SRBIJA

BURITA: ODNOSI SRBIJE I MAROKA KAO MEDENI MESEC

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Maroka Naser Burita razgovarao je 11. septembra sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem u Beogradu i tom prilikom ocenio da su diplomatski i ekonomski odnosi dve zemlje u usponu i najavio investicije u oblasti poljoprivrede, automobilske industrije i obnovljivih izvora energije. Poseta Burite je prva poseta ministra spoljnih poslova Maroka Beogradu posle 14 godina. Posle sastanka sa Dačićem, on je kazao da su odnosi Srbije i Maroka "u nekoj vrsti medenog meseca", da imaju čvrsto nasleđe iz prošlosti i da bi trebalo da se razviju u budućnosti. "Mi imamo dobru dinamiku, sada tu dinamiku treba da iskoristimo i da razvijamo dalje naše odnose na nivou strateških", kazao je on. Prema njegovim rečima, osim ekonomske saradnje, koja podrazumeva povećanje investicija, radiće se na jačanju kulturne saradanje i u oblasti prosvete i sporta. Burita je potpisao memorandum o sradanji u oblasti sporta i dodao da je počastvovan što će Maroko biti počasni gost na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu. Dačić je najavio da će biti formiran Mešoviti komitet za saradanju dve zemlje i da će se naredne nedelje organizovati poslovni seminar sa privrednicima Maroka. On je Buritu oslovljavao sa "dobar prijatelj i brat", ukazujući da je veoma zadovoljan zbog uzlaznog trenda u odnosima dve zemlje. "Nama je u interesu da našu sradnju vratimo kakva je bila u vreme Tita (Josipa Broza) i kralja Hasana", rekao je Dačić.

DAČIĆ: SRBIJA I RUSIJA IMAJU ISTI STAV PO PITANjU KIM

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 11. septembra da se izjava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksadra Čepurina da "Kosovo" treba da se vrati u pravni i državni sastav Srbije, zapravo odnosi na dobro poznat stav Moskve - da podržava teritorijalni integritet Srbije i ne priznaje nezavisnost "Kosova". Dačić je na konferenciji za novinare posle sastanka sa šefom spoljnih poslova Maroka Naserom Buritom, naglasio da ne postoji razlika u stavu između Rusije i Srbije. "Nećemo valjda da se ljutimo na nekoga ko smatra da je Kosovo deo Srbije, to mi isto smatramo", rekao je Dačić. Dodao je da je to ruski "prvi i osnovni stav" i da oni tu poziciju nisu menjali, zbog čega Srbija ima "stabilnu poziciju", da "Kosovo" ne može da uđe u Ujedinjene nacije. On je kazao da je Čepurin jasno ukazao na to da će Rusija podržati svako rešenje koje je u interesu Srbije. "Mi ne odustajemo od naših opcija, ali tragamo za rešenjem, to traganje za rešenjem podržava i Rusija, to nisu nespojive stvari", rekao je Dačić. U intervjuu za časopis Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa Ministarstva spoljnih poslova Rusije, ambasador Čepurin je ocenio da je "Kosovo" srpska zemlja isto kao što je Krim deo Rusije. "Da, to je srpska zemlja. Kolevka Srbije. Njena svetinja. Kosovo takođe treba da se vrati u pravno i državno polje Srbije u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je on, a preneo "Sputnjik".

VUČIĆ: OČEKUJEMO PREDSEDNIKA FRANCUSKE U SRBIJI POČETKOM DECEMBRA

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je 11. septembra očekivanje da će francuski predsednik Emanuel Makron posetiti Srbiju početkom decembra. Vučić je posle susreta sa članom Odbora za spoljne poslove Senata Francuske Olivijeom Kadikom kazao da će to biti veoma važna poseta za Srbiju jer su kako je ocenio, dve zemlje "prijatelji od davnina". "U prvih šest meseci ove godine uvećali smo trgovinsku razmenu sa Francuskom za devet odsto. Prošle godine ukupna razmena iznosila je 995 miliona evra, a ove godine će prvi put biti veća od milijardu evra. Uskoro otvaramo rekonstruisani spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu, sve to pokazuje da ponovo imamo bliske odnose koji govore ne samo o zajedničkoj prošlosti, nego i o zajedničkoj budućnosti", kazao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu. On je kazao da je sa francuskim senatorom razgovarao o regionalnim pitanjima, dijalogu sa Prištinom i francuskim investicijama u Srbiji. "Olivije Kadik je čovek koji je posvećen miru na Balkanu, razgovarali smo koliko bi bilo lekovito za sve nas na Balkanu da imamo dugoročan mir i stabilnost koja bi omogućila bolji život i ekonomski razvoj", kazao je Vučić i dodao da je francuski senator pružio punu podršku Srbiji na putu evrointegracija.

VUČIĆ SA PREDSEDNIKOM INTERPOLA: SRBIJA MEDjU DESET NAJBOLjIH PARTNERA

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se 11. septembra sa predsednikom Interpola Meng Hongvejom, koji je izrazio zadovoljstvo odličnom saradnjom Interpola i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koje je već pet godina među deset najboljih partnera te organizacije, saopšteno je iz Predsedništva Srbije. Vučić je izrazio zahvalnost na tome što Interpol poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i rekao da postoji potreba za produbljivanjem saradnje srpske policije i te međunarodne organizacije, kako bi se zajednički suprotstavili aktuelnim globalnim izazovima. On je rekao da se, razmenom informacija i iskustava, jača efikasnost MUP Srbije u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i drugih aktuelnih bezbednosnih rizika, poput sajber-kriminala i drugih zloupotreba informacionih tehnologija. Vučić je istakao da na taj način policija Srbije daje svoj doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu i svetu. Predsednik Intepola Meng je rekao da je ta organizacija spremna za jačanje saradnje sa Srbijom, kao i za jačanje njenih bezbednosnih kapaciteta, posebno zbog njene ključne uloge u regionu, i da očekuje sugestije za budući razvoj Interpola. Meng je ujedno i zamenik kineskog ministra javne bezbednosti, pa je Vučić posle razgovora istakao spremnost Srbije za jačanje policijske saradnje sa Kinom, "izrazivši ujedno zadovoljstvo zbog predstojeće posete toj zemlji, na poziv predsednika Sija, za koju očekuje da dâ značajan doprinos jačanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i čeličnog prijateljstva dve zemlje".

BRNABIĆ: SRBIJA PUNOPRAVNA ČLANICA CERN-A ZA NEKOLIKO MESECI

ŽENEVA, 11. septembra 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila je 11. septembra nadu da će Srbija do kraja ove ili početkom sledeće godine postati punopravna članica CERN-a (Evropske organizacije za nuklearna istraživanja). Brnabić, koja boravi u jednodnevnoj poseti CERN-u, rekla je da se na članstvu Srbije radi dugi niz godina i dodala da je jedna od najvećih koristi punopravnog članstva mogućnost da studenti, naučnici, doktoranti i postdoktoranti mogu da rade na projektima u CERN-u iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. To, prema njenim rečima, neće uticati na odliv mozgova već suprotno, jer će ljudi želeti da ostanu na srpskim univerzitetima i institutima pošto će biti u mogućnosti da sarađuju sa CERN-om. "Zato se Srbija trudi da postane punopravni član" rekla je Brnabić i dodala da je sigurna da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci. "Mi smo imali posetu delegacije CERN-a u martu ili aprilu u sklopu izveštaja koji pripremaju o Srbiji. Danas sam došla sa ministrom prosvete i nauke (Mladenom Šarčevićem) da još jednom kažemo da je Srbija zainteresovana i da će srpska vlada stati uz svoje naučne institute i univerzitete u ovom izazovnom zadatku, ali da smo namerni da se pridružimo", rekla je.

ŠARČEVIĆ POTPISAO SPORAZUM O EDUKACIJI NASTAVNIKA U CERN-U

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević potpisao je 11. septembra u Ženevi Memorandum o saradnji u edukaciji nastavnika iz Srbije u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja. Šarčević je zajedno sa pemijerkom Srbije Anom Brnabić boravio u jednodnevnoj poseti CERN-u. On je rekao da je važno da postoji kontinuitet u usavršavanju nastavnika osnovnih i srednjih škola koji će ta zanja koristiti za različite projekte. Premijerka se sastala sa generalnom direktorkom Fabiolom Djanoti, sa kojom je razgovarala o jačanju saradnje institucija i naučnika iz Srbije sa CERN-om. U razgovoru sa njom predsednica Vlade je izrazila nadu da će Srbija do kraja ove ili početkom sledeće godine postati punopravna članica CERN-a. Prema njenim rečima 27. ili 28. septembra Savet CERN-a treba da usvoji izveštaj o Srbiji "koji je jako dobar". Nakon toga CERN do kraja godine treba da donese odluku o punopravnom članstvu, potom tu odluku treba da potvrde Vlada i Skupština Srbije, a potom i Unesko i onda sledi ceremonija podizanja zastave, rekla je Brnabić i dodala da se nada da će se to desiti najkasnije do prvog kvartala sledeće godine. Brnabić je rekla da se na članstvu Srbije radi dugi niz godina i dodala da je jedna od najvećih koristi punopravnog članstva mogućnost da studenti, naučnici, doktoranti i postdoktoranti mogu da rade na projektima u CERN-u iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije. To, prema njenim rečima, neće uticati na odliv mozgova već suprotno, jer će ljudi želeti da ostanu na srpskim univerzitetima i institutima pošto će biti u mogućnosti da sarađuju sa CERN-om. "Zato se Srbija trudi da postane punopravni član", rekla je Brnabić i dodala da je sigurna da će se to dogoditi u narednih nekoliko meseci. Tokom posete, ocenjeno je da će punopravno članstvo Srbije u CERN-u biti od ključnog značaja za dalji razvoj nauke i obrazovanja, povezivanje nauke i privrede i da će pozicionirati Srbiju kao zemlju koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim svetskim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija. U radu CERN-a učestvuje 85 istraživača sa Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu, a o značaju članstva u CERN-u za razvoj nauke, govori i podatak da su zahtev za članstvo podnele i SAD i Rusija, prenosi se u saopštenju Vlade Srbije.

KUBUROVIĆ SA POTPREDSEDNIKOM JAVNOBELEŽNIČKE KOMORE NEMAČKE O SARADNjI U OBLASTI NOTARIJATA

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović razgovarala je 11. septembra u Berlinu sa potpredsednikom Javnobeležničke komore Nemačke Ričardom Bokom o saradnji dve zemlje u oblasti notarijata i o unapređenju razmene iskustava između javnih beležnika Srbije i Nemačke. Bok je ocenio da Srbija ima dobar Zakon o javnom beležništvu koji odgovara evropskim standardima i dodao da Komora javnih beležnika Nemačke stoji na raspolaganju kolegama iz Srbije. Kuburović je navela da su javni beležnici posle četiri godine rada u Srbiji opravdali svoje postojanje i dodala da se Srbija ugleda na nemački notarijat. Kuburović će sa predstavnicima Javnobeležničke komore Srbije potpisati Memorandum o saradnji sa notarskom komorom Nemačke, a tokom boravka u Berlinu sastaće se i sa ministrom pravde Nemačke Katarinom Barli.

TRIVAN: SRBIJA ĆE DOSTIĆI CILj SMANjENjA EMISIJE GASOVA SA EFEKTOM STAKLENE BAŠTE

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je 11. septembra da je Srbija među prvim zemljama u regionu definisala planove i ciljeve za smanjenje klimatskih promena i naglasio da će sigurno dostići proklamovan cilj da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu. "Kako bi dosegli postavljene ciljeve, Srbija bi trebalo da usvoji Zakon o klimatskim promenama koji je pripremljen i prošao javnu raspravu koja je obavljena na izvanredan način. Biće to najvažniji zakon koji će primorati sve sektorske politike da svoja činjenja prilagode smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i omogućiti da se skrati period rešavanja ovih istorijskih problema", rekao je Trivan na sastanku kojim je počela realizacija projekta "Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime". Na zajedničkom sastanku Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj kao nosilaca rojekta, učestvovali su stručnjaci, predstavnici državnih i javnih institucija, kao i nevladinih organizacija. Trivan je povodom početka projekta istakao da su klimatske promene stvarnost i bitno utiču na prirodu i sve segmente društva i imaju značajan ekonomski, socijalni, zdravstveni uticaj. "Srbija se, kao i čitav svet, bavi ograničavanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, i Ministarstvo se krajnje ozbiljno posvećuje ovim pitanjima. U okviru ovog projekta, reč je o izradi Trećeg nacionalnog izveštaja i Drugog ažuriranog dvogodišnjeg izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o klimi", naglasio je ministar. Zamenica stalne predstavnice UNDP Steliana Nedera, istakla je da je prethodni nacionalni izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o klimi pokazao da u Srbiji klimatske promene imaju veliki uticaj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, te da se Srbija nalazi u regionu naročito osetljivom na klimatske promene. "Pored podataka i izveštaja koji će pomoći da se utvrdi aktuelno stanje u Srbiji u odnosu na klimatske promene, ovim projektom biće pripremljene mere i alati za borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, što ukazuje na značaj započetog projekta", kazala je Nedera. Treći izveštaj koji se priprema u okviru projekta je deo obaveza Srbije koje proističu iz Okvirne konvencije o klimi koju je potpisala 2001. godine.

SKOT: SAD NAJVAŽNIJE DA SRBIJA I KOSOVO POSTIGNU DOGOVOR

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Američki ambasador u Beogradu Majkl Skot rekao je 11. septembra da će Amerika podržati svako rešenje "Kosova" i Srbije za koje će se smatrati da gradi stabilnost u regionu. Skot nije želeo da odgovori ni potvrdno ni odrečno na pitanje da li izjava senatora Rona Džonsona da Amerika nije podvukla crvenu liniju kada je reč o promeni granica, znači da bi SAD podržale takvo rešenje. "Ja mislim da je sad najvažnije ne da ja kažem da ili ne, nego da Srbija i Kosovo dođu do dogovora. Posle toga mi ćemo sigurno gledati taj dogovor pozitivno ako je to dogovor između partija u konfliktu, ali na kraju krajeva naša ocena će biti da li će taj dogovor, kakav god on bude, izgraditi stabilinost u regionu, i u Srbiji i na Kosovu, ali u stvari u celom regionu", rekao je Skot. On je ocenio da nije uvek pametno određivati rokove. "Dok traju pregovori, nije uvek pametan korak reći do ovog datuma morate odlučiti i nakon toga nema ništa, jer ako se ne stigne zbog nekog problema, šta onda. Mislim da treba da rešimo ovaj problem nekada, zašto ne sada", rekao je američki ambasador posle akcije davanja krvi povodom obeležavanja godišnjice terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

EKONOMIJA

LjAJIĆ U CELjU: NEOPHODNO OTVARANjE GRANICA, A NE UVODjENjE CARINSKIH BARIJERA

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je 11. septembra na otvaranju 51. Privrednog sajma MOS u Celju da je neophodno otvoriti granice za slobodan protok roba, a ne uvoditi carinske i vancarinske barijere. Ljajić je ukazao na to da logistički troškovi zbog dugog čekanja na granici čine da proizvodi budu za šest odsto skuplji od proizvoda istih tih kompanija u zemljama Evropske unije. On je rekao da se poslovnim ljudima mora omogućiti da lakše plasiraju svoju robu i samim tim budu konkurentnijii, a da će tako ekonomije Srbije i Slovenije biti daleko uspešnije. "Slovenija je za nas deveto izvozno tržište, deseti spoljno-trgovinski partner, zemlja koja spada među deset zemalja sa najvećim investicijama u Srbiji, a po broju investicionih projekata je na četvrtom mestu posle Nemačke, Italije i Austrije", rekao je Ljajić. Ljajić je dalje naveo da su Srbija i Slovenija prvi put ostvarili više od milijardu evra robne razmene i da u Srbiji posluje i radi 1.400 slovenačkih preduzeća, dok njihove firme zapošljavaju 25.000 ljudi u Srbiji. On je najavio da će napraviti akcioni plan o poboljšanju saradnje dve države i zajedničkim nastupima na trećim tržištima, kao i formiranju zajedničkih srpsko-slovenačkih preduzeća. "Mi nažalost ne možemo da rešimo sve političke probleme iz prošlosti u regionu Zapadnog Balkana, ali imamo obavezu i možemo mnogo da učinimo na jačanju ekonomske i trgovinske saradnje između svih zemalja ovog prostora", kazao je Ljajić i dodao da su slovenačke firme dobrodošle u Srbiji. Srbija je zemlja partner 51. Privrednog sajma MOS u Celju, a na otvaranju je govorio i predsednik Slovenije Borut Pahor.

MIHAJLOVIĆ RAZGOVARALA SA AMBASADOROM KUBE O SARADNjI U GRADjEVINARSTVU

BEOGRAD, 11. septembra 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović razgovarala je 11. septembra sa ambasadorom Kube u Beogradu Gustavom Tristom del Todom o mogućnostima saradnje dve zemlje u oblasti građevinarstva, saopštilo je to ministarstvo. "Srbija i Kuba imaju odlične političke odnose, nema razloga da i na ekonomskom nivou ne razvijamo saradnju", rekla je Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade Srbije. Istakla je da srpske građevinske kompanije imaju iskustvo i znanje zbog čega je predložila da ministarstva građevinarstva dve zemlje potpišu sporazum o saradnji, čime bi se stvorio državni okvir za realizaciju infrastrukturnih projekata. "Ako želimo da uradimo nešto dobro za naše zemlje, treba da se povezujemo i dobre političke odnose prenesemo i u ekonomiju", rekla je ona. Ambasador Gustavo Trista del Todo pohvalio je srpske građevinske firme i rekao da postoji velika zainteresovanost Kube da se dobra saradnja iz vremena SFRJ unapredi. "U Havani i danas postoje objekti koje su gradile srpske kompanije. Izgradili smo poverenje i bilo bi od velikog značaja da potpišemo sporazum o saradnji dva ministarstva kako bismo tu saradnju produbili, na dobrobit obe zemlje", rekao je on. Mihajlović je ambasadoru Kube poklonila pirotski ćilim, ručni rad srpskih žena sa sela koje su to izradile u okviru inicijative "Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima".