SRBIJA

DAČIĆ U SAUČEŠĆU PORODICI STOLTENBERG: TORVALD STOLTENBERG BIO JE ISKUSAN I MUDAR POLITIČAR

BEOGRAD, 14. jula 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić uputio je 14. jula generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu i porodici Stoltenberg saučešće povodom smrti Torvalda Stoltenberga. Dačić je naveo da iskreno žali zbog smrti Torvalda Stoltenberga, koji je počasni građanin Beograda, i nazvao ga iskusnim i mudrim političarem i diplomatom. "Vaš otac, kao ministar spoljnih poslova, a potom i kao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za nekadašnju Jugoslaviju, u najtežim vremenima za ljude ovih prostora, nikada nije izgubio toplinu i brigu za život običnog čoveka. Budite sigurni da njegova posvećenost i humanost neće biti zaboravljeni", naveo je Dačić. Stoltenberg je preminuo 13. jula, u 87. godini. Rođen je 1931. godine u Oslu. U nekoliko navrata bio je ministar spoljnih poslova i odbrane te države, a tokom rata u Bosni i Hercegovini obavljao je funkciju izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Pre tri godine proglašen je za počasnog građanina Beograda. Diplomatsku karijeru počeo je u San Francisku 1958. godine, a potom je premešten u Ambasadu Norveške u Beogradu.

VUČIĆ IZJAVIO SAUČEŠĆE PORODICI STOLTENBERG: TORVALD STOLTENBERG BIO JE VELIKI ČOVEK I HUMANISTA

BEOGRAD, 13. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je 13. jula pismo saučešća generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu i njegovoj porodici povodom smrti Torvalda Stoltenberga. Vučić je u telegramu naveo da ga je vest "duboko potresla", a Torvalda Stoltenberga nazvao velikim čovekom i humanistom. Predsednik je naveo i da je Stoltenberg kao prijatelj Srbije nebrojeno puta pokazao da je zaslužio povelju počasnog građanina Beograda "u kojem je ostavio neizbrisiv trag". "Bez obzira na položaj koji je imao, uvek je bio posvećen principima demokratije i pravičnosti, koji su ga neumorno vodili ka ciljevima koje je sebi postavio. Jedini predsednik norveškog Crvenog krsta u tri navrata, što predstavlja veliko priznanje za njegov u svetu poznat humanitarni rad, nedostajaće mnogima čiji su životi poprimili dugačiji i bolji tok zahvaljujući njegovim naporima", navodi se u pismu predsednika Vučića. Vučić je naveo i da će u "najlepšem sećanju" čuvati razgovor koji je sa Stoltenbergom vodio u "prijatnoj atmosferi njegovog doma u Oslu", ne samo kao političar, "nego i kao čovek koji je uvek spreman da sluša i nauči nešto novo od mudrog i iskusnog učitelja".

VUČIĆ: KOMEMORACIJA NA GODIŠNjICU OLUJE 4. AVGUSTA U BAČKOJ PALANCI

BEOGRAD, 15. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. jula da će Srbija i Republika Srpska ove godine, 4. avgusta u Bačkoj Palanci obeležiti godišnjicu operacije "Oluja" i progona Srba iz Hrvatske. "Svake godine biramo drugo mesto. Uvek su to mesta koja su raširenih ruku, uz veliko gostoprimstvo i tugu, dočekale srpski narod koji je proteran sa svojih ognjišta", rekao je Vučić na konferenciji za novinare sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Predsednik Republike Srpske rekao je da će oni nastaviti da sa Srbijom obeležavaju sve važne datume. "Mi to doživljavamo kao pitanje našeg integriteta", rekao je Dodik. Prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" proterano je 250.000 krajiških Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 vode se kao nestali. Ta akcija počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, tj. na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju. Akcija "Oluja" je najveće i jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ u sukobima devedesetih godina prošlog veka.

VUČIĆ RAZGOVARAO S FRANCUSKIM AMBASADOROM UOČI POSETE PARIZU

BEOGRAD, 14. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 14. jula u Beogradu s francuskim ambasadorom Frederikom Mondolinijem o bilateralnim odnosima uoči posete Parizu, predviđene za utorak, 17. jul, saopštio je Vučićev kabinet.
Mondolini je rekao da je Vučićeva poseta "veoma važna za odnose dve zemlje" i dodao da Francuska snažno podržava ekonomske reforme, zalaganje za regionalnu stabilnost i strateške odluke Srbije na evropskom putu. Vučić je ambasadoru predao čestitku upućenu predsedniku Emanuelu Makronu povodom državnog praznika u Francuskoj. "Primite moje iskrene čestitke povodom Nacionalnog praznika, uz najbolje želje za dalji napredak Francuske i blagostanje svih njenih građana. Ovaj dan još jednom podseća na to da su sloboda, jednakost i bratstvo, na kojima počiva francusko društvo, trajne vrednosti i univerzalni uzori", navodi se u pismu. Vučić je izrazio uverenje da "Srbija i Francuska, uz međusobno uvažavanje i u skladu sa proklamovanim strateškim partnerstvom imaju sve mogućnosti da dostignu više nivoe političke i ekonomske saradnje", navodi se u saopštenju kabineta predsednika Srbije. Zahvalio je na podršci Francuske Srbiji na evropskom putu, navodeći da je u interesu napretka Srbije i njene evropske budućnosti da se "Unija beskompromisno suoči sa postojećim izazovima i uspešno ih prevaziđe". "Uvek možete da računate na Srbiju kao pouzdanog partnera u održavanju mira i stabilnosti i jačanju demokratije na Zapadnom Balkanu", dodaje se u poruci Makronu. Predsednik Srbije je predstojeću posetu Francuskoj najavio krajem maja kada je u Parizu učestvovao na godišnjem sastanku Evropskog saveta za međunarodne odnose posvećenom Zapadnom Balkanu, a sa Makronom je razgovarao u decembru 2017. tokom samita o klimi u Parizu. Kako je ranije rečeno agenciji "Beta" u Vučićevom kabinetu, dvojica predsednika će razgovarati o bilateralnim odnosima - ekonomskoj saradnji i pokrenutim i planiranim zajedničkim projektima u Srbiji, regionalnoj situaciji sa akcentom na dijalog Beograda i Prištine. Razgovaraće se i o evropskim integracijama Srbije i Makronovom viđenju aktuelne situacije u EU, kao i njegovim idejama za reformu EU i globalnim pitanjima s obzirom na ulogu Francuske u međunarodnoj politici. Dan posle Pariza, u Briselu je zakazana nova runda dijaloga predsednikâ Srbije i "Kosova", Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, uz posredovaje visoke predstavnice EU Federike Mogerini.

MONDOLONI: AKO MAKRON USPE U REFORMI EU DO 2022, OSTVARIVO DA SRBIJA POSTANE ČLANICA 2025. GODINE

BEOGRAD, 13. jula 2018. (Beta) - Ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni izjavio je da izjava predsednika Francuske Emanuela Makrona da EU treba proširiti tek posle unutrašnjih reformi ne treba da obeshrabruje Srbiju i da Francuska želi Srbiju u EU. "Ponavljamo, to treba da bude izbor srpskog naroda i Vlade", naveo je ambasador za izdanje "Politike" od 14. jula i dodao da je Makronov cilj da se EU reformiše do 2022. godine i da, ako u tome uspe, "ideja o 2025. kao godini mogućeg pridruživanja Srbije EU je ostvariva". On je kazao da Makron ni u jednom trenutku nije izjavio da Srbiju treba kazniti zbog zalaganja da zemlje koje su priznale nezavisnost "Kosova" to priznanje povuku. "Hteo bih da mi neko pokaže trenutak kada je predsednik Makron zaista rekao da treba kazniti Srbiju zbog njenih aktivnosti. Ni u jednom trenutku tako nešto nije izjavio. Nećemo kažnjavati Srbiju, ona je naš prvi partner u ovom regionu, koji može da bude komplikovan i smatramo je faktorom stabilnosti", rekao je Mondoloni i dodao da je odluka o priznavanju neke zemlje suverena odluka države koja to čini. On je dodao da su za Francusku prioriteti u saradnji sa Srbijom borba protiv terorizma, radikalnog islamizma, odgovorno ponašanje u migrantskim tokovima i borba protiv trgovine oružjem.

MINISTRI KULTURE SRBIJE I GRČKE O PREDSTAVI "PLUTO": ODLIČAN VID MEDjUNARODNE SARADNjE

BEOGRAD, 14. jula 2018. (Beta) - Ministri kulture Srbije i Grčke, Vladan Vukosavljević i Lidija Konjordu i ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević prisustvovovali su premijeri Aristofanove komedije "Pluto" na sceni pozorišta Epidaurus na Peloponezu, ocenjući da je to odličan primer međunarodne saradnje. Predstava "Pluto", u režiji Nikite Milivojevića, rađena je u koprodukciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Nacionalnog teatra Grčke sa ciljem da se afirmiše međunarodna saradnja i podstaknu ustanove kulture iz Srbije da razvijaju partnerske odnose sa kolegama iz inostranstva. Kako je saopštilo Ministarstvo kulture, Vukosavljević je nakon premijere koja je održana 13. jula u Grčkoj, kazao da je uspostavljanje takvog vida aranžmana između dve nacionalne ustanove dokaz veoma plodotvornih i uspešnih veza. "Ovakva vrsta saradnje može poslužiti kao model za povezivanje sa pozorištima i iz drugih zemalja", rekao je ministar. Vukosavljević je sa svojom grčkom koleginicom razgovarao o mogućnostima unapređenja saradnje Srbije i Grčke u oblasti savremenog stvaralaštva i zaštite kulturnog nasleđa. Saglasili su se da je potrebno intenzivirati veze između Narodnog muzeja u Beogradu sa nacionalnim muzejima u Grčkoj i konstatovali da bi gostovanje izložbi iz Muzeja Akropolja i solunskog muzeja u Narodnom muzeju u Beogradu bio jedan o važnih koraka u ovoj saradnji. Rekli su da posebnu pažnju treba posvetiti saradnji eksperata iz oblasti kulturnog nasleđa, ističući grčko iskustvo u upravljanju arheloškim lokalitetetima koji se smatraju svetskim primerima dobre prakse. Segment razgovora bio je posvećen i intenziviranju saradnje u oblasti prevodilaštva i izdavaštva, sa posebnim osvrtom na učešće na sajmovima knjiga u Beogradu i Solunu.

AMBASADORKA AUSTRALIJE DžULIJA FINI PREDLOŽENA ZA POČASNU GRADjANKU BEOGRADA

BEOGRAD, 13. jula 2018. (Beta) - Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predložio je 13. jula da ambasadorka Australije Džulija Fini postane počasna građanka Beograda, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Vesić je u Skupštini grada, na svečanosti povodom završetka mandata Džulije Fini u Srbiji, rekao da je uradila mnogo na promociji kulture Srbije i da je pomogla da Srbija shvati šta ima što nije pokazala svetu. "Da nije bilo Džulije ,mnogi od nas ne bi znali šta se vekovima proizvodi u Srbiji", rekao je Vesić. Dodao je da je Fini pokazala "da joj je stalo do ovog naroda i zemlje mnogo više nego što je to obaveza ambasadora i to je bilo iz srca". "To smo prepoznali i predložiću da postane počasni građanin Beograda", rekao je Vesić. U saopštenju NALED-a se navodi da je tokom pet godina provedenih u Srbiji Fini bila jedna od najvećih promoterki kulturnog nasleđa, očuvanja tradicionalnih zanatskih tehnika i ekonomskog osnaživanja žena u ruralnim krajevima. "Saradnja sa Etno mrežom je bila veliko iskustvo i nagrada jer sam lično posvećena osnaživanju žena, a to je i prioritet moje vlade. Ne radimo to zato što je ispravno iz perspektive ljudskih prava, već je ekonomski pametno", rekla je Fini na svečanosti. Dodala je da napušta Srbiju "sa puno fantastičnih uspomena i da će sa sobom poneti deo Srbije, ali da će i ostaviti deo sebe". Fini će u Australiju poneti zbirku pirotskih i staparskih ćilima i drugih autentičnih domaćih rukotvorina, kao i orden Etno mreže za doprinos očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i promociji tradicije.