SRBIJA

DAČIĆ: NORMALIZACIJA ODNOSA RUSIJE, EU I NATO PREDUSLOV ZA STABILNOST U EVROPI I SVETU

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je 11. maja da normalizacija odnosa NATO i EU, s jedne, i Rusije, s druge strane, predstavlja preduslov za stabilnost, ekonomski i svaki drugi napredak u Evropi i svetu. Dačić je na Međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji u Skupštini Srbije rekao da Srbija kao mala, ali ponosna zemlja želi da na najbolji način zaštiti svoje nacionalne interese, a da istovremeno bude činilac koji u skladu sa svojim kapacitetima doprinosi regionalnom, evropskom, ali i globalnom miru i napretku. Kako je naveo, Srbija želi da sa svim moćnim faktorima svetske politike razvija odnose, time čineći sopstvenu bezbednost održivom, ali istovremeno, da time doprinosi očuvanju mira i bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana, kao svom neposrednom okruženju. "Srbija sprovodi politiku vojne neutralnosti i nema nameru da postane član postojećih vojnih saveza. Na tim osnovama sarađuje sa
NATO-om kao partnerska država kroz Program Partnerstvo za mir. Vojna neutralnost nije prepreka za razvoj partnerske saradnje u interesu jačanja globalne, a posebno regionalne bezbednosti", rekao je on na panelu "Evropska bezbednost - odnos NATO-a, Evropske unije i Ruske Federacije". Dačić je dodao da Srbija s druge strane i sa Rusijom ostvaruje transparentnu saradnju koja nije na štetu saradnje sa NATO-om niti je smetnja ostvarenju strateškog spoljnopolitičkog cilja – ulaska u EU. "Verujem da su dobri odnosi Rusije i NATO-a ključni za mir i bezbednost u svetu i za uspešno suprotstavljanje globalnim izazovima i pretnjama, kao što su terorizam, ekstremizam, radikalizam i svi drugi oblici savremenih bezbednosnih izazova", kazao je on. Prema njegovim rečima, Srbija se zalaže za izgradnju i očuvanje dobrosusedskih odnosa i rešavanju svih otvorenih pitanja iskrenim dijalogom. Šef srpske diplomatije ocenio je da je pitanje Kosova i Metohije od ključnog značaja za bezbednost u regionu, ali i na širem evropskom prostoru, ali i da je to najveći politički i bezbednosni izazov za Srbiju. Dačić je ponovio da Srbija ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, već želi da se kompromisom pronađe rešenje za pitanje srpsko-albanskih odnosa, istovremeno pokazujući punu spremnost da vodi statusno neutralni dijalog Beograda i Prištine radi rešavanja konkretnih pitanja od interesa za građane. On je rekao da Srbija iskreno želi da napreduje na evropskom putu i pruži svoj doprinos unapređenju mira i bezbednosti u Evropi, navodeći da se Poglavlje 31 (spoljna bezbednosna i odbrambena politika) često svodi isključivo na pitanje pridruživanja odlukama i deklaracijama EU. "Neopravdano i nepravedno se zapostavljaju brojni napori, aktivnosti i dostignuća Srbije u drugim oblastima obuhvaćenim ovim poglavljem, o čemu svedoče konkretni rezultati o kojima sam imao prilike da govorim na brojnim sličnim skupovima", naveo je šef srpske diplomatije. Dačić je rekao da je za ukupnu evropsku bezbednost značajna pozicija Srbije u unapređenju regionalne stabilnosti i doprinos koji daje regionalnoj saradnji na bilateralnom i multilateralnom nivou. "Želeći da sa svima u regionu odgovorno pristupa otvorenim pitanjima, uz nastojanja da se pronađu kompromisna rešenja koja će biti održiva u dugom roku, Srbija kontinuirano inicira teme za budućnost koje su od interesa za celinu regiona, kako bi on bio što atraktivniji za ulaganja i povećanje trgovinske razmene, uz istovremeno istrajavanje na projektima, infrastrukturnim i drugim, koji prevazilaze nacionalne granice i predstavljaju zalog za budućnost i osnovu kako za ekonomski i drugi prosperitet, tako i trajnu bezbednost i stabilnost regiona, bez čega i evropska bezbednost nije potpuna i zaokružena. Upravo na ovim poljima", dodao je on.

VUČIĆ: GRADjANI SRBIJE ĆE MOĆI DA SE IZJASNE O REŠENjU ZA KOSOVO

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 11. maja da će građani Srbije imati priliku da se izjasne o rešenju za KiM. Vučić je na konferenciji za novinare s predsednikom Odbora Bundestaga za odnose sa EU rekao da je Srbija spremna za razgovore i kompromis, ali ne i za ucene i pretnje. "Građani Srbije će imati priliku da se izjasne o onome što budemo mislili da je racionalno i kompromisno rešenje", rekao je Vučić On je rekao da je Nemačka najveći trgovinski partner Srbije i izrazio uverenje da će to biti i u narednih 30 godina, što govori koliko je važno održavati najbolje moguće odnose s Nemačkom. Vučić je rekao da će Srbija dodatnim reformama u vladavini prava privući dodatne nemačke kompanije.

VUČIĆ RAZGOVARAO S BORISOVOM

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 11. maja telefonom s premijerom Bugarske Bojkom Borisovom o evropskim integracijama uoči održavanja Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji. Vučić je potvrdio da će učestvovati na Samitu 17. maja i dati doprinos stabilizaciji prilika na Zapadnom Balkanu, posebno između Beograda i Prištine, i smirivanju tenzija posle nemilih događaja na severu KiM, saopštila je kancelarija predsednika. On je rekao da će Srbija nastaviti da doprinosi povezivanju regiona. U saopštenju se navodi da su Vučić i Borisov posebno razgovarali o planovima i projektima za gasno povezivanje Srbije i Bugarske i kako da zajednički istupaju pred snažnijim partnerima da bi štitili interese svojih dveju zemalja.

KRIHBAUM: NE VERUJEM DA JE POSTIGNUT DOGOVOR O KOSOVU

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Poslanik Parlamenta Nemačke i predsednik Odbora za odnose sa EU Ginter Krihbaum izjavio je 11. maja u Beogradu da ne veruje da su zapadne diplomate već usaglasile rešenje za "Kosovo". Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Krihbaum je rekao da ne zna da li je bilo sastanka diplomata zemalja Kvinte, ali da ne veruje da je dogovor postignut. Krihbaum je rekao da je "plodno kad se diplomate sastaju", ali da ništa ništa ne zna o takvom dogovoru. "Ne verujem da postoji i ne može da postoji", rekao je nemački zvaničnik odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše pisanje prištinske "Gazete ekspres" da su SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija razmotrile razgovore Beograda i Prištine koji bi, kako se navodi, mogli da se završe sporazumom u toku ove godine. Vučić je rekao da Srbija ima određena saznanja i da će se šta je to tačno videti narednih dana. "Nešto se zbivalo. Imam određena saznanja. Šta tačno, znaćemo narednih dana", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je rekao da "svi oni Kosovo tretiraju kao državu". "Meni nije problem da javno kažem da mi mislimo drugačije", dodao je Vučić. Prema njegovim rečima, "to samo govori koliko je pozicija Srbije teška", ali interes Srbije svakako nije da ulazi u sukob sa zapadnim svetom. "Naš interes je da našu zemlju branimo i da za našu decu izvučemo najveću korist", rekao je.

BRNABIĆ I KRIHBAUM O SARADNjI SRBIJE I NEMAČKE

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je 11. maja sa poslanikom nemačkog Bundestaga i predsednikom Odbora za odnose sa Evropskom unijom Ginterom Krihbaumom i istakla da Nemačka predstavlja značajnog strateškog partnera Srbiji. Kako je saopšteno iz njenog kabineta, premijerka je dodala da Srbija ulaže velike napore kako bi ostala prepoznata kao pouzdan, odgovoran i predvidiv partner Nemačke. Ona je izrazila uverenje da će predstojeći samit u Sofiji potvrditi evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana. Poslanik nemačkog Bundestaga ocenio je da napredak Srbije na evropskom putu nije samo napredak ka članstvu u Uniji, već i napredak u ostvarivanju sigurne budućnosti države i građana i ponovio da će Nemačka nastaviti da podržava evropsku perspektivu Srbije. Krihbaum je ocenio da je Srbija, sa dobrom infrastrukturom i kvalifikovanim kadrom, veoma atraktivno tržište za nemačke investitore, što dokazuje i veliki broj nemačkih kompanije koje posluju u Srbiji. Prema njegovim rečima, Nemačka je spremna da pruži podršku i adekvatnu pomoć u uspostavljanju stabilnijeg pravnog okvira kako bi zainteresovane kompanije, pre svega mala i srednja preduzeća, mogle da investiraju u Srbiji. Krihbaum je ocenio da dve države imaju dobre političke odnose, koji se razvijaju intenzivnom saradnjom na svim poljima i obostranim kontinuiranim posetama zvaničnika, i pozvao premijerku Brnabić da u što skorijem periodu poseti Nemačku.

JOKSIMOVIĆ I KRIHBAUM: NEMAČKA VAŽAN PARTNER SRBIJE U EVROINTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović informisala je 11. maja nemačkog poslanika Gintera Krihbauma da je Srbija pripremila pregovaračke pozicije za pet poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU i izrazila očekivanje da će tokom bugarskog predsedavanja Savetu EU do kraja juna otvoriti set poglavlja. Kako je saopšteno posle sastanka, Krihbaum koji je i predsednik Odbora nemačkog Bundestaga za odnose sa EU, ocenio je da je Srbija potvrdila da je pouzdan i ozbiljan partner na kojeg EU može da se osloni i u budućnosti. Joksimović je informisala Krihbauma da je Srbija pripremila pet pregovaračkih pozicija: 33 – finansijske i budzetske odredbe, 9 – finansijske usluge, 13 – ribarstvo, 18 – statistika i 17 – ekonomska i monetarna unija. Ocenila je da je Strategija proširenja EU jasna poruka da se na Srbiju kao kandidata za EU, ozbiljno računa, ali i snažno ohrabrenje za dalje reforme. Ona i Krihbaum su, u tom smislu, akcentovali poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, borbe protiv kriminala i korupcije, manjinskih prava, medijskih sloboda, navodi se u saopštenju. Takođe su se složili da su odnosi dve države izuzetno dobri i da se razvijaju na obostrano zadovoljstvo. Konstatovali su da su predsednik Aleksandar Vučić i kancelarka Angela Merkel uspostavili redovnu i otvorenu komunikaciju, koja je doprinela dodatnom jačanju odnosa dve države. Joksimović je zahvalila Nemačkoj na pomoći i podršci u procesu pristupanja EU podsetivši da je ta zemlja u poslednjih deceniju i po, za brojne razvojne i projekte reformi izdvojila 1,6 milijardi evra bespovratnih sredstava i da su nemačke kompanije značajno investirale na tržište Srbije, a taj trend se nastavlja. Ona je rekla da veruje da će Samit EU i Zapanog Balkana u Sofiji potvrditi evropsku perspektivu regiona, prevashodno politikom intenzivnije komunikacije i povezivanja kako međusobno, tako i sa EU.

FABRICI: PRIRODNO DA ZAPADNI BALKAN BUDE U EU

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je 11. maja da je "prirodno" da Zapadni Balkan bude u Evropi i da to predstavlja geopolitičko ulaganje ne samo u smislu bezbednosti, već i prosperiteta i političkih odnosa. On je na Međuparlamentarnoj konferenciji "Idejom EU do mira i razvoja" u Domu Narodne skupštine Srbije rekao da je Strategija za proširenje EU ka Zapadnom Balkanu usmerena na regionalnu saradnju, dobrosusedske odnose i unapređenje tih odnosa. Govoreći o vojnoj neutralnost Srbije, Fabrici je rekao da ulazak u EU ne znači pristup NATO-u, te da postoje članice EU koje nisu deo te alijanse i da mu je drago da NATO priznaje vojnu neutralnost Srbije. Kako je dodao, važno je da Srbija i NATO imaju snažnu i dobru saradnju. Predsednik Parlamentarne skupštine NATO-a Paolo Ali rekao je da Alijansa i EU imaju važnu ulogu na Zapadnom Balkanu i da mu je jasno da Evropa ne može da bude potpuna bez potpune integracije Balkana. On je kazao da veliki doprinos stabilnosti na Balkanu daje Srbija. "Stabilnost na Balkanu je ključ za stabilnost u Evropi i vidimo da tu veliku ulogu i doprinos daje Srbija", rekao je Paolo Ali. Zamenik predsednika Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije Sergej Kisljak govoreći o odnosima EU, NATO-a i Rusije, rekao je da su u veoma "razočaravajućem stanju" i "zabrinjavajući". On je kazao da se ne poštuju principi koji su dogovoreni sa zapadnim zemljama kada je završen Hladni rat, o tome da se neće širiti na Istok i dalje od granica zapadne Nemačke.

ŠOLTES: SRBIJA DA POKUŠA DA REŠI NAJKRITIČNIJA PITANjA DO NOVEMBRA

BEOGRAD, 12. maja 2018. (Beta) - Član Evropskog parlamenta Igor Šoltes izjavio je 11. maja da Srbija, kao zemlja na putu evropskih integracija, treba da pokuša da reši sva najkritičnija pitanja do oktobra i novembra ove godine, jer će kasnije biti mnogo teže zbog izbora u Evropskom parlamentu iduće godine. Na Međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji "Idejom EU do mira i razvoja" u Skupštini Srbije, Šoltes je kazao da postoji veliki prostor za stvari koje Srbija treba da uradi u oblasti administracije i pravosuđa, borbe protiv korupcije, fundamentalnih prava, kao i da Beograd treba da nastavi dijalog sa Prištinom. "Ono što će se uraditi do oktobra i novembra ove godine biće dosta zacementirano, jer su iduće godine izbori u EP. Treba pritisnuti sve institucije kod vas i u EU da pokušaju da reše sva najkritičnija pitanja, jer će kasnije biti puno puno teže", kazao je on i dodao da je pridruživanje EU dvosmeran proces u kojem svaka strana treba da napravi svoje. Prema njegovim rečima, EU je za Srbiju značajan trgovinski, ekonomski i mobilizacijski partner, kao i jedan od najvećih donatora pomoći. On je ukazao da se EU poslednjih nekoliko godina podelila na dve strane sever i jug, istok i zapad. "Sever i jug u odnosu na finansijsku krizu u smislu razumevanja pomoći i solidarnosti više bogatijih država sa onim malo nižeg standarda", kazao je on i podsetio da je izbeglička kriza uticala na formiranje blokovske politike i da su se zemlje koje nisu članice EU pokazale mnogo bolje od članica. Zamenica predsednika Odbora za evropske integracije Elvira Kovač kazala je da je proširenje EU značajno kako za zemlje koje teže članstvu, tako i za samu EU. "Svi smo mi čekali Strategiju proširenja. Dobra vest je što je Srbija obeležena kao zemlja predvodnica u celom procesu. Svesni smo da je mnogo posla pred nama i da bi ceo proces trebalo da bude mnogo brži", kazala je ona i dodala da je ostalo dosta posla na polju vladavine prava, jačanja demokratskih institucija i drugim oblastima. Elvira Kovač je dodala da je Srbija svesna svojih obaveza i posvećena reformskim procesima, kao i da se trudi da doprinese incijativama i da sudeluje u politici EU. Zamenik predsednika Odbora za evropske integracije Predstavničkog doma Rumunije Štefan Mušoiju kazao je da će Rumunija nastaviti da promoviše konstruktivni pristup i da će tokom njenog predsedavanja EU zagovarati politiku proširenja. "Sve to će doprineti stabilnosti u regionu", kazao je Mušoiju i dodao da je Rumunija ponudila svoja iskustva Srbiji na putu evropskih integracija. On je kazao da će zemlje koje teže članstvu u EU ispunjavanjem kriterijuma iz Kopenhagena ojačati stabilnost zemalja kandidata. Poslanica makedonske skupštine Slavica Šumanska Miteva kazala je da je EU počela kao san malog broja ljudi, a da je postala nada za mnoge. "EU je pozitivan primer koji postoji godinama i inspiracija je za sve zemlje koje hoće da se razvijaju u demokratskom duhu. Proširenje EU je najvažnije, jer je to mirovni projekat na evropskom kontinentu, koji je omogućio prevazilaženje istorijskih problema", kazala je ona. Navela je da projekat evropskih integracija nije završen i da Makedonija traži podršku kako bi nastavila put evropskih integracija. "Bez integracije Makedonije i zemalja Zapadnog Balkana ne može se govoriti o celovitom i potpuno uspešnom procesu jer samo ujedinjena Evropa može da se takmiči sa drugim regionima", kazala je ona. Ona je pohvalila dostignuća zemalja u regionu Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija, rekavši da samo ujedinjen region može da funkcioiše. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kazala je da je Zapadni Balkan jedini region gde će se EU proširiti. "Interes EU je da ima Srbiju kod sebe, kao što je interes Srbije da bude deo ovog i dalje boljeg mesta", kazala je ona.

EKONOMIJA

MIHAJLOVIĆ: VELIKA DELEGACIJA ITALIJANSKIH GRADjEVINSKIH KOMPANIJA KRAJEM MAJA U SRBIJI

BEOGRAD, 11. maja 2018. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je 11. maja s novim ambasadorom Italije u Srbiji Karlom Lo Kašom o saradnji dve zemlje u oblasti saobraćaja i infrastrukture. Mihajlović je istakla dobru saradnju s Italijom u resoru koji vodi, s posebnim naglaskom na značaj iskustva i znanja koja italijanske kompanije donose u Srbiju. Kako je saopštilo Ministarstvo, razgovarali su i o predstojećoj poseti delegacije italijanskih privrednika iz oblasti infrastrukture, predvođene Asocijacijom italijanskih građevinara, koja dolazi u Srbiju krajem maja. To će, kako ističu, biti prilika da se detaljnije upoznaju sa infrastrukturnim projektima čija se realizacija planira u narednom periodu. Lo Kašo je istakao spremnost italijanske strane da se saradnja dve zemlje produbljuje konkretnim projektima. "Za mene je velika čast da se posle deset godina vratim u Srbiju kao ambasador. Naše dve zemlje imaju dobre odnose u svim sektorima i siguran sam da ćemo mnogo toga raditi zajedno", rekao je Lo Kašo.