje Jugoistočne Evrope žele da uđu u EU i jedina je razlika što neke žele da budu članice NATO-a, a neke ne. "Srbija ne želi članstvo u NATO iako ima visok nivo saradnje sa tim savezom kroz Partnerstvo za mir", rekla je premijerka. Ona je istakla da članstvo u EU važno jer je to, pre svega, uspešan mirovni projekat. "Želimo da delimo iste vrednosti i standarde EU, a to znači vladavinu prava i transparentnu administaraciju, a sve to vodi većim investicijama i jeftinijim kreditima i uspešnoj privredi. Želimo u EU zbog pristupa finansijskim fondovima, zbog izgradnje infrastrukture i zašite životne sredine", kazala je Brnabić. Ocenila je da su zemlje regiona u različitim fazama pristupanja EU, a da su Crna Gora i Srbija "u prvim redovima" i da je Srbija otvorila 13 poglavlja, a zatvorila dva. "Moramo da radimo brže na zatvaranju poglavlja, više smo bili fokusirani na otvaranju nego na zatvaranje poglavlja", kazala je premijerka. Navela da smatra da EU neće ubrzavati prijem novih članica dok se ne otvore pregovori sa Albanijom i Makedonijom jer se ne želi veliki vremenski jaz između zemalja u postupku integracija. "Ne treba da budemo zabrinuti za opstanak EU jer Srbija ima dosta domaćih zadataka da završi u različitim oblastima", kazala je Brnabić. Po njenim rečima, za Srbiju se ništa značajno ne bi promenilo ako bi EU rekla da će zaustaviti proširenje za deset godina jer bi se jednakom brzinom nastavile reforme koje su važne za građane i privredu. "Ako bi nespremni ušli u EU, to bi bio gubitak i za Srbiju i za EU", istakla je premijerka. Za Srbiju je, kako je kazala, važna regionalna stabilnost i dobra ekonomska saradnja u regionu jer je, na primer, izvozi u BiH veći nego u SAD, Rusiju i Kinu zajedno. Dodala je da se nada da će sporovi oko granica sa BiH i Hrvatskom rešiti bilateralno i da se za to neće morati da čeka ulazak u EU jer bi bio dug proces. Brnabić je na pitanje da li bi razmena granica Srbije i "Kosova" bila "otvaranje Pandorine kutije" kako smatraju neki evropski zvaničnici, rekla da se čudi takvom stavu. "Pandorina kutija je otvorena pre deset godina kada je nekoliko ljudi proglasilo nezavisnost Kosova bez ijednog demokratskog principa i referenduma, a Vlada Srbije želi da je sada zatvori", kazala je ona. Ukazala je da je dijalog Beograda i Prištine težak, ali da je Srbija fleksibilna i tolerantna upkros provokacijama i da pokušava da nađe kompromisno rešenje. Ona je rekla da je EU neutralna kad je reč o Kosovu i Metohiji, a da je Srbiji važno rešavanje tog spora je ne želi da sledećim generacijama prenosi zamrznuti konfikt. "Srbija je ove godine ostvarila posebno veliki rast", kazao je analitičar "Ekonomista" Maksimilijan Lamberston i naveo da je po rastu lider u regionu Rumunija kao najveća ekonomija sa najbrže rastućom privredom, a da su iza nje Srbija i Hrvatska koje u poslednje dve do tri godine beleže oporavak privrede.

MINISTAR POLICIJE RAZGOVARAO O SARADNjI SA AMBASADOROM NEMAČKE

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 4. oktobra u Beogradu sa ambasadorom Nemačke Tomasom Šibom o saradnji policija dve zemlje. Kako se navodi, na sastanku su dogovorene mere koje će u biti sprovedene u cilju poboljšanja saradnje putem obuka u okviru kojih će pripadnici granične policije Srbije unaprediti znanja i veštine zbog efikasnije zaštite granice. Stefanović i Šib su istakli dobru saradnju kriminalističkih policija Srbije i Nemačke, kao i saradnju u oblasti upravljanja granicom.

MINISTAR POLICIJE RAZGOVARAO SA SLOVAČKOM AMBASADORKOM O SARADNjI

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 4. oktobra sa ambasadorkom Slovačke Dagmar Repčekovom o unapređenju policijske saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i upravljanja granicom. Kako se navodi, Stefanović i Repčekova istakli su dobru saradnju srpskih i slovačkih policajaca u obezbeđenju i zaštiti srpske državne granice od početka migrantske krize. Ministar je istakao da dobra policijska saradnja podrazumeva brojne mogućnosti za razmenu iskustava u borbi protiv organizovanog kriminala, ali i da ona potvrđuje dobre odnose dva naroda.

EU SA 4,5 MILIONA EVRA PODRŽAVA 37 LOKALNIH SAMOUPRAVA U SRBIJI

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Evropska unija će putem razvojnog programa "EU PRO" u 37 lokalnih samouprava u Srbiji finansirati sa 4,5 miliona evra realizaciju projekata lokalne infrastrukture, koji za cilj imaju poboljšanje kvalitet života građana, saopštio je 4. oktobra Program "EU PRO". Saopšteno je da će projekti prvenstveno poboljšati uslove u kulturnim i sportskim ustanovama, školama i vrtićima, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, a biće usmereni i na unapređenje komunalne infrastrukture, "koja će posebno doprineti boljim uslovima života pripadnika i pripadnica ranjivih grupa". Projekti će biti sprovedeni u Beloj Palanki, Babušnici, Batočini, Čajetini, Dimitrovgradu, Golupcu, Kragujevcu, Kraljevu, Knjaževcu, Ljuboviji, Priboju, Prijepolju, Požegi, Rekovcu, Surdulici, Svilajncu, Šapcu, Užicu, Velikoj Plani i Vladičinom Hanu. U tim opštinama biće renovirani ili izgrađeni sportski i kulturni objekti, čime će lokalno stanovništvo "dobiti adekvantne uslove za bavljenje sportom, dok će kulturni sadržaj na lokalnom nivou biti unapređen". U Leskovcu, Merošini, Prokuplju, Sjenici i Smederevu biće unapređeni uslovi za boravak, učenje i rad u školama i vrtićima, sa posebnom pažnjom usmerenom na energetsku efikasnost i bezbednost ovih objekata. Komunalna infrastruktura, tj. sistemi za vodosnabdevanje, kanalizacione mreže i javna rasveta biće unapređeni u deset programskih opština i to u Aleksincu, Boljevcu, Bosilegradu, Bujanovcu, Doljevcu, Kučevu, Kuršumliji, Raški, Trgovištu i Valjevu, dok će uz podršku Evropske unije u Žabarima biti rekonstruisan Centar za socijalni rad, a u Žagubici Dom zdravlja. Na javni poziv koji je bio otvoren od 26. aprila do 29. juna 2018. godine, stiglo je ukupno 46 predloga projekata, a jedan od neophodnih uslova za konkurisanje je bilo postojanje građevinske dozvole i finansijsko učešće od minimum 15 procenata od vrednosti projekta. Tako će 37 lokalnih samouprava kojima su odobreni projekti učestvovati u realizaciji sa 1,6 miliona evra, pa se ukupan budzet svih projekata procenjuje na 6,1 milion evra. "EU PRO" navodi da će tokom sprovođenja projekata posebna pažnja će biti usmerena na poštovanje principa dobrog upravljanja, što će lokalnim samoupravama pomoći da budu efikasnije, transparentnije u svakodnevnom radu uz veće učešće građana i građanki.

AMBASADOR KIF: U INTERESU VELIKE BRITANIJE JE ULAZAK BALKANSKIH ZEMLjA U EU

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Britanski ambasador u Beogradu Denis Kif izjavio je 4. oktobra da je u interesu njegove zemlje da balkanske države završe put reformi i pomirenja i uđu u Evropsku uniju. "Članstvo u EU će te zemlje dovesti bliže zajednici vrednosti koje mi delimo", rekao je Kif na skupu "Održivi oporavak na Balkanu - Srbija u vodećoj ulozi". On je rekao da će Velika Britanija i posle izlaska iz Evropske unije i dalje biti važna članica NATO-a i drugih važnih organizacija poput Svetske trgovinske organizacije. "Koliko god da su teški pregovori sa EU, mi nastavljamo da dajemo snažan doprinos bezbednosti, borbi protiv terorizma i klimatskih promena", rekao je Kif. On je ocenio da je proces Bregzita težak i da postoji puno stvari o kojima treba odlučiti, a EU, kako je naveo, očigledno nije spremna da promeni neke stvari da bi se prilagodila novoj situaciji. "Proces je težak jer se tu radi o identitetu, budućnosti, miru, i prosperitetu svih nas", rekao je Kif. On je dodao da niko ne želi da ne bude postignut dogovor Brisela i Londona i da Velika Britanija želi funkcionalni dogovor, kao i da će dati sve od sebe da on bude postignut. Bivši irski premijer Džon Bruton rekao je na skupu da u britanskom parlamentu trenutno nema većine za plan premijerke Tereze Mej za buduće odnose s EU, ali da će možda London za dva meseca odlučiti da se ponovo izađe na referendum. On je rekao da bi EU, ako prihvati plan Tereze Mej, stvorila čitav niz presedana i da bi EU u tom slučaju imala probleme i sa svojim članicama i s balkanskim zemljama. Predsednik izvršnog odbora Erste banke Srbija Slavko Carić je rekao da će mnoge banke i finansijske institucije napustiti London ako ne bude dogovora Londona i Brisela i dodao da će to biti veliki udarac za Veliku Britaniju. On je rekao da Velika Britanija zbog Bregzita ima troškove u iznosu od dva odsto BDP-a ili 350 miliona funti nedeljno, a da će u narednih sedam godina izgubiti 145 milijardi funti.

EKONOMIJA

MALI: MMF ZADOVOLjAN NAPRETKOM SRBIJE, I 2019. ODLIČNI REZULTATI

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Ministar finansija Siniša Mali izjavio je 4. oktobra da su sa MMF-om usaglašeni fiskalni rezultati za 2018. godinu i da se očekuje suficit budzeta od 28,3 milijardi dinara (0,6 odsto BDP), a i guvernerka Jorgavanka Tabaković je izjavila da je zadovoljna postignutim. "Ovo je treća godina da ćemo imati suficit u budzetu i rekordna godina po privrednom rastu", rekao je Mali novinarima u Beogradu. On je za 2019. godinu najavio nastavak pozitivnih kretanja i privredni rast od 3,5 odsto, uz stabilnu i nisku inflaciju od 2,3 odsto. Planirani rezultat za 2019. godinu je da deficit bude od oko 28 milijardi dinara (0,5 odsto BDP). Jedan od ciljeva iduće godine biće povećanje efikasnosti upravljanja u javnim preduzećima. Mali je naveo da je Srbija u prvoj polovini ove godine imala 4,9 odsto privrednog rasta, što je svrstava u najbrže rastuće ekonomije Evrope. Ističući da su tokom čitave 2018. godine fiskalni rezultati bolji od planiranih, ministar finansija je rekao da je u državnom budzetu na kraju septembra suficit bio 49,3 milijarde dinara. "Javni dug centralnog nivoa vlasti na kraju septembra je smanjen na ispod 56 odsto BDP. Planirano je da učešće javnog duga u BDP-u do kraja 2018. godine bude blizu 50 odsto, a da na početku 2019. godine bude i manje od toga. Naša intencija je da javni dug bude još niži, s obzirom na to da se smanjenjem javnog duga smanjuju i izdaci za kamate i otvara prostor za veće investicije i veće plate i penzije", kazao je Mali. Stopa nezaposlenosti, kako je dodao,u drugom kvartalu ove godine iznosila je 11,9 odsto. Siniša Mali je rekao da je u prvoj polovini 2018. godine neto-priliv stranih direktnih investicija iznosio 1,3 milijarde evra, što je za 8,6 odsto više u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Šef Misije MMF-a Džejms Ruf rekao da je da program sa MMF-om ima određeni broj ciljeva koji su dogovoreni sa vlastima Srbije i koji treba do određenog perioda da se realizuju. "Kada se radi radi o tome gde smo sada u odnosu na ono što je objavljeno u julu, došlo je do manjeg kašnjenja u definisanju parametara za reformu sistema plata u javnom sektoru, objavljivanju tendera za privatizaciju Petrohemije i usvajanje novog zakona o inpekcijskom nadzoru", rekao je Ruf. On je rekao da je sa da Sinišom Malim razgovarao kako će se to pitanje kašnjenja rešiti u narednim mesecima. Mali je na to rekao da će do kraja februara naredne godine biti započet proces privatizacije Petrohemije, a da se izmene zakona o inspekcijskom nadzoru nalaze u javnoj raspravi i da će to biti završeno do kraja novembra. "Apsolutno smo posvećeni reformi plata i to je ogroman projekat, četiri godine se radi na tome. Optimista sam da ćemo ga u narednih par nedelja dovesti do kraja", rekao je Mali. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je izjavila da je Narodna banka Srbije zadovoljna saradnjom sa MMF-om i Vladom Srbije, kao i ostvarenim rezultatima. Istakla je dva podatka koji ilustriju šta konkretno znači dobra koordinacija i saradnja Vlade i NBS, tj. koordinacija menetarne i fiskalne politike. "Danas u portfelju dinarskih hartija od vrednosti Srbija ima više od 60 odsto HOV (hartija od vrednosti) sa ročnošću dužom od pet godina. To znači da investitori veruju u budućnost i održiv rast Srbije, i zato ulažu u dugoročne hartije. Pre četiri godine kamata na te hartije, kada su prvi put ponuđene, iznosila je 14 procenata, a danas iznosi 4,8 procenata", istakla je guvernerka i navela da je to merljiv rezultat poverenja onih koji ulažu u Srbiju. Tabaković je rekla da je u privatnom sektoru u Srbiji sada zaposleno 200.000 ljudi više nego pre četiri godine. Podsetila je i da je ostvarena makroekonomska stabilnost, inflacija je niska, postignuta je stabilnost cena. Tabaković je kao značajan rezultat podvukla i snižavanje mase problematičnih kredita, čije je učešće u ukupnom obimu odobrenih kredita danas svega 6,5 procenata.

MMF: RAST BDP-A SRBIJE OVE GODINE VEĆI OD PROJEKTOVANOG, INDEKSACIJA PENZIJA OD 2020.

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Misija Međunarodnog monetarnog fonda saopštila je 4. oktobra na kraju posete Beogradu povodom prvog razmatranja novog aranžmana da očekuje da će realan rast BDP-a Srbije ove godine iznositi 4,2 procenta i 3,5 procenata u 2019. godini, i ukazala da treba da budu ubrzane strukturne reforme. "Puna implementacija programa strukturnih reformi će se dodatno pozitivno odraziti na potencijal rasta", navodi se u izjavi šefa misije MMF-a Džejmsa Rufa. Istaknuto je da je ukupna inflacija u Srbiji porasla na 2,6 procenata u avgustu i da se očekuje da će se zadržati blizu sredine ciljanog raspona od tri procenta tokom 2018. i 2019. godine. "I dalje se postižu dobri makroekonomski rezultati. U 2018. godini došlo je do ubrzanja rasta zahvaljujući privatnoj potrošnji i dinamičnim stranim direktnim investicijama i izvozu. Nastavljeno je poboljšanje uslova na tržištu rada, uz znatan rast zaposlenosti u formalnom sektoru, pad nezaposlenosti i stabilan rast zarada u privatnom sektoru", naveo je Ruf. Dodao je da su prognoze da će u ovoj godini opšti nivo države zabeležiti suficit od 0,6 procenata BDP-a, uz izvršenje kapitalne potrošnje iznad očekivanja. "Javni dug bi trebalo da do kraja godine padne ispod 55 procenata BDP-a, dok su se prinosi na državne hartije od vrednosti stabilizovale na nivoima koji su blizu istorijskih minimuma. S obzirom na pozitivne fiskalne rezultate, Vlada je ukinula privremena smanjenja penzija iz vremena krize, što stupa na snagu u novembru 2018. godine, istovremeno obezbeđujući da se ne poveća udeo ukupnih penzija u BDP-u", kazao je Ruf. On je potvrdio da je tim MMF-a postigao dogovor sa vlastima Srbije o ključnim parametrima budzeta za 2019. godinu, kojima se planira ukupan fiskalni deficit od 0,5 procenta BDP–a, što bi vodilo ka daljem smanjenju javnog duga. Time bi se, kako je naveo Ruf, održala fiskalna disciplina, uz otvaranje prostora za realizaciju mera kojima se podstiče rast, kao što su dodatno povećanje javnih investicija i umereno smanjenje poreskog opterećenja rada. Očekuje se da će ukupni troškovi plata i penzija rasti u skladu sa nominalnim BDP-om, a kako bi se obezbedilo da penzioni sistem bude u većoj meri baziran na pravilima, Vlada Srbije će ponovo, kako je dogovoreno, uvesti indeksaciju penzija od 2020. godine. "Indikatori finansijskog sektora nastavljaju da se poboljšavaju. Problematični krediti u bankarskom sektoru su nastavili da padaju, a ažurirana strategija za rešavanje problematičnih kredita će se fokusirati na loše kredite u državnim finansijskim institucijama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita. Novi sistem za instant plaćanja koji planira da uvede Narodna banka Srbije doprineće modernizaciji transakcija u ekonomiji i sniženju njihovih troškova, kao i smanjenju sive ekonomije", navodi se u saopštenju misije MMF-a. Istaknuto je da je ostvaren dalji napredak u realizaciji strukturnih reformi, ali su potrebni dodatni napori da bi se održala visoka stopa rasta u narednim godinama. "Privatizacija RTB Bora i PKB-a predstavlja važan korak u iznalaženju trajnih rešenja za državna preduzeća. Vlasti Srbije ostaju odlučne u nameri da privatizuju Komercijalnu banku i Petrohemiju i razmatraju opcije za rešavanje pitanja MSK", naveo je Ruf. Po oceni misije MMF-a, ostvaren je napredak u reformi Poreske uprave Srbije uz podršku tehničke pomoći MMF-a i Svetske banke. "Vlasti Srbije su i dalje ostale odlučne u nameri da sprovedu reformu sistema plata, koja će omogućiti da sektori koji to najviše zaslužuju dobiju povišice", istakao je Ruf i dodao da Vlada Srbije u narednom periodu treba da se fokusira na jačanje upravljanja javnim investicijama, borbu protiv sive ekonomije i jačanje korporativnog upravljanja u EPS-u i drugim ključnim javnim preduzećima. U saopštenju misije MMF-a je navedeno da će Izvršni odbor MMF-a razmatrati njene nalaze o Srbiji sredinom decembra.

SVETSKA BANKA: EKONOMSKI RAST U SRBIJI OKO ČETIRI PROCENTA 2020. GODINE

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Svetska banka je procenila da će ekonomski rast u Srbiji dostići 3,5 procenata u 2018. godini, a da će za dve godine rast biti oko četiri procenta, navodi se u 4. oktobra objavljenom izveštaju te međunarodne finansijske institucije "Viši, ali krhki rast". Zahvaljujući bržem rastu, stopa nezaposlenosti je do drugog kvartala 2018. godine pala na 12,5 procenata radno sposobnog stanovništva, što je za 2,9 procentnih poena manje nego u prvom kvartalu, rečeno je 4. oktobra na predstavljanju izveštaja Svetske banke u Beogradu. Istaknuto je da su budzeti centralnog i opšteg nivoa vlade zabeležili suficit u prvoj polovini godine, a očekuje se da će do kraja godine biti 0,6 procenata BDP-a. Projekcija da će srpska privreda zabeležiti rast od oko četiri procenata u 2020. godini zavisi od dinamike strukturnih reformi i napretka po pitanju pristupanja Evropskoj uniji, procenila je Svetska banka, kao i da će, iako su u izvesnoj meri politički događaji zasenili ekonomske reforme, Srbija do kraja godine završiti reformu nekih od najvećih državnih preduzeća i banaka. Viši ekonomista Svetske banke Lazar Šestović kazao je da su rast izvoza i stranih investicija u Srbiji osnova te projekcije. "Rast izvoza je najzdravija razvojna strategija Srbije, a dolazi i do oporavka domaće potrošnje usled povećanja zarada i penzija. Mislim da će te dve komponente u značajnoj meri da poboljšaju ekonomski rast naredne dve godine", rekao je Šestović novinarima posle predstavljanja izveštaja Svetske banke. Prema njegovim rečima, jedan od najvećih izazova za Srbiju je rast uvoza, a drugi je rast cena energenata, pre svega nafte. "Problem je što mi ne znamo šta će se na duži rok dešavati s tim faktorima rizika. Cena nafte je već blizu svog istorijskog rasta, ali se nadamo da neće dalje rasti. Takođe, kada je reč o infrastrukturnim projektima, investicije su povećane u 2018. godini, ali je neophodno da se taj snažni investicioni ciklus nastavi jer javne investicije direktno utiču na povećanje BDP-a", kazao je on. Svetska banka je ocenila da na ekonomska kretanja u Srbiji utiču regionalni politički događaji, moguće pooštravanje finansijskih uslova za tržišta u razvoju i zabrinutost za brzinu dinamike rasta u Evropskoj uniji. "Stalna pretnja od prevremenih izbora u Srbiji, nedavna ostavka ministra finansija, rad na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, otvaranje poglavlja sporije od očekivanog, nedostatak formalnog angažmana sa MMF-om, pogoršavanje pokazatelja koji se odnose na upravljanje i vladavinu prava u zemlji, sugerišu da je rast mogao biti i brži", navodi se u izveštaju. Na ekonomski rast u Srbiji, po rečima Šestovića, pozitivno utiču relativno niske kamatne stope, kao i privredni rast u čitavoj Jugoistočnoj Evropi što se automatski preliva na Srbiju i njenu integrisanost u evropske tokove proizvodnje. "Pozitivno će uticati i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru gde radi 700.000 ljudi. Parametri za dalje povećanje plata u Srbiji dogovoreni su u okviru programa sa MMF-om i to je uključeno u projekcije za budzet za 2019. godinu", kazao je on i dodao da kada je reč o potencijalnoj međunarodnoj krizi nema najave da će se to desiti u bliskoj budućnosti i da će imati direktan uticaj na kretanja u Srbiji. Šestović je rekao da nivo javnog duga u Srbiji konstantno opada već nekoliko godina što je posledica suficita u budzetu, ali je ukupan rast privatnih investicija i dalje nizak. "Brzo rastuće zemlje Jugoistočne Evrope imaju privatne investicije od oko 25 odsto BDP-a, dok je u Srbiji oko 17 odsto. Dok se taj broj ne promeni, mi nećemo moći da očekujemo brži rast", kazao je Šestović i dodao da Srbija ima prosečnu zaduženost u odnosu na susedne zemlje.

POTPISAN UGOVOR O PRODAJI PKB-A KOMPANIJI "AL DAHRA"

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Predstavnici Ministarstva privrede Srbije potpisali su 4. oktobra sa kompanijom "Al Dahra" iz Iriga ugovor o prodaji imovine Poljoprivredne korporacije Beograd po ceni od 105,055 miliona evra. Matična kompanija kupca je "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prodato je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, objekti, oprema, rezervni delovi, kao i imovina zavisnih društava - Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB. Na prodajnu cenu biće dodata i cena za stado PKB-a prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Državni skretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović, koji je sa Kadaimom Abdulahom al Darejem iz "Al Dahre", potpisao kupoprodajni ugovor rekao je da će cena za stado biti nešto više od 17 miliona evra. "Počinje novi period za PKB i za Srbiju", kazao je Stevanović i dodao da veruje da će kupac PKB-a ispuniti ugovorene obaveze. "Al Dahra" će, prema ugovoru, investirati 30 miliona evra u tehnologiju, mehanizaciju i obnovu stada. Svim radnicim PKB-a, kojih je 1.706, po rečima Stevanovića biće ponuđen posao, ali su procene da je optimalno da taj kombinat u naredne tri godine ima 1.000 radnika. Onima koji budu višak, kako je ranije dogovoreno sa sindikatom, biće ponuđene otpremnine od 450 evra po godini staža. "'Al Dahra' ima novac, znanje i tehnologije koje će preneti u Srbiju", kazao je Kadaim Abdulah al Darej. Na tenderu je početna cena za ponuđenu imovinu PKB-a bila određena u iznosu od 50 odsto procenjene vrednosti i iznosila je oko 104,55 evra.

"IKEA" U SRBIJI: DOBRI REZULTATI U PRVOJ GODINI POSLOVANjA, NOVA INVESTICIJA 50 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 4. oktobra 2018. (Beta) - Kompanija "Ikea" 4. oktobra je saopštila da je u prvoj godini poslovanja u Srbiji imala dobre rezultate jer je prihod od prodaje premašio 5,6 milijardi dinara (47,2 miliona evra), i da planira investiciju od oko 50 miliona evra u izgradnju Beogradskog trgovačkog centra. Robna kuća "Ikee" u Beogradu, u Bubanj Potoku, imala je 1,8 miliona posetilaca, a više od 10,4 miliona ljudi posetilo je sajt IKEA.rs. "Za mlado tržište kao što je srpsko, ovo su veoma dobri poslovni rezultati i vidimo mnoge pozitivne trendove. 'Ikea' je ovde da bi ostala i vrlo sam srećan što danas mogu da objavim da smo počeli pripremne radove za izgradnju Beogradskog trgovačkog centra koji će biti smešten pored naše robne kuće", rekao je direktor "Ikea Srbija" i generalni direktor "Ikee" za Jugoistočnu Evropu Stefan Vanoverbeke. Naveo je da će ta investicija od oko 50 miliona evra stvoriti oko 400 novih radnih mesta. "Ovaj potez predstavlja demonstraciju snažne posvećenosti kompanije 'Ikea' tržištu Srbije i našoj želji da dalje razvijamo svoje poslovanje, proširujemo komercijalnu zonu Bubanj Potok i podržimo lokalni ekonomski razvoj", naglasio je Vanoverbeke. "Ikea" u Srbiji ima tržišni udeo od 11 odsto, što je najviše u regiou Jugoistočne Evrope. Od skoro osam miliona proizvoda prodatih u robnoj kući "Ikea" u Beogradu, 54 odsto je bio nameštaj, a 46 odsto dodaci i dekoracija za dom. "Ikea" je otvorila dve lokacije za preuzimanje proizvoda, u Novom Sadu i Nišu, gde se može preuzeti bilo koji proizvod koji je kupljen onlajn. "Ikea izlog", u centru Beograda, koji je služio kao privremeni izložbeni prostor od maja do avgusta, odnedavno je postao i prodajni. U kompanijskom saopštenju se ističe da je "Ikea" posvećana rodnoj ravnopravnosti, garantujući svima jednaku platu i jednake mogućnosti. "EkoBag", udruženje nezaposlenih žena starijih od 50 godina, angažovano je da pruža usluge šivenja i prepravki, u okviru podrške kompanije socijalnim preduzetnicima. "Ikea" je opremila onkološko odeljenje u Kliničkom centru u Nišu. Kompanija je za godinu dana rada u Srbiji reciklirala 85 odsto celokupnog otpada, proizvela oko 10 odsto sopstvene energije i koristila 30 odsto manje vode iz gradskog sistema jer je prikupljala kišnicu i koristila vodu iz sopstvenih izvora.