SRBIJA

DAČIĆ U ARILjU: REŠAVANjE IZBEGLIČKOG PITANjA MORALNA OBAVEZA SRBIJE I SVETA

BEOGRAD, 14. avgusta 2018. (Beta) - Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je 14. avgusta u Arilju, gde su uručeni ključevi za 15 stanova namenjenih izbegličkim porodicama iz BiH i Hrvatske, da rešavanje izbegličkog pitanja predstavlja najvažniju moralnu obavezu države i međunarodne zajednice, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Rešavanje izbegličkog pitanja predstavlja najvažniju moralnu obavezu države i međunarodne zajednice. "Naša je ocena, ali i ocena naših saradnika iz međunarodnih organizacija, da na ovom planu postižemo značajne rezultate, zbog čega je Regionalni stambeni program uspešna inicijativa i pozitivan primer za dugoročno rešavanje humanitarnih posledica prisilnog raseljenja", rekao je Dačić. Srpski ministar je dodao da Vlada Srbije ostaje snažno opredeljena i angažovana na sprovođenju Regionalnog stambenog programa, zahvaljujući kojem će biti obezbeđeno rešenje za ukupno 6.000 porodica u Srbiji, od kojih je, do danas, useljeno 2.102, dodaje se u saopštenju. Izgradnja stambenih jedinica na lokaciji u Arilju jedan je od delova ukupne realizacije Regionalnog stambenog programa, kao najvažnije regionalne inicijative za rešavanje dugoročnog raseljenja iz perioda 1991-1995. godine, rekao je Dačić. Uručenju ključeva prisustvovao je i komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić.

VUČIĆ UPUTIO PREDSEDNIKU ITALIJE SAUČEŠĆE

BEOGRAD, 14. avgusta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je 14. avgusta saučešće predsedniku Italije Serđu Matareli povodom tagedije u Djenovi gde se srušio most i poginule 22 osobe. "Duboko su me potresle slike sa mesta nesreće. I u ovim teškim trenucima, Srbija je uz Italiju, i uveravam Vas da u nama imate pouzdanog prijatelja, spremnog da pruži podršku i svu raspoloživu pomoć u otklanjanju posledica stravične nesreće", navodi se u pismu predsednika Vučića. Italijanske vlasti saopštile su da su 22 osobe poginule i osam je povređeno u padu dela vijadukta na autoputu A10 koji prolazi kroz Djenovu. Deo vijadukta Morandi preko reke Polčevere srušio je malo pre 12 časova. Srušeno je oko 200 metara vijadukta, a u trenutku nesreće na tom delu bilo je desetak automobila koji su se survali u provaliju od oko 80 metara. Lokalna policija je navela da je do urušenja došlo zbog jakog nevremena. Pozivajući se na očevice, ANSA je prenela da je jak grom udario u vijadukt.

PREMIJERKA SRBIJE UPUTILA SAUČEŠĆE PREMIJERU ITALIJE

BEOGRAD, 14. avgusta 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić uputila je 14. avgusta saučešće predsedniku Vlade Italije Djuzepeu Konteu zbog tragedije u Djenovi gde se srušio most i poginule 22 osobe. "Sa velikim žaljenjem primili smo vest o nesreći u kojoj je stradao veliki broj ljudi u Djenovi. Teško je naći reči utehe za porodice i prijatelje stradalih", navodi se u telegramu saučešća predsednice Vlade Srbije.

ODALOVIĆ: SAKUPILI SMO NESPORNE DOKAZE ZA ZLOČINE OVK

BEOGRAD, 14. avgusta 2018. (Beta) - Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Veljko Odalović izjavio je 14. avgusta da su na KiM počinjeni sistematski i organizovani zločini, a da je radna grupa za istraživanje zločina terorističke OVK na KiM prikupila brojne nesporne dokaze koje će dostaviti specijalnom tužilaštvu koje bi uskoro trebalo da podigne prve optužnice. Odalović je na skupu "Nekažnjeni zločini" u Beogradu, rekao da je radna grupa prikupila oko 3.500 dokumenata koja se odnose na zločine koji su počinjeni u dve zone odgovornosti OVK - Drenica i Dukađini i da se radi na dokazima za zločine u još tri zone odgovornosti. "Sve izvore smo po prvi put ujedinili i sakupili 3.500 dokumenata koji mogu apsolutno da budu deo procesa, koji imaju pravnu težinu, a ne budu osporovani i rušeni", kazao je Odalović. Prema njegovim rečima, do septembra trebalo bi da bude izabran novi specijalni tužilac za zločine OVK i da bi to moglo da ukazuje da će uskoro biti podignute prve optužnice po kojima će postupati Specijalni sud formiran 2015. godine. Odalović je ocenio da mnogi zločini nad Srbima i drugim nealbancima nisu rešeni, jer ih nisu dobili epilog pre Haškim sudom, ali i sudovima Euleksa i Unmika. Kritikovao je i Beograd navodeći da je bio "učesnik nekih događa koji ne mogu da služe na obraz i čast državi", a u prilog tome naveo je da se u srpskim zatvorima ne nalazi ni jedan osuđeni za ratne zločine, jer su oslobođeni ili pomilovani. Zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović bio je skeptičan kada je reč o početku rada Sepcijalnog suda za zločine OVK-a do kraja ove godine, ali je takođe ocenio da je Beograd odgovoran za nekažnjavanje zločina. "Možemo da se ljutimo na Hag i Prištinu, ali ja sam najviše ljut na Beograd", kazao je Vitorović. Upitan da prokomentariše oslobađajuću presudu Apelacionog suda u Beogradu 2013. godine pripadnicima takozvane Gnjilanske grupe koja je u prethodnom postupku bila osuđena za zločine na 116 godina zatvora, Vitorović je rekao da to nije bila sudska odluka. "Iz ne znam kog razloga, da li je u pitanju neznanje ili zla namera ili je dodvoravanje nekim institucijama, ali ovo nije sudska odluka", kazao je on i podsetio da je u tom postupku postojao svedok saradnik koji je govorio o zločinima koje je počinio, kao i da je svedočilo više žrtava. Vitorović je kazao da iako je Kasacioni sud utvrdio da je sukob na Kosovu trajao do kraja 1999, a da je Apelacioni sud cenio da je trajao do juna te godine i da je optužene za zločine u Gnjilanu oslobodio jer "nije bilo ratnog zločina, jer nije bilo oružanog sukoba". Ukazao je na čitav niz propusta Apelacionog suda i sadržaj oslobađajuće presude i dodao da je mogao da ih osudi i za neko drugo krvično delo, ako već nije za ratni zločin. "Borimo se koliko možemo, nadamo se da će ovaj sud uraditi, to je bio sistematski i organizovani zločin, to je neko naredio i mi očekujemo da taj neko ko je to naredio bude odgovoran, a ako ne bude odgovoran, ostaće zabeleženo u istoriji da je zločin počinjen", kazao je Vitorović. Predstavnica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Gordana Djikanović kazala je da je od 1998. do kraja 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije kidnapovano oko 3.500 Srba i drugih nealbanaca koji su mučeni i ubijani na najmonstruoznije načine. Ona je opisala mnoge zločine i ukazala da su oni nastavljeni posle dolaska međunarodnih snaga u 12.juna 1999. godine i da je tada nestalo još 835 osoba. Dodala je da je na KiM postojalo oko 100 logora i oko 140 kućnih zatvora. Predsednica Udruženja Nataša Šćepanović kazala je da su zločini vršeni svakodnevno, sistematski i da je njihov cilj bio etničko čišćenje. Sa njenim stavovom se složio i predstavnik Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović koji je ocenio da je počinjen genocid nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom. "I danas smatramo da je međunarodna zajednica odgovorna da otkrije zločince, da treba da se objavi celom svetu da su Srbi ubijani, mučeni, da je izvršen genocid", kazao je Popović i ocenio da je pred Srbijom duga i teška borba koja će se voditi pred Specjalnim sudom za zločine OVK. Na skupu je govorio i predsednik Srpske kordinacije Duško Čelić koji je naveo da je "dobar deo Srbije ćutao na počinjene zločine". "Ovakve konferencije treba da podignu svest javnosti, jer ćutanje je neka vrsta saučesništva u tim zločinima, treba podići nivo solidarnosti ne samo kod ljudi, već i kod institucija", kazao je Čelić. Skupu u Beogradu počeo je minutom ćutanja, a prisustvovali su članovi porodica čiji su članovi ubijeni ili se i dalje vode kao nestali u ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji.