SRBIJA

VUČIĆ SA IVANIĆEM: SRBIJA ĆE UVEK POŠTOVATI DEJTONSKI SPORAZUM

BEOGRAD, 6. juna 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. juna u razgovoru sa srpskim članom Predsedništva BiH Mladenom Ivanićem u Beogradu, da je Srbija opredeljena za unapređenje odnosa sa BiH i da će uvek poštovati Dejtonski mirovni sporazum. Vučić i Ivanić su razmotrili moguće zajedničke ekonomske projekte i druge vidove saradnje Srbije i BiH i razgovarali o situaciji u regionu, saopštilo je Predsedništvo Srbije posle sastanka. Srpski predsednik je istakao da će Srbija uvek poštovati Dejtonski mirovni sporazum i zajednički izraženu volju sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini - Srba, Bošnjaka i Hrvata. Dodao je da je Srbija opredeljena za unapređenje političkih i ekonomskih odnosa sa BiH, navedeno je u saopštenju. "Dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja i za srpski narod u Republici Srpskoj i BiH, kao i za Bošnjake i Hrvate u BiH, ali i za mir i stabilnost u regionu", rekao je Vučić.

PREMIJERKA SRBIJE I PREDSEDNIK SKUPŠTINE SLOVAČKE O STATUTU MANjINA, POLITICI I EKONOMIJI

BEOGRAD, 6. juna 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je 6. juna u Beogradu s predsednikom Skupštine Slovačke Andrejom Dankom o političkim i ekonomskim odnosima dve države, evrointegracijama Srbije, kao i o statusu srpske i slovačke nacionalne manjine u dve zemlje. U saopštenju Vlade Srbije navodi se da je Ana Brnabić ocenila da je politička saradnja dve države na veoma visokom nivou i da uporedo s tim njihove narode vezuju bliski prijateljski odnosi kroz istoriju. Ona je kazala da Srbija izuzetno ceni principijelan stav Slovačke o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Danko je ukazao na veoma dobar pristup Srbije kada je reč o pravima slovačke nacionalne manjine i istakao da Srbija prednjači u uspostavljanju standarda očuvanja jezika i kulture manjina u odnosu na mnoge evropske države. On je kazao da Slovačka snažno podržava nastavak procesa proširenja Unije u regionu Zapadnog Balkana, a pre svega evrointegracije Srbije, koju smatra ključnom zemljom regiona i strateškim partnerom. Naveo je da je EU bez obzira na trenutne unutrašnje probleme, pre svega porodica država, u kojoj bi Slovačka pre svih želela da vidi Srbiju. Ana Brnabić je zahvalila na dosadašnjoj kontinuiranoj i aktivnoj podršci Slovačke u procesu pristupanja Srbije EU i izrazila očekivanje da će ona biti nastavljena i u daljem toku pregovaračkog procesa. Sagovornici su ocenili da visok nivo političkih odnosa dve zemlje ne prati i adekvatan napredak u razvoju bilateralne ekonomske saradnje i da je ključni interes unapređenje ekonomske saradnje i povećanje zajedničkih investicija, dodaje se u saopštenju Vlade Srbije.

KUBUROVIĆ U UN: IZMEDjU SRBIJE I MEHANIZMA NEMA OTVORENIH PITANjA

UJEDINjENE NACIJE, 6. juna 2018. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je 6. juna u Njujorku da je Srbija ispunila sve obaveze prema Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove UN i da nema otvorenih pitanja s tim nasledinkom Haškog tribunala. U obraćanju na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj su predsednik sudskog mehanizma u Hagu Teodor Meron i glavni tužilac Serž Bramerc usmeno obrazložili izveštaje o radu Mehanizma i tužilaštva u proteklih šest meseci, Kuburovićeva je kazala da očekuje da će se saradnja Srbije i Mehanizma i dalje odvijati bez problema. Navela je da je Srbija tužilaštvu Mehanizma pružila pristup svim dokumentima, svedocima i arhivama i dodala da će nastaviti da bude posvećena procesuiranju ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost počinilaca tih "strašnih zločina protiv čovečnosti". Uspeh u toj oblasti zavisi i od regionalne saradnje, rekla je Nela Kuburović i dodala da je to trenutno najvidljivije u Bosni i Hercegovini. Kazala je da je srpsko pravosuđe u 2017. i 2018. godini priznalo sudske presude iz BiH u sedam postupaka i da je na osnovu njih izreklo kazne od ukupno 104 godine zatvora, dodajući da su svi osuđeni u tim procesima srpske nacionalnosti. Po pitanju saradnje s Hrvatskom, Kuburovićeva je kazala da su formirane dve komisije čiji je cilj da razmenjuju spiskove optuženih i osuđenih za ratne zločine. Osvrćući se na izveštaj glavnog tužioca Mehanizma Serža Bramerca, koji je pozdravio broj rešenih predmeta u Hrvatskoj, ona je ocenila da je najveći broj tih slučajeva okončan u odsustvu optuženih i upitala da li bi i Srbija imala zadovoljavajući broj rešenih predmeta kada bi primenila institut suđenja u odsustvu. Komentarišući Bramercovu ocenu da Srbija ne procesuira nekadašnje visoke funkcionere, Kuburović je rekla da je veliki broj njih već osuđen pred Haškim tribunalom. Dodala je i da Srbija ne može da procesuira ratne zločine koje su Srbi počinili na KiM zbog kontinuiranog odbijanja Prištine da sarađuje s Beogradom. Ministarka je pomenula i da je Srbija ranije izrazila spremnost da podrži osnivanje informacionog centra u zemljama bivše Jugoslavije, ali da do danas nije dobila odgovor o tome. Govoreći o predmetu protiv dvoje članova Srpske radikalne stranke, Petra Jojića i Vjerice Radete, koje tužilaštvo u Hagu tereti za zastrašivanja svedoka u procesu protiv lidera radikala Vojislava Šešelja, Nela Kuburović je rekla da je Srbija dokazala sposobnost i spremnost da preuzme taj slučaj od Mehanizma. "U interesu je Srbije da procesuira te slučajeve i spremna je da ih preuzme", navela je ministarka pravde. Ona je navela da su u slučaju protiv nekadašnjih čelnika Službe državne bezbednosti Srbije, Jovice Stanišića i Franka Simatovića, haški tužioci od Srbije u dva navrata tražili 1.677 dokumenata s nekoliko hiljada stranica. Odgovarajući na taj zahtev, Srbija je od Mehanizma zatražila primenu zaštitnih mera za tu dokumentaciju, ali i za svedoke u tom postupku iz redova službi bezbednosti. Nela Kuburović je kazala da je Srbija tokom prethodnih 20 godina predala Tribunalu u Hagu stotine hiljada dokumenata od kojih mnogi, kako je navela, nisu korišćeni u procesima. Uprkos obećanju da će dokumenti koji nisu deo sudskih predmeta biti vraćeni Srbiji, to se još nije desilo, kazala je srpska ministarka. Kuburovićeva je izrazila očekivanje da će Mehanizam u razumnom roku završiti jedina tri preostala predmeta - ponovljeno sudenje Stanišiću i Simatoviću i žalbene procese u postupcima protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadzića i bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića. Ona je ocenila da je Srbija uskladila svoje zakonodavstvo prema relevantnim standardima Mehanizma i time dokazala da je posvećena borbi protiv nekažnjivosti. Navela je da je Srbija, u kontinuiranom naporu da poboljša svoj pravosudni sistem, sledila smernice definisane Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Srbije usvojila u februaru 2016. godine, a na osnovu koje je Tužilaštvo za ratne zločine 4. aprila usvojilo Strategiju za procesuiranje ratnih zločina.

STEFANOVIĆ SA PREDSTAVNICIMA ROSGARDIJE O SARADNjI U OBLASTI BEZBEDNOSTI

BEOGRAD, 6. juna 2018. (Beta) - Delegacija Federalne službe Snaga nacionalne garde Rusije (Rosgardija) posetila je 6. juna Srbiju, gde je sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem razmotrila mogućnosti za zajedničke obuke i saradnju na sprečavanju organizovanog kriminala i terorizma. Prvi zamenik direktora Rosgardije Sergej Melikov rekao je da ruska i srpska žandarmerija mogu biti samo od koristi jedna drugoj i da je ruska strana spremna da Srbiji prenese svoja znanja u oblastima obezbeđenja i bezbednosti, koja su pozitivna. On je rekao da pripadnici Rosgardije učestvuju u obezbeđivanju svih 11 gradova u Rusiji u kojima se održava svetsko prvenstvo u fudbalu. "Spremni smo da podelimo naše iskustvo. Želimo reprezentaciji Srbije da se dobro pokaže. Želimo da se taj međunarodni praznik (sporta) održi dostojanstveno. Posle svetskog prvenstva spremni smo da podelimo i ta naša iskustva", rekao je Melikov. On je kazao da je ruska strana pozvala kolege iz Srbije da dođu u posetu, upoznaju se sa njihovim centrom, mogućnostima i službom i da posle toga mogu da govore o zajedničkim vežbama i razmeni kadrova. Stefanović je rekao da je Srbiji važno iskustvo ruskih kolega u sprečavanju terorizma, radikalizacije i borbe protiv organizovanog kriminala, kao i rada na obezbeđivanju sigurnosti građana. On je rekao da će u narednom periodu dogovoriti razmenu eksperata i modalitete buduće saradnje. Sastanku delegacije Rosgardije i Stefanovića prisustvovao je i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.