SRBIJA

BRNABIĆ SA PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE "RIO TINTO" RAZGOVARALA O PROJEKTU "JADAR"

BEOGRAD, 2. avgusta 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić 2. avgusta je sa predstavnicima multinacionalne rudarsko-metalske grupacije "Rio Tinto" razgovarala o projektu "Jadar" koji obuhvata istraživanje i razvoj ležišta litijuma u okolini Loznice, saopštila je Vlada Srbije. Brnabić i izvršni direktor proizvodne grupe "Rio Tinto" za energiju i minerale Bold Batar i izvršni direktor za razvoj i inovacije Stiven Mekintoš su ocenili da je projekat "Jadar" izuzetno važan i za tu kompaniju i za Srbiju, jer se očekuje da će nalazište u okolini Loznice omogućiti iskorišćenje jadarita u proizvodnji litijuma i borata. Vlada je, kako je podsetila premijerka, napravila međuresornu radnu grupu koja radi sa investitorom na svim aspektima razvoja tog projekta kako bi obezbedili da lokalna ekonomija ima maksimalnu korist od te važne investicije i da ga ima u svakoj fazi implementacije projekta. "Posebno je važno to što su na projektu pored svetskih angažovani i domaći stručnjaci", naglasila je Brnabić. Predstavnici "Rio Tinta" istakli su da Srbiju vide kao atraktivnu investicionu destinaciju i izrazili zahvalnost na dosadašnjoj podršci Vlade Srbije i lokalne samouprave, navodi se u saopštenju. Vlada Srbije i kompanija "Rio Tinto" potpisale su u julu 2017. Memorandum o razumevanju, nakon čega je formirana zajednička Radna grupa koja se bavi implementacijom projekta "Jadar". "Rio Tinto" je do sada uložio više od 100 miliona dolara u projekat "Jadar", a planirano je da proizvodnja počne 2023/2024. godine. Kompanija posluje u Srbiji od 2001. u vidu lokalno registrovane podružnice "Rio Sava Exploration", koja radi na razvoju projekta "Jadar". Kompanija je osnovala i odvojeno pravno lice za sprovođenje geoloških istraživanja u Srbiji i regionu, "Rio Tinto Explorations Dunav". Litijum ima široku mogućnost primene u izradi raznih proizvoda, od kojih se izdvajaju baterije za hibridna i vozila na električni pogon.

DjURIĆ OČEKUJE REAKCIJU MEDjUNARODNE ZAJEDNICE ZBOG IZJAVE ALBANSKOG MINISTRA O GRANICI S "KOSOVOM"

BEOGRAD, 2. avgusta 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je 2. avgusta u Beogradu da očekuje reakciju međunarodne zajednice zbog izjave albanskog ministra za dijasporu Pandelija Majka da 1. januara 2019. granica između Albanije i "Kosova" više neće više postojati. Djurić je rekao da je takva izjava albanskog ministra neodgovorna i da samo služi da dodatno pogorša odnose u regionu koji su ionako krhki. "Enver Hodza je mrtav. Od 'Velike Albanije' nema i neće biti ništa", istakao je Djurić i dodao da granica ne postoji između "Kosova" i Albanije, već Albanije i Srbije u dužini od 111 kilometara. On je negodovao zbog toga što međunarodna zajednica ne reaguje na "huškačke" i "preteće" poruke koje svakoga dana dolaze od različitih albanskih predstavnika. "Očekujem i zahtevam reakciiu međunarodne zajednice. Zamislite da je neko od srpskih predstavnika rekao da će biti ukinuta granica ne prema nekoj od zemalja susednih nego administrativni prelaz. Ne znam kako neko zamišlja da ukida granicu", rekao je Djurić. On je naveo i da izjava albanskog ministra još jednom pokazuje koliko su neozbiljni navodi nekih da ne treba ništa da se rešava po pitanju Kosova i Metohije i da konflikt ostane zamrznut. "Lažu narod da sve može da ostane po starom, šta treba da se čeka da Albanci ispune jednog dana neku od svojih pretnji", dodao je Djurić.
Ministar bez portfelja Nenad Popović izjavio je 2. avgusta da Srbija mora odmah i snažno da zahteva od Vlade Albanije da, kako je naveo, ukine odluku koja dozvoljava brisanje granice između Albanije i "Kosova". "Srbija mora odmah i snažno da zahteva od Vlade Albanije ukidanje odluke koja dozvoljava brisanje granice između te države i naše južne pokrajine Kosova", naveo je Popović i dodao da, ako Albanija ne opozove tu odluku, Srbija treba da povuče svog ambasadora iz Tirane i preispita buduće diplomatske odnose sa Albanijom.

DjURIĆ: HTELI BRITANCI TO ILI NE O KIM ĆE SE U UN RASPRAVLjATI

BEOGRAD, 2. avgusta 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je 2. avgusta da je veoma važno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija razgovarati o KiM i da će se u budućnosti u UN o tome sigurno raspravljati. Djurić je u Beogradu povodom odluke Velike Britanije, koja predsedava Savetu bezbednosti, da se u avgusto o KiM ne raspravlja, naveo da je na delu diplomatska mobilizacija onih koji podržavaju nezavisnost "Kosova". "Napadi na (predsednika Srbije Aleksandar) Vučića svoj isključivi uzrok imaju u njegovom nastojanju da reši problem na Kosovu i Metohiji i on i Srbija nailaze na protivljenje onih kojima odgovara jačanje albanske pozicije kroz nerešavanje problema i vidimo jednu diplomatsku mobilizaciju onih koji su 2008. godine i pre toga podržavali jednostranu nezavisnost Kosova", rekao je Djurić. On je kazao da se vidi i puno nedoslednosti jer se ne može govoriti da je neophodno da se intezivira dijalog u Briselu, a s druge strane tražiti da se u UN o temi Kim ne razgovara. "Svako ko poznaje situaciju na Kosovu i Metohiji zna koliko je važno da se na najvišem forumu UN razgovra o sudbini našeg naroda i o tome će se sigurno, hteli to Britanci ili ne u budućnosti raspravljati", istakao je Djurić. Redovna rasprava o radu Misije UN na KiM nije na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN u avgustu, tokom predsedavanja Velike Britanije. Savet bezbednosti do sada je svaka tri meseca razmatrao izveštaj o radu Misije UN na Kosovu (Unmik). Poslednja takva sednica održana je 14. maja. Velika Britanija i druge zapadne zemlje zalažu se za promenu formata i dinamike sednica o KiM, kao i za smanjenje budzeta Unmika, tvrdeći da situacija na KiM ne predstavlja stvarnu pretnju po međunarodni mir i bezbednost. Savet bezbednosti UN je od 10. juna 1999, kada je usvojena rezolucija 1244, redovno razmatrao izveštaje generalnog sekretara UN o stanju na KiM.

DRECUN: POTEZ BRITANIJE DA NE STAVI KIM NA DNEVNI RED SB UN NEODGOVORAN

BEOGRAD, 2. avgusta 2018. (Beta) - Potez Velike Britanije da ne stavi na dnevni red Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravu o KiM je neodgovoran i krši povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo, izjavio je 2. avgusta predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun. "To je pokušaj da se završi ono što oni žele, a to je da se UN potpuno povuku sa Kosova", rekao je Drecun za "N1". On je naveo da takvo ponašanje Velike Britanije suprotno onome što se moglo čuti od američkih i francuskih zvaničnika u poslednje vreme, a to je da su njihove zemlje spremne da podrže kompromisno rešenje. Drecun je ocenio da je to udarac na postizanje kompromisnog rešenja i pokušaj da se ojača pozicija Prištine. On je kazao da pokušava da se"sakrije realno stanje stvari na Kosovu i Metohiju, koje je izuzetno loše, diskriminišuće prema srpskom narodu i ostalim nealbanskim zajednicama i da se sakrije da je Kosovo "zapravo ne neka tvorevina koja napreduje već propali eksperiment upravo te Velike Britanije i još nekih zapadnih zemalja". Analitičari ocenjuju da neće biti velikih posledica po Srbiju i da to znači da Zapad i Velika Britanija očekuju skoro rešavanje kosovskog pitanja.

AMBASADORKA PIRS POZVALA BEOGRAD I PRIŠTINU DA SE USREDSREDE NA NORMALIZACIJU ODNOSA

NjUJORK/BEOGRAD, 2. avgusta 2018. (Beta) - Ambasadorka Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama Karen Pirs pozvala je Prištinu i Beograd da se ne bave previše pitanjem taktike u Savetu bezbednosti UN, već da uz pomoć EU ulože sve napore u normalizaciju odnosa, jer je to jedini način da napreduju u evropskim integracijama. "Želim da podstaknem obe strane da se ne ne angažuju previše po pitanju taktike ovde (u Savetu bezbednosti UN), već da se okrenu višim ciljevima i da ulože sve napore sa visokom predstavnicom EU kako bi normalizovali odnose", rekla je Pirs na konferenciji za novinare 1. avgusta, posle prve sednice Saveta bezbednosti UN pod predsedavanjem Britanije. Na pitanje novinara o izostavljanju rasprave o redovnom izveštaju o radu Unmika iz dnevnog reda Saveta bezbednosti UN za avgust, Pirs je rekla da Savet bezbednosti treba da se fokusira na najhitnija pitanja međunarodnog mira i bezbednosti, a da pitanje KiM, iako je i dalje veoma važno evropsko regionalno pitanje, više nema intenzitet kao 1999, koji zahteva redovne sastanke u SB UN. "Razgovaramo sa srpskom i ruskom stranom o malo usmerenijim sastancima, još nismo došli do zaključka, ali nastavićemo da razgovaramo, to je naš cilj... da pokušamo da postignemo razuman zaključak prihvatljiv za sve i onda se možemo vratiti u SB UN", dodala je. Britanska ambasadorka je naglasila da je najvažnije da Srbija i "Kosovo", zajedno sa EU koja im pomaže, ostvare napredak u normalizaciji odnosa jer će samo normalizacijom odnosa moći da ostvare napredak u integraciji u EU što je od "vitalnog značaja za oba naroda i obe privrede". Generalni sekretar UN Antonio Gutereš dostavio je članicama izveštaj o KiM za period od 16. aprila do 15. jula, a rasprava o tom izveštaju, prema programu objavljenom 1. avgusta, neće biti održana tokom ovog meseca. Velika Britanija i druge zapadne zemlje od ranije se zalažu za promenu formata i dinamike sednica o KiM, kao i za smanjenje budzeta Unmika, tvrdeći da situacija na KiM ne predstavlja stvarnu pretnju po međunarodne mir i bezbednost. Beograd smatra da pitanje KiM nije rešeno i da situacija na terenu ukazuje na neophodnost daljeg prisustva i angažman Unmika u nesmanjenom obimu i nepromenjenom mandatu.