SRBIJA

DAČIĆ I DITMAN: ODNOSI SRBIJE I NEMAČKE IZUZETNO DOBRI 

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić primio je 4. jula u oproštajnu posetu ambasadora Nemačke u Srbiji Aksela Ditmana s kojim se složio da su bilateralni odnosi izuzetno dobri i da ih karakteriše razvijena saradnja u svim oblastima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je izrazio zahvalnost ambasadoru Ditmanu na njegovom ličnom doprinosu unapređenju bilateralne saradnje Srbije i Nemačke i posebno istakao da su tokom njegovog mandata intenzivirani sveobuhvatna saradnja i dijalog na visokom i najvišem nivou i koji beleži konstantan trend unapređenja. Dačić je takođe zahvalio na snažnoj podršci koju Nemačka pruža Srbiji u procesu evropskih integracija, dok je Ditman rekao da će Nemačka i ubuduće nastaviti da pruža takvu podršku, navedeno je u saopštenju. Ambasador Nemačke je zahvalio Dačiću i na odličnoj i bliskoj saradnji ostvarenoj s Ministarstvom spoljnih poslova.

VUČIĆ: U SOLUNU O INFRASTRUKTURNIM PITANjIMA I O KOSOVU

SOLUN, 4. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Solunu da će na sednici Visokog saveta za saradnju Srbije, Grčke, Bugarske i Rumunije 4. jula govoriti pre svega o infrastrukturnim pitanjima, ali i o važnim političkim pitanjima, uključujući problem KiM. Pred početak sastanka s premijerima Grčke, Bugarske i Rumunije, Aleksisom Ciprasom, Bojkom Borisovom i Vijorikom Dančilom, Vučić je novinarima rekao da će od Grčke i Rumunije, koje nisu priznale nezavisnost "Kosova", tražiti da ostanu pri tom stavu. "Dve od tri zemlje nisu priznale Kosovo i od njih ću tražiti da ostanu čvrste u svom stavu. A našim bugarskim prijateljima ću pokušati još jednom da ponovim kakvi su naši stavovi povodom Kosova i Metohije", rekao je Vučić novinarima u Solunu. Predsednik Srbije je naveo da ga raduje što četvrti put može u ovom formatu da se sastane "s prijateljskim zemljama", Bugarskom, Rumunijom i Grčkom. "Dobro je da imamo i druge i drugačije poruke i partnere i da ponekad nije sve vezano za prostor bivše Jugoslavije, već za susede koji su već članice EU, iako Grčka nije sused, ali je važan partner", kazao je Vučić. Dodao je da je važno da Srbija prati, učestvuje i zauzima aktivnu poziciju u Evropi. "Očekujem pre svega da razgovaramo o infrastrukturnim pitanjima, o važnim bilateralnim i sveukupnim političkim i regionalnim pitanjima", kazao je Vučić. Upitan da prokomentariše komentar dopisnika "Komersanta" Genadija Sisojeva, koji je objavila agencija "Beta", da poseta predsednika Ukrajine Petra Porošenka Beogradu predstavlja logičan nastavak sadašnje spoljne politike Srbije i pokušaj balansiranja između Rusije i Zapada kojim nisu zadovoljni ni Rusija ni Zapad, Vučić je rekao da taj komentar Sisojeva pozdravlja. Naveo je da je "veoma ponosan zbog komentara koji je dao Sisojev, koji se uvek trudi da dâ komentar" koji je protiv njega kao predsednika. "Nisu ni Amerinkanci, ni Evropljani, ni Rusi ni bilo ko ti koji će voditi politiku Srbije, već politiku vode građani Srbije. Mi smo nezavisna zemlja ponosnih i dostojanstvenih ljudi. Imamo svoje interese i vodim svoju politiku, a ne tuđu politiku, nismo mi ničiji ni patuljak ni patrljak da neko nama upravlja. Niti može da me pozove bilo ko iz Amerike ili EU pa da mi zapoveda šta ćemo da uradimo", rekao je Vučić. Upitan da li ima šatl diplomatije na dnevnom nivou i šta se trenutno dešava sa pregovorima o KiM, Vučić je rekao da razgovora ima svake nedelje, ali da ništa značajno nije postignuto. "Lagao bih ako bih rekao da svake nedelje nemamo neki razgovor. Imamo, što je i normalno. Da li ima nekih velikh pomaka, da li se nešto krupno dogodilo – nije. To je sve što mogu da kažem, sve ostalo ne bi bilo korektno i ne bi bilo tačno", naveo je Vučić. Odbacio je stav srpskih političara koji tvrde da pitanje KiM nije najvažnije pitanje u kontekstu evropskih integracija Srbije. Vučić je rekao da se na sastancima sa stranim državnicima, od 120 minuta razgovora, o KiM priča 119,5 minuta. "A pola minuta pred izlazak na konferenciju za novinare pričamo o ostalom. Nemojte da ljudi pomisle da postoji neka tema koja uopšte može da se meri ili po bilo kom pitanju poredi sa Kosovom", rekao je Vučić. Govoreći o infrastrukturi, predsednik Srbije je naveo da će uskoro početi kompletna rekonstrukcija dela auto-puta od granice s Hrvatskom, 23,5 kilometara od šidske opštine do skretanja ka Kuzminu. Rekao je da je taj deo bio najlošiji i da su zbog njega "ljudi govorili da se vidi velika razlika između Hrvatske i Srbije". Vučić je kazao da Srbija privodi kraju Koridor 10, i da će pre kraja godine i istočni i južni krak biti otvoreni. Naveo je da se kao važno pitanje nameće i pitanje železnice, ocenivši da su železnice budućnost i da će sve više dobijati na značaju. "Za nas je od ključnog značaja da posle deonice Niš–Dimitrovgrad počnemo kompletnu rekonstrukciju deonice Beograd–Niš, najvažnije deonice Koridora 10. Moramo da radimo i deonicu od Valjeva do granice s Crnom Gorom", dodao je srpski predsednik.

VUČIĆ ČESTITAO TRAMPU DAN NEZAVISNOSTI SAD I POZVAO GA U SRBIJU

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić uputio je 4. jula predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Donaldu Trampu čestitku povodom Dana nezavisnosti u kojoj ga je pozvao da poseti Srbiju. "Uskoro se navršava čitav vek od kada se srpska zastava vijorila nad Belom kućom. Podsećajući se, kroz taj svetli primer zajedničke prošlosti, našeg istorijskog savezništva, želim da Vam još jednom uputim poziv da u godini jubileja posetite Srbiju, kao prvi američki predsednik posle, bezmalo, četrdeset godina. Vaša poseta bi bila od najvećeg značaja za dalje unapređenje svekolike saradnje naših dveju zemalja, za šta je Srbija snažno opredeljena", naveo je Vučić u čestitki. On je poželeo dalji napredak Amerike i blagostanje američkim građanima, uz poruku da je Dan nezavisnosti važan za sve one koji poštuju i nalaze uzor u vrednostima Deklaracije o nezavisnosti - da su svi ljudi stvoreni jednaki, s pravom na život, slobodu i težnju za srećom. "Koristim ovu priliku i da zahvalim na podršci koju nam Sjedinjene Američke Države pružaju na evropskom putu, a posebno na podršci naporima koje Srbija čini za očuvanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu", naveo je Vučić.

STEFANOVIĆ RAZGOVARAO SA FRANCUSKIM AMBASADOROM O POLICIJSKOJ SARADNjI I MIGRACIJAMA

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je 4. jula sa ambasadorom Francuske Frederikom Mondolonijem o pitanjima migracija i dosadašnjoj saradnji policija dveju zemalja, a na sastanku je zajednički konstatovano da je saradnja u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala na dobrom nivou. Kako se navodi u saopštenju, tema sastanka bili su i migratorni izazovi, načini njihovog rešavanja i uloge Francuske i Srbije u njima. Mondoloni je pohvalio napore Srbije u borbi protiv terorizma i ocenio da je srpska policija u ovoj borbi najefikasnija u regionu. On je naveo da se efikasnost srpske policije u borbi protiv kriminala izuzetno ceni, kao i način na koji je Srbija postupala u prethodnim godinama u migrantskoj krizi. Stefanović je ponovio stav da je jedino rešenje za problem iregularnih migracija zajedničko rešenje na nivou cele Evrope.

AMBASADOR POVODOM DANA NEZAVISNOSTI SAD: AMERIKANCI SE TRUDE DA STVARAJU BOLjU BUDUĆNOST

BEOGRAD, 3. jula 2018. (Beta) - Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot izjavio je 3. jula na prijemu povodom Dana nezavisnosti SAD da se Amerikanci trude da "dosegnu što veće visine", da predvode i da stvaraju bolju budućnost. "Vođe naše revolucije bili su vizionari, idealisti, hrabri ljudi sa ubeđenjima koji su preduzeli odvažne korake da ucrtaju novi smer za budućnost naše nacije i našeg naroda. Nisu bili jednoglasni, ali gledajući prema budućnosti, oni su svorili novu naciju i usmerili SAD na put koji je transformisao našu istoriju", rekao je američki ambasador u svojoj rezidenciji, na proslavi 242. godišnjice nezavisnosti SAD, kojoj su prisustvovali najviši zvaničnici Srbije. Skot je rekao da Amerikanci Dan nezavisnosti decenijama proslavljaju sa porodicom, prijateljima i komšijama. "Mi se veselimo sa vama, našim srpskim komšijama", rekao je ambasador SAD zvanicama na proslavi s temom "Seoski vašar". Skot je kazao da je 2018. godina - godina u kojoj se obeležava i stota godišnjica od dana kada je predsednik SAD Vudro Vilson podigao srpsku zastavu iznad Bele kuće kao znak poštovanja i podrške srpskim saveznicima. "Čuveni poster Malvine Hifman 'Sačuvajte Srbiju' ohrabrivao je Amerikance da se solidarišu sa srpskim narodom", rekao je Skot, dodavši da se na proslavi u bašti rezidencije nalazi velika "Lego" reprodukcija tog postera koju su napravili učenici škola širom Srbije. Na prijemu povodom Dana nezavisnosti SAD američki marinci su svečano predali ambasadoru američku zastavu, posle čega su izvedene himne Srbije i SAD. Nakon govora, ambasador SAD je pozvao prisutne da mu se pridruže na travnjaku ispred bine u pokušaju da postave zajednički rekord - za najveći i najbolji američki ples "country line-dance" u Srbiji. Proslavi Dana nezavisnosti SAD u Beogradu prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, ministri Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, Jadranka Joksimović, Zoran Djorđević, Nenad Popović, Vanja Udovičić, Slavica Djukić Dejanović, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

EKONOMIJA

POTPISAN MEMORANDUM VLADE SRBIJE I NEMAČKE RAZVOJNE ZA PODSTICANjE RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI 

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Vlada Srbije i Nemačka razvojna banka potpisale su 4. jula memorandum o razumevanju, kojim se podstiče razvoj preduzetništva i samozapošljavanja u Srbiji. Memorandum o razumevanju o realizaciji srpsko-nemačkog Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja potpisali su u Vladi Srbije direktori kancelarije Nemačke razvojne banke u Srbiji Arne Gos i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević. Predsednica Vlade Ana Brnabić, koja je prisustvovala potpisivanju memoranduma, rekla je da će on uticati na to da se uklone dva problema za nepokretanje biznisa, a to su nedovoljna dostupnost izvora finansiranja i rizik od neuspeha. Prema njenim rečima, taj program će sa jedne strane dati povoljne i pristupačne izvore finansiranja koji će se plasirati kroz komercijalne banke koje će ući u partnerstvo sa Nemačkom razvojnom bankom i državom. Sa druge strane, program će omogućiti skoro potpuno i bez rizika izvore finansiranja jer će država u potpunosti preuzeti rizik na sebe putem kreditiranja i kreiranja garancijskih šema. Ona je rekla da je program namenjen mnogima od zanatlija, preko uslužnih delatnosti do poljoprivrednika, kao i da će ga sprovesti Ministarstvo privrede u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima. "Nadam s da će ovo poslužiti kao dobar podstrek da Vlada vodi računa o preduzetnicima, o malim i srednjim preduzećima", rekla je Brnabićeva novinarima i pozvala poslovne banke da se pridruže projektu. Potpisivanju memoranduma prisustvovao je i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman koji je kazao da je to program koji se razvija u tesnoj saradnji između Srbije i Nemačke i dodao da je na početku na raspolaganju 12,9 miliona evra. Ditman je kazao da je cilj da se na početku u Srbiji osnuje 1.500 preduzeća, ali da neće tu stati jer "Nemačka želi da doprinese jačanju malih i srednjih preduzeća, unapređenju privrede i smanjenju nezaposlenosti". "Banke će dobiti garantni okvir da daju kredite preduzećima, a ta preduzeća ćemo pomoći i kroz treninge obuke, jer nije dovoljno da se ima samo ideja", kazao je Ditman.

MALI U BEČU O AKCIONOM PLANU ZA REGIONALNI EKONOMSKI PROSTOR NA ZAPADNOM BALKANU 

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je 4. jula u Beču da će uspešna implementacija Akcionog plana za regionalni ekonomski prostor na zapadnom Balkanu doprineti rastu trgovine i zapošljavanja u regionu, stvoriti uslove za dalje privlačenje investicija i doprineti bržoj harmonizaciji sa standardima EU. "To je ono čemu Vlada Srbije teži i zato je važno da ovaj plan što efikasnije sprovedemo. Inače, od 2006. godine CEFTA je okosnica naše ekonomske saradnje i ona će nastaviti da igra važnu ulogu u našoj trgovini. Zahvaljujući članstvu u CEFTA povećao se izvoz, konkurentnost i produktivnost, ali nisu iskorišćeni svi njeni potencijali", rekao je ministar na sastanku ministara ekonomije u okviru Berlinskog procesa. On je dodao da Srbija ostvaruje suficit u trgovini sa članicama CEFTA. Prema njegovim rečima, robna razmena i trgovinska saradnja sa članicama organizacije je od strateškog značaja, a samo prošle godine Srbija je imala 3,9 milijardi evra trgovinske razmene sa članicama CEFTA, od čega je 3,1 milijade izvoz. Zato je, kako je istakao Mali, važno da se vidi način kako da se smanje necarinske barijere koje sprečavaju razvoj trgovine u regionu, jer se na taj način pospešuje razvoj infrastrukture i novih radnih mesta, što i jeste politika Vlade Srbije. "Ne vredi nam da gradimo brze auto-puteve ako onda kamioni koji prevoze našu robu treba satima da čekaju na granicama da bi se ta roba dopremila do konačnog odredišta", rekao je Siniša Mali. Govoreći o uspostavljanju jače ekonomske saradnje i bolje povezanosti Zapadnog Balkana, osvrnuo se i na tri protokola koji tek treba da budu usvojeni među kojima i Dodatni protokol, čija implementacija bi trebalo da pojednostavi postupke carinske i granične kontrole kako bi se povećala trgovina u regionu. Taj protokol, po njegovim rečima, rešiće probleme kao što su duga čekanja kamiona sa robom na graničnim prelazima. On je izneo i podatak koji će 5. jula zvanično objaviti Evropska komisija, da je u poslednjih par godina, u regionu Zapadnog Balkana, otvoreno 638.000 novih radnih mesta, od čega 400.000 u Srbiji.

HAN PODRŽAO PREDLOG DA SE USPOSTAVI STALNI DIJALOG POSLOVNE ZAJEDNICE BALKANSKIH DRŽAVA 

BEOGRAD, 4. jula 2018. (Beta) - Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han podržao je 4. jula u Beču, na sastanku ministara ekonomija učesnica Berlinskog procesa, zajednički predlog Evrokomora i Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke (KIF) da se uspostavi stalni dijalog poslovne zajednice regiona i evropskih institucija, kako bi se kompanijama olakšalo poslovanje, saopštila je Privredna komora Srbije. Predsednik PKS i predsednik Upravnog odbora KIF-a Marko Čadež rekao je da bi se "kroz dijalog blagovremeno markirali problemi s kojima se privrednici suočavaju i uz podršku EU brže otklanjale prepreke za poslovanje i investiranje u regionu". "Sa evropskim zvaničnicima već se razgovara o tome da privreda regiona napredak u prihvatanju evropskih standarda, oseti i pre zvaničnog članstva u EU, kroz manje troškove poslovanja i veću konkurentnost pred stranim investitorima", rekao je Čadež nakon ministarskog sastanka na kojem je predstavljao poslovnu zajednicu Zapadnog Balkana. Dodao je da je "ideja da se, kada se uskladi neki set propisa, deo toga odmah primenjuje i već sada olakša trgovina i investicije, ne čekajući da se sva poglavlja zatvore i država postane članica EU". Ministri evropskih zemalja i šest zapadnobalkanskih ekonomija učesnica Berlinskog procesa odali su, po rečima Čadeža, priznanje zajedničkoj regionalnog privrednoj komori, osnovanoj jula prošle godine na samitu u Trstu za doprinos jačanju regionalne saradnje i sprovođenju plana za uspostavljanje regionalnog ekonomskog prostora. Učesnici ministarskog sastanka, koji se održava uoči londonskog samita o Zapadnom Balkanu, prepoznali su, prema rečima Čadeža, "napredak u razvoju dijaloga javnog i privatnog sektora i izgradnji konkurentnijeg regiona, zalaganje za otklanjanje barijera u međusobnom poslovanju i stvaranje podsticajnijeg okruženja za privlačenje stranih ulaganja". Posebno su, kako se navodi, pozdravili lansiranje onlajn investicione platforme koja region predstavlja kao jedinstvenu investicionu destinaciju, rekao je Čadež. Ministri ekonomija regiona i evropski zvaničnici, kako se navodi, dele mišljenje privrede kada je reč o receptu za brži razvoj regiona, jačanju produktivnosti i konkurentnosti, otvaranju novih tržišta, povećanju izvoza, privlačenju investicija i smanjenju nezaposlenosti, posebno mladih. "Uz regionalne integracije, kao prioritete zapadnobalkanskih ekonomija označili su pametan rast kroz digitalnu transformaciju, razvoj digitalnih veština i dualnog obrazovanja, kao i podršku privatnom sektoru, posebno malim i srednjim preduzećima", rekao je Čadež. Dodao je da je prioritet i podrška, posebno mladim i inovativnim firmama, obezbeđivanjem više novca pod povoljnijim uslovima za finansiranje rasta i razvoja. Da bi se malim i srednjim preduzećima obezbedio bolji pristup finansijama, saglasni su učesnici bečkog skupa, važno je da se uz prilagođavanje bankarske ponude potrebama i specifičnostima ovog sektora, obezbedi pravni okvir za razvoj alternativnih, nebankarskih vidova finansiranja, navodi se u saopštenju PKS. Ministri ekonomija pozdravili su najavu Evropske komisije da u naredne dve godine obezbedi 150 miliona evra garancija međunarodnim finansijskim organizacijama i bankama koje će finansirati investicione i projekte malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu. "Da bi mala i srednja preduzeća efikasnije koristila sredstva iz dostupnih evropskih i državnih fondova i novih, alternativnih izvora, neophodno je bolje informisanje i razvoj lokalnih sistema poslovne podrške privrednicima u čemu posebnu ulogu imaju privredne komore", rekao je Čadež.