SRBIJA-IRAN

DAČIĆ: SRBIJA SPREMNA DA S IRANOM RAZVIJA EKONOMSKE ODNOSE 

BEOGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je u razgovoru s iranskim ministrom industrije, rudarstva i trgovine Mohamadom Šarijatmadarijem izrazio spremnost Srbije da s Iranom razvija ekonomske odnose i saradnju i u svim oblastima od zajedničkog interesa. Šarijatmadari je izrazio zadovoljstvo rezultatima susreta i razgovora funkcionera i privrednika iz Irana i Srbije, što će unaprediti privredne veze dve zemlje, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić je zahvalio Iranu na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Šarijatmadari, kopredsednik je iranskog dela Mešovite komisije za trgovinu Srbije i Irana, koja je 20. i 21. juna održala 15. zasedanje u Beogradu, kao i Poslovni forum, uz prisustvo većeg broja poslovnih ljudi iz obe zemlje. Sa strane Srbije kopredsednik je ministar trgovine Rasim Ljajić.

ANTIĆ: SRBIJA BI MOGLA DA SIROVU NAFTU NABAVLjA IZ IRANA 

BEOGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je 22. juna da postoji mogućnost da se Srbija snabdeva sirovom naftom iz Irana, kao i da srpske kompanije učestvuju u obnovi i modernizaciji termoelektrana u Iranu. "Srbija i Iran, koji raspolaže velikim količinama minerala, mogu da imaju dobru saradnju i u oblasti rudarstva", rekao je Antić posle razgovora u Beogradu sa iranskim ministrom industrije, rudarstva i trgovine Mohamedom Šarijatmadarijem. On je istakao da ga je iranski ministar obavestio da ta zemlja planira da u projekte obnove termoelektrana uloži 1,2 milijarde dolara i da srpska mašinska industrija treba da iskoristi priliku da se uključi u te poslove. "Naše kompanije i njihovi stručnjaci su u revitalizaciji termolektrana u Srbiji stekli znanje i reference da uzmu učešće u investicijama u Iranu", ocenio je Antić. Dodao je da će u tome srpske kompanije imati podršku Vlade i predsednika države Aleksandra Vučića. Iranski ministar Mohamed Šarijatmadari rekao je da očekuje da se u septembru ove godine sastanu stručni timovi Srbije i Irana kako bi razgovarali o daljoj saradnji u oblasti rudarstva i nabavci nafte. "Dogovorili smo se i o razmeni stručnih timova koji bi razmatrali saradnju i u obnovi termoelektrana u Iranu", kazao je Šarijatmadari.

NEDIMOVIĆ: IRANU POTREBNI SUNCOKRETOVO ULjE I OVČIJE MESO 

BEOGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović dogovorio je 22. juna sa ministrom rudarstva, industrije i trgovine Irana Mohamedom Šarijatmadarijem proširenju saradnje dve zemlje u poljoprivredi. Prioritet u izvozu iz Srbije imaće suncokretovo ulje i ovčije meso za kojima postoji velika potražnja na iranskom tržištu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Dodaje se da je predloženo da se na tržištu Srbije obezbedi veći prodor za proizvode iz Irana, pistaće i urme. Dve zemlje su dogovorile i nastavak saradnje na ekspertskom nivou kako bi se obezbedila kontinuirana saradnja u svim oblastima agrara koje su od zajedničkog interesa.

SRBIJA-BUGARSKA

VUČIĆ I RADEV: SRBI I BUGARI SU BRATSKI NARODI 

DIMITROVGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Predsednici Srbije i Bugarske Aleksandar Vučić i Rumen Radev ocenili su 22. juna u Dimitrovgradu da su Srbi i Bugari bratski narodi i da bi u budućnosti trebalo još više razvijati prijateljske odnose dva naroda i dve države. Predsednik Bugarske je medijima rekao da je s Vučićem razgovarao o rešavanju problema bugarske manjine u Srbiji i zahvalio na naporima da se očuva njihov kulturni identitet. "Razgovorali smo o finansiranju medija na bugarskom jeziku koje će biti tri puta veća nego do sada. Važno je i obrazovanje na bugarskom jeziku i obezbeđivanje udzbenika. Najveći problem je demografski, i zato su važni infrastrukturni radovi i otvaranje novih radnih mesta. Lokalna vlast treba da bude ažurnija u privlačenju investitora i zapošljavanju. Ogroman napredak je učinjen u zakonodavnom delu koji se tiče zaštite manjina", rekao je Radev. Predsednik Vučić je naveo koji problemi te manjine u Srbiji su rešeni. "Sa MUP-om ćemo odmah rešiti problem oko prezimena, da dame koje su se prezivale primera radi Georgijev da se prezivaju Georgijeva. Rešili smo i pitanje finansiranja medija na bugarskom jeziku. Rešili smo i pitanje udzbenika za osnovne i srednje škole jer 30 i 50 godina nije bilo udzbenika na bugarskom jeziku", rekao je Vučić. Dvojica predsednika položili su vence na spomenik "Pametnik" na Neškovom brdu gde su sahranjeni srpski i bugarski vojnici, a onda su u dvorištu Gimnazije ''Sveti Kirilo i Metodije'' položili kamen temeljac za izgradnju spomenika dvojici slovenskih prosvetitelja i svetaca. Radev je rekao da s Vučićem radi na istorijskom pomirenju dva naroda i da ulažu u budućnost kako bi region imao proseritet. "Narodi su pokazali da su mudriji od političara i to je primer koji treba slediti. Vi koji ovde živite veza ste između dva naroda. Gledamo napred i ulažemo u budućnost i saradnju, da ovaj region ima prosperitet", kazao je Radev. Vučić je poručio građanima Dimitrovgrada da su pokazali kakvi odnosi Srbije i Bugarske treba da budu u budućnosti i kako treba da izgledaju iskreni odnosi Srba i Bugara. "Naš je posao da gradimo najbolje odnose s Bugarskom, jer Bugari su naša braća. Čuvajte bugarski jezik i kulturu, ime i prezime, borite se za svoj narod, volite svoj bugarski narod i bugarsku državu. Molim vas samo da volite i poštujete državu Srbiju", dodao je Vučić. Presednici Srbije i Bugarske su posetili i radove na petlji Dimitrovgrad na istočnom kraku Koridora 10.

VUČIĆ NAJAVIO VEĆU PODRŠKU MEDIJIMA NA BUGARSKOM I UNAPREDjENjE INFRASTRUKTURE 

DIMITROVGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 22. juna tri puta veću podršku medijima na bugarskom jeziku u Srbiji i znatno veća ulaganja u infrastrukturu u sredinama u kojima živi bugarska manjina. Prilikom posete Dimitrovgradu sa bugarskim predsednikom Rumenom Radevim, Vučić je najavio da će osim izgradnje auto-puta i pristupnih saobraćajnica kod tog grada, biti izgrađeni i starački dom, vrtić, škola, dom zdravlja i drugi objekti, a da se planira i spajanje Bosilegrada sa graničnim prelazom. Vučić je, takođe, najavio da će nastaviti sa naporima da se dovedu investitori u taj kraj, kako bi se smanjilo iseljavanje i bugarskog i srpskog stanovništva. "Volite svoj bugarski jezik, čuvajte imena i prezimena, volite bugarsku državu, ali vas samo molim da volite i poštujete i Srbiju", rekao je okupljenim građanima Vučić. On je najavio da će uskoro, u narednih nekoliko dana, biti omogućeno da žene pripadnice bugarske nacionalnosti koje žive u Srbiji svoja prezimena prilagode bugarskom pravopisu i običajima. "Moramo da napravimo uslove za bolji život, da i Bugari i Srbi ne bi napuštali svoju zemlju. Da obe zemlje opastanu moramo da radimo zajedno, da pravimo bolje uslove i živimo u odličnim odnosima. Tek kada bude ostvaren veći standard moći ću sa sigurnošću da kažem da imamo dobru budućnost", rekao je on.

VUČIĆ POZVAO BUGARSKU DA ZAVRŠI AUTO-PUT OD GRANICE DO SOFIJE 

DIMITROVGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 22. juna da će do kraja godine biti završen istočni krak auto-puta prema Bugarskoj i pozvao vlasti te zemlje da i oni ubrzaju izgradnju deonice od srpske granice do Sofije. Nakon posete gradilištu auto-puta kod Dimitrovgrada s bugarskim predsednikom Rumenom Radevim, Vučić je rekao da kada to sve bude završeno, ljudi će moći da idu auto-putem kroz celu Srbiju i kroz Bugarsku, sve do granice s Turskom. On je podsetio da se izgradnja tog dela auto-puta kroz Srbiju privodi kraju, a da je Bugarske već ranije završila deonicu prema Turskoj i prema Burgasu, tj. Crnom moru. Vučić je čestitao radnicima srpskih, bugarskih i grčkih firmi koje rade na auto-putu i pozvao ih da svakako završe radove u toku ove godine, jer je to izuzetno važno da bi ljudi koji žive tu imali bolje uslove života i da bi imali više razloga da ostanu u svojim kućama. "Pozivam i Srbe i Bugare da ostanu na svojim ognjištima, jer će imati priliku da žive sve bolje. Ide to polako, ne može odmah, ali ljudi već vide da ide nabolje. A to (iseljavanje) je problem u obe naše zemlje, jer odoše ljudi na Zapad", rekao je predsednik Srbije.

SRBIJA

VUČIĆ: U BRISELU DOGOVORENO REŠAVANjE PROBLEMA U MIRU 

BEOGRAD, 24. juna 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. juna u Briselu da je dogovoreno nekoliko važnih stvari za Srbe na Kosovu i Metohiji, među kojima da svi problemi moraju da se rešavaju u miru, uz međusobno poštovanje i garantovanje bezbednosti i sigurnosti građana. "To je veoma važna poruka za Srbe na Kosovu i Metohiji. To je veoma važna poruka za građane Srbije", rekao je Vučić za Radio-Televiziju Srbije posle sastanka s Hašimom Tačijem i s visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini u Briselu. On je kazao da je to važno jer postoje pitanja na koja nema odgovor. "Postavilo bi se pitanje: 'Pa šta ako u toku leta neko krene da zauzima sever Kosova?'. Šta bi to bio naš odgovor? Da li bi naš odgovor bio vojni ili da imamo još jednu 'Oluju' ili 'Bljesak', kao što smo imali nekada. Politika Srbije mora da bude mnogo odgovornija od politike iz devedesetih i dvehiljaditih godina", kazao je Vučić. Navodeći da se "moraju sačuvati Srbi na njihovim ognjištima", Vučić je poručio da se istovremeno "ne sme dozvoliti da se događaju tragedije". "Obezbedili smo mir za naš narod, da niko ne gine", kazao je Vučić i istakao da je to "važna tekovina". S druge strane, kazao je Vučić, u Briselu se razgovaralo i o pokušaju da se usredsrede na dijalog i pokažu da mogu da razgovaraju i počnu s rešavanjem otvorenih problema. "Otvoreno smo razgovarali o mnogim pitanjima. Nisam preterani optimista, ali smo ta pitanja otvorili, što smatram veoma važnim", kazao je predsednik Srbije. Vučić je kazao da želi da se pokuša da se nastavkom razgovora nađe rešenje, koje će biti racionalno, tj. koje će odgovarati građanima Srbije i ukazati "respekt" i prema drugoj strani. "Naše je da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega što nam je ostavljeno. To je ono što smo radili danas, što ćemo raditi ubuduće", kazao je Vučić i dodao da se bori da "imamo nešto", a ne ništa. Najavio je da će se "u narednom periodu prvo obratiti naciji" putem nacionalne televizije "kada bude video da li ima neke šanse da se napravi neka vrsta kompromisnog rešenja" koju neće potpisati, već sa kojom će "ići pred narod" da kaže da li to želi ili ne. "Ako to uopšte bude bilo moguće. Danas mi to ne izgleda tako... Boriću se za normalnu budućnost Srbije i regiona", kazao je Vučić i dodao da ne može sa sigurnošću reći kada će se obratiti naciji, ali da će to učiniti kada "u glavi bude imao sliku šta je to što je moguće, ako je uopšte moguće". Vučić je kazao da je 24. juna u Briselu dogovoreno da se "dijalog intenzifikuje". "Dolaziće predstavnici Evrope u Beograd i kada ih vidite i kada ih ne vidite. Dolazićemo mi u Brisel češće, to je sasvim sigurno", kazao je on. Istakao je da za bilo koji kompromis moraju biti uključene "sve velike sile sveta", ako se srpski i albanski narod saglasi sa kompromisom, jer to niko ne može izvesti bez bolnih i dobrih stvari i za jedan i za drugi narod.

ANA BRNABIĆ: EVROPSKA INVESTICIONA BANKA NAJVAŽNIJI PARTNER SRBIJE 

BEOGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 22. juna da je Evropska investiciona banka najvažni partner Srbije u reformama i modernizaciji, a da je najponosnija na zajednički projekat Kliničkog centra u Nišu. Ona je, na proslavi 60 godina postojanja EIB, rekla da Vlada Srbije sa tom bankom ima u ovom trenutku projekte u vrednosti od milijardu evra koji su komunalne infrastrukture u lokalnim samoupravama. "Projekti zdravstvene infrastrukture koje imamo sa EIB-om vredni su 600 miliona evra. Planiramo početak rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, Vojvodine u Novom Sadu i u Kragujevcu", rekla je Brnabić. Ona je rekla da su suština bržeg napretka Srbije projekti digitalizacije i startapova u koje je planirano da zajedno ulože 60 miliona evra. "Imamo u planu da zajedno uložimo 60 miliona evra u naučno-tehnološke parkove. U izgradnji je takav park u Novom Sadu, a trebalo bi da bude završen do kraja 2019. Nadam se da će do kraja leta početi izgradnja naučno-tehnološkog parka u Nišu, laboratorijske lamele na Elektro tehničkom fakultetu u Nišu i mnogi drugi", dodala je Ana Brnabić. Premijerka je najavila pokretanje projekata koji se tiču regiona, kao što su gasna interkonekcija i "auto-put mira" od Niša do Prištine, jer "bez stabilnog regiona nema stabilne i jake Srbije". Šefica regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre podsetila je da je ta banka prisutna na Balkanu još od 1977. kada je pomogla gradnju auto-puta „Bratstva i jedinstva". "Malo koja institucija se može pohvaliti takvom istorijom. Naša banka postoji 60 godina, a 40 godina je prisutna na Balkanu. Do sada smo uložili više od 10 milijardi evra u region, a polovina od tih sredstava je opredeljena za projekte u Srbiji", rekla je Negre. EIB planira obnovu Instituta za onkologiju, Ortopedije na Banjici, porodilišta "Narodni front", ali i druge u Srbiji. "Naši projekti usmereni su na celu Srbiju, pa tako imamo u planu da pomognemo vodosnabdevanje i izgradnju gradskih pijaca u Valjevu, Prokuplju, Leskovcu i Bujanovcu", dodala je Negre. Proslavi je pored ostalih prisustvovao i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

KUBUROVIĆ: ZADOVOLjNI SMO MIŠLjENjEM VENECIJANSKE KOMISIJE O AMANDMANIMA NA USTAV SRBIJE 

BEOGRAD, 22. juna 2018. (Beta) - Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je 22. juna da je zadovoljna mišljenjem Venecijanske komisije o Nacrtu izmena Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, koji je toj komisiji prosleđen tokom aprila. Ona je posle učešća na sednici Komisije kazala da su svi njeni članovi jednoglasno podržali razmotreni Nacrt mišljenja koji će biti upućen Srbiji. "Mogu da konstatujem da je Ministarstvo pravde zadovoljno usvojenim mišljenjem, što pokazuje da smo bili na dobrom putu kada smo i poslali predloge amandmana. Ono što je najvažnije kada je reč o predlogu budućih amandmana jeste da će Ministarstvo pravde svakako prihvatiti sva mišljenja koje je dala Venecijanska komisija", rekla je Nela Kuburović, a prenelo Ministarstvo pravde. Ona je ocenila da je najvažniji zaključak sednice Venecijanske komisije vezan za prihvatanje predloga da u sastavu Visokog saveta sudstva ostaje pet članova od sudija i pet članova koje bira Skupština. "Prihvaćen je i predlog Ministarstva pravde da u slučaju da Skupština ne izvrši izbor članova tog tela, mandat za to ima petočlana komisija, koja je prvi put uvedena kao sistem izbora novih članova od strane Srbije", kazala je ministarka pravde. Navodeći da se veliki deo primedbi Venecijanske komisije odnosio na "neke nejasnoće u samom prevodu teksta" koje su otklonjene na sednici, ona je najavila da će i ti delovi amandmana biti usklađeni.

FABRICI: BRISELSKI DIJALOG UŠAO U BITNU FAZU 

NOVI PAZAR, 22. juna 2018. (Beta) - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je 22. juna da su pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ušli u bitnu fazu i da imaju dobar zamajac, iako je delovalo da će upasti u zastoj. On je u intervjuu za novopazarski radio "Sto plus" kazao da su obe strane, uz posredovanje visoke predstavnice EU Federike Mogerini, voljne da pregovaraju, ali nije želeo da govori o detaljima razgovora koji je održanu24. juna u Briselu. Fabrici je kazao da Mogerinijeva ima punu podršku svih zemalja članica EU i da nema zahteva da se neka članica direktno uključi u pregovore Beograda i Prištine, niti da se pitanje rešava na nekom posebnom međunarodnom skupu, takozvanom "Rambujeu dva". "Format briselskih pregovora je jasan i njega određuju oni koji u njemu učestvuju. Za sada, ni Beograd, ni Priština nisu pokrenuli bilo kakvu inicijativu da se on promeni i izmesti iz Brisela. Mislim da se nepotrebno daje važnosti formatu pregovora, umesto napretku u dijalogu dve strane", rekao je Fabrici. On je izrazio nadu da će pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti "brzo postignut", ne precizirajući vremenski okvir u kojem bi to trebalo da se desi. "Teško je to definisati i ne želimo da veštački namećemo neki datum. Jasno je da on mora biti dogovoren i implementiran pre pristupanja Srbije EU. Normalizacija odnosa s Prištinom je jedan od glavnih elemenata u tom procesu, a u Strategiji za Zapadni Balkan je jasno navedeno da se bilateralni sporovi moraju rešiti pre nego neka država pristupi Evropskoj uniji", izjavio je Fabrici. On je ponovio da je evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana nedvosmislena i da im je EU prethodnih meseci, Strategijom i Samitom u Sofiji, to jasno poručila. Fabrici je naglasio da najavljene unutrašnje reforme Unije neće uticati na politiku proširenja, navodeći da su to dva paralelna procesa. Govoreći o 2025. godini kao godini kada bi Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana mogle postati članice EU, Fabrici je rekao da to ne znači da će one nužno tada pristupiti EU, jer to zavisi od tempa reformi i usklađivanja sa evropskim standardima. "Zemlje kandidati moraju zaslužiti da postanu članice EU, neophodno je sprovoditi reforme i tek onda se na 2025. godinu može gledati kao na neku realnu i ostvarivu perspektivu. Reforme moraju biti fokus, a ne datum. Ne sme se razmišljati o tome da će Srbija 2025. pristupiti EU, a da u međuvremenu ne sprovodi reforme. Taj scenario se neće desiti", dodao je ambasador EU u Srbiji. On je ocenio da je Srbija, što je i navedeno u aprilskom izveštaju Evropske komisije, ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da ima puno toga da uradi u oblasti vladavine prava. "Vladavina prava je najvažnije pitanje, za koje treba najviše vremena i napora. Ostvaren je određen napredak, ali je ostalo još puno toga da se uradi, pre svega u oblastima nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije. Menjaju se zakoni, u toku su promene Ustava u delu o pravosuđu, Srbija je na dobrom putu i mi smo tu da pomognemo da napredak bude još brži i temeljniji", kazao je Fabrici. On je pozdravio to što će premijerka Srbije Ana Brnabić predsedavati radnoj grupi za izradu nove medijske strategije. "Očekujemo pravi dijalog Vlade i medijskih i novinarskih udruženja. Videćemo kakve će rezultate ostvariti, a mi smo jasno naveli šta od Srbije očekujemo da uradi kako bi se ostvarila potpuna sloboda govora i medija", zaključio je Fabrici.