SRBIJA

DELEGACIJA SKUPŠTINE SRBIJE NA GODIŠNjEM ZASEDANjU PS OEBS

BEOGRAD, 11. jula 2018. (Beta) - Šef delegacije Skupštine Srbije Stefana Miladinović ukazala je u generalnoj debati plenarnog zasedanja Parlamentarne skupštine OEBS na problem trgovine ljudima, posebno u vremenima masovnih migracija, saopštila je skupštinska služba informisanja. Ona je govorila i o Rezoluciji specijalnog predstavnika PS OEBS za pitanje trgovine ljudima Kristofera Smita (SAD), u kojoj se kao pozitivan primer saradnje državnih institucija i civilnog sektora pohvaljuje i Srbija. Na 27. godišnjem zasedanju Parlamentarne skupštine OEBS u Berlinu, među 300 parlamentaraca učestvuje i delegacija Skupštine Srbije, koju čine Stefan Miladinović, Dušica Stojković i Vesna Marković. Članovi delegacije Skupštine Srbije učestovali su i na sastanku "Grupe za podršku Putu svile", neformalne grupe zemalja članica PS OEBS koja okuplja 23 zemlje. Godišnje zasedanje Parlamentarne skupštine OEBS na temu "Sprovođenje obaveze OEBS: uloga parlamenta" biće završeno 11. jula usvajanjem Berlinske deklaracije.

SEM FABRICI OBIŠAO REGIONALNI CENTAR PREMA BUGARSKOJ NA PRELAZU GRADINA

BEOGRAD, 11. jula 2018. (Beta) - Načelnik Uprave granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Milenko Božović i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici posetili su 11. jula Regionalni centar granične policije prema Bugarskoj, kod prelaza Gradina, gde je prezentovana oprema koju je EU donirala graničnoj policiji. Prema rečima Fabricija, EU finansira taj projekat sa tri miliona evra, od čega je dva miliona evra namenjeno podizanju kapaciteta granične policije saradnjom sa policajcima koji su upućeni iz zemalja Evropske unije, dok je milion evra namenjeno nabavci najsavremenije opreme koja će graničnoj policiji omogućiti bolji i kvalitetniji rad. Načelnik Božović je rekao da je zahvaljujući pomoći ambasadora Fabricija ojačan kapacitet granične policije u borbi protiv iregularnih migracija. "Kroz ovaj projekat smo nabavili novu opremu čime smo značajno poboljšali kapacitete granične kontrole, nadzora državne granice i stvorili bolje uslove za rad policijskih službenika granične policije", izjavio je Božović, a saoptio MUP. On je rekao da je u prethodnom periodu na zaštiti granice Srbije prema Bugarskoj zajedno sa graničnom policijom iz Srbije učestvovalo i 50 policijskih službenika granične policije zemalja Evropske unije. Ambasador Fabrici je rekao da su suzbijanje i borba protiv iregularnih migracija prioritet u Evropskoj uniji. "Ovaj projekat je deo napora Evropske unije da pomogne Srbiji da bude efikasnija u suzbijanju iregularnih migracija. Vrlo smo zadovoljni postignutim rezultatima", istakao je Fabrici. Božović i Fabrici, koji su održali sastanak u Regionalnom centru, razgovarali su o mogućnostima produžetka tog projekta. Prisutni su imali priliku da vide deo donirane opreme - pancire i šlemove, dvoglede, ručne termovizijske kamere, reflektore, uređaje za protivdiverzione preglede, čitače putnih isprava.

OMBUDSMANI SRBIJE I TURSKE: PLANIRAMO OSNIVANjE BALKANSKE MREŽE ZAŠTITNIKA GRADjANA

BEOGRAD, 11. jula 2018. (Beta) - Ombudsmani Srbije i Turske Zoran Pašalić i Šeref Malkoć najavili su 11. jula osnivanje mreže balkanskih zaštitnika građana, jer je zajednički cilj da Balkan postane područje mira, spokojstva i saradnje. Oni su na sastanku u Beogradu zaključili da su problemi građana Srbije i Turske istovetni, osim što postoji razlika u njihovom ekonomskom statusu. Pašalić je rekao da je u stalnoj komunikaciji sa ombudsmanima iz regiona i da pokušavaju da pronađu rešenje da se se "svaki građanin Balkana u svakoj zemlji oseća kao u svojoj kući". "Želimo da, ako bilo kog građanina zadesi neki problem, zna u koju instituciju će doći i koja će mu u najbržem mogućem roku pomoći. Možda vam to zvuči idealistički, ali radimo na tome", kazao je Pašalić. Ombudsman Turske Šeref Malkoć je, uporedivši rad službi u Srbiji i Turskoj, kazao da mu se u 2017. godini obratilo 17.000 građana, a od toga najviše zaposleni u državnom sektoru. "Od tih pritužbi, 30 odsto je bilo od zaposlenih u državnom sektoru, zatim pritužbe na sistem obrazovanja i rad lokalnih samouprava. Trudimo se da u roku od šest meseci odgovorimo na te pritužbe", rekao je Malkoć.

VODjI NATO: JAČANjE VEZA SA SRBIJOM KORISNO ZA OBE STRANE I REGION

BRISEL, 11. jula 2018. (Beta) - Jačanje veza NATO i Srbije je korisno za Atlantski savez, Srbiju i ceo region, poručili su vođi NATO 11. jula u zajedničkoj izjavi u Briselu i "pozdravili stalni napredak u izgradnji partnerstva NATO-Srbija i podržali politički dijalog i praktičnu saradnju u tom cilju". "Mi ponovo ističemo potrebu stalnog napretka u dijalogu Beograd-Priština, uz posredovanje Evropske unije, koji treba da vodi ka sveobuhvatnom sređivanju odnosa, uključujući oblik pravno obavezujućeg sporazuma", predočili su čelnici Atlantskog saveza. "Podstičemo obe strane", naglasili su oni, "da ubrzaju napore za normalizaciju odnosa i potpuno sprovođenje postignutih dogovora". U dokumentu zasedanja se naglašava da je "Zapadni Balkan područje od strategijskog značaja, kako je to pokazala i naša duga povest saradnje i operacija u tom regionu". "Potpuno smo posvećeni stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana", navode lideri Atlantskog saveza, dodajući da će u tom cilju tesno sarađivati s tamošnjim državama. Oni su rekli da su vrata NATO otvorena za sve države koje žele u članstvo, ako za to ispune uslove, što dokazuje i ulazak Crne Gore prošle godine i poziv Makedoniji da počne pregovore o članstvu, čim se sprovode u delo uslovi iz sporazuma Atina-Skoplje o imenu. Lideri Atlantskog saveza su istakli i da "potpuno podržavaju težnju Bosne i Hercegovine za članstvo", podvukavši da je NATO "predan teritorijalnoj celovitosti i suverenitetu stabilne i bezbedne Bosne i Hercegovine". Oni su "pozvali vođe te zemlje da delaju konstruktivno i pokažu političku volju na dobrobit svih građana Bosne i Hercegovine kroz nastavljanje političkih, privrednih i odbrambenih reformi". Takođe su izrazili očekivanja da će se oktobarski izbori u BiH održati po demokratskim standardima, a pozdravili su i napredak u registraciji nepokretne vojne imovine u zemlji. Vođi NATO su takođe primetili da odluke sudova u BiH "jasno govore da je sva bivša jugoslovenska vojna imovina u toj zemlji vlasništvo države Bosne i Hercegovine", a da "popis nepokretne vojne imovine u entitetu Republike Srpske mora neodložno da se nastavi".