SRBIJA

VLADA SRBIJE: MINISTAR ODBRANE HRVATSKE NIJE DOBRODOŠAO U SRBIJU

BEOGRAD, 26. aprila 2018. (Beta) - Vlada Srbije odlučila je 26. aprila da do daljeg zabrani potpredsedniku Vlade i ministru odbrane Hrvatske Damiru Krstičeviću ulazak u Srbiju, kao recipročnu meru zbog odluke hrvatskih vlasti da zabrane ulazak ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu. U saopštenju posle sednice navodi se da je Vlada odlučila o merama reciprociteta Hrvatskoj, prema kojima Krstičević do daljeg nije dobrodošao u Srbiju. Mere reciprociteta Vlada Srbije donela je kao odgovor na notu Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske o zabrani ulaska ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina u Hrvatsku. Vlada Srbije smatra da su takvi postupci Hrvatske suprotni duhu dobrosusedske saradnje i poštovanju osnovnih evropskih vrednosti, u koje spada i sloboda kretanja ljudi, piše u saopštenju. Dodaje se da Vlada Srbije ostaje opredeljena za izgradnju dobrosusedskih odnosa s Hrvatskom, uzdržavajući se od postupaka koji mogu doprineti narušavanju odnosa sa susedima. "Vlada Srbije ostaje posvećena održavanju mira i stabilnosti u regionu i poštovanju evropskih načela i vrednosti, u interesu svih građana Srbije i regiona", piše u saopštenju.

AMBASADOR ITALIJE PREDSEDNIKU SRBIJE: SRBIJA KLjUČAN FAKTOR STABILNOSTI U REGIONU

BEOGRAD, 26. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma ambasadora Italije Karla Lo Kaša, koji je istakao jasnu podršku Italije evrointegracijama Srbije, dodavši da je ona ključan faktor stabilnosti u regionu. Italijanski ambasador je predsedniku Vučiću preneo pozdrave predsednika Italije Serđa Matarele i dodao da se sve više italijanskih kompanija interesuje za poslovanje u Srbiji, saopštilo je Predsedništvo Srbije. Vučić je Lo Kašu poželeo dobrodošlicu u Srbiju, uz očekivanje da će tokom njegovog ambasadorskog mandata politički dijalog i ekonomska saradnja dveju zemalja biti još intenzivniji, s obzirom na to da su Srbija i Italija od 2009. godine strateški partneri, navodi se u saopštenju. Predsednik Srbije je izrazio zadovoljstvo time što je Italija prvorazredan ekonomski partner, iz koje dolaze neki od najznačajnijih investitora. Ambasador Lo Kašo je izjavio da se "sve više italijanskih kompanija interesuje za poslovanje u Srbiji, ponukani postojećim dobrim iskustvima", dodavši da tome doprinosi i to što je "Srbija ključan faktor stabilnosti u regionu". On je istakao jasnu podršku Italije evrointegracijama Srbije, koju pružaju i kroz ekspertsku pomoć u reformama u ključnim oblastima. Dvojica sagovornika su istakla da, pored političke i ekonomske saradnje, Srbija i Italija imaju interes i za razvoj svake druge saradnje, od koristi za obe zemlje, a posebno u oblasti obrazovanja i kulture, dodaje se u saopštenju.

BRNABIĆ I DIREKTOR EIB RAZGOVARALI O PROJEKTIMA U SRBIJI

BEOGRAD, 26. aprila 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić i predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer razgovarali su 26. aprila u Beogradu o trenutnim projektima koje Srbija sprovodi pomoću EIB. Brnabić i Hojer su naveli da su ti projekti značajni za građane Srbije i da pokazuju zbog čega im je Evropska unija korisna. "Ako postoji jedna stvar gde se važnost EU vidi, to su projekti koji radimo sa EIB. U poslednjih 10 godina vrednost zajedničkih projekata sa EIB iznosi sedam milijardi evra", rekla je Brnabićeva. Ona je kazala da je u ovom trenutku vrednost projekata koje Srbija sprovodi sa EIB, a koji su u različitim fazama, milijardu evra. Ana Brnabić je istakla da većinu projekata u zdravstvu Srbija radi sa EIB i da je jedan od najboljih primera za to potpuno izgrađen Klinički centar Niš. Dodala je da stub saradnje predstavljaju i projekti u IT, istraživanju i razvoju koji iznose oko 65 miliona evra, ali i projekti vodosnabdevanja i tretiranja otpadnih voda koji iznose oko 50 miliona evra. Prema njenim rečima, 70 miliona evra biće uloženo u projekte informatičkog povezivanja škola u Srbiji. "Do kraja mandata ove vlade, Srbija će biti zemlja koja će drugačije izgledati", kazala je Brnabićeva. Hojer je kazao da su građani najvažniji kada se govori o projektima i da su oni, kada je reč o shvatanju digitalizacije, mnogo ispred nekih evropskih zemalja. "Znanje građana Srbije o digitalnom svetu je veće nego u mnogim drugim evropskim zemljama. Ovde govorimo o kreativnoj strani digitalizacije. To nije samo tehnička povezanost, već novi nivo kreativnosti", rekao je on. Hojer je naveo da se investitorima dopadaju projekti u Srbiji i da vidi perspektivu kada je reč o transportu i infrastrukturnim projektima u ovom regionu. Dodao je da je cilj da se građani Srbije što više približe životu u EU.

ČADEŽ: PODRŠKA EVROPSKE PRIVREDE PROŠIRENjU EU NA ZAPADNI BALKAN DO 2025.

BRISEL, 26. aprila 2018. (Beta) - Asocijacija evropskih komora Evrokomore aktivno promoviše proširenje EU na Zapadni Balkan i trenutno radi na kreiranju zajedničkog stava cele evropske privrede o perspektivama za ulazak zapadnobalkanskih zemalja u Uniju do 2025. godine, izjavio je 26. aprila u Briselu predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. "Unutar Evrokomora pokrenuli smo inicijativu o zajedničkom stavu evropske privrede i Komorskog investicionog foruma kojim bi se podržalo proširenje EU, kako bi Zapadni Balkan i Srbija što pre postali punopravni član EU", rekao je Čadež. Čadež u Briselu učestvuje na konferenciji povodom 60 godina od osnivanja Evrokomora. On je istakao da je ta asocijacija, kao ni jedna organizacija u Briselu, angažovane oko proširenja EU na region zapadnog Balkana. Po njegovim rečima "ohrabruje volja evropskih zvaničnika da se razgovara o takozvanom inkluzivnijem pristupu proširenju". "Ideja je da kada u regionu uskladimo neki set propisa, kada ispregovaramo neko poglavlje, da deo toga odmah počnemo da primenjujemo, kako bi se olakšala trgovina i investicije, ne čekajući da se sva poglavlja zatvore i da postanemo članica EU. To bi privredi donelo nove mogućnosti i vidljive konkretne koristi - manje troškove poslovanja i veću konkurentnost pred stranim investitorima", istakao je Čadež. Evrokomore, kako je dodao, za poslovnu zajednicu Srbije predstavljaju platformu preko koje više od 20 miliona kompanija komunicira sa evropskim institucijama i međunarodnim organizacijama. "To je najveća i najsnažnija organizacija koja okuplja evropsku privredu. I to ne samo privredu članica EU već i zemalja poput Srbije koje su na putu ka članstvu, ali i Rusije i Turske", rekao je Čadež koji je 26. aprila preuzeo predsedavanje Odboru za digitalizaciju Evrokomora i time dobio mesto u predsedništvu te asocijacije. Uz podršku Evrokomora, kako je objasnio, na najbrži način moguće je imati jasan i koristan dijalog sa svim institucijama u Briselu, doći do odgovora i pokrenuti inicijativu. "Privrede Zapadnog Balkana uz podršku ove asocijacije uspevale su da reše neke od problema i izazova sa kojima su se suočavale u prošlosti. Trenutno radimo na dozvolama za naše vozače kako bi im se produžio broj dana koji mogu da provedu u zemljama EU", dodao je Čadež. Predsednik Evrokomora i Privredne komore Austrije Kristof Lajtl rekao da su Evrokomore "velika poslovna familija" koja obuhvata celo evropsko poslovno društvo, a da je Privredna komora Srbije u tome "snažan partner".