SRBIJA

ZAHAROVA I DAČIĆ: RUSIJA ĆE PODRŽATI DOGOVOR O KIM KOJI JE DOBAR ZA SRBIJU

BEOGRAD, 10. avgusta 2018. (Beta) - Moskva ostaje dosledna kada je reč o KiM, ali će podržati dogovor koji je dobar za Srbiju, izjavila je 10. avgusta u Beogradu portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem. "Problem Kosova jeste unutrašnje pitanje, ali je odavno i međunarodni problem. Razmatrali smo ga i u Savetu bezbednosti UN. Postoji Rezolucija 1244 (SB UN) koju niko nije ukinuo. Mi smo uvek isticali da ćemo poštovati one odluke koje će biti korisne za narod Srbije", rekla je ruska zvaničnica, dodajući da Beograd zna stav Moskve. Zaharova je rekla da Rusija ima dosledan stav od kojeg neće odstupati i da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava. Na pitanje hoće li Rusija imati problem sa promenom granica na Balkanu, povodom predloga o podeli KiM i razgraničenju, ona je rekla da je "to više pitanje za Srbiju i srpske državljane" i da Rusija ostaje dosledna svom stavu, koji, kako je istakla, nije "teorijski", već "praktičan i zasnovan na međunarodnom pravu". Kako je rekla Zaharova, ono što Rusija neće prihvatiti jeste "izvrtanje istorijskog sećanja" i laž da je "Kosovo", koje nije imalo referendum o odvajanju, jedinstveni primer u Evropi. Zaharova i Dačić su se saglasili da su Srbija i Rusija važni strateški partneri i da su te dve zemlje oduvek bile prijateljske. "Srbija i Rusija imaju posebne odnose i postoje emocije koje vežu te dve zemlje", izjavila je Zaharova. Zaharova je rekla da je "nedostajalo vremena" i da će nastaviti razgovor sa Dačićem jer "imaju o čemu da razgovaraju". Dačić je rekao, povodom dijaloga Beograda i Prištine, da je predlog o razgraničenju odraz želje za pronalaženje kompromisnog rešenja za KiM i da ga ne treba tumačiti kao slabost, nazivajući licemerima one koji se protive promeni granica. "Kako ih nije sramota da govore da nema promene granica, oni koji su nas bombardovali da bi srušili naše granice? Kako vas nije sramota, licemeri? To važi i za Makedoniju koja je priznala nezavisnost Kosova i kaže da sad nema promene granica", rekao je Dačić na konferenciji za novinare posle sastanka s portparolkom ruskog ministarstva spoljnih poslova. "Pandorina kutija je otvorena", rekao je Dačić, poručivši onima "koji misle da je (Srbija) slaba, da se ne igraju sa živcima Srbije". Povodom spekulacija o pripajanju tri opštine s juga Srbije "Kosovu", Dačić je dodao: "Zar je to kompromisno rešenje, nemojmo izigravati budale!" On je kazao da je za Rusiju prihvatljivo sve što je prihvatljivo za Srbiju i dodao da Srbija ne radi Moskvi iza leđa. Dačić je rekao i da "Veliku Britaniju više ne može da spominje jer nju ne zanima koji je srpski stav". "To ćemo imati u vidu kada njima bude trebalo nešto", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije. Dačić je izrazio zahvalnost Zaharovoj na podršci koju Rusija pruža Srbiji, koje su, kako je rekao, dve "sestrinske države". "Rusija je uvek tu kada Srbiji treba pomoć i podrška na međunarodnom planu. Mi nikada nećemo ugroziti prijateljske odnose s Rusijom", rekao je Dačić, podsetivši da se do kraja godine očekuje poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji. Posle sastanka u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Dačić i Zaharova su otišči u Guču, gde joj je uručena plaketa počasnog gosta Sabora.

VULIN: SRBIJA NIKADA NEĆE UČESTVOVATI U ANTIRUSKOJ HISTERIJI

BEOGRAD/KUBINKA, 11. avgusta 2018. (Beta) - Rusija podržava Srbiju u rešavanju kosovskog problema, a Srbija nikada neće podleći antiruskoj histeriji i uvesti sankcije Rusiji, saopšteno je 11. avgusta posle sastanka ministara odbrane Srbije i Rusije, Aleksandra Vulina i Sergeja Šojgua. Šojgu i Vulin su se sastali na vojnom poligonu Alabino nadomak Moskve po završetku Međunarodnih vojnih igara, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije. "Još jednom smo dobili podršku Ruske Federacije kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema, da je Srbija ta koja može i treba da donese odluku, a da će Ruska Federacija uvek biti uz Srbiju. Rusija veoma poštuje politiku našeg predsednika i poštuje politiku Srbije kada je u pitanju očuvanje Kosova i Metohije, kada je u pitanju očuvanje interesa Srbije i srpskog naroda", rekao je Vulin, navedeno je u saopštenju. Ministri su se saglasili da će Srbija i Rusija nastaviti da unapređuju vojno-tehničku saradnju. "Srbija nikada neće učestvovati u antiruskoj histeriji i nikada neće razmatrati uvođenje bilo kakvih sankcija Ruskoj Federaciji, niti će biti tamo gde se o Rusiji loše govori ili gde se Rusija napada", rekao je Vulin svom ruskom kolegi. Šojgu je saradnju Rusije i Srbije ocenio kao veoma uspešnu naročito u delu vojno-tehničke saradnje, što je za Rusiju, kako je navedeno, i najbitnije, i najavio i unapređenje saradnje na poljima vojno-tehničke, vojne saradnje kao i saradnje koja se tiče zajedničkih vežbi i obuka, piše u saopštenju. Potvrdio je da u narednom periodu Srbija može očekivati da će se nastaviti realizacija dogovorenog - nabavka novih helikoptera MI-17 i borbenih helikoptera MI-35. Vulin je dodao da su Rusija i Srbija "bile prijateljske u najtežim vremenima" u da će nastaviti da budu prijateljske "i u najboljim vremenima", navodi Tass.

DjURIĆ: SPORAZUM JE MILjAMA DALEKO, ALI AKO DO NjEGA DODjE SRBI ĆE IMATI VIŠE

BEOGRAD, 10. avgusta 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovu i Metohiju Marko Djurić izjavio je 10. avgusta da su Beograd i Priština miljama daleko od sporazuma, ali da će Srbi, ako do sporazuma dođe, imati više. "Ne dajte da vas iko laže da ćemo sprazumom, od kojeg smo miljama daleko, imati manje od onoga što imate. Srbija takvim sporazumom, a mnogo su veće šanse da neće doći, ali ako dođe, Srbi na Kosovu i Metohiji time mogu da imaju samo više", rekao je Djurić na konferenciji za novinare u Beogradu. On je dodao da bi Srbija takvim sporazumu imala više teritorija, prava, imovinu, insitucijalne moći i finansijske pomoći. Djurić je rekao da ako do rešenja dođe, to mora da bude rešenje koje će rešiti pitanje srpske imovine, položaja srpske crkve, više prava, "inače rešenja neće biti", ali da u ovom trenutku Srbiji niko ništa ne nudi. "Isto važi za Gazivode, Valač i Trepču... Ali nemojmo da se lažemo da imamo nešto, što nemamo decenijama", rekao je Djurić, koji je pokazao mapu Kosova i Metohije, pokazujući delove KiM u kojima ne žive Srbi i dodajući da je u celoj Metohiji ostalo manje od 3.000 Srba. On je dodao i da će se kada na "stolu" bude bilo nekog rešenja, o tome javno razgovarati. "Ja se stalno pitam šta ćemo ako ga ne bude? Kakva će biti budućnost ovih ljudi ovde ako ga ne bude? Hoćemo li doveka da spavamo sa jednim otvorenim okom? Zato ćemo nastaviti da se borimo i izaći da vam odgovorimo konkretnije, kada budemo imali nešto što je iole prihvatljivo", rekao je Djurić. On je dodao da će do odogovora teško doći i da je vrlo moguće da ga neće ni biti. "To je jako loša vest za našu zemlju", rekao je Djurić. Djurić je rekao da je dugo od javnosti skrivano da je veći deo Kopaonika na teritoriji Kosova i Metohije i da na 150 metara od Pančićevog vrha patrolira KFOR.

VERAN MATIĆ IMENOVAN ZA IZASLANIKA PREDSEDNIKA SRBIJE ZA REŠAVANjA PITANjA NESTALIH SA HRVATSKOM

BEOGRAD, 10. avgusta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao je 10. avgusta Verana Matića za svog specijalnog izaslanika za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, saopšteno je iz kabineta srpskog predsednika. Kao specijalni izaslanik predsednika Srbije, Matić će sarađivati s posebnim savetnikom hrvatske predsednice za pitanja nestalih, gradonačelnikom Osijeka Ivicom Vrkićem. Vučić je nedavno na sastanku s Vrkićem rekao da je rešavanje pitanja nestalih najvažnije civilizacijsko i humanitarno pitanje za Srbe i Hrvate i da državni organi Srbije čine sve radi pronalaženja nestalih i rasvetljavanja njihovih sudbina. U saopštenju se podseća da u Deklaraciji o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske koju su 20. juna 2016. godine u Subotici potpisali srpski predsednik Aleksandar Vučić, tada kao predsednik Vlade, i hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović, rečeno je da su obe države saglasne da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih lica.