SRBIJA

DAČIĆ: PRIORITET SRBIJE JE OPSTANAK SRPSKE ZAJEDNICE NA KIM

BEOGRAD, 10. jula 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 10. jula da je prioritet delovanja Srbije opstanak i poštovanje prava srpske zajednice i očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM. Dačić je na skupu "Srbi i Albanci – kojim putem dalje", rekao da se Beograd snažno zalaže za dijalog s Prištinom pošto pregovarački proces nema alternativu, ali da Srbija neće dozvoliti da je neko ponižava i ruši. On je rekao da ,za razliku od nekih zapadnih partnera, Srbija ne gleda na pitanje KiM kao na rešenu stvar, već da se samo dijalogom može doći do rešenja. "Prioritet delovanja Srbije predstavlja opstanak i poštovanje prava srpske zajednice, njen ekonomski razvoj, očuvanje kulturne baštine i imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić. On je naveo da, kad je reč o razgovorima u Briselu, Srbija ima "dovoljno političkog senzibiliteta da oseti momenat rešavanja pitanja Kosova i Metohije i da svu svoju energiju i snagu uloži u pravcu postizanja kompromisa, kako se ne bi propustila istorijska prilika za dogovor sa albanskom zajednicom". Šef srpske diplomatije je rekao da dosadašnji rezultati dijaloga u Briselu nisu zadovoljavajući, pošto posle pet godina pored povremenih pomaka nije bilo korenite promene i suštinskog napretka, dok se stalno suočava s izazovima kako ispuniti dogovoreno. "Politika predstavnika albanske zajednice na Kosovu i Metohiji deluje poprilično rezistentna na uticaje sa strane, kojih ni nema u dovoljnoj meri. Uporište nalazi u prećutnoj, a ponekad i otvorenoj podršci određenih sila. Odsustvo iskrene želje za postizanjem kompromisa i trajnog rešenja relativizuju uložene napore naše strane, a breme odgovornosti podjednako će deliti i međunarodna zajednica, nekad činjenjem, a nekad nečinjenjem", rekao je Dačić. On je dodao da je diplomatska aktivnost Srbije koja, kako je naveo "dovodi do toga da sve veći broj zemalja povlači priznanje tzv. Kosova", odraz prava i obaveze da u odnosima s drugim državama štiti svoje interese i afirmiše poštovanje normi međunarodnog prava.

DAČIĆ RAZGOVARAO S DIREKTORKOM ROSOTRUDNIČESTVA

BEOGRAD, 10. jula 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je 10. jula s direktorkom Federalne agencije Rusije za poslove Zajednice nezavisnih država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju (Rosotrudničestvo) Eleonorom Mitrofanovom. Dačić je izrazio zahvalnost Mitrofanovoj za njen doprinos unapređenju odnosa dve zemlje i njeno angažovanje kao ambasadorke Rusije u Unesku. Na sastanku je izražena zahvalnost za posvećenost ruskih partnera i Rosotrudničestva u sprovođenju i finansiranju unutrašnjeg oslikavanja Hrama Svetog Save u Beogradu, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.

BRNABIĆ: REGIONU POTREBNA EKONOMIJA S FOKUSOM NA DIGITALIZACIJU, INOVACIJE I IT

LONDON, 10. jula 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 10. jula u Londonu, na petom samitu o Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa, da je u regionu potrebno primeniti novi model ekonomskog rasta u čijem će fokusu biti digitalizacija, inovacije i informacione tehnologije. Samit na kojem lideri zemalja regiona i najviši evropski zvaničnici razgovaraju o aktuelnim ekonomskim, političkim i bezbednosnim temama, otvorila je britanska premijerka Tereza Mej, priredivši prijem za šefove delegacija. Na panelu posvećenom ekonomiji, Brnabić je rekla da zajednički izazov za zemlje Zapadnog Balkana predstavlja brži i dinamičniji rast bruto domaćeg proizvoda, saopštila je Vlada Srbije. Govoreći o izazovima regiona, navela je da je u regionu potrebno povećati obim stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra godišnje i intenzivno raditi na smanjenju stope nezaposlenosti među mladima, kao i na problemu odliva mozgova. Kako se navodi, Brnabić je ocenila da je "regionu potreban novi model ekonomskog rasta zasnovan na investicijama u inovacije i nove tehnologije, istraživanje i razvoj i kreiranje povoljne klime za startapove". "Jačanje regionalne saradnje je naša šansa koju ne smemo da propustimo", kazala je Brnabić. Ona je navela da su u fokusu rada Vlade Srbije borba protiv korupcije, modernizacija javne administracije i sistemsko uvođenje elektronskih servisa za građane i privredu, čime se poboljšavaju uslovi poslovanja i podiže kvalitet života građana, dodaje se u saopštenju. "Infrastrukturne investicije osnov su za jaku ekonomiju: bez dobre infrastrukture nema razvoja trgovine ni bržeg ekonomskog rasta", rekla je predsednica Vlade. Srpska premijerka je dodala da je u regionu neophodno brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, usvojenog na Samitu u Trstu prošlog jula, a koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalno povezivanje. U saopštenju se dodaje da je Brnabić ukazala na važnost Regionalne investicione platforme, koju su zajednički pripremile regionalne privredne komore i koja potencijalnim investitorima predstavlja mogućnosti za ulaganja u regionu. Osvrnula se i na napredak postignut u oblasti digitalnog povezivanja. Na Samitu u Sofiji, juna ove godine, usvojena je Digitalna agenda za Zapadni Balkan, koja će doprineti jačanju kapaciteta eUprave i različitih elektronskih servisa, posebno u oblasti javnih nabavki i zdravstva. Osim ekonomskih tema i ekonomske saradnje, lideri Zapadnog Balkana i evropski zvaničnici razgovarali su i o aktuelnim bezbednosnim temama. Kako se navodi, Brnabić je kazala da je Srbija posvećena jačanju stabilnosti u regionu i da daje aktivan doprinos očuvanju mira u svetu. "Po broju angažovanih pripadnika u mirovnim misijama u mandatu UN, Srbija je na 10. mestu u Evropi, a na trećem mestu ako se gleda proporcionalno prema broju stanovnika", rekla je Brnabić. Ona je istakla ulogu Srbije u migrantskoj krizi, kada je, kako je navela, Srbija pokazala posvećenost očuvanju stabilnosti i evropskim vrednostima. Na Samitu u Londonu učestvuju nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, evropski komesar za proširenje Johanes Han, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i drugi evropski zvaničnici. Pored Nemačke i Austrije na skup su pozvani i drugi EU partneri - Hrvatska, Francuska, Italija i Slovenija. Prvi put na Samitu učestvuje i Grčka koja će 2020. biti i domaćin ovog samita, što se tumači kao nagrada premijeru Aleksisu Ciprasu za rešavanje spora oko imena Makedonije. Berlinski proces je 2014. pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem da Zapadni Balkan približi EU, ali i podstakne saradnju u samom regionu. Teme dosadašnjih susreta, koji su održani u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016) i Trstu (2017), bile su vezane za jačanje regionalne saradnje, ali je sve bilo zasenjeno izbegličkom krizom i krizom u EU. Sledeći samit biće održan 2019. godine u Poljskoj.

KUKAN: NEOPHODNO NASTAVITI PROŠIRENjE EU NA ZAPADNI BALKAN

BEOGRAD, 10. jula 2018. (Beta) - Poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan ocenio je 10. jula u Beogradu da su Srbija i Albanija važne zemlje za ceo Zapadni Balkan i da je neophodno nastaviti proces proširenja Evropske unije na taj region. Kukan, predsednik Odbora EP za saradnju sa Srbijom, rekao je na skupu "Srbi i Albanci – kojim putem dalje" da Evropska unija "uvek ima širu perspektivu kad govori o te dve zemlje". "Niko ne sumnja da su i Srbija i Albanija važni učesnici u regionu i mi ih posmatramo kao deo procesa proširenja. Neophodno je da se taj proces nastavi", naveo je Kukan. On je dodao da dobri odnosi Srbije i Albanije pozitivno utiču na ceo region, ali i obrnuto – da postoji negativan uticaj kad su oni loši. Kukan je naveo da je na liderima zemalja velika odgovornost i da je na njima da ohrabre građane da sarađuju i da se povezuju, što će, kako je kazao, dugoročno imati pozitivan rezultat. "Želeo bih da naglasim lični primer liderâ - ako su oni angažovani i hrabri, to je onda snažna poruka za narod", kazao je Kukan. Dodao je da mu je drago da Srbija otvara poglavlja u pristupnim pregovorima s EU i izrazio nadu da će Albanija uskoro početi pregovore o članstvu u Uniji. Predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je na istom skupu da u ovom trenutku ne vidi bolji put od normalizacije odnosa Srba i Albanaca, "iako na tom putu ima puno prepreka". Ocenio je da su srpsko-albanski odnosi ključni za stabilnost Zapadnog Balkana, kao što su odnosi Srbije i Hrvatske bili ključni unutar bivše Jugoslavije. Janjić je dodao da Srbi i Albanci "ne znaju dovoljno jedni o drugima" i da njihove odnose opterećuje "pitanje državnosti i kontrole teritorije".

AMBASADOR: SRBIJA PODRŽALA NAROD I DEMOKRATIJU TURSKE POSLE NEUSPELOG POKUŠAJA DRŽAVNOG UDARA

BEOGRAD, 10. jula 2018. (Beta) - Ambasada Turske u Srbiji organizovaće niz manifestacija povodom Dana demokratije i nacionalnog jedinstva Turske, 15. jula, tj. druge godišnjice neuspelog pokušaja državnog udara, izjavio je 10. jula u Beogradu turski ambasador Tanžu Bilgič, ističući da je Srbija odmah nakon neuspelog puča podržala turski narod i demokratiju. Bilgič je na konferenciji za novinare u Ambasadi Turske u Beogradu rekao da su Srbija i Turska prijateljske zemlje i da su "srpski zvaničnici podržali tursku demokratiju". Ambasador Turske je podsetio da se pokušaj državnog udara u Turskoj dogodio u noći 15. na 16. jul 2016, kada je poginuo 251 građanin, a više od 2.000 ljudi povređeno, rekavši da je to "najstrašniji teroristički napad u istoriji Turske". Te noći deo vojske je krenuo tenkovima, avionima i helikopterima na najviše državne institucije i bombardovali su Parlament Turske i druge državne zgrade, a njih su zaustavile snage lojalne predsedniku Turske Reždepu Tajipu Erdoganu i građani koji su izašli na ulice. Za organizovanje državnog udara turska vlast je okrivila pokret Fetulaha Gulena, turskog propovednika koji živi u SAD, a koji odbacuje te optužbe. "Turski narod je stavio do znanja da neće dozvoliti nedemokratske intervencije. Dokazao je da neće dopustiti da naoružane grupe kreiraju budućnost Turske", rekao je Bilgič novinarima. On je kazao da je već "u noći državnog udara postalo jasno da je 15. jul isplanirao FETO (Fetulahova teroristička organizacija)", dodajući da se sadržaj od 1,7 miliona poruka koje su članovi poslali putem aplikacije na telefonu "dešifruje deo po deo". "Trenutno je glavna kičma organizacije (FETO) u Turskoj slomljena", izjavio je turski ambasador. On je povodom Dana demokratije i nacionalnog jedinstva Turske, 15. jula najavio da će Ambasada Turske u saradnji sa turskim institucijama u Beogradu organizovati program u četiri grada Srbije. Prema njegovim rečima, 12. jula će u Novom Sadu biti otvorena izložba fotografija, 13. jula u Sjenici simbolično sađenje sadnica drveća u znak sećanja na žrtve, 13. jula u Novom Pazaru biće održan komemorativni skup za žrtve tog nemilog događaja, a 14. jula u Beogradu dečija biciklistička trka na Kalemegdanu u znak prijateljstva i saradnje između Turske i Srbije.