SRBIJA

DAČIĆ I PALESTINSKA ZVANIČNICA RAZGOVARALI O BILATERALNIM ODNOSIMA

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Sprski ministar inostranih poslova Ivica Dačić razgovarao je 24. aprila s pomoćnicom palestinskog ministra inostranih poslova za Evropu Amal Džado o bilateralnim odnosima u okviru prve sesije političkih konsultacija Ministarstava spoljnih poslova Srbije i Palestine. Dačić je izrazio zahvalnost na podršci o pitanju "Kosova" i istakao spremnost Srbije da dalje razvija odnose tradicionalnog prijateljstva i saradnje sa Palestinom u svim oblastima od obostranog interesa, uključujući i oblast obrazovanja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Političke konsultacije s Palestinom sprovode se u skladu sa Memorandumom o političkim konsultacijama ministarstava spoljnih poslova Srbije i Palestine potpisanim u julu 2015. godine tokom posete paletinskog predsednika Mahmuda Abasa Srbiji.

DAČIĆ: MINISTARSTVA TREBA DA BUDU POUZDAN IZVOR I SARADNIK

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je 24. aprila da je zadatak ministarstava inostranih poslova širom sveta da proverenim i pravovremenim informacijama pomognu profesionalnim medijima u borbi protiv "kakofonije glasina koje se šire digitalnim talasima". "Učestvujući u javnoj sferi, mi je delom i kreiramo i snosimo deo odgovornosti za kvalitet rasprave koja se vodi na digitalnim platformama - tom savremenom pandanu starogrčkog trga. To svakako važi i za medijske kuće. Što je veća sloboda, to je veća odgovornost", rekao je Dačić na konferenciji "Budućnost njuz portala na Zapadnom Balkanu". On je dodao da bi svi koji plasiraju sadržaje morali da se pridržavaju odgovornosti - i institucije, i mediji, jer se samo tako može izgraditi slobodno i odgovorno društvo kojem težimo, a naglasio je i da Ministarstvo spoljnih poslova medijima treba da bude pouzdan izvor i saradnik od integriteta. Prema Dačićevim rečima, digitalizacija i prelazak sa tradicionalnog na veb novinarstvo doveli su i do toga da se diplomatija suoči sa skoro potpunim zaokretom u načinu na koji pristupa polju informisanja. "Svedoci smo većeg prisustva ministarstava spoljnih poslova i diplomatskih emisara u digitalnoj sferi nego što je to ikad bio slučaj sa tradicionalnim medijima. Digitalna sfera nam, pri tom, pruža mogućnost da ne zavisimo od tuđe interpretacije, već da sami predstavimo svoj rad i svoje argumente", rekao je Dačić. Dačić je ukazao da upravo ta "demokratizacija" informisanja koju je donela digitalizacija, gde je, po njegovim rečima, svako gospodar svog argumenta, pored izazova predstavlja i način da se dodatno doprinese razvoju društva, prenelo je u saopštenju Ministarstvo spoljnih poslova.

VUČIĆ: ŽELIMO DA BUDEMO SLEDEĆA ZEMLjA ČLANICA EU

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. aprila u Bukureštu da Srbija želi da postane sledeća članica EU. "Želimo još snažniju podršku Bukurešta, Atine i Sofije na evropskom putu. Želimo da budemo sledeća zemlja koja će postati članica EU, bez vaše podrške to ne možemo da uradimo", rekao je Vučić na konferenciji za novinare posle sastanka sa premijerima Grčke, Bugarske i Rumunije, Aleksisom Ciprasom, Bojkom Borisovim i Viorikom Dančilom. On je rekao da su 24. aprila postigli konkretne rezultate i da će biti formirana zajednička radna grupa u kojoj će učestvovati ministri saobraćaja, transporta i telekomunikacija četiri zemlje. Vučić je rekao da su razgovarali o izgradnji puteva i o drugim načinima finansiranja i delovanja.

VUČIĆ: SRBIJA MORA DA PRISUSTVUJE SAMITU EU-ZAPADNI BALKAN U BUGARSKOJ

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. aprila u Bukureštu da Srbija mora da ima predstavnika na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji 17. maja. "Moramo da budemo prisutni", rekao je Vučić novinarima posle sastanka sa premijerima Rumunije, Bugarske i Grčke. On je kazao da još nije odlučio ko će ići na Samit, da je on dobio poziv, ali da će odlučiti posle sastanka sa premijerkom Srbije Anom Brnabić. "Ne možete to da radite (da ne odete na sastanak) kada vam dolaze najmoćniji evropski lideri od kojih vam sve zavisi. Srbija ne može to sebi da dozvoli", rekao je Vučić. On je rekao da je dužnost Srbije da ide na Samit. "Kako mislite da možemo da zabijemo leđa Bugarskoj i da im kažemo da nas ne interesuju iako su nas podržavali. Mislite li da je dobro da tamo budu nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, svi najvažniji evropski lideri, a da Srbija tamo ne bude", rekao je Vučić.

VUČIĆ I MIŠEL: ZAPADNI BALKAN TREBA DA OSTANE NA VRHU PRIORITETA EU

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Belgije Šarl Mišel ocenili su 24. aprila u Beogradu da Zapadni Balkan treba da ostane među prioritetima politike Evropske unije. Vučić i Mišel ukazali su na zajedničkoj konferenciji za štampu na važnost postizanja rešenja o pitanju "Kosova", navodeći da je za kompromis potrebno suštinsko razumevanje svih strana. Srpski predsednik je naveo da je na sastanku bilo reči o situaciji u regionu, bilateralnoj saradnji i evropskim integracijama, ali da je najvažnija tema bila postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa s Prištinom, dodajući da je to glavna prepreka na putu Srbije ka EU. Kako je naveo, Srbija je spremna da razgovara o teškim rešenjima i postizanju kompromisa, ali da su za kompromis potrebne obe strane. Govoreći o pitanju "Kosova", Vučić je ocenio da je to pitanje "naše budućnosti". Predsednik Srbije zahvalio je belgijskom premijeru na spremnosti da sasluša stavove Srbije i dodao da je Mišel izneo "neka nova rešenja" o kojima će biti reči u budućnosti. "Ne mogu da kažem nešto više o tim predlozima, dok to ne bude deo politike EU i dok neki drugi faktori ne budu s tim predlozima saglasni", kazao je on. Mišel je rekao da je on jedan od lidera EU koji se zalaže da Zapadni Balkan ostane visoko među prioritetima EU, navodeći da je EU raskrsnica i da je važno jačati saradnju i prosperitet. On je naveo da smatra da je Srbija ključni činilac u regionu i izuzetno važna zemlja za Evropu i budućnost EU. Govoreći o reformama koje Srbija mora da sprovede kako bi ušla u EU, uključujući vladavinu prava i slobodu medija, belgijski premijer je dodao da EU nije puki projekat koji se bazira na ugovorima, već na društvenim vrednostima.

VUČIĆ: PLATFORMA PRIŠTINE NIJE PLATFORMA ZA DIJALOG I NORMALIZACIJU ODNOSA

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 24. aprila da najavljena platforma Prištine o dijalogu sa Beogradom nije nikakva platfoma za dijalog i normalizaciju odnosa. Vučić je rekao na zajedničkoj konferenciji za štampu sa belgijskim premijerom Šarlom Mišelom da, ako je to platfoma Prištine, ne zna o čemu dve strane uopšte imaju da razgovaraju. "Ta platfoma predstavlja poruku: Mi imamo sve, sve je u našim rukama, ako Srbija hoće da prizna nezavisnost to je u redu, ako neće onda je kriva za sve", kazao je on. Srpski predsednik je rekao da je evropskim zvaničnicima, uključujući i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini, pokazao paprire koji su na strani Srbije, dodajući da sila nije na strani Srbije. "Mi smo slabiji, ne od Albanaca, već od Amerike", rekao je on i dodao da Srbija ne pregovara s Tačijem, već sa zaštitinicima "Kosova". Govoreći o ispunjavanju obaveza iz briselskog dijaloga, posebno na formiranje Zajednice srpskih optina, Vučić je naveo da Priština za pet godina nije ispunila nijednu ugovornu obavezu i da nema poverenja da će to sada učiniti. Dodao je da Srbi ne treba da očekuju "maksimalistička" rešenja kada je reč o "Kosovu", ali da se ne smeju dopustiti ponižavajuća rešenja za Srbiju.

PREMIJERI SRBIJE I BELGIJE O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA, REGIONU I EKONOMIJI

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Premijeri Srbije i Belgije, Ana Brnabić i Šarl Mišel razgovarali su 24. aprila u Beogradu o evropskom putu Srbije, regionalnoj stabilnosti, normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ekonomskoj saradnji dve zemlje. Na zajedničkoj konferenciji za novinare Ana Brnabić je zahvalila premijeru Belgije na vremenu koje je odvojio za posetu Srbiji kako bi sa njenim zvaničnicima razgovarao o nizu važnih tema, kao i na podršci koju je Belgija pružila Srbiji za otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU, ali i na tehničkoj pomoći za poglavlja 23 i 24 posebno za vladavinu prava i borbu protiv organizovanog kriminala. "Tehnička podrška na delu Poglavlja 23, koje je svakako najizazovnije, to je vladavina prava i pravosuđe. To su one stvari koje sam nazvala generacijskim nedostacima koje Srbija mora da ispravi u našim evropskim integracijama kako bi dostigli jedan stepen evropskih vrednosti u koje moramo da verujemo, ali koje će nas dovesti zajedno sa ekonomskim reformama u deljenje evropskih standarda", kazala je Ana Brnabić. Ona je kazala da su na sastanku dosta razgovarali o regionalnoj saradnji, ističući da je dugoročna normalizacija odnosa Beograda i Prištine važna oblast. Navela je da je ekonomska saradnja Srbije i Belgije "dosta skromna", da je prošle godine bila nešto iznad 540 miliona evra i da postoji veliki potencijal za dalju saradnju. Brnabićeva je pozvala premijera Belgije da sa Vladom Srbije i Privrednom komorom Srbije organizuju posetu belgijskih privrednika Srbiji, kao i posetu privrednika Srbije Belgiji. "Dobar trend je to što je sve veći broj turista iz Belgije u Srbiji. Taj broj je porastao u 2017. u odnosu na 2016. godinu čak 38,5 odsto što je izuzetno značajno. U prva dva meseca 2018. godine on je dodatno porastao u odnosu na 2017. godinu za 93 odsto", kazala je ona. Dodala je da će se nastaviti već uspešna saradnja policija Srbije i Belgije u borbi protiv organizovanog kriminala. "Očekujemo dodatno bolje odnose Belgije i Srbije, mnogo bolji dijalog i komunikaciju u vremenu pred nama", kazala je Ana Brnabić. Mišel je kazao da je Belgija odlučna da igra aktivnu ulogu da se odnosi u regionu bolje razumeju, a sve u cilju stabilnosti. "Strateško pitanje EU je na koji način možemo da vidimo odnose sa svim zemljama u regionu, a ne samo sa Srbijom i da istovremeno poštujemo istoriju. Ideja je da napravimo napor da bismo na sigurnim osnovama obezbedili prosperitet i stabilnost", rekao je Mišel. On je izrazio spremnost da se dodatno ojačajaju odnosi dve države i dodao da ima prostora da se pospeši ekonomska i finansijska saradnja. Mišel je kazao da je Belgija s entuzijazmom prihvatila ideju da se organizuju različiti seminari sa komorama, preduzećima, privrednicima kako bi se identifikovali potencijali i otvorila nova radna mesta u cilju jačanja ekonomije Srbije.

JOKSIMOVIĆ NA SAMITU SEECP: SRBIJA ZA NASTAVAK SARADNjE, SVI TREBA DA BUDU ODGOVORNIJI U IZJAVAMA

BRDO KOD KRANjA, 24. aprila 2018. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je 24. aprila da je na samitu Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi ponovila da je Srbija opredeljena za nastavak saradnje u regionu, ali i pozvala sve da pokažu veću odgovornost u izjavama. "Ponovila sam da je pozicija Srbije jasna i vezana za nastavak dobre, konstruktivne saradnje u regionu, ali da to ne zavisi samo od nas. Pozvali smo sve da pokažu veću odgovornost u izjavama i porukama u vezi s raznim otvorenim pitanjima", rekla je Joksimović u izjavi za srpske medije u Brdu kod Kranja u Sloveniji posle samita SEECP. Navela je da je na sastanku premijera članica SEECP ponovila "čvrstu i jasnu poruku" da Srbija učestvuje u regionalnim inicijativama sa "potpuno utemeljenim očekivanjima da se poštuju svi aranžmani u vezi regionalnog predstavljanja", pre svega po pitanju učešća Prištine. "Rekla sam da su naša očekivanja da postojeći dogovori, pre svega pravno obavezujući Briselski sporazum, moraju da budu implementirani u najskorijem roku, posebno u vezi sa Zajednicom srpskih opština". Dodala je da je na sastanku izrazila "jasna očekivanja" Srbije, u vezi s nastavkom procesa evropskih integracija i da je srpska delegacija sa predstavnicima EU "razmenila mišljenja o pozitivnom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, predstavljenom prošle nedelje, i o očekivanjima vezanim za otvaranje novih poglavlja do kraja juna". "Pomenula sam da se u izveštaju EK pominje napredak Prištine u osnivanju ZSO. Mi taj napredak još nismo videli, ali u naredna četiri meseca očekujemo da Priština ispuni svoje obaveze", navela je Joksimović. Ona je rekla da je na samitu razgovarala s hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i zvaničnicima drugih zemalja. "Sa Plenkovićem sam razmenila mišljenja o nedavnim događanjima, videćemo kako će se taj politički dijalog nastaviti, dosta teške teme su bile aktuelne prethodnih dana i još uvek su", rekla je srpska ministarka. Upitana da li činjenica da je Srbija na samitu bila predstavljena na nižem nivou od predviđenog govori o nameri Beograda da pošalje određenu poruku, Joksimović je rekla da je razlog za to poseta belgijskog premijera Šarla Mišela Srbiji. "Ne znam zbog čega to tumačite na taj način, danas je u poseti Srbiji belgijski premijer Šarl Mišel, to je unapred dogovorena poseta, a ovaj sastanak je pomeren, trebalo je da bude u junu. Naša premijerka (Ana Brnabić) i ministar spoljnih poslova (Ivica Dačić) nisu mogli da dođu zbog posete Mišela", kazala je. Navela je i da su brojne druge delegacije na samitu bile predstavljene na nivou zamenika i pomoćnika ministara i da nema razloga da se tumači da Srbija pridaje manji značaj inicijativi SEECP.

BUGARSKA, GRČKA I RUMUNIJA PODRŽAVAJU ULAZAK SRBIJE U EU

BUKUREŠT/BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Premijeri Rumunije, Bugarske i Grčke podržali su cilj Srbije da postane članica EU, rečeno je 24. aprila posle sastanka u formatu kvadrilaterale u Bukureštu. Na sastanku u Bukureštu gde je domaćin bila rumunska premijerka Vjorika Dančila učestvovali su još i grčki premijer Aleksis Cipras, bugarski premijer Bojko Borisov i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Bugarski premijer je rekao na konferenciji za novinare da Bugarska, Grčka i Rumunija moraju da učine sve u svojoj moći da se Srbija pridruži porodici Evropske unije. Borisov je posle sastanka Visokog saveta za saradnju Bugarske, Grčke, Rumunije i Srbije ocenio da, ukoliko bilo koja balkanska zemlja ima problem, to direktno utiče na sve. Cilj je da se razviju infrastruktura u regionu, povezanost, bilateralni odnosi i da se poveća rast privredâ na Balkanu, rekao je Borisov čija je zemlja predsedavajuća EU. Rumunska premijerka Dančila podržala je cilj bugarskog premijera Bojka Borisova da se Zapadni Balkan pridruži EU, prenela je bugarska agencija BTA. "Želim da izrazim podršku predsedniku Aleksandru Vučiću koji je došao ovde. Želim da ga uverim u našu podršku pristupanju Srbije Uniji", rekla je Dančila. Ona je rekla da ceni aktivnu ulogu Srbije u radu na pomirenju na Zapadnom Balkanu. Rumunska premijerka je ukazala da je format kvadrialterale dobra prilika za dijalog i prepoznavanja načina saradnje. "Danas smo razgovarali o ekonomskoj saradnji, jasnim projektima, koje sve četiri države zajedno mogu da razviju, razgovarali smo o formatu 16 + 1 jugoistočne Evrope i Kine i skupovima gde možemo da napravimo jasne korake o projektima o kojima smo razgovarali danas", rekla je Dančila. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je na izraženoj podršci pristupanju Srbije EU. Vučić je rekao da će biti formirana zajednička radna grupa ministara saobraćaja i komunikacija za pripremu za Samit 16 + 1 koji će biti održan u julu u Sofiji. Vučić je ukazao da Srbija ima povećanu robnu razmenu i sa Bugarskom i sa Rumunijom i sa Grčkom, kao i povećan broj turista tih zemalja u Srbiju, ali i iz Srbije u te tri zemlje. Grčki premijer Aleksis Cipras je rekao da sastanci ove četiri zemlje mogu da doprinesu miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu. "Znamo da je Balkan bio mesto gde je bilo mnogo izazova. Region se suočio sa sukobima i tenzijama, ali takođe ima veliki potencijal", rekao je Cipras i dodao da je njihov cilj da podrže balkanske zemlje i doprinesu razvoju regiona. On je rekao da je Srbija zemlja koja je uvek radila na evropskoj ideji i da je ona važna zemlja za ceo region, kao i da je proteklih godina ostvarila napredak u rešavanju problema prošlosti. Cipras je kazao da region treba da iskoristi mogućnosti koje mu se pružaju i da razvoj Zapadnog Balkana predstavlja i evropski razvoj. "Jasno je da moramo da idemo ka evropskoj budućnosti tih zemalja. Danas imamo potrebu da izgradimo evropsku viziju radi budućnosti ovog regiona, uvek ispunjavajući uslove koje EU pred nas stavlja", rekao je Cipras i dodao da je Grčka oduvek podržavala pristupanje regiona Uniji. Sledeći, četvrti sastanak kvadrilaterale biće održan krajem juna u Bugarskoj.

EKONOMIJA

BRNABIĆ: PODRŽAVAMO REGIONALNU SARADNjU U POPRAVLjANjU POSLOVNOG OKRUŽENjA

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić 24. aprila je izjavila da podržava inicijativu za uspostavljanje regionalne platforme za povoljno poslovno okruženje i pozvala premijere iz regiona i međunarodne donatorske organizacije da pomognu u realizaciji tog projekta. Ona je na Skupštini Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) istakla da u Evropi već postoje fantastični primeri zemalja koje regionalno sarađuju, kao što su baltičke i nordijske zemlje. "Bez snažne ekonomije nema ni snažnog ni bezbednog regiona", istakla je Brnabić. Dodala je da je jedan od prioriteta Vlade Srbije dalje unapređenje uslova poslovanja. "Vlada Srbije podržava regionalnu paltformu za povoljno poslovno okruženje i biće aktivna da je implementira u narednom periodu", kazala je premijerka. Inicijativu za institucionalizaciju saradnje zemalja jugoistočne Evrope (BFC SEE) na usaglašavanju i unapređenju poslovnog okruženja sprovodi NALED uz podršku Namačke razvojne saradnje i Evropske investicione banke. Program sertifikacije opština po meri privrede u JIE sprovodi se od 2012. godine i do sada je u proces sertifikacije uključeno 100 gradova i opština iz pet zemalja - Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman izjavio je da je Nemačka razvojna saradnja podržala razvoj BFC SEE programa koji je postigao veliki uspeh i pomogao da gotovo 100 lokalnih samouprava iz pet zemalja unapredi uslove za poslovanje, doprinela je jačanju regionalne saradnje i harmonizaciji uslova za poslovanje. Kako je rekao, Nemačka podržava Srbiju i na projektima smanjenja sive ekonomije, ali i registracije neprijavljenih sezonskih radnika. On je ocenio i da je regionalna saradnja važna za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i ocenio da je zbog toga veoma važan ovaj program. Predsednik UO NALED Aleksandar Ružević rekao je da NALED predlaže institucionalizaciju saradnje na usaglašavanju i unapređenju poslovnog okruženja, uz podršku premijerâ i vladâ država regiona. "Tako ćemo osigurati efikasnije sprovođenje reformi i ujednačavanje uslova za poslovanje i ulaganje. Nakon dozvola za gradnju, možemo da prenesemo i dobra rešenja za reformu katastra i javnih nabavki, suzbijanje sive ekonomije i podsticanje preduzetništva", istakao je on. Ministri država regiona uručili su 24. aprila 17 sertifikata lokalnim samoupravama koje su u prethodnih godinu dana kroz proces sertifikacije uspešno usvojile planove reformi i smernice programa za kreiranje dobre poslovne klime – 11 iz BiH, četiri iz Srbije (Novi Sad, Leskovac, Sombor i Ruma), jedna iz Makedonije i jedna iz Hrvatske. Kako je rečeno, više od tri miliona građana i 150.000 privrednih društava u sertifikovanim gradovima i opštinama danas koristi efikasne servise lokalne administracije. Uslovi za poslovanje u ovim sredinama kvalitetniji su u proseku za 76 odsto. Takođe, 40 odsto sertifikovanih gradova i opština iz regiona našlo se na listi najboljih investicionih destinacija u Evropi "Fajnenšel tajmsa". Na godišnjoj skupštini NALED-a ocenjeno je da su ključni ciljevi NALED-a do 2021. godine unapređenje regulatornog okvira za poslovanje i jačanje kapaciteta javne uprave.

BRNABIĆ: U JANUARU I FEBRUARU STRANE INVESTICIJE U SRBIJI 436,9 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 24. aprila 2018. (Beta) - Strane direktne investicije u Srbiji u prva dva meseca ove godine iznosile su 436,9 miliona evra, što je 21,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine, izjavila je 24. aprila premijerka Ana Brnabić. Ona je na Skupštini NALED-a rekla da je to povećanje od oko 80 miliona evra. Podsetila je da su direktne strane investicije u 2016. godini bile u vrednosti 2,6 milijardi evra što je, kako je ocenila, "istorijski uspeh". "Važno je da se ti rezultati nastave i u 2018. godini", istakla je Brnabić. Prošle godine su, kako je navela, potpisani ugovori o dodeli budzetskih podsticaja za 36 projekata u vrednosti od 50 miliona evra, a više od polovine tih projekata sprovode domaće kompanije. Premijerka je kazala da je po današnjim podacima javni dug Srbije pao na 59,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Na kraju 2017. godine javni dug je bio 71,9 odsto BDP-a.