SRBIJA

VUČIĆ: NISAM OPTIMISTA OKO KOSOVA, ALI MORAMO DA PREGOVARAMO 

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 2. jula da nije optimista kada je u pitanju ishod dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, jer mnogo toga ne zavisi od Srbije, ali i ponovio da ti razgovori moraju da se nastave kako bi se sačuvali mir i stabilnost čitavog regiona. Nakon susreta sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom u Beogradu, on je rekao da nije samo fraza kada uporno ponavlja da je od izuzetnog značaja da se očuvaju mir i stabilnost u odnosima sa Prištinom i da je on spreman da razgovara s predstavnicima kosovskih Albanaca "i tri puta dnevno ako treba". "Da li sam optimista ili ne? Jasno je da nismo u lakoj situaciji i da ne žele svi kompromis. Ali naš posao je da težimo dogovoru i da pokušavamo da ga nađemo. Bolje je da deset godina pregovaramo nego da jedan sat ratujemo. Mi ćemo sve uložiti da se postigne kompromis, ali Srbiju niko neće moći da ponižava i sruši bez obzira na to što se nekome činilo da je to moguće", rekao je Vučić. On je dodao da je s Hanom razgovarao i o drugim pitanjima od značaja za Srbiju i region, o odnosima Beograda i Prištine, ali i o tome kako da se popravi situacija u oblasti vladavine prava. "Potpuno sam saglasan sa onim što je govorio komesar Han, posebno u oblasti vladavine prava, i uveren sam da ćemo tu uspeti da postignemo napredak do narednog izveštaja", rekao je Vučić. Govoreći o nastavku evropskih integracija, Vučić je rekao da se nada da će Srbija uz podršku EU umeti da pronađe najbolji izlaz, jer je Srbiji mesto u Evropi, iako ostaje da se pre toga reši pitanje KiM. On je rekao da Srbija sprovodi reforme zbog sebe, a ne zbog Unije, i izrazio nadu da će i zemlje Evrope prevladati probleme sa kojima se trenutno suočavaju kako bi integracioni proces mogao da bude nastavljen. Predsednik je zahvalio Hanu na posvećenosti i racionalnom pristupu rešavanju problema u regionu i onih vezanih za Srbiju. Govoreći o ekonomskim reformama, Vučić je rekao da je Srbija u prva tri meseca ostvarila rast BDP od 4,6 odsto, što je najviše u regionu, i da očekuje da će do kraja godine rast iznositi između 3,8 i 4,1 odsto, što bi bio odličan rezultat koji niko nije očekivao. "Već treću godinu imamo suficit u budzetu, što nije mala stvar, i do kraja godine nivo javnog duga biće manji od 50 odsto BDP-a. Kada sam postao premijer javni dug je bio 79 odsto i zahvalan sam građanima što su razumeli kako se kasa može puniti i prazniti i da možemo da se pružamo samo onoliko koliko zaradimo", rekao je Vučić i zahvalio EU na tome što se stalno uvećava trgovinska razmena i što je sve više investitora iz tih zemalja. Govoreći o Sporazumu o sprovođenju akcionog IPA programa koji su potpisali šef delegacije EU Sem Fabrici i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, Vučić je rekao da se radi o podršci nešto većoj od 41 milion evra koja će se koristiti za sektor pravde i podršku nastavku integracija. On je dodao da je ukupna pomoć za ovu godinu oko 138 miliona evra i da postoje naznake da će biti povećana u narednom periodu, a da Srbija želi da koristi sve prednosti koje ima kao zemlja kandidat za članstvo u EU.

VUČIĆ ČESTITAO LOPESU OBRADORU POBEDU NA IZBORIMA

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je 2. jula levičaru Andresu Manuelu Lopesu Obradoru pobedu na predsedničkim izborima u Meksiku. Vučić je u čestitiki naveo da Srbiju i Meksiko vežu čvrste i dugogodišnje veze i izrazio nadu da će pobeda Lopesa Obradora doprineti unapređenju odnosa dve zemlje. "Primite moje srdačne čestitke za izbor za predsednika Meksika, uz najlepše želje da odlučno vodite Vašu zemlju putem uspeha, za dobrobit svih njenih građana", naveo je Vučić. On je rekao da politika koju Srbija vodi podrazume otvaranje vrata saradnji sa svim državama koje u toj saradnji mogu da prepoznaju obostrani interes i da na Meksiko gleda kao na tradicionalnog prijatelja i dobrodošlog partnera. "Dozvolite da izrazim izuzetnu zahvalnost na čvrstom stavu po pitanju južne pokrajine Kosova i Metohije, čiju nelegalnu, samoproklamovanu nezavisnost Meksiko ne priznaje, čime daje podršku našim suštinskim državnim i nacionalnim interesima", navodi se u čestitki. Lopes Obrador je prema preliminarnim rezultatima na izborima 1. jula pobedio osvojivši više od 53 odsto glasova.

BRNABIĆ I HAN O PREPORUKAMA VENECIJANSKE KOMISIJE

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić 2. jula je na sastanku sa evropskim komesarom za proširenje i susedsku politiku Johanesom Hanom izjavila da će, nakon usaglašavanja Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa sa preporukama Venecijanske komisije, Srbija dobiti dokument usklađen sa evropskim standardima i praksom. Kako je saopšteno iz kabineta premijerke, Brnabić je kazala da će se time postići jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa. Brnabić je na sastanku sa Hanom, kojem je prisustvovala i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, rekla da je zadovoljna zbog potpisivanja sporazuma za sprovođenje Akcionog IPA programa za Srbiju, koji će podržati reformu vladavine prava i pomoći osnaživanje srpske državne uprave. Ona je dodala da je Venecijanska komisija prepoznala ključna rešenja za Srbiju u cilju jačanja nezavisnog i nepristrasnog sudstva. Na sastanku je istaknuto da je cilj sporazuma podrška institucijama pravosuđa u Srbiji, Ministarstvu pravde, sudstvu i državnom tužiocu kako bi ovi državni organi bili što efikasniji i transparentniji. Han je rekao da Evropska unija podržava Srbiju u sprovođenju reformi u oblasti pravosuđa, dodajući da napredak u vladavini prava odlučuje i o brzini pristupanja Srbije Uniji. Na sastanku je razgovarano i o predstojećem samitu o Zapadnom Balkanu koji se održava 10. jula u Londonu, u okviru "Berlinskog procesa".

SOLBERG: SRBIJA I NORVEŠKA IMAJU DOBRE I PARTNERSKE ODNOSE

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Premijerke Norveške i Srbije, Erna Solberg i Ana Brnabić, izjavile su 2. jula u Beogradu da će Norveška, iako nije članica Evropske unije, nastaviti da podržava evropske integracije i reforme u Srbiji. Solberg je posle sastanka rekla da Norveška ostaje posvećena stabilnosti Zapadnog Balkana, navodeći da Srbija ima ključnu ulogu u toj saradnji. Brnabić je rekla da je Norveška važan partner Srbije po pitanju regionalne stabilnosti i da je to zemlja na čijem primeru se vidi da može dobro da se sarađuje sa susedima uprkos burnoj prošlosti. Kako je navela, trgovinska razmena dve zemlje je u porastu, ali je i dalje na niskom nivou, a u 2017. godini je iznosila 58,2 miliona evra, što je bila rekordna godina sa osam odsto većom razmenom nego 2016. Dodala je da je Norveška jedan od najvećih bilateralnih donatora Srbije, kao i da polovina ukupne razvojne pomoći te zemlje ide u ravoj ekonomsko nerazvijenih delova Srbije. Erna Solberg je rekla da Srbija i Norveška imaju dobre i partnerske odnose. Kazala je da je Srbija priznata destinacija za norveške kompanije, ali da je potrebno stvoriti predvidive uslove i fer plej za poslovanje svih stranih investitora u Srbiji. Solberg je navela da će Norveška nastaviti da pomaže zemljama Zapadnog Balkana kako bi se učvrstila vladavina prava. Na sastanku dve premijerke bilo je reči i o pronalaženju kompromisnog rešenja za situaciju oko KiM i unapređenju bilateralne saradnje. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Djorđević i ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad tom prilikom potpisali su aneks ugovora dva ministarstva za jačanje kapaciteta inspektorata koji se odnosi na rad na crno.

BRNABIĆ I SOLBERG U KUĆI LjUDSKIH PRAVA SA ORGANIZACIJAMA CIVILNOG DRUŠTVA

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Predsednice Vlada Srbije i Norveške, Ana Brnabić i Erna Solberg, posetile su 2. jula Kuću ljudskih prava i demokratije u Beogradu gde su razgovarale s predstavnicima civilnog društva o socijalnim i ekonomskim pravima. Brnabić je rekla da Srbija u oblasti ljudskih prava treba još mnogo da napreduje, ne zbog Evropske unije, niti Ujedinjenih nacija, već zbog građana Srbije. "Mislim da je taj dijalog između Vlade Srbije, organizacija civilnog drustva i medija veoma izuzetan i ja ću ostati uvek otvorena za taj dijalog", rekla je premijerka. Ona je kazala da se Vlada trudi da poboljša ceo pravni okvir za bezbednost ljudskih prava, ali je ocenila da je veći problem u Srbiji puna implementacija tog pravnog okvira i dodala da na tome moraju svi zajedno da rade, kako Vlada i pravosudni organi, tako i organizacije civilnog društva. Brnabić je rekla da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila poglavlja 23 i 24, koja se tiču te problematike, tj. vladavine prava, dok je sa druge strane ratifikovala Konvenciju UN o ljudskim pravima, koju ima obavezu da ispunjava. Ona je ocenila da je Srbija u oblasti vladavine prava u poslednjih godinu dana napravila značajne iskorake, ali je dodala da je svakako još mnogo posla.

KUBUROVIĆ: ČELIČNO PRIJATELjSTVO IZMEDjU SRBIJE I KINE

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Ministarka pravde Nela Kuburović ocenila je da je dobro regulisan i razvijen pravni sistem, u skladu sa međunarodnim standarima, neophodan uslov za stvaranje povoljne ekonomske klime i da predstavlja jedan od najvažnijih reformskih procesa u Srbiji, saopšteno je 2. jula. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Nela Kuburović je to izjavila na otvaranju Međunarodnog foruma o pravnoj saradnji u okviru procesa "Pojas i put", koji se 2. i 3. jula održava u Pekingu. Ministarka pravde je naglasila da je u okviru reforme pravosuđa velika pažnja posvećena unapređenju pravne sigurnosti, kvalitetu i efikasnosti pravde, čemu je znatno doprinelo uvođenje javnog beležništva u pravni sistem Srbije 2014. godine. "U prethodnih nekoliko godina učinili smo važne korake na unapređenju efikasnosti pravosuđa kroz ubrzanje sudskih postupaka i smanjenje sudskih troškova, a naročito kroz upotrebu modernih IKT sistema i alternativnog rešavanja sporova", naglasila je ministarka. Govoreći o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnoj i građanskoj oblasti između Srbije i Kine, ministarka Kuburović je ukazala da se ta saradnja odvija po osnovu određenih konvencija Ujedinjenih nacija i njihovih organizacija. "Srbija je predložila kineskoj strani četiri sporazuma u oblasti pravosudne saradnje, čijim potpisivanjem ćemo upotpuniti postojeću prazninu i učvrstiti pravni položaj, a samim tim i pravnu sigurnost kineskih kompanija koje posluju na teritoriji Srbije, kao i položaj građana i zaštitu njihovih prava u obe zemlje", rekla je Nela Kuburović. Ministarka je ocenila da su partnerski odnosi Kine sa bivšom Jugoslavijom i danas Srbijom znatno ojačani od uspostavljanja strateškog partnerstva 2009. godine, a da je poseta kineskog predsednika Si Djinpinga 2016. godine Beogradu te odnose podigla na novi nivo strateškog partnerstva. "Možemo slobodno da kažemo da imamo čelično prijateljstvo", rekla je Kuburović i dodala da Srbija podržava inicijativu "Pojas i put". Ona je navela da se ekonomska saradnja dve zemlje uspešno razvija u svim oblastima i da je Kina najveći ekonomski i najvažniji finansijski partner Srbije u Aziji, i da su direktne kineske investicije u usponu. Ministarka Kuburović još jednom je zahvalila na principijelnom stavu Kine po pitanju KiM i zalaganju za postizanje rešenja putem dijaloga, uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

HAN: EU U PUNOJ MERI PODRŽAVA EVROPSKE INTEGRACIJE SRBIJE

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Johanes Han izjavio je da je potpisivanje Sporazuma za sprovođenje Akcionog IPA programa za Srbiju za 2017. godinu, vrednog nešto više od 41 miliona evra, odraz opredeljenja EU da u punoj meri podrži evropske integracije Srbije. On je posle sastanka s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu kazao da EU svake godine u proseku pomaže usklađivanje Srbije sa evropskim tekovinama sa oko 200 miliona evra, a da je do sada uputila oko dve milijarde evra nepovratne pomoći Srbiji. "Sve u vezi s evropskim integracijama radi se u interesu građana Srbije, a ne da bi se zadovoljili neki evropski zvaničnici i birokrate", kazao je komesar. Navodeći da će se uzdržati od pominjanja " Kosova" kao otvorenog pitanja, Han je kazao da postoji "mnogo drugih krucijalnih elemenata" kojima se Beograd i Unija moraju baviti u pristupnim pregovorima. On je kazao da je u okviru 2. jula potpisanog sporazuma, 26 miliona evra namenjeno sprovođenju reformi pravosuđa u Srbiji. "Podržaćemo osnovne institucije pravosuđa u Srbiji da bi njihov rad bio efikasniji i transparentniji jer je vladavina prava u samoj srži pregovora sa EU i odlučuje brzinu pristupa", kazao je Han. Po njegovim rečima, unapređenje kvaliteta pravosuđa je ključno da bi Srbija postala privlačnija za strane investitore. "Postoji veza između razvoja Srbije, privlačnosti njenog privrednog sektora za investitore i kvaliteta pravosuđa. Od ukupnog broja investicija u Srbiji, 80 odsto dolazi iz EU, sve te investicie stvaraju radna mesta i poboljšavaju blagostanje građana", rekao je evropski komesar. Han je pozdravio kako je rekao, "prve ohrabrujuće signale" u vezi s početkom izrade medijske strategije, navodeći da je opredeljenje Vlade Srbije da sve relevatne aktere okupi za istim stolom, "korak u pravcu kojim treba ići".

ŠODER: OMOGUĆITI DA U SRBIJI OSTANU MIGRANTI KOJI TO ŽELE 

BEOGRAD, 2. jula 2018. (Beta) - Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder izjavio je 2. jula da se ne može pretpostaviti koliko migranata će ostati na teritoriji Srbije, ali da je važno da se svima koji žele da ostanu to i omogući. "Srbija je nedavno usvojila novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Prema tome, svi koji žele da dobiju međunarodnu zaštitu, koji je zavređuju i kojima je potrebna, mogu da je zatraže i dobiju u Srbiji. Istovremeno, nema potrebe da Srbija zamenjuje mehanizme zaštite koji postoje u EU i koji tamo mogu da se sprovedu", rekao je Šoder novinarima u Beogradu. On je dodao da je za UNHCR bitno da pomogne Srbiji u sprovođenju njenih zakona, tj. u tome da svima koji to žele omogući da dobiju međunarodnu zaštitu i da prođu zakonske procedure da bi ostali u Srbiji. "Ne može se pretpostaviti koliki će broj ljudi da ostane ovde. I dalje postoje ulasci migranata na teritoriju Srbije, iako u manjem broju nego u prošlosti", kazao je Šoder. Podsetio je da je UNHCR zajedno s Međunarodnom organizacijom za migracije dao konkretne predloge EU o tome kako da pozitivno upravlja migrantskom situacijom, navodeći da su se ti predlozi ticali situacije na teritoriji EU, ne i izvan nje. Savetnik u Ministarstvu za rad, zapošlavanje, boračka i socijalna pitanja Milenko Nikić rekao je novinarima da se Srbija od 2015. godine, kada je počela migrantska kriza, pokazala kao jedan od najstabilnijih partnera EU. Dodao je da svaka zemlja ima pravo na svoj stav bez obzira na to da li je članica EU ili ne, ali da mnogo zavisi od toga kako su se zemlje ponašale tokom migrantske krize. "Mislim da će nam trebati neko vreme i neki period gde će se iskristalisati ko, šta i kako će preuzeti u migrantskoj krizi, ali je sigurno da rešenja nema ako ne budemo svi bili na istom brodu i ako čitava evropska zajednica ne bude veslala u istom pravcu", rekao je Nikić.