SRBIJA

DAČIĆ I PREDSEDNIK PORTUGALSKOG PARLAMENTA O UNAPREDjENjU SARADNjE

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je 20. aprila u Lisabonu sa potpredsednikom portugalskog parlamenta Žuzeom Manuelom Purezom o produbljivanju bilateralne saradnje. Dačić i Purez su ocenili da su Srbija i Portugalija prijateljske zemlje, kao i da je 2017. godina bila veoma značajna, budući da je tada obeleženo 135. godina uspostavljanja diplomatskih odnosa, saopštilo je Ministartsvo spoljnih polslova. Šef srpske diplomatije i predsednik portugalskog parlamenta saglasili su se da je potrebno produbiti saradnju, posebno na polju ekonomije, privrede i kulture.

VUČIĆ I ORICIO O UČEŠĆU MISIJE OEBS U REFORMSKIM PROCESIMA U SRBIJI

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 20. aprila sa šefom Misije OEBS-a u Srbiji Andreom Oricijem o većem učešću ove misije u reformskim procesima u Srbiji, saopšteno je iz Predsedništva Srbije. Na sastanku je bilo reči o vladavini prava, stanju u medijima i učešću Misije OEBS u izradi medijske strategije. Vučić je rekao da je važno sarađivati sa Misijom OEBS, čija su iskustva dragocena za unapređenje reformskih procesa u Srbiji posebno u pružanju saveta prilikom izrade i tokom primene zakona, strategiji reformi i akcionih planova, kao i u podržavanju demokratskih institucija, podsticanju dijaloga na nacionalnom i regionalnom nivou i pružanju podrške civilnom sektoru. Oricio je rekao da Misija OEBS, kao dugogodišnji partner Srbije, želi da nastavi da deli svoje iskustvo i znanje sa srpskim institucijama. On je pohvalio Srbiju zbog rezultata i napretka, i ambiciozne agende reformi, posebno u sferi ekonomije, saradnje u oblasti bezbednosti, kao i doprinosa regionalnoj stabilnosti. Oricio je izrazio spremnost Misije OEBS da pomogne u izradi nove medijske strategije i pruži podršku poboljšanju medijske situacije u Srbiji.

PREDSEDNIK SRBIJE I ALEKSANDAR SOROŠ O UNAPREDjENjU POLOŽAJA ROMA

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 20. aprila u Beogradu sa zamenikom predsedavajućeg Fondaciji za otvoreno društvo Aleksandrom Sorošem o napretku Srbije u evropskim integracijama, unapređenju preduzetništva i položaja Roma u Srbiji. Aleksandar Soroš je izrazio spremnost za veću podršku reformama, jačanju kapaciteta državnih institucija i jačanju demokratskih procesa u Srbiji, navodi se u saopštenju iz Vučićevog kabineta. Dodaje se da je Fondacija za otvoreno društvo spremna da pomogne koliko god je u njenoj moći u unapređenju položaja Roma u Srbiji, što bi u velikoj meri doprinelo i njihovom većem učešću u javnom životu.
Tema razgovora bilo je i unapređenje i korišćenje potencijala romske zajednice u razvoju preduzetništva, u čemu će pomoć pružiti kako lokalna zajednica u kojoj žive, tako i cela Srbija. "Srbija ima priliku da iskoristi evropske i nacionalne resurse da unapredi položaj najugroženijih građana Srbije, među kojima su i Romi", rekao je Soroš. Vučić i Soroš su razgovarali i o pozitivnom aspektu života i stvaralaštva Roma u Srbiji kao što su kultura i umetnost. Fondacija je nedavno pokrenula Evropski romski institut za umetnost i kulturu u Berlinu, a Srbija razmatra mogućnost otvaranja ogranka Instituta u Beogradu. Predsednik Vučić je zahvalio Fondaciji na zalaganju da sedište inicijative Saveta za regionalnu saradnju "Integracija Roma 2020" bude u Beogradu i pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, i izrazio očekivanje da će saradnja sa tom regionalnom inicijativom biti još plodotvornija. Sastanku su prisustvovali članica borda Romskog programa Sonja Liht, direktor Odeljenja za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo u Budimpešti Željko Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak i menadzerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Dragana Jovanović, piše u saopštenju.

BRNABIĆ I AMBASADOR AUSTRIJE O EU INTEGRACIJAMA, BILATERALNIM ODNOSIMA

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić razgovarala je 20. aprila sa ambasadorom Austrije Nikolausom Luterotijem o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama Srbije i situaciji u regionu, saopšteno je iz Vlade Srbije. Premijerka Brnabić zahvalila je Austriji na podršci koju pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i otvaranju novih poglavlja i izrazila uverenje da će se ta podrška nastaviti i u budućnosti, naročito u svetlu austrijskog preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji u drugoj polovini ove godine. Ambasador Luteroti je objasnio da je Austrija već predstavila prioritete predsedavanja Savetu Evropske unije, među kojima je integracija Zapadnog Balkana jedno od najvažnijih pitanja, navodi se u saopštenju. Sagovornici su se saglasili da su dve zemlje važni ekonomski partneri i izrazili interes za dalje intenziviranje ekonomske saradnje i dolazak novih austrijskih kompanija na srpsko tržište. Luteroti je pohvalio napredak Srbije u oblasti digitalizacije i e-uprave i objasnio da je za Austriju ovo veoma važno pitanje, o čemu svedoči i činjenica da će predsedavanje Austrije Savetu Evropske unije biti u potpunosti elektronsko.

VULIN: ODLUKA HRVATSKE JE PROVOKACIJA, SRBIJA ĆE REAGOVATI ODLUČNO I DRŽAVNIČKI

BEOGRAD, 22. aprila 2018. (Beta) - Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ocenio je 22. aprila da je odluka Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske da do daljeg nije dobrodošao u Hrvatsku, provokacija i pokušaj da ućutka nekoga ko govori istinu o Jasenovcu i najavio odlučnu reakciju Srbije. "Najstrašnija istina o Jasenovcu nije samo to što se dogodilo, nego to što sadašnja Hrvatska neće čak ni da se pokaje za to što je uradila", kazao je Vulin za RTS i najavio da će o odluci hrvatskog državnog vrha uskoro da se izjasni i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je naglasio da je to provokacija na koju će Srbija i predsednik Aleksandar Vučić reagovati "državnički i onako kako suverena, sigurna i stabilna država reaguje". "Ovo je pokušaj Hrvatske da ućutka nekoga ko govori istinu o Jasenovcu", rekao je Vulin. Istakao je da on neće prestati da govori istinu, onakvu kakva ona jeste. "Nemačka je to završila. Rekla je kajemo se za zločine iz Drugog svetskog rata, ne dolazi u Mathauzen da položi vence. Teško je otići u Jasenovac na grob poklane dece, a posle u Blajburg na grob koljača te dece. Nas boli svako ovo podsećanje, ali neko već jednom mora da kaže - Kajemo se, nećemo u Blajburg da pokažemo vence na grobove ustaša", poručio je Vulin. Naveo je da nije ni planirao da ide u Jasenovac, gde komemoraciju organizuju hrvatske vlasti. "Zašto bih ja bio sa hrvatskom vladom? Ja sam hteo da budem sa svojim narodom u obnovljenoj crkvi u Mlaki... A ne da budem sa hrvatskom vladom, gde nema ni Srba, ni Roma, ni Jevreja", rekao je Vulin. Komentarisao je i to što Hrvati smatraju neprimerenom njegovu izjavu da o eventualnoj poseti Hrvatskoj može da odluči samo vrhovni komandant Vojske Srbije. "Smetaju im i moje izjave i o (Alojziju) Stepincu, i o Jasenovcu, smeta im što podsećam koliko su Srbi diskriminisani. Ovo je bio povod", naveo je Vulin. Objasnio je da je reč o proceduri, te da je ministar odbrane dužan da se, kada putuje, konsultuje sa vrhovnim komandantom koji mu daje ili ne daje dozvolu. "Mislio sam da je u Evropi sloboda kretanja zagarantovana, da svako može da se kreće, ako nije počinio neko krivično delo. A, ovo je samo procedura koja se odnosi na sve. Ma smeta im Vučić, smeta im što je vrhovni komandant, smeta im što Srbija govori, što Srbi govore", rekao je srpski ministar odbrane. Dodao je da su mu zamerili i to što je rekao da je "mržnja sa kojom Vučića čekaju u Zagrebu crna mrlja na obrazu Hrvatske", i naveo da su srpskog predsednika tamo "dočekale ustaše koje su ga vređale na najbrutalniji način". Upitan o budućnosti odnosa dve zemlje, Vulin je rekao da srpska strana uvek pokušava da odnosi budu dobri. "To što je Vučić istrpeo nije hteo ni na koji način da istrpi (predsednik Hrvatskog sabora Gordan) Jandroković. Ovde (u Skupštini Srbije) on nije hteo da istrpi nikakvu provokaciju, kao da je čekao povod da odmah prekine posetu", rekao je Vulin. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je da ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin nije dobrodošao u Hrvatsku do daljeg, jer je nakon polemika u hrvatskoj javnost oko njegovog dolaska u Hrvatsku izjavio da o tome može da odluči vrhovni komandant Vojske Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ne hrvatski ministri, što je ocenjeno kao "neprimeren i neprihvatljiv pokušaj negiranja suvereniteta Republike Hrvatske".

DjORDjEVIĆ I SKOT O PODIZANjU SPOMENIKA PREDSEDNIKU SAD VUDROU VILSONU

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djorđević razgovarao je 20. aprila sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kajlom Skotom o inicijativi za podizanje spomenika bivšem američkom predsedniku Vudrou Vilsonu. Kako je saopšteno, za podizanje spomenika u Beogradu koje je inicirao ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, obezbeđena su finansijska sredstva. "Želimo da čoveku koji je tokom Prvog svetskog rata snažno podržavao Srbiju i čijom zaslugom se pre 100 godina srpska zastava zavijorila na Beloj kući odamo priznanje i zahvalnost podizanjem spomenika u Beogradu", rekao je Djorđević. Skot je, kako je istaknuto, ocenio da je ideja o podizanju tog spomenika, značajan "korak" u pokazivanju prijateljstva koje su države imale u istoriji. Kako se navodi, Djorđević je Skota obavestio i da je donet Pravilnik o postupanju sa maloletnim migratnima koji se nalaze u Srbiji, čijom će primenom biti povećana kontrola i briga o njima prilikom ulaska, boravka i izlaska iz Srbije. "Cilj nam je da deca migranti u Srbiji nastave da imaju sve uslove za normalan život i nesmetano obrazovanje", istakao je Djorđević i dodao da će sa maloletnim migrantima u svakodnevnom kontaktu biti tim stručnjaka u institucijama koje su prilagođene za njihov smeštaj.

AMBASADOR: PREDSEDNIK SRBIJE I PET SRPSKIH MINISTARA POSETIĆE TURSKU 7. MAJA

BEOGRAD/ANKARA, 21. aprila 2018. (Beta) - Srpski predsednik Aleksandar Vučić i pet ministara u Vladi Srbije posetiće Tursku 7. maja, izjavio je srpski ambasador u Ankari Zoran Marković, ocenivši da će odnosi dve zemlje u budućnosti biti zasnovani na ekonomiji. U intervjuu za tursku agenciju "Anadolija", Marković je rekao da će u delegaciji s Vučićem biti i srpski ministri nadležni, između ostalog, za trgovinu, telekomunikacije i turizam, spoljnu politiku, saobraćaj, energetiku i poljoprivredu, što su, kako je naveo, oblasti buduće saradnje. Ambasador Marković, koji je 5. aprila predao akreditivna pisma predsedniku Turske Redzepu Tajipu Erdoganu, rekao je da je više od četiri godine bio konzul Srbije u Istanbulu i da je "u to vreme mnogo pažnje posvećeno ekonomskim pitanjima", ocenivši da je ekonomska saradnja Srbije i Turske u velikoj meri unapređena. On je rekao da mnogi ljudi koji su napustili Jugoslaviju šezdesetih godina i iz različitih razloga žive u Turskoj predstavljaju "most između Srbije i Turske". "Mentalitet naša dva naroda je potpuno isti. Svim mojim kolegama sam govorio da ako ne znate kako bi neko ovde, u Turskoj, reagovao na određenu situaciju, samo zamislite kako biste vi reagovali u istoj situaciji, i dobićete potpuno istu reakciju", izjavio je Marković za tursku agenciju, dodavši da Srbi i Turci imaju 6.000 zajedničkih reči. Prema njegovim rečima, budući odnosi Srbije i Turske biće zasnovani na ekonomiji. "Ako govorimo o zajedničkim interesima, ekonomskim interesima, uveravam vas da će naši bilateralni politički odnosi biti unapređeni... jer će to biti pokazatelj ekonomskog rasta", rekao je Marković. Predsednik Srbije izjavio je nedavno da ga je predsednik Turske pozvao da poseti Ankaru 7. maja.

BELGIJSKI PREMIJER MIŠEL: DOLAZIM DA OHRABRIM BEOGRAD DA NASTAVI REFORME

BEOGRAD, 22. aprila 2018. (Beta) - Belgijski premijer Šarl Mišel izjavio je da dolazi u Beograd da ohrabri srpske vlasti da sprovode reforme na putu evrointegracija, ali ne samo zbog ulaska u Evropsku uniju, već i na dobrobit svojih građana. U intervjuu agenciji "Beta" uoči posete, Mišel je rekao da Srbija mora nastaviti da unapređuje vladavinu prava, što obuhvata i slobodu medija, da bi napredovala ka članstvu u EU, ali i zbog ekonomskog rasta i privlačenja novih investicija. Belgijski premijer je rekao da je njegova zemlja priznala nezavisnost "Kosova", ali da želi da dublje razume pozicije Srbije i da razgovara o tome kako se dve strane mogu približiti normalizaciji. Mišel je rekao da će sa srpskim zvaničnicima, pre svega predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, razgovarati i o regionu "zato što je Srbija očigledno ključni igrač koji može umnogome doprineti postizanju trajnog mira, stabilnosti i napretku". "Jasno, proces pristupanja Srbije EU će biti glavna tema. Želeo bih pažljivo da saslušam srpske stavove o tom procesu, u pogledu Samita u Sofiji koji će potvrditi posvećenost EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. Dolazim u Srbiju da ohrabrim srpske vlasti da sprovode reforme ne samo zbog evropskih integracija, već i u istinskom interesu srpskih građana", rekao je Mišel. Šef belgijske vlade je rekao da njegova zemlja podržava Berlinski proces i pridaje veliku važnost njegovom uspehu, kao i da je spremna da doprinese nastavku, sledećoj konferenciji, u julu u Londonu, koja će se takođe baviti pitanjem regionalnog pomirenja. "Po mom mišljenju, Berlinski proces nije samo građenje puteva i mostova za povezivanje. Istinski duh pomirenja i saradnje trebalo bi pođednako da prožme taj poces, tako da 'zapadnobalkanska šestorka' zajedno može izvući region iz prošlosti i krenuti ka budućnosti u EU", rekao je Mišel. On je dodao da u kontekstu dinamike pristupanja ne treba potcenjivati "snagu i uticaj konstruktivnog zajedništva 'zapadnobalkanske šestorke'". Na pitanje šta je najteži deo u približavanju Srbije EU, Mišel je rekao da je to "održivo i metodično" postepeno usvajanje i sprovođenje pravnih tekovina akumuliranih od potpisivanja Rimskog sporazuma 1957, uz stalnu podršku Evropske komisije i zemalja članica. "Ne potcenjujem težinu zadatka i kao sve druge zemlje članice spremni smo da pomognemo Srbiji u ostvarivanju te misije od istorijskog značaja", rekao je on. Mišel je rekao da su osnova budućeg proširenja EU vladavina prava i temeljna prava, kao suštinske vrednosti na kojima je izgrađena EU. "Ako Srbija želi da napreduje, moraće da ispuni merila postavljena u poglavljima 23 i 24, uključujući očigledno i ona vezana za nezavisnost pravosuđa i slobodu medija. Mislim da nema nedoumica oko toga. Neodvojivi deo svake demokratije je medijski pejsaž u kojem mediji mogu da rade slobodno i odgovorno, dopuštajući raznovrsnost različitih pogleda, ali uz poštovanje ljudskog dostojanstva i bez pribegavanja zastrašivanju, govoru mržnje ili klevetama", rekao je Mišel. Na pitanje o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu i odnosima Beograda i Moskve, Mišel je izrazio uverenje da ima dosta prostora za srpsko-ruske odnose, ali uokvirene strateškim opredeljenjem Srbije za EU uz sve što to podrazumeva. On je ukazao da bi "EU, kao i NATO, veoma želela da bude u poziciji da vidi Rusiju kao strateškog partnera s kojim bio blisko sarađivala u korist svih građana", ali da su "događaji na istoku Ukrajine i jednostrana ruska aneksija Krima 2014. izazvali krizu poverenja u širem regionu OEBS-a koja nažalost opstaje". Podsetio je, takođe, da EU i njene finansijske institucije nizom programa podrške i saradnje pomažu Srbiji i zemljama kandidatima da "ustraju u naporima pridruživanja" EU, a da je na vlastima tih zemalja da "i na rečima i na delu ostanu privržene čvrstoj i potvrđenoj evropskoj perspektivi i da se u potpunosti angažuju u tom partnerstvu". "Po mom mišljenju, u takvom duhu postoji dosta prostora za značajne srpsko-ruske odnose, ali u okvirima strateškog opredeljenje Srbija za EU i uz sve što to podrazumeva u smislu solidarnosti sa vrednostima EU i postepenog usklađivanja spoljnih odnosa Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", rekao je belgijski premijer. Mišel je rekao da su najveće prepreke za više belgijskih investicija u Srbiji to što su "mala i srednja preduzeća često suočena s nedostakom ravnopravnih uslova, a posebno zbog odsustva zakonske izvesnosti što je deo manjkavosti na širem planu vladavine zakona koja je ključna za ekonomski rast". "Zajednički napori ministarstava finansija, privrede i pravosuđa, u bliskoj saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom i EU i drugim važnim akterima, u korist malih i srednjih preduzeća dalje će povećati interes belgijskih preduzetnika da istražuju mogućnosti u Srbiji i u širem regionu. U tom pogledu, pozvao bih sve na Zapadnom Balkanu da se ponovo posvete efikasnom uklanjanju svih administrativnih barijera na granicama kako bi mogućim stranim investitorima ponudili veće regionalno tržište", rekao je Mišel. On je ocenio da je belgijsko-srpska privredna saradnja "skromna, ali značajna", navodeći da "Delez Maksi" zapošljava 11.000 ljudi i koristi lokalne proizvode i resurse, a da su od belgijskih kompanija prisutni, između ostalih i "Metec", "Carmeuse", "Blockx & Elicio". Kada je reč o proizvodima iz Srbije, "srpsko crveno zlato, njene maline, vrlo su popularne" i belgijsko-srpske kompanije "Crops & Partners" i "Dirafrost" prerađuju ih i izvoze u Belgiju, dodao je Mišel. Govoreći o drugim oblastima bilateralne saradnje, belgijski premijer je naveo saradnju policija i pravosuđa u borbi protiv organizovanog kriminala, obuku srpskih stručnjaka u Belgiji, parlamentarnu grupu prijateljstva, kao i kulturnu i univerzitetsku saradnju.

EKONOMIJA

SRBIJA I SVETSKA BANKA POTPISALE DVA SPORAZUMA I UGOVOR O DONACIJI

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler i ministar finansija Srbije Dušan Vujović potpisali su ugovor o donaciji i dva sporazuma o savetodavnim uslugama uz naknadu (Reimbursable Advisory Services, RAS), saopšteno je 20. aprila iz Svetske banke. Sporazumi i ugovor potpisani su u 19. aprila u Vašingtonu. U okviru prvog sporazuma, Svetska banka će pružiti tehničku pomoć Vladi Srbije za unapređenje poslovanja Elektroprivrede Srbije, jačanjem korporativnog upravljanja, upravljanja rizicima i poslovnog planiranja EPS-a, što treba da doprinese efikasnijem poslovanju EPS-a. Svetska banka će u okviru drugog sporazuma pružiti tehničku pomoć da Srbija upotrebom metodologije i alata koje je razvila Svetska banka ažurira svoju Nacionalnu procenu rizika od pranja novca. U saopštenju se navodi da su ta dva sporazuma "odgovor na zahtev Srbije za ekspertizu Svetske banke". Donacija od 1,35 miliona američkih dolara, koju će obezbediti švajcarski Državni sekretarijat za ekonomske poslove, ima za cilj da poboljša kvalitet vladinih finansijskih podataka, što treba da obezbedi precizne podatke o imovini, dugu, prihodima i rashodima i time doprinese boljem upravljanju javnim sredstvima, piše u saopštenju. Ministarstvo finansija prenelo je da su se Miler i Vujović sastali u okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kao i da je Miler rekao da je važno da Srbija ostane u grupi zemalja sa najboljim fiskalnim, makro i reformskim rezultatima i na taj način nastavi da šalje poruku stabilne i sigurne zemlje Balkana. Miler je ocenio da je Srbija ostvarila posebne rezultate u domenu makro monetarne stabilizacije i fiskalne konsolidacije i da Srbija sada, bolje nego ikad, ima uvid u realne mogućnosti razvoja, što joj pomaže da precizno definiše prioritete u nastavku reformi. "Srbija je ostvarila zapažene pomake na putanji kojom je krenula pre nekoliko godina i sada je potrebno da sa istom posvećenošću nastavi pozitivan progres u završetku započetih projekata i reformi", rekao je Miler i dodao da je, zbog dobrog rejtinga i rezultata, omogućeno zrelo tržište za nove investitore, a da će Svetska banka nastaviti da sarađuje i pruža podršku Vladi Srbije tokom izazova koji još predstoje. Ministar Vujović je na sastanku kazao da Srbija planira da istraje u svim reformama koje su započete i nastavi putem dinamičnog privrednog rasta i stabilne makroekonomske situacije, naglašavajući značaj podrške koju u tom domenu, kroz strukturne i druge zajmove, pruža Svetska banka. "Završili smo trogodišnji aranžman sa MMF-om, ali takođe imamo niz zadataka, poput reforme javne uprave, reforme Poreske uprave i poreskog sistema, restrukturiranja velikih državnih preduzeća i završetka procesa privatizacije preduzeća u vlasništvu države koji su pred nama i koje jednako želimo da dovršimo", rekao je Vujović. On je dodao da će Srbija nastaviti putem dinamičnog privrednog rasta i stabilne makroekonomske situacije, naglašavajući značaj podrške koju, u ovom domenu, kroz strukturne i druge zajmove, pruža Svetska banka. Na sastanku je pohvaljen uspeh u sprovođenju i završetku trogodišnjeg stendbaj aranžmana iz predostrožnosti koji je Vlada Srbije početkom 2015. zaključila sa MMF-o, piše u saopštenju Ministarstva finansija.

NENAD POPOVIĆ SE U KINI SASTAO S DIREKTOROM IT KOMPANIJE "ALIBABA"

FUDžOU/BEOGRAD, 22. aprila 2018. (Beta) - Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović sastao se 22. aprila sa Džekom Maom, vlasnikom najveće kineske IT kompanije "Alibaba", saopšteno je iz Vlade Srbije. Popović i Ma su se sastali na marginama prvog samita "Digitalna Kina" koji je otvoren 22. aprila u gradu Fudzou, prestonici kineske provincije Fuđijen i razgovarali o potencijalima saradnje Srbije i Kine u oblasti inovacija i digitalne ekonomije. Popović je izrazio snažnu podršku kineskoj državnoj inicijativi "Pojas i put". On je istakao da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kine Si Djiping dele viziju o stvaranju jedinstvenog digitalnog prostora koji će doneti nove mogućnosti za saradnju, umrežavanje i zajednički napredak svih zemalja koje su deo te vizije. "To je vizija mira, stabilnosti, saradnje i zajedničkog ekonomskog prosperiteta", rekao je Popović. Rezultat tog dogovora je započinjanje projekta izgradnje srpsko-kineskog Industrijskog parka u Beogradu, koji zajedno realizuju Srbija i kineska državna "China road and bridge corporation". To će biti najveći i najmoderniji industrijski park, a ujedno i najveća kineska investicija u oblast inovacija u Južnoj Evropi", rekao je Popović. Ma je pozvao Popovića da poseti njegovu kompaniju i predstavi inovacione potencijale Srbije kineskim partnerima. Prvi samit "Digitalna Kina"trajaće dva dana i okupiće više od 500 najvećih kineskih inovacionih kompanija. Tema samita je izgradnja "digitalne Kine". Otvaranju samita prisustvovali su ministri i visoki državni zvaničnici šest zemalja i Ujedinjenih nacija, a Nenad Popović je jedini zvaničnik iz evropske zemlje.

LjAJIĆ: IMA PROSTORA ZA DOLAZAK NOVIH TRGOVINSKIH LANACA U SRBIJU

BEOGRAD, 20. aprila 2018. (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je 20. aprila da postoji prostor za dolazak novih trgovinskih lanaca u Srbiju i ocenio da je dolazak "Lidla" važan, jer će pojačati konkurenciju. Ljajić je, na obeležavanju Dana konkurencije, kazao da na nacionalnom nivou "postoji prostor za dolazak novih velikih igrača na tržište", a da je na regionalnom i lokalnom nivou "konkurencija već žestoka", jer postoji oko 45 lokalnih i regionalnih maloprodajnih lanaca. Ljajić je dodao da 30 odsto ukupne trgovine u Srbiji čini moderna trgovina, dok je ostatak tradicionalna. "Imamo enormno veliki broj učešća pijaca i tezgi u ukupnoj trgovini i taj procenat iznosi oko devet odsto", kazao je Ljajić. On je naveo i da je učešće hipermarketa u Srbiji veoma malo i da iznosi oko tri procenta. Prema njegovim rečima, najgora situacija je sa diskontnim lancima kojih u Srbiji nema, dok ih je na primer u Poljskoj 30 odsto. Ljajić je rekao da se govorilo da će dolazak "Ikee" zatvoriti neke fabrike nameštaja u Srbiji, ali da je ipak u 2017. godini izvoz nameštaja porastao za 16 odsto, a u prva dva meseca ove godine za 17 odsto. Prema njegovim rečima, proizvodnja nameštaja prošle godine porasla je sedam odsto. Pokazalo se da je bilo prostora na tržištu za dolazak ovakvog lanca. To nije problem naših proizvođača. Problem naših proizvođača nameštaja je činjenica da izvozimo puno drvenih trupaca kao sirovinu, a da oni moraju da uvoze te iste sirovine iz drugih zemalaja po većim cenama nego što bi ovde mogli da je kupe", rekao je on. On je rekao da je najbolji primer zdrave konkurencije tržište telekomunikacija, koje je potpuno liberalizovano. "Tu postoje tri velika igrača koje se bore za svakog potrošača, nudeći različite pakete, servise i usluge", rekao je on. On je rekao i da se radi na novom Zakonu o zaštiti konkurencije, koji je dobio dobre ocene i treba još da se uskadi sa Zakonom o opštem upravnom postupku. "Potrebno je da nastavimo sa harmonizacijom sa pravnim tekovinama EU i da se uskladi zakon sa potrebama privrede", naveo je Ljajić. Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Miloje Obradović rekao je da se u izveštaju Evropske komisije navodi napredak koji je Srbija ostvarila u oblasti konkurencije i dodao da će Komisija i dalje raditi na unapređenju rezultata u tom sektoru. On je istakao da je važno to što se navodi da Komisija popravila imidz, kredibilitet i rejting u javnosti. Dodao je i da se radi na novom Zakonu o zaštiti konkurencije i da je formirana radna grupa koja se time bavi, navodeći da će Srbija dobiti savremen zakon. Naglasio je i da se u narednom periodu, kao i do sada, može očekivati pravna sigurnost za učesnike na tržištu , kao i rast i razvoj investicija. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je Komisija za zaštitu konkurencije intezivirala rad prethodnih godina i da je više slučajeva rešeno, a taj broj se povećava. On je rekao da je važno da se glas Komisije čuje i pri izradi propisa, kao i da zakonodavac sluša predloge Komisije, kao i da postoji kapacitet pravosuđa. Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković ocenio je da politika zaštite konkurencije ugrađena u temelje društva i da je jedan od najvažnijih elemenata na kojima se zasniva ekonomski napredak Srbije. Selaković je rekao da u Srbiju dolazi sve veći broj kompanija, koje žele ovde da ulažu. Prema njegovim rečima, to je rezultat čvrste političke volje koja je usmerena na reforme, stabilnost i odgovorno ponašanje Srbije na regionalnoj i međunarodnoj političkoj sceni.

EVROKOMORE PRUŽAJU PODRŠKU JAČANjU REGIONALNE SARADNjE I POVEZIVANjU POSLOVNIH ZAJEDNICA

BEOGRAD, 21. aprila 2018. (Beta) - Evrokomore i Privredna komora Austrije pružiće punu podršku projektima Komorskog investicionog foruma za jačanje regionalne saradnje i čvršće povezivanje poslovnih zajednica na Zapadnom Balkanu, kao jednom od osnovnih preduslova na putu regiona ka Evropskoj uniji, najavio je 21. aprila u Podgorici Kristof Lajtl, prvi čovek evropskih i austrijske komore. On je na zasedanju Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke učesnicima skupa preneo poruku evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana o značaju angažovanja komora u razvoju međusobne trgovine u regionu, privlačenju investicija i procesu digitalizacije radi integracije poslovne zajednice Zapadnog Balkana u EU. Potpredsednik Evrokomore Volfgang Grenke istakao je ulogu dualnog, stručnog obrazovanja u smanjenju nezaposlenosti, pre svega, mladih, prenosi u saopštenju Privredna komora Srbije. Po rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i predsednika Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma, zajednička regionalna komora sa sedištem u Trstu u narednom periodu, kroz svoje projekte kreiraće čitav set novih usluga i proizvoda - alata za podršku kompanijama članicama. To će kako kaže, posebno malim i srednjim preduzećima obezbediti bolji pristup finansijama, pomoći da više proizvode i izvoze, da više međusobno trguju, ali i da se bolje povezuju i stvaraju regionalne lance konkurentne na međunarodnom tržištu. "Prvi zajednički proizvod zajedničke regionalne komore - onlajn investiciona platforma, lansirana u februaru u Londonu, u narednom periodu biće obogaćena novim sadržajima, kao što su baze podataka o regionalnim investicionim projektima i dobavljačima iz regiona, redovne šestomesečne analize regulatornog okvira i poslovnog ambijenta iz ugla privrede, informacije o predloženim i realizovanim inicijativama vladama za otklanjanje necarinskih barijera i usklađivanje nacionalnih regulativa", rekao je Čadež. Projekti koje će KIF realizovati doprineće, kako kaže predsednik PKS, efikasnoj harmonizaciji propisa, procedura i prakse i, kroz dijalog sa vladama regiona, bržem otklanjanju barijera za trgovinu i investiranje, uspostavljanju zajedničkog tržišta i promociji Zapadnog Balkana kao jedinstvene investicione destinacije. "Radićemo i na većoj mobilnosti radne snage u regionu što bi trebalo da obezbedi bolju prekograničnu razmenu kadrova i zaustavi odliv radne snage iz regiona, a uspostavljanje digitalne platforme podržaće razvoj svih projekata, digitalno povezivanje i razvoj digitalnih servisa koji će poslovanje u regionu učiniti bržim i efikasnijim", najavljuje Čadež. Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke 21. aprila je sa Regionalnim savetom za saradnju potpisao Memorandum o razumevanju o zajedničkim aktivnostima koje će doprineti efikasnijem sprovođenju Višegodišnjeg akcionog plana za regionalni ekonomski prostor i implementaciji ciljeva iz Strategije Jugoistočne Evrope 2020. Predsednika Evrokomore Kristofa Lajtla i članove Upravnog odbora Komorskog regionalnog foruma, koji su prisustvovali obeležavanju devetogodišnjice postojanja Privredne komore Crne Gore, primio je 20. aprila crnogorski premijer Duško Marković. Sastancima u Podgorici prisustvovali i predstavnici slovenačke, hrvatske, turske i austrijske komore.