SAMIT EU-ZB U SOFIJI

VUČIĆ: SRBIJA ĆE IMATI BEZBROJ PROBLEMA AKO NE BUDE REŠENjA ZA KOSOVO

SOFIJA, 17. maja 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. maja na Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji, da će dati sve od sebe da se dođe do rešenja za KiM, jer će u suprotnom Srbija imati "bezbroj problema". "Želim da verujem da će Srbija u narednom periodu imati dovoljno snage - ukoliko bude postojala volja za kompromisom na drugoj strani - da dođe do rešenja za Kosovo i Metohiju koje će biti prihvatljivo za njene gradajane. Daćemo sve od sebe i borićemo se za to, a da li će do rešenja doći - nadam se, nisam preveliki optimista, daću sve od sebe i uložiću mnogo napora da do toga dođe", rekao je Vučić novinarima. Naveo je da Srbija mora da rešava odnose s Albancima "zbog sebe", jer će, ako ih ne reši, imati "bezbroj problema". "Biće nam zatvorena vrata EU, nećemo moći da imamo ovako uspešan ekonomski rast kao što ga imamo ove godine", kazao je predsednik Srbije. Predsednik Srbije je dodao da je s Tačijem razmenio nekoliko reči pošto ih je pozvala kancelarka Nemačke Angela Merkel, i dodao da nisu razgovarali o dijalogu Beograd-Priština. Vučić je rekao da za nalaženje rešenja za KiM mora da postoji želja obe strane za postizanje kompromisa, a "ne da druga strana šalje platforme" i kaže da "nije spremna ni na šta", jer "nije realno da očekujete da Srbija sve dâ, a da ne dobije ništa". Vučić je rekao da je takvu platformu usvojila "vlada" u Prištini, ali da ona na zahtev međunarodne zajednice nije poslata na usvajanje "kosovskoj" skupštini, jer bi to "dramatično vezalo ruke svima". "A što se tiče drugih platformi, o njima sam već govorio, nešto sam dobio, ali ne nešto što bi trebalo naširoko da komentarišem za srpsku javnost", ocenio je predsednik. Upitan o izjavi Tačija da očekuje da će dogovor sa Srbijom biti postignut za šest do devet meseci, Vučić je kazao da "nije od onih koji bilo šta ograničavaju", i da "spor Srba i Albanaca" počinje "mnogo pre formiranja Prve prizrenske lige, a to je bilo pre 140 godina". "Svakako će biti nastavka dijaloga s Prištinom, ali za taj dijalog moraju da budu ispunjeni određeni uslovi, da vidimo prvo šta je s ispunjavanjem Briselskog sporazuma", naveo je Vučić. Dodao je da je Srbija uložila mnogo napora i energije u rešavanje kosovskog problema i ispunila sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, "dok druga strana svoju jedinu obavezu nije ispunila". "Sve vas pitam da mi kažete sitnicu koju Srbija nije ispunila, nećete naći nijednu. Samo jedna obaveza druge strane je bila i tražimo da samo ona bude ispunjena, a to je zajednica srpskih ooština", rekao je Vučić novinarima u Sofiji.

VUČIĆ RAZGOVARAO S VISOKIM ZVANIČNICIMA EU I DRŽAVA ČLANICA

SOFIJA, 17. maja 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 17. maja je u Sofiji u okviru Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana razgovarao s visokim zvaničnicima Unije i liderima država članica o evropskim integracijama i situaciji u regionu. Vučić je s kancelarkom Nemačke Angelom Merkel razgovarao o nastavku dijaloga sa Prištinom, ustavnim amandmanima koji se tiču pravosudnog sistema koji su poslati Venecijanskoj komisiji, situaciji u regionu i stabilizaciji prilika. Dvoje sagovornika su ocenili da je neophodno raditi na ubrzanju svih aktivnosti na unapređenju dijaloga s Prištinom, saopštila je pres služba predsednika Srbije.
Vučić i premijerka Velike Britanije Tereza Mej su razgovarali o razvoju bilateralnih odnosa, podršci nastavku evropskog puta Srbije i reformama koje Srbija sprovodi. Oni su ocenili da je neophodno raditi na unapređenju odnosa dve zemlje, kao i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Vučić je pozvao premijerku Velike Britanije da poseti Srbiju.
S predsednikom Evropskog parlamenta Antonijem Tajanijem Vučić je razgovarao o evropskom putu Srbije i njenom budućem članstvu, saopštila je pres služba predsednika. Tajani je rekao da je moguće postići dogovor o pristupanju Srbije članstvu u EU do 2025. godine, što je inicijalni datum koji je sadržan u Strategiji EU o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana, usvojenoj u februaru ove godine, navodi se u saopštenju. Tajani je rekao da je predložio paket od 10 milijardi evra za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, kao i da je Srbija važna za Evropu. "Optimista sam povodom vašeg članstva", dodao je on. Vučić je zahvalio predsedniku Evropskog parlamenta na ohrabrenju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu. Važno je raditi na vladavini zakona i to će pomoći bržim evropskim integracijama Srbije, ocenili su Vučić i Tajani.
Predsednik Srbije je s premijerom Švedske Stefanom Levenom razgovarao o ekonomskim reformama, poslovanju švedskih kompanija u Srbiji, evrointegracijama i o dijalogu sa Prištinom. Vučić je zamolio švedskog premijera da ohrabri investitore da u većem broju ulažu u Srbiju i zahvalio na podršci Švedske evropskom putu Srbije. Leven je pozdravio ekonomske reforme u Srbiji, kao i napredak na polju evrointegracija, ponudivši pomoć svoje zemlje u daljem procesu, navodi se u saopštenju.
Uoči početka Samita EU-Zapadni Balkan Vučić je rezgovao s hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem o bilateralnim odnosima i evropskim integracijama. Uoči početka sastanka čelnika EU i Zapadnog Balkana Vučić je, kako je objavljeno na njegovom Tviter nalogu, o evrointgracijama Srbije odvojeno razgovarao i s austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom. Vučić je imao sastanke i s predsednicom Litvanje Darijom Gribauskajte, premijerom Luskemburga Havijerom Betelom i ambasadorom Španije Pablom Garsijom čiji premijer Marjano Rahoj ne učestvuje na samitu zbog učešća "Kosova".

BRNABIĆ: DIGITALIZACIJA ŠANSA ZA ZEMLjE U RAZVOJU

BEOGRAD, 17. maja 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je 17. maja na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji da je digitalizacija šansa za zemlje u razvoju da uhvate korak sa tehnološki razvijenim zemljama i smanje jaz u tehnologijama i načinu poslovanja, saopšteno je iz Vlade Srbije. Brnabić je na otvaranju panela "U susret budućnosti izgradnjom digitalnog ekosistema", ocenila da će digitalna agenda za Zapadni Balkan omogućiti smanjenje troškova rominga, veću pokrivenost širokopojasnom mrežom i izgradnju eUprave i drugih elektronskih usluga. "Elektronska infrastruktura podjednako je važna kao i putna i železnička infrastruktura i zato je njeno jačanje jedan od prioriteta Srbije", kazala je Brnabić. Ona je navela da je cilj Srbije da do 2020. godine dostigne standarde EU u oblasti digitalizacije za koju je ocenila da se ne odnosi samo na IT sektor, već i da je ključ za pokretanje preduzetničke kulture i važan alat u smanjenju birokratije, povećanju efikasnosti i promeni fokusa ka korisnicima usluga, navodi se u saopštenju. "Cilj Vlade Srbije je da pečat pošalje u istoriju", rekla je Brnabić na sastanku u okviru samita EU i Zapadnog Balkana, na kojem su učestvovali svetski politički lideri, predstavnici međunarodnih organizacija, privrede i organizacija mladih, i razgovarali o tri ključne teme za region - ekonomiji, digitalnom povezivanju i jačanje uloge nove generacije mladih lidera. Samit EU-Zapadni Balkan okupio je više od 50 učesnika, među kojima su predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende, premijer Bugarske Bojko Borisov, austrijski kancelar Sebastijan Kurc i visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini. Na skupu su učestvovali i predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti, direktorka Svetske banke Kristalina Georgijeva, direktorka programa za Evropu Svetskog ekonomskog foruma Martina Larkin, premijeri Albanije i Crne Gore, Edi Rama i Duško Marković. Uz Brnabić, Srbiju je predstavljao i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, na prvom panelu "Jačanje rasta kroz oslanjanje na javno-privatno partnerstvo".

SRBIJA

KUBUROVIĆ: SRBIJA RADI NA PROMOCIJI ALTERNATIVNIH NAČINA ZA REŠAVANjE SPOROVA

BEOGRAD, 17. maja 2018. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović rekla je 17. maja u Sankt Peterburgu da se u Srbiji dosta radi na promociji posredovanja i drugih alternativnih načina za rešavanje sporova, čime se ostvaruju višestruke uštede i rasterećuju sudovi, saopštilo je Ministarstvo pravde. Kuburović je na Osmom međunarodnom forumu u oblasti pravosuđa rekla da je Srbija prvi zakon o posredovanju usvojen 2005, a zakon o arbitraži godinu dana kasnije. "Nakon 10 godina, još uvek postoji veliki prostor za podizanje svesti o mogućnostima koje medijacija pruža, radi poboljšanja prakse, kao i poboljšanja zakonodavnog okvira. Srbija je mala zemlja, ima sedam miliona stanovnika, a više od dva miliona sudskih sporova u toku godine. To pokazuje koliko moramo da poboljšamo alternativne načine rešavanja sporova", izjavila je Kuburović u okviru panela "Arbitražna praksa, alternativno rešavanje sporova". Ministarka je posebno izdvojila inicijativu Vrhovnog kasacionog suda, Visokog saveta sudstva i Ministarstva pravde, koji su izdali Zajedničke smernice za promociju medijacije u Srbiji. "Ostvarili smo veliki pomak u 2017. godini, jer smo uz te smernice imali tri puta više slučajeva rešenih medijacijom u odnosu na 2016. godinu. To i dalje nije dovoljno, jer, ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je to oko 100 slučajeva, postoji oko dva miliona sudskih sporova", rekla je Kuburović. Kuburović je razgovarala i sa ruskim ministrom pravde Aleksandrom Konovalovim.

DjURIĆ SA KIFOM: SRBIMA NA KIM POTREBNA INSTITUCIONALNA ZAŠTITA KROZ ZSO

BEOGRAD, 17. maja 2018. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić informisao je 17. maja ambasadora Velike Britanije u Srbiji Denisa Kifa o "teškom položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji" i naveo da oni treba da budu institucionalno zaštićeni formiranjem snažne Zajednice srpskih opština. Djurić je naveo da je 17. maja bio 1.854. dan od kada se Priština obavezala da omogući formiranje ZSO i izrazio očekivanje da će u novim rokovima koje je Evropska unija dala Upravljačkom timu biti omogućeno da "bez pritisaka formuliše nacrt statuta ZSO". On je rekao da je Beograd opredeljen za dijalog, kao i da očekuje da se putem kompromisa stvore uslovi za trajnu stabilnost i prosperitet na Zapadnom Balkanu.