SRBIJA-EU

BRNABIĆ: SVE U SVEMU IZVEŠTAJ EU JE POZITIVAN ZA SRBIJU

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je, sve u svemu, izveštaj EU pozitivan za Srbiju i da je ona zadovoljna trenutnim stanjem, a da je sada na Srbiji da radi bolje i brže. Ona je rekla na konferenciji za štampu, zajedno sa šefom Evropske delegacije u Srbiji Semom Fabricijem povodom objavljivanja izveštaja EU, da se ne može saglasiti sa svim ocenama u izveštaju u vezi sa oblašću vladavine prava i slobode medija. Brnabić je rekla da izveštaj konstatuje napredak u području vladavine prava, da treba još da se radi, ali da ona ocenjuje da je Srbija postigla bolji napredak nego što je konstatovano u izveštaju. Rekla je da ne razume tačno probleme što se tiče slobode medija. "Početkom godine imali smo misiju EU u Srbiji i nalazi te misije bili su bolji nego nalazi koji su iskazani u ovom izveštaju", rekla je ona. Ona je dodala da je kao predsednica Vlade stoji na raspolaganju medijima da vidi šta može da se uradi za poboljšanje medijskih sloboda. Brnabić je ocenila da je Srbija najveći napredak ostvarila u oblasti ekonomije, da je jasno da ona jeste regionalni šampion, da je ostvarila napredak u oblasti fiskalne konsolidacije, održavanju fiskalne discipline i svim oblastima koje govore da je uređeno tržište i da ima bolju poslovnu klimu i bolji ambijent za investicije. Kako je rekla, prepoznato je da postoje još neke strukturne reforme koje Srbija još mora da učini i zato će Srbija potpisati još jedan aranžman sa MMF-om. U izveštaju je prepoznat napredak koji je Srbija ostvarila u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i konstruktivna uloga Srbije što se tiče regionalne saradnje. "Kad je u pitanju regionalna stabilnost Srbija je učinila ogroman napor i pod teškim okolnostima, neke od najtežih okolnosti smo videli prilikom hapšenja Marka Djurića, i u takvim situacijama Srbija čuva hladnu glavu, i drago mi je da je to prepoznato u izveštaju", rekla je ona i dodala da Srbija ostaje smirena i konstruktivna i otvorena za dijalog. Premijerka je rekla da joj se čini problematično i da je to podelila sa kolegama da i dalje nemamo iste standarde kada se pišu ovakvi izveštaji. "Mi želimo da postanemo članovi EU", rekla je Brnabić i dodala da su evropske stardardi isti, jedinstveni, i zato tražimo da EU ima isti pristup prema Srbiji i Prištini," rekla je ona i ukazala da je za Prištinu dovoljno bilo samo da pokrene neku inicijativu da se to oceni kao pozitivno, a za Srbiju je potrebno mnogo više. U izveštaju nije uzeto u obzir to što je Srbija usvojila tužilačku strategiju za ratne zločine i šta je uradila na reformi Ustava samo zato što je to bilo posle februara, kraja izveštajnog perioda, a da je Prištini ocenjen pozitivan pomak oko inicijative za formiranje Zajednice srpskih opština iako je ona to mesecima kasnije izrazila, posle kraja izveštajnog perioda. "Mi tražimo jednake standarde... Ako izveštaj pokriva samo izveštajni period, onda neka pokriva za sve", rekla je ona.

EK: SRBIJA NAPREDOVALA, MORA POSPEŠITI VLADAVINU PRAVA I ODNOSE S KOSOVOM

STRAZBUR, 17. aprila 2018. (Beta) - Evropska komisija u izveštaju o napretku Zapadnog Balkana u evropskim reformama ocenila je 17. aprila da je Srbija ostvarila napredak u pregovorima o članstvu s Evropskom unijom, ali je predočila da će sveukupni ritam pregovora zavisiti posebno od snažnijeg toka promena na polju vladavine prava i normalizacije odnosa s "Kosovom". "Mada je izvestan napredak ostvaren u vladavini zakona, Srbija mora ojačati napore i dati opipljivije rezultate, naročito kad je reč o uslovima za slobodu izražavanja", navodi Evropska komisija. U izveštaju, koji je prvi put sačinjen za razdoblje od godinu i po dana i uključuje zamašniju ekonomsku analizu, takođe se stavlja do znanja da je nužno da vlasti u Beogradu "ojačaju nezavisnost i sveukupnu efikasnost pravosudnog sistema" i "ostvare održiv napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala". U dokumentu Evropske komisije navodi se da "Srbija treba da produbi angažovanje u dijalogu s Kosovom, uključujući primenu svih dogovora, a posebno onog o energiji". Takođe se ističe da je da je "s tim u vezi dobrodošla inicijativa srpskog predsednika (Aleksandra Vučića) za pokretanje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu". "Srbija treba da nastavi da igra pozitivnu ulogu u regionu u poboljšanju regionalnih veza i očuvanju stabilnosti", poručuje Komisija u Briselu. "Ekonomske reforme u Srbiji daju rezultate, posebno u makroekonomskoj stabilizaciji", navodi izvršno telo EU i napominje da su državne i privatne investicije nedovoljne, a nužno je da se poboljšaju uslovi privređivanja za mala i srednja preduzeća. Komisija stavlja do znanja da su "i dalje nedovoljne krupnije strukturne reforme državne uprave, poreskih vlasti i državnih preduzeća".

JUNKER: NE ŽELIM DA SE RAT VRATI NA BALKAN

STRAZBUR , 17. aprila 2018. (Beta-AP) - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio je 17. aprila da bi rat mogao da se vrati na Balkan ako zemlje u regionu ostanu bez nade da će se pridružiti Evropskoj uniji. Junker je rekao u obraćanju evropskim poslanicima u Strazburu da "ne želi da se rat vrati na Zapadni Balkan". "Ako oduzmemo tim zemljama u ekstremno komplikovanom regionu evropsku perspektivu, doživećemo ono kroz šta smo već prošli devedesetih", kazao je on. Balkanski i lideri EU sastaće se u Bugarskoj sledećeg meseca, ali je mala šansa da će EU uskoro pozvati neku od tih zemalja u punopravno članstvo, navodi agencija Asošiejted pres. AP dodaje da je perspektiva članstva u EU dokazala pokretačku snagu za reforme na Balkanu, regionu koji je bio razoren ratovima i raspadom Jugoslavije.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je 17. aprila da Evropska unija ne treba da prima nove članice dok se dublje ne integriše i sprovede reforme. Makron je rekao da ne želi da se Balkan okrene Turskoj ili Rusiji, ali da ne želi da EU, koja danas teško funkcioniše sa 28, a sutra sa 27 članica, odluči da može da primi nove članice po istim pravilima.

HAN I MOGERINI: ZEMLjE ZAPADNOG BALKANA MOGUĆE ČLANICE BUDUĆEG DRUGOG KRUGA EU

BRISEL/STRAZBUR , 17. aprila 2018. (Beta) - Zemlje Zapadnog Balkana bi mogle ući u Evropsku uniju kao deo "drugog kruga" članstva jer se EU mora iznutra preustrojiti i ojačati da bi delotvorno funkcionisala sa više od trideset članica, stavili su 17. aprila do znanja čelnici Evropske komisije Johanes Han i Federika Mogerini. Federika Mogerini je podvukla da "ne bi bila iznenađena ako bismo došli do 'Evrope u dve brzine' s jednim krugom jezgra članica Unije i drugim krugom budućih članica" dodajući da "možda neke uđu i u prvi krug". Mogereni i Han su predstavljajući izveštaj Evropske komisije o napretku evropskih reformi na Zapadnom Balkanu, u Strazburu, dodali da je to "uporedan proces" - s jedne strane reforme i temeljite političke, demokratske i ekonomske promene u zemljama Zapadnog Balkana, a istovremeno unutrašnje preuređenje Unije. Time su odgovorili na pitanje agencije "Beta" da li to znači da će kandidati sa Zapadnog Balkana ući u buduću "Evropu u dve brzine", kako je 17. aprila u Evropskom parlamentu nagovestio francuski predsednik Emanuel Makron, naglasivši da Unija ne može s ovakvim ustrojstvom i sistemom odlučivanja delovati sa 32 člana. "Mi moramo videti kako možemo pospešiti našu efikasnost funkcionisanja, što je u našem interesu, kad u članstvu bude više od 30 zemalja", rekao je Han. On je rekao da je EK upravo zato i članicama EU predložila područja i politike gde se odluke mogu donositi "kvalifikovanom većinom", a ne samo jednoglasnim odlučivanjem, tako da se "delotvorno može brže ići napred". Visoka predstavnica Mogerini je dodala da je francuski predsednik Makron upravo pokrenuo raspravu o budućnosti EU i da "nove članice žele da uđu, a to je uvek dug proces".

FABRICI: IZVEŠTAJ EK NE POMINjE ROKOVE ZA PRAVNO OBAVEZUJUĆI SPORAZUM

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je 17. aprila u Beogradu da se u izveštaju Evropske komisije ne pominju rokovi za pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. "Izveštaj ne pominje nikakve rokove, samo podsticaj da se ide napred u procesu pregovora kako bi se došlo do pravno obavezujućeg sporazuma", rekao je Fabrici na zajedničkoj konferenciji za medije s premijerkom Srbije Anom Brnabić povodom objavljivanja izveštaja. Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Francuske Emanuela Makrona, koji je odbacio bilo kakvo proširenje Evropske unije dok se ona ne reformiše, Fabrici je kazao da ne vidi da je ta izjava "toliko negativna". "Mislim da su komentari Makrona bili i ti da Zapadni Balkan treba da pronađe čvrst oslonac u EU, pa ja ne bih video njegovu izjavu toliko negativnu", naveo je Fabrici.

DjURIĆ: SRPSKOJ I PRIŠTINSKOJ STRANI NEJEDNAKI USLOVI ISPUNjAVANjA OBAVEZA IZ BRISELSKOG SPORAZUMA

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Direktor Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je 17. aprila da se može primetiti da Evropska unija nije postavila srpskoj strani i prištinskoj strani jednake uslove u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz Briselskog sporazuma. Djurić je za RTV komentarisao izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja EU i ocenio da se "vidi da kriterijumi nisu isti". Prema njegovim rečima, dobro je to što EU od "Kosova" traži da prestanu da vrše otpor početku rada Suda za ratne zločine i da pristupe stvaranju Zajednice srpskih opština. "Ne treba da zaboravimo da taj sud ne funkcioniše zato što oni iz međunarodne zajednice, koji su trebali da produže mandat specijalnom tužiocu, to nisu uradili i da to čak nije ni odgovornost Prištine", istakao je Djurić i dodao da je to "politička igra". Kako je rekao, Srbija nedvosmisleno izražava spremnost da se ratni zločinci procesuiraju, ali je ocenio da "deo međunarodne zajednice to ne želi". Govoreći o tome da su Srbi na KiM ranije napustili "kosovsku vladu", Djurić je istakao da su oni time pokazali da "neće da budu marionete, ali i neku vrstu političkog dostojanstva". On je rekao da je tada obećano da ukoliko Priština ne preduzme korake da omogući da se počne sa formiranjem ZSO, onda će Srbi sami započeti proceduru u skladu sa Briselskim sporazumom, a u međuvremenu je Vlada u Prištini na "neki način dala političko zeleno upravljačkom timu da započne sa radom". "Upravljačkom timu za formiranje ZSO prethodnih pet godina nije omogućeno da radi... on sada radi na izradi Statuta ZSO, i biće u skladu sa Briselskim sporazumom", istakao je Djurić. Djurić je rekao da je razgovarao sa više ruskih zvaničnika o situaciji na Balkanu i KiM i o tome na koji način da se "koordinira ativnost". "Nama Rusija pomaže puno u međunarodnim organizacijama, oni rade tu kao za sebe, boreći se protiv članstva Kosova u tim organizacijama", istakao je on. Govoreći o mogućnosti pristupa "Kosova" UN, Djurić je kazao da je KiM sastavni deo Srbije i da ne može biti deo takve organizacije. "Autonomnoj pokrajini KiM nije mesto u UN, niti je tako nešto moguće, ni pod kakvim uslovima", istakao je Djurić. On je kazao da je Enver Hodzaj prethodnih dana tvrdio da "ZSO može biti formirana tek posle prijema Kosova u UN", ali Djurić je istakao da "se to nikada neće desiti". Na pitanje da li su srpski predstavnici i "kosovski" zvaničnici imali direktne sastanke van Brisela, Djurić je rekao da mu to "nije poznato".

SRBIJA

NOVI AMBASADOR AUSTRIJE LUTEROTI: SRBIJA NAJVAŽNIJI PARTNER U REGIONU

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić primio je 17. aprila novoimenovanog ambasadora Austrije u Srbiji Nikolausa Luterotija i izrazio zadovoljstvo dobrim bilateralnim odnosima. Luteroti je kazao da je Srbija za Austriju najvažniji partner u regionu, i da će njegova zemlja nastaviti s podrškom Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je izneo uverenje da će Luteroti doprineti daljem unapređenju odnosa Srbije i Austrije koje, kako je naveo, karakterišu česti susreti na visokom i najvišem nivou i veoma razvijena ekonomska saradnja, navodi se u saopštenju. Luteroti je izrazio zadovoljstvo što je došao na službu upravo u Srbiju i dodao da će proširenje EU biti jedan od prioriteta Austrije tokom predsedavanja Savetu Evropske unije u drugoj polovini 2018. godine.

DAČIĆ I AMBASADOR MAROKA RAZGOVARALI O PRODUBLjIVANjU BILATERALNE SARADNjE

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je 17. aprila u Beogradu sa ambasadorom Maroka Muhamedom Aminom Belhažom o produbljivanju saradnje, kao i međusobne podrške dve zemlje u međunarodnim organizacijama. Uz zajedničku ocenu da je nedavna poseta ministra Dačića Maroku bila izuzetno uspešna, ukazano je na značaj realizacije drugih planiranih poseta na visokom nivou i Mešovite komisije za ekonomsku saradnju, saopštilo je Ministarstvo. Dačić je ambasadoru uručio pozivno pismo za uzvratnu posetu ministra spoljnih Maroka Nasera Burite Srbiji.

DAČIĆ I JORDANSKI AMBASADOR: POTREBNO UNAPREDITI SARADNjU SRBIJE I JORDANA

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je 17. aprila sa ambasadorom Jordana Favazom al-Eitanom, koji je u Srbiji akreditovan na nerezidencijalnoj osnovi iz Grčke, o potrebi unapređenja bilateralne saradnje u svim segmentima od zajedničkog interesa. Dačić je rekao da su ukupni odnosi Srbije i Jordana dobri, ali nedovoljno razvijeni, podsećajući na dugu tradiciju diplomatskih odnosa dve zemlje, uspostavljenih 1951. godine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Šef srpske diplomatije ukazao je na potrebu revidiranja sporazuma iz doba bivše SFRJ. Na sastanku su razmenjeni pozivi za posetu dva ministra spoljnih poslova, uz konstataciju da takve posete obično daju podsticaj za jačanje političkog dijaloga i ekonomske saradnje. Jordanski ambasador ocenio je saradnju sa Srbijom kao veoma pozitivnu, navodi se u saopštenju.

BRNABIĆ I KREČMAN: BOLjI ODNOSI U SVIM OBLASTIMA

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer nemačke pokrajine Baden-Virtemberg Vinfrid Krečman ocenili su da su odnosi poboljšani u svim oblastima i da treba nastaviti saradnju u cilju zajedničke evropske budućnosti. Brnabić je na završnoj plenarnoj sednici petog zasedanja Zajedničke komisije Srbija - Baden-Virtemberg rekla da nemačka pokrajina i Srbija rade na mnogo zajedničkih projekata i da su teme sednice bile od infrastrukture, energetike, zaštite životne sredine, transporta do kulture i obrazovanja. "Naši odnosi nisu isključivo ekonomski, već su sveobuhvatni i usmereni na našu zajedničku budućnost u EU", rekla je Brnabić i dodala da podržava jačanje saradnje Dunavke akademije iz Ulma i institucija u Novom Sadu, kao i zajedničke projekte koji se tiču iskorišćavanja potencijala te reke. Ona je izrazila zahvalnost za uslove u kojima 70.000 državljana Srbije živi i radi u Baden-Virtembergu i kazala da su odnosi sa tom pokrajinom značajni za sveukupne odnose Srbije i Nemačke. Krečman je kazao da su odnosi poboljšani u svim oblastima i ponovio da je važno ojačati saradnju u oblastima nauke i kulture. On je ponovio da Baden-Virtemberg podržava Srbiju u evropskim integracijama i da ta pokrajina stroji čvrsto kao partner uz Srbiju. "Uđi tamo gde ti je otvoreno... U EU ne može da se uđe tako jednostavno. Onaj ko uđe mora odmah da radi na zajedničkoj budućnosti Evrope. Srbija je na dobrom putu", rekao je Krečman.

RUŽIĆ: SARADNjA SA UAE I U OBLASTI JAVNE UPRAVE

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić razgovarao je sa ambasadorom Ujedinjenih Arapskih Emirata u Beogradu Mubarakom Saidom al Dahrijem o unapređenju bilateralne saradnje u oblasti rada javne administracije. Kako je saopšteno, Ružić je rekao da je lični odnos lidera dve zemlje značajno doprineo i razvoju bilateralne saradnje i prijateljskog odnosa dva naroda. Ružić je izrazio zainteresovanost za razmenu iskustva i znanja iz oblasti rada javne administracije. "UAE ima napredan način rada i možemo mnogo bolje da sagledamo naše mogućnosti u pogledu savremene tehnologije i savremenog načina razmišljanja", istakao je Ružić. Predloženo je i potpisivanje Sporazuma o saradnji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva za poslove Vlade i budućnosti UAE, čime bi se razvila saradnja u oblasti javne administracije, što uključuje modernizaciju, obuke za državne službenike, uslužne servise za građane i druge oblasti.

AMBASADORKA KANADE: DOBRI ODNOSI SA SRBIJOM, UVEK MOŽE VIŠE I BOLjE

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ambasadorka Kanade u Srbiji Kati Čaba izjavila je 17. aprila u Beogradu da su odnosi dve zemlje na dobrom nivou, da Kanada veoma podržava težnje Srbije ka članstvu u EU i ohrabruje je da nastavi s demokratskim reformama. "Odnosi dve zemlje su na dobrom nivou, ali naravno uvek možemo više i bolje. Kanada veoma podržava težnje Srbije ka članstvu u EU. Činimo sve što možemo da podržimo te težnje i mislimo da je ostvaren napredak ka tom važnom cilju koji doprinosi miru i stabilnosti u regionu", rekla je Čaba agenciji "Beta" u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, gde je organizovan razgovor s njom. Čaba je navela da Kanada ohrabruje Srbiju da nastavi s reformama koje se tiču vladavine prava i dodala da su osnovne vrednosti koje njena zemlja promoviše poštovanje ljudskih prava, uključujući prava žena i devojčica, zatim demokratija, poštovanje različitosti i načelo inkluzije. Dodala je da Kanada vodi feminističku spoljnu politiku, da je ponovo aktivna na međunarodnoj areni, gde kroz multilateralne institucije nastoji da predstavi te vrednosti na najbolji način. Čaba je kazala da njena zemlja na različite načine pruža podršku Srbiji po pitanju vladavine prava, prava LGBT populacije i rodne ravnopravnosti. "Na sastancima s različitim zvaničnicima srpske vlade dajem sve od sebe da promovišem poštovanje različitosti i inkluzivnosti koje su veoma važne u Kanadi. Pri Ambasadi imamo mali fond za projekte koji koristimo da podržimo lokalne organizacije civilnog društva, a do sada smo pomagali organizacijama koje promovišu različite aspekte ljudskih prava, uključujući rodna prava i prava LGBT populacije", rekla je kanadska ambasadorka. Kanada je veoma angažovana, dodala je, na razvoju trgovinskih odnosa sa Srbijom i povećanju investicija, ocenivši da postoji "veoma solidna baza" u toj oblasti i da se njena zemlja trudi da pronađe načine za povećanje trgovinskog angažmana. Pred razgovor s ambasadorkom Čabom, istraživačica BCBP Katarina Djokić rekla je agenciji "Beta" da se njena organizacija trudi da organizuje raspravu o tome kuda bi Srbija trebalo da ide, s kim bi trebalo da sarađuje i na koji način, pošto je trenutno u toku izrada strateških dokumenata - strategije nacionalne bezbednosti i strategije odbrane Srbije, kojima se "odlučuje o spoljnopolitičkoj i bezbednosnoj orijentaciji Srbije". "Čini se da se važne odluke donose u kancelarijama najviših političkih zvaničnika i da se o tome ne razgovara na ozbiljan način. Želimo da podstaknemo ozbiljnu debatu koja bi uključila veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka, kako bismo došli do što boljih odluka koje su zasnovane na činjenicama a ne na predrasudama ili određenim pogrešnim slikama stvarnosti", navela je Djokić.

EKONOMIJA

NOVA INVESTICIJA KOMPANIJE KKR U SRBIJI 293 MILIONA EVRA

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Šef za Evropu kompanije KKR Johanes Hut najavio je 17. aprila u razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem novu investiciju u Srbiji od 293 miliona evra u narednih pet godina, saopšteno je posle sastanka u Beogradu. "Objavićemo danas nameru da investiramo u Srbiju skoro 300 miliona evra i to je jak dokaz da smo spremni da na duge staze ulažemo u Srbiju. Važno je da ljudi vide da u Srbiji postoji povoljna klima za investitore, što je znak ostalim svetskim kompanijama da slede naš primer", rekao je Hut. KKR je investiciona kompanija koja je većinski vlasnik Junajted grupe, vodećeg kablovskog operatora u pružanju usluga televizije, interneta, fiksne i mobilne telefonije u jugoistočnoj Evropi. "Pozdravljamo vašu investiciju. Zadovoljan sam brojem ljudi koji zapošljavate i to je veliki doprinos našoj ekonomiji. Uvek ćete imati našu podršku, uprkos jasnom neslaganju sa načinom na koji predstavljate Srbiju na svojim kanalima", rekao je Vučić. Johanes Hut je zahvalio Vučiću na podršci koju Srbija daje Junajted grupi i stranim investicijama u zemlji. On je naglasio da reforme koje je Srbija sprovela nisu uvek lake i popularne i da je za njih bila potrebna velika hrabrost. "Vaša hrabrost da te reforme sprovedete treba da bude dobar primer i drugima", istakao je Hut, navodi se u saopštenju kabineta predsednika Srbije. Junajted grupa je saopštila da je izgradila ili iznajmila ukupno oko 15.800 kilometara optičke mreže, ključne za razvoj biznisa u Srbiji, gde ima 1.881 zaposlenog. Od 2014. godine, kada je KKR kupio Junajted grupu, u Srbiji je investirano 264 miliona evra. Potpredsednica za korporativne poslove Junajted grupe Dragica Pilipovic Šefi je rekla da će nova investicija od oko 300 miliona evra značajno povećati dostupnost visoko kvalitetnih digitalnih usluga koje ta grupacija pruža u Srbiji. "Savremene telekomunikacije velikih brzina suštinske su za ekonomski rast zemlje i ponosni smo što nastavljamo da ulažemo u digitalnu infrastrukturu koja je od ogromnog značaja za Srbiju i njene građane", rekla je ona.

LjAJIĆ: NADAM SE DA ĆE RESTRUKTURIRANjE "AGROKORA" BITI OKONČANO DO KRAJA GODINE

BEOGRAD, 17. aprila 2018. (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić izjavio je 17. aprila da se proces restrukturiranja "Agrokora" odvija u dobrom smeru i izrazio nadu da će do kraja godine biti uspešno okončan. Ljajić je posle regionalnog ministarskog sastanka o pitanjima vezanim za funkcionisanje "Agrokora", koji je održan na Bledu, u Sloveniji, ocenio da je pređen dobar deo puta i da "imamo osnova da budemo optimističniji nego što smo bili pre pet ili šest meseci". Ministar je rekao da sve srpske kompanije iz sastava "Agrokora" koje zapošljavaju 11.000 ljudi i imaju oko 2.000 dobavljača, posluju stabilno i izrazio nadu da će se to nastaviti i u narednom periodu. Srbija je, po njegovim rečima, i te kako zainteresovana da se proces restrukturiranja "Agrokora" što pre okonča, i to uspešno, dodajući da je ovaj sastanak dobar model za rešavanje i drugih otvorenih pitanja između država u kojima posluje taj koncern. "Nadam se da će se to nastaviti i u narednom periodu i da ćemo najesen, kada se ovaj proces i okonča imati ponovo sastanak u istom sastavu gde ćemo imati prvo prolazno vreme da vidimo dokle se stiglo u procesu restrukturiranja 'Agrokora'", rekao je Ljajić. Upitan da prokomentariše kako gleda na interesovanje srpskih kompanija za kupovinu "Agrokorovih" firmi u Srbiji, on je rekao da posao ni Vlade niti države nije da se na bilo koji način meša u vlasničke odnose jedne privatne kompanije. Govoreći o namerama novih vlasnika koncerna koji su bili poverioci "Agrokora", on je ocenio da ne veruje da će ruske banke, niti američki fondovi odlučiti da se bave dugoročno tim poslom. "Ali sasvim sigurno je da će imati interes da povećaju vrednost kompanije da bi sutra na tržištu za tu kompaniju mogli da dobiju što više novca", istakao je Ljajić.

Potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka ekonomije Martina Dalić je izjavila da je tokom sastanka obavestila kolege iz regiona o dosadašnjem toku postupka vanredne uprave u Hrvatskoj i njegovim rezultatima, kao i o postignutom načelnom sporazumu. "Obavestila sam kolege da je postizanjem načelnog sporazuma među poveriocima učinjen veliki korak i otvoren put ka postizanju konačne nagodbe", kazala je Dalićeva. Vanredna uprava u koncernu bi, kako je dodala, trebalo da se završi u roku koji je propisan zakonom, do 10. jula. "Stoga, u ovom trenutku očekujemo intenzivan rad vanredne uprave na pisanju pravnog teksta nagodbe i rešavanju svih ostalih detalja kako bismo do 10. jula imali izglasan i sam tekst nagodbe", istakla je ona.
Ministar ekonomije Slovenije Zdravko Počivalšek je rekao da je za Sloveniju najvažnije da se stvore uslovi za restrukturiranje "Merkatora" i da ne može spekulisati o namerama novih vlasnika, tj. banaka, osim da banke generalno nisu zainteresovane da budu vlasnici. Sastanku su prisustvovali i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović i predstavnica Ministarstva ekonomije Crne Gore Biljana Jakić. Vlada Srbije je u "Agrokor", koji je imao finansijske probleme, uvela prinudnu upravu u aprilu 2017. godine. Taj koncern u regionu zapošljava oko 60.000 ljudi.