SRBIJA

DAČIĆ: RAZGRANIČENjE SAMO IDEJA, KONKRETNIJE OD SEPTEMBRA

BEOGRAD, 13. avgusta 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kazao je 13. avgusta da je razgraničenje sa "Kosovom" samo ideja i najavio da će se o konkretnijim predlozima i o tome šta znači kompromisno rešenje razgovarati u septembru. "Od septembra bi trebalo da se razgovara o konkretnijim stvarima, o tome šta neko smatra kompromisom. Te ideje za koje se čulo, ne znači da će biti prihvaćene", kazao je Dačić novinarima u Beogradu, u spomen sobi "Kosmetske žrtve", na obeležavanju 15 godina od stradanja srpske dece na reci Bistrici kod Goraždevca. On je kazao da se pominju konkretniji razgovori u septembru jer tada počinje zasedanje Generalne skupštine UN, a EU se žuri zbog isteka njihovog mandata jer su sledeće godine evropski izbori. "Da li će se bilo šta desiti, daleko smo od toga, ali svako ko ima ideje treba da ih iznese", kazao je Dačić. On je podsetio da se do sada o pitanju "Kosova" govorilo kao o rešenom pitanju, a da je danas pozicija SAD u tom smislu promenila, što otvara mogućnost da se razgovara o temi na koji način mogu da se uvaže interesi obe strane. On je istakao da Albanci ne shvataju da se situacija promenila, jer misle da je sve isto i da Srbija samo treba da prizna nezavisnost "Kosova". Govoreći o pojmu razgraničenja, Dačić je kazao da će se tek razgovarati o konkretnoj teritoriji, jer se tek priča o tome da li je to kao ideja uopšte prihvatljivo. "Albanci pod kompromisom smatraju da uzmu i Preševo i Bujanovac. Ne znam šta bi rekli na te ideje da oni treba da ostanu u Srbiji", rekao je Dačić i dodao da se oko svih ideja treba raspravljati. Upitan šta će biti sa Srbima južno od Ibra, ukoliko dođe do razgraničenja, Dačić je kazao da prvo mora da se vidi da li je tema razgraničenja prihvatljiva, a da se tek nakon toga vidi da li može da se realizuje i na koji način. "Posle treba da se priča o ideji razgraničenja, a tek onda o tome koje su to teritorije, kako mogu da budu spojene", kazao je on i ocenio da je previše rano da se ulazi u konkretne razgovore. "Sigurno je da niko ne može da ima manje od onoga što trenutno imamo. Niko ne misli da podeli Srbe na severne i južne i onda kaže da nas ne interesuje šta će biti na jugu", rekao je ministar. Komentarišući izjavu Kadrija Veseljija o tome da će investirati u Kosovsku Mitrovicu i da je njegov plan "Nova Mitrovica" koja se "proteže" na obe strane reke Ibar, Dačić je rekao da "oni mogu da najavljuju šta hoće jer je sever na svoj način priča za sebe". "Kako će to da realizuju bez učešća Srba sa severa, sve je to fikcija. Srbi treba da budu čvrsti i da brane ono što je na severu jer je tamo lakše opstati bez prihvatanja nekog moranja onoga što traže centralne vlasti u Prištini", kazao je Dačić. On je dodao da Albanci ne žele da granica bude na Ibru i da sever ostane u Srbiji i istakao da im je to najveći problem, kao i da zato govore o tome da treba da se gradi na teritoriji koja je srpska.

DAČIĆ: SRBIJA ĆE DOSTAVITI SVU POTREBNU DOKUMENTACIJU ZA TUŽBE ZA NATO BOMBARDOVANjE

BEOGRAD, 13. avgusta 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je 13. avgusta da će Srbija dostaviti svu potrebnu dokumentaciju za prve tužbe zbog NATO bombardovanja. "Srbija će dati svu potrebnu dokumentaciju za takve vrste tužbe", rekao je Dačić novinarima u spomen sobi "Kosmetske žrtve" na obeležavanju 15 godina od ubistva srpske dece na reci Bistrici kod Goraždevca. On je dodao da je Udruženja građana "Osiromašeni uranijum" pokrenulo inicijativu da se tuže zemlje NATO-a i građani dobiju odštetu, i dodao da je Srbija pokušala ranije da tuži, ali da nije bilo uspešno, ali da je tužba građana nešto drugo. Dačić je rekao da su se vojnici iz Italije, koji su bili u mirovnim misijama na KiM, udružili i da su tužili svoju zemlju jer ih je poslala u sredine koje su bile gađane municijom sa osiromašenim uranijumom, zbog čega su oboleli. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova 12. avgusta je novinarima u Beogradu kazala da će Rusija, ukoliko to udruženje bude zatražilo pomoć oko tužbe protiv NATO-a zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom, razmotriti tu molbu. Zaharova je rekla da je to što Srbija treba da uradi i da će, ukoliko od Rusije bude tražena pomoć, to svakako razmotriti.