SRBIJA

DAČIĆ I RUŽIĆ RAZGOVARALI O SARADNjI S MINISTROM UNUTRAŠNjIH POSLOVA LIBERIJE

BEOGRAD, 30. avgusta 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Liberije Varni Sirlif 30. avgusta su u srdačnom razgovoru u Beogradu potvrdili prijateljske odnose dve zemlje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Posebno je naglašena spremnost Vlade Srbije da se bilateralna saradnja i politički dijalog podignu na što viši nivo, navodi se u saopštenju. Sagovornici su se saglasili da je potrebno raditi na unapređenju ekonomske, poljoprivredne, obrazovne, telekomunikacione, infrastrukturne, vojne i policijske saradnje dve zemlje.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić razgovarao je 30. avgusta sa ministrom unutrašnjih poslova Liberije Varnijem Sirlifom o promenama u radu uprave kako bi se stvorio efikasniji, profesionalniji i moderniji servis građana. Ružić i ministar unutrašnjih poslova Liberije razgovarali su i o mogućnostima za saradnju dve države u pogledu stručnog usavršavanja službenika, poljoprivrede i zadrugarstva, saopštilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Sirlif je istakao da Liberija teži jačoj decentralizaciji u funkciji efikasnijeg zadovoljavanja potreba građana i da nastoji da razvije zadrugarstvo kao vid udruživanja individualnih poljoprivrednih proizvođača. Ružić je rekao da je u Srbiji promenjen zakonodavni okvir kako bi se povećala transparentnost rada uprave i obezbedilo veće uključivanje građana u donošenje politika i odluka. "Osnov svake reforme koju ovde sprovodimo, a koja se odnose na sistem javne uprave, je građanin Srbije, pre svega", kazao je Ružić. Kako se u saopštenju dodaje, Ružić je zahvalio Sirlifu na njihovom povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i zauzimanju neutralnog stava po ovom pitanju do dostizanja konačnog rešenja. "Republika Srbija je veoma zahvalna na ovakvoj odluci i mi je smatramo podrškom u nastojanjima da se nađe najprihvatljivije rešenje", rekao je Ružić.

POMOĆNIK DRŽAVNOG SEKRETARA SAD RAZGOVARAO S VUČIĆEM I TAČIJEM

BEOGRAD, 30. avgusta 2018. (Beta) - Pomoćnik državnog sekretara SAD Ves Mičel razgovarao je 30. avgusta s predsednicama Srbije i "Kosova" o dijalogu Beograda i Prištine. Kancelarija predsednika Srbije saopštila je da je u razgovoru američkog zvaničnika i predsednika Aleksandra Vučića konstatovano da SAD pružaju punu podršku dijalogu Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje Evropske unije, kao i da se nadaju postizanju sveobuhvatnog i dugoročnog rešenja. Hašim Tači je na Tviteru naveo da je imao odličan razgovor s pomoćnikom državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju i da je zahvalan na njegovoj podršci postizanju mirnog pravno obavezujućeg sporazuma "Kosova" i Srbije. Dodao je da je dogovoreno da "koordinišu dalje korake". Vučić je Mičelu rekao da smatra da će se veoma teško doći do dogovora Beograda i Prištine, ali da će nastaviti da ulaže maksimalne napore za postizanje trajne stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je prošle nedelje da SAD ne isključuju teritorijalne korekcije između Srbije i "Kosova", posle čega je Evropska komisija saopštila da Beogradu i Prištini treba dati prostor da se dogovore o sadržaju sporazuma o normalizaciji odnosa. Nemačka kancelarka Angela Merkel sredinom meseca je dvaput rekla da je protiv menjanja granica, ali je ove nedelje istupila manje izričito po tom pitanju navodeći da podržava sve razgovore koji vode ka normalizaciji odnosa Srbije i "Kosova", ali da teritorijalni integritet ima bitnu težinu.

BRNABIĆ I FABRICI O USTAVNIM AMANDMANIMA, MEDIJSKOJ STRATEGIJI I PREGOVORIMA S PRIŠTINOM

BEOGRAD, 30. avgusta 2018. (Beta) - Premijerka Ana Brnabić izjavila je 30. avgusta da Ministarstvo pravde i Vlada Srbije posvećeno rade na završetku novog teksta ustavnih amandmana i usaglašavanju s preporukama Venecijanske komisije. Brnabić je u razgovoru sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Semom Fabricijem izrazila uverenje da će tekst u najskorijem periodu biti završen i prosleđen na usvajanje Skupštini, saopštila je Vlada Srbije. Premijerka je rekla da Vlada i predstavnici medijskih udruženja rade na donošenju medijske strategije koja treba da garantuje sigurnost predstavnika medija i njihovo pravo na nesmetan rad. Fabrici je rekao da je za Srbiju ključan napredak u oblasti reforme pravosuđa i vladavine prava, kao i sprovođenje svih obaveza u pregovaračkom procesu iz poglavlja 23 i 24. Brnabić je rekla da je Srbija spremna za pronalaženje kompromisnog rešenja u pregovorima s "Kosovom", ali da nije zadovoljna time što Priština ne radi na implementiranju sporazuma, pre svega kada je reč o Zajednici srpskih opština. Brnabić i Fabrici su najavili da će krajem nedelje za saobraćaj biti otvoren Žeželjev most u Novom Sadu, uz prisustvo komesara za proširenje Johanesa Hana. Evropska unija je izgradnju tog mosta uložila više od 30 miliona evra.

BRNABIĆ: NESTALI I NjIHOVE PORODICE NE SMEJU DA BUDU TAOCI POLITIKE

BEOGRAD, 30. avgusta 2018. (Beta) - Centralni skup povodom Međunarodnog dana nestalih,, održan je 30. avgusta u Skupštini grada Beograda, a premijerka Ana Brnabić obećala je veće podršku i pomoć porodicama i institucijama koje rade na rasvetljavanju sudbina nestalih. Brnabić je obećala Komisiji za nestale Vlade i drugim nadležnim organima da će im država pružiti bolje uslove rada i povećati kapacitete, kao i da će uspostaviti bolju saradnju sa drugim državama "koliko je to u njenoj moći". "Rešavanje pitanja nestalih nije samo obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama, to je obaveza od prvorazrednog značaja kako bi ostvarili moralno pravo da u budućnosti prebrojavamo uspehe, a ne žrtve i zla", kazala je Brnabić. Ona je navela da nestali i njihove porodice ne smeju da budu taoci politike država i da sve države treba zajedno i aktivno da učestvuju u rešavanju problema. "Potraga za nestalima je crveno, civilizacijsko pitanje i ne sme da se zloupotrebi u dnevno-političkoj komunikaciji", poručila je Brnabić i dodala da je vreme za novi početak u kojem će nove generacije da odrastaju bez opterećenja prošlosti. Prema zvaničnim podacima, 27 godina nakon prvih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i dalje se traga za 10.281 čovekom. Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović kazao je da je to "prevelik broj" imajući u vidu protok vremena i da bi situacija bila značajno bolja da sve države i međunarodne organizacije, kao i Srbija, otvore arhive. Prema njegovim rečima, tada će se više znati o počinjenim zločinima i mestima gde su žrtve sahranjivane, koja bi mogla da se istraže. "Arhivi su zatvoreni jer se štite oni koji su počinili zločine, a neki od njih sada zauzimaju visoke položaje. Srbija je u svemu tome platila najvišu cenu", ocenio je Odalović. Dodao je i da se u mrtvačnicama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i KiM i dalje čuva oko 4.000 tela koja nisu identifikovana. "Mi smo nedavno pronašli bunker u Djakovici sa telima, a pripadnici KFOR-a su još 19. jula 1999. godine znali za bunker i sve slikali. Mi smo čekali 19 godina da on bude otvoren i to na osnovu naših informacija", naveo je Odalović. Predsednik krovne organizacije - Koordinacije udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora biše Jugoslavije Duško Čelić ocenio je da trenutno uprkos deklarativnoj podršci država, već druže vreme nema pomaka u rešavanju pitanja nestalih. On je kazao da u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini zločinci "izmiču ruci pravde", da vlada "zavera ćutanja", a da se na KiM pitanje nestalih nalazi u senci pregovora Beograda i Prištine. Kritikovao je i Srbiju jer "nije dovoljno internacionalizovala pitanje nestalih, ali i zbog oslobađajuće presude Gnjilanskoj grupi. "Stiče se utisak da je i pitanje formiranja Suda za ratne zločine OVK u funkciji političkih pregovora, umesto da je njegova svrha istina i pravda", kazao je Čelić. On je upitao šta smo kao pojedinci i društvo uradili da ne dođe do "zatrpavanja istine", da li deca uče o tome u školama, da li je pružena "bar solidarna satisfakcija porodicama žrtava" i ocenio da će prisustvo premijerke shvatiti kao "simboličnu podršku" na osnovu koje će se uspostaviti dijalog i sistematski rad kako bi se žrtve identifikovale, a zločinci procesuirali. Posle skupa u gradskoj skupštini, koji je počeo minutom ćutanja, članovi porodica nastalih otišli su u park Tašmajdan gde su položili vence i crvene ruže na spomenik Koordinacije.

MOGERINI: EU I ZAPADNI BALKAN POSTAJU PARTNERI U BEZBEDNOSTI

BEČ, 30. avgusta 2018. (Beta) - Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini izjavila je 30. avgusta da se Zapadni Balkan dosad smatrao nestabilnim regionom, ali da se ulazi u fazu gde su zemlje regiona partneri u bezbednosti i odbrani. Mogerini je uoči sastanka ministara odbrane EU u Beču rekla da je već na zasedanju 29. avgusta bila "veoma korisna rasprava o bezbednosnoj i odbrambenoj saradnji sa Zapadnim Balkanom". "Tradicionalno vidimo Zapadni Balkan kao oblast nestabilnosti, gde je EU mnogo godina, ako ne i decenija, obezbeđivala bezbednost. Sada ulazimo u fazu gde smo partneri u zajedničkoj bezbednosti i odbrani", rekla je Mogerini. Ona je rekla da austrijsko predsedavanje radi na tome da Zapadni Balkan bude visoko u agendi EU, kao što je bilo za vreme bugarskog predsedavanja, i dodala da očekuje da tako bude i za vreme rumunskog predsedavanja. "Razgovarali smo s ministrima, zajedno s NATO i UN, našim ključnim partnerima u regionu, kako da povećamo saradnju u bezbednosti i odbrani u regionu, što je integralni deo naše saradnje s Balkanom", rekla je Mogerini. Na završnoj konferenciji za novinare posle sastanka ministara odbrane EU, Mogerini je rekla da su sve člnice poslale snažnu poruku da žele da EU "pojača saradnju na bezbednosti i odbrani sa svim zemljama Zapadnog Balkana". "Pre samo 20 godina bili smo suočeni s drugačijim bezbednosnim i odbrambenim scenarijem u regionu. Zemlje kao Austrija i druge zemlje u regionu sećaju se toga veoma dobro. Danas imamo zajednički skup bezbednosnih i odbrambenih izazova sa zemljama Zapadnog Balkana".

EKONOMIJA

JTI PUSTIO U RAD NOVU PROIZVODNU LINIJU U SENTI

SENTA, 30. avgusta 2018. (Beta) - Kompanija Japan Tobacco International pokrenula je 30. avgusta novu proizvodnu liniju u fabrici u Senti, u okviru investicionog ciklusa u vrednosti sedam miliona dolara. Liniju za pakovanje cigareta pustili su u rad ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Ištvan Pastor i predsednik Japan Tobako grupe Jasutake Tango. Nova investicija JTI u Senti pored nove proizvodne linije uključuje i dodatnu modernizaciju mehanizacije u fabrici, kao i inovaciju proizvoda. "Sa novom proizvodnom linijom JTI nastavlja da širi poslovanje čime pokazuje svoju dugoročnu opredeljenost ka daljem rastu kompanije u Srbiji, a doprineće i razvoju cele domaće privrede", rekao je Tango. On je poručio da je JTI posvećen partnerskom odnosu sa Vladom Srbije i zahvalio vladama Srbije i Japana što obezbeđuju stabilno privredno okruženje za poslovanje te kompanije, a posebno Vladi Srbije zbog toga što održava stabilne akcize i bori se protiv nelegalne trgovine duvanom. Istakao je da je fabrika JTI u Senti najuspešnija od 27 fabrika koje ta kompanija ima u svetu i da uspešno primenjuje kazjen sistem poslovanja i promoviše japanske investicije. On je podsetio da je od kupovine Duvanske industrije Senta 2006. godine JTI uložio više od 180 miliona dolara u Srbiju, utrostručio broj zaposlenih sa 84 na 290, pokrenuo proizvodnju cigareta i izvoz na tržište Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvastke i Albanije, kao i izvoz duvana i cigareta u EU. Dodao je da je od 2006. vrednost izvoza bila 230 miliona dolara, a udeo kompanije na tržištu Srbije je utrostručen. Kako je naveo, JTI je najveći japanski investitor u Srbiji. "JTI je jedan od pet najvećih poreskih obveznika u Srbiji sa dve milijarde dolara uplaćenih u budzet od 2006. do 2018. godine", rekao je Tango i Rasimu Ljajiću simbilično uručio plaketu sa jednim dolarom koji simbolizuje novac koji je ta kompanija uplatila u budzet Srbije. Ljajić je zahvaljući na plaketi rekao da bi država Srbija trebalo JTI da uruči plaketu za doprinos privredi Srbije, odnosu prema zaposlenima i doprinosu lokalnoj zajednici u kojoj posluje. On je rekao da je privatizacija Duvanske industrije Senta jedan od primera uspešne privatizacije u Srbiji, jer značajnim izvozom doprinosi smanjenu spoljnotrgovinskog deficita Srbije. On je naveo da su investicije u duvansku industriju Srbije bile 1,2 milijarde evra i da ta industrija zapošljava 10.000 ljudi, uključujući i proizvođače duvana. Kako je rekao, ukupan izvoz duvanske industrije bio je 255 miliona evra u prošloj godini, a u razmeni sa inostranstvom ostvarila je suficit od 65 miliona evra. Ljajić je rekao da Vlada Srbije dosta čini u borbi protiv nelegalne trgovine duvanom i da zbog sive ekonomije državna kasa godišnje ima štetu od 300 miliona evra. Kao jedina strana kompanija koja otkupljuje domaći duvan JTI je najveći proizvođač duvana u Srbiji, koji angažuje oko 1.000 zaposlenih u Beogradu i Senti, uključujući i uzgajivače duvana, članove njihovih porodica i sezonske radnike. JTI posluje u 120 zemalja i zapošljava oko 40.000 ljudi. Sedište kompanije je u Ženevi.