KOSOVO I METOHIJA

VUČIĆ OD PUTINA TRAŽIO SAVET OKO KOSOVA I METOHIJE

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 28. marta je u razgovoru s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom tražio mišljenje i savet kako da se suprotstavi nasilju i agresiji Prištine pošto je potpuno jasno da Albanci za svoju jednostrano proglašenu nezavisnost i dela koja iz toga proizlaze imaju široku podršku brojnih zapadnih zemalja, saopštio je kabinet predsednika Srbije. U saopšenju srpskog predsednika se navodi da je "Putin naglasio da je svestan pritisaka koji se vrše na predsednika Vučića i Srbiju, i da će, u skladu sa tim, preduzimati dalje mere i reagovati na vreme, i istakao da će dvojica predsednika ostati u kontaktu". "Predsednik Putin je naglasio da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu, ali i u Evropi, i da će Ruska Federacija podržavati Republiku Srbiju i njenu borbu za očuvanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta", navodi se u saopštenju. Vučić je rekao da Srbija neće učestvovati u sprovođenju mera protiv Rusije i da neće proterivati ruske diplomate uprkos činjenici da su gotovo sve zemlje regiona u kojem se Srbija nalazi to već učinile. Kremlj je prethodno saopštio da je Putin u razgovoru s Vučićem osudio "provokativne akcije" prištinskih vlasti u Kosovskoj Mitrovici. "Ruska strana je iznela jasnu osudu takvih akcija koje narušavaju Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Podvučeno je da u osnovi rešenja kosovskog pitanja mora da bude poštovanje te rezolucije", navodi Kremlj. Vučić je predsedniku Rusije izrazio saučešće povodom tragedije u Kemerovu u kojoj su poginule najmanje 64 osobe. Putin i Vučić su razgovarali i o aktuelnim pitanjima rusko-srpskog strateškog partnerstva. Vučić je čestitao Putinu pobedu na predsedničkim izborima.

VUČIĆ NEZADOVOLjAN REAGOVANjEM ZAPADA, ALI SMATRA DA JE MOGERINI KOREKTNA

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. marta da je nezadovoljan reakcijama sa Zapada, ali da je visoka predstavnice Evropske unije Frederika Mogerini korektno postupila. Vučić je za beogradsku TV "Prva" rekao da nema razloga da krije svoje nezadovoljstvo reagovanjem Zapada, i da je "samo još čekao da mu traže da pošalje izvinjenje", za intervenciju "kosovske" policije u ponedeljak u Kosovskoj Mitrovici i hapšenje direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marka Djurića. Vučić je ocenio da je reakcija visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Frederike Mogerini "bila korektna", jer je dolaskom u Beograd "ukazala čast Srbiji". Komentarišući zašto Mogerini nije razgovarala i s predstavnicima vlasti "Kosova", Vučić je odgovorio da "ona ne može da ukaže ko je kriv". Vučić je ocenio da se napad "kosovske" policije na Marka Djurića dogodio ne samo zato što "imaju neku posebnu vrstu netrpeljivosti prema njemu", već zato "što im se žuri, a vide da im stvari u svetu ne idu na ruku". Po njegovim rečima, Albanci su akcijom u Kosovskoj Mitrovici želeli da "provere kako mogu da zauzmu sever Kosova", da bi Srbiji "izbili poslednju kartu" za bilo kakav kompromis, "kao što je Milošević (Slobodan) bio sateran u ćošak posle egzodusa Srba", rekao je Vučić. On je kazao i da Briselski sporazum nije "mrtvo slovo na papiru", jer je Srbija svoj deo obaveza ispunila, i naglasio da će u vezi s formiranjem Zajednice srpskih opština "ceo svet morati da se usaglasi da je reč o ortodoksnim lažovima" - u Prrištini. Upitan šta je strateški cilj Srbije - članstvo u EU ili očuvanje KiM, Vučić je odgovorio rekavši da je "strateški cilj da sačuvamo svoj narod, ali naš cilj je i EU, da sačuvamo sve što možemo da sačuvamo i da izgubimo najmanje što možemo, pošto smo sve već mnogo izgubili 2004. i 2008. godine".

SKOT I VUČIĆ ZA SMANjENjE TENZIJA I IZBEGAVANjE PROVOKACIJA

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasador SAD Kajl Skot saglasili su se 28. marta, povodom nedavnih događaja u Kosovskoj Mitrovici, da su provokacije, upotreba sile i nepoštovanje neprihvatljivi i da ne stvaraju adekvatno okruženje za stabilnost u regionu. Kako je saopšteno iz službe za saradnju sa medijima predsednika Srbije, Vučić i Skot su razgovarali o odnosima Beograda i Prištine nakon događaja u Kosovskoj Mitrovici i o razgovoru Vučića sa pomoćnikom državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Vesom Mičelom. Sagovornici su se saglasili i da je važno pokušati da se smanje tenzije, da sve strane mirno i staloženo pristupaju sporovima i da ih rešavaju, kao i da izbegavaju bilo kakve korake koji bi dalje komplikovali ionako napetu situaciju. Ambasador Skot apelovao je na obe strane da se usredsrede na normalizaciju odnosa kroz dijalog uz posredovanje EU i izrazio spremnost njegove zemlje da podrži sve strane u pregovorima koji se odvijaju kroz dijalog. Predsednik Vučić je rekao da smatra da Srbija, srpski predstavnici i Srbi ne snose nikakvu krivicu za incident, ali je u potpunosti saglasan sa ambasadorom Skotom da je očuvanje mira i stabilnosti od najvećeg interesa za sve koji žive na ovim prostorima, navodi se u saopštenju.

SRBI SA KIM: SAMI ĆEMO FORMIRATI ZSO UKOLIKO PRIŠTINA TO NE URADI ZA 3 NEDELjE

KOSOVSKA MITROVICA, 28. marta 2018. (Beta) - Na sednici predstavnika Srba sa KiM doneti su zaključci, koje su potpisali predstavnici svih deset opština, a jedan od njih je da će, ukoliko Priština ne bude spremna da u naredne tri nedelje počne da radi na formiranju ZSO, srpske opštine i institucije same početi formiranje Zajednice, njenih tela i institucija. Zaključke je u Mitrovačkom dvoru pročitao predsedavajući Skupštine opštine Kosovska Mitrovica Dejan Gurešić. "Mi smo spremni da na stvaranju Statuta ZSO radimo u saradnji sa Beogradom i Prištinom onako kako je predviđeno sporazumom. Početkom rada na stvaranju ZSO, u tom smislu smatramo isključivo jasnu i javno pokazanu spremnost da se na tome radi ne deklarativno, ne uzimajući u obzir odluke Ustavnog suda kojima su poništena 22 od 23 principa za osnivanje ZSO. Takav pokušaj da se na tome radi bi za nas značio isto što i neformiranje i u tom slučaju bismo takođe započeli njeno formiranje na način predviđen sporazumom", navedeno je u prvoj tački zaključka. Kao druga tačka, predstavnici Srba su naveli da zahtevaju da se nalogodavci i izvršioci terora nad građanima, predstavnicima srpskog naroda i predstavnicima medija, 26. marta ove godine u Severnoj Mitrovici najhitnije procesuiraju i kazne, a ministar i direktor policije podnesu ostavke zbog protivpravnog napada "kosovske" specijalne policije. Oni su pozvali međunarodne predstavnike prisutne na tim prostorima, pre svega KFOR i EULEKS da pojačaju budnost i preventivno deluju u slučaju napada na srpski narod i njegove predstavnike u narednom periodu, jer je to obaveza koja proističe iz njihovog mandata. Dodaju da će za svako remećenje mira i ugrožavanje života sugrađana njih smatrati odgovornim. U Mitrovačkom dvoru u Kosovskoj Mitrovici 28. marta održan je sastanak predstavnika deset opština sa srpskom većinom sa KiM, a tema je bila političko-bezbednosna situacija posle hapšenja i proterivanja direktora Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marka Djurića i izlaska Srpske liste iz Vlade "Kosova".

SRBIJA

VUČIĆ RAZGOVARAO S LUKAŠENKOM

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Predsednici Srbije i Belorusije, Aleksandar Vučić i Aleksandar Lukašenko, razgovarali su 28. marta telefonom o odnosima dve zemlje i trgovini, saopštili su kabineti dva predsednika. Vučić je predsednika Belorusije informisao o detaljima "opasnog incidenta" u Kosovskoj Mitrovici u ponedeljak kada je uhapšen šef kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić, kao i o celokupnoj situaciji na KiM, saopštio je kabinet predsednika Srbije. Vučić i Lukašenko su iskazali isti stav o političkim pitanjima regionalnih i međunarodnih odnosa, navodi se u saopštenju. Lukašenko je prihvatio poziv Vučića da poseti Srbiju, navodi se u saopštenju i dodaje da će detalji posete biti naknadno dogovoreni. Vučić i Lukašenko su se dogovorili da specijalni izaslanik predsednika Srbije u narednom periodu poseti Belorusiju.

VUČIĆ I HLAVSOVA: ODNOSE SRBIJE I ČEŠKE KARAKTERIŠE MEDjUSOBNO POŠTOVANjE I RAZUMEVANjE

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je 28. marta u oproštajnu posetu ambasadorku Češke Ivanu Hlavsovu i izrazio nadu da će intenzivna saradnja dveju zemalja nastaviti da se produbljuje i jača kroz politički dijalog i trgovinsku razmenu i investicije. Vučić je u razgovoru sa Hlavsovom izrazio zadovoljstvo što odnose Srbije i Češke karakteriše međusobno poštovanje i razumevanje, navedeno je u saopštenju posle sastanka. Predsednik Srbije je ambasadorki Hlavsovoj zahvalio što je svojim diplomatskim umećem tokom mandata u Beogradu ostavila, kako je naveo, trajan trag u istoriji tradicionalno dobrih veza dveju zemalja, učinivši ih još sadržajnijim. Ambasadorka Hlavsova je istakla da je tokom četiri godine boravka u Beogradu imala veliku podršku i pomoć državnih institucija, kao i da je svuda u Srbiji nailazila na dobar prijem i otvorena vrata. Ona je ponovila snažnu podršku Češke evrointegracijama Srbije, koja nije samo politička, već se, kako je kazala, odvija i kroz mnoge projekte pomoći. Vučić je Hlavsovoj poželeo mnogo uspeha u budućem radu na novoj dužnosti u Ministarstvu spoljnih poslova Češke, navedeno je u saopštenju Predsedništva Srbije.

BRNABIĆ I ŠEFICA AUSTRIJSKE DIPLOMATIJE O EVROINTEGRACIJAMA I DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je 28. marta u razgovoru sa šeficom austrijske diplomatije Karin Knajsl da je strateški cilj Srbije članstvo u EU, naglasivši važnost bržeg otvaranja pregovaračkih poglavlja, i dodala da je Beograd opredeljen za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali da očekuje i da Priština sprovede Briselski sporazum. Brnabić je izrazila očekivanje da će Srbija u junu otvoriti nova poglavlja, koja su već spremna, navodeći da Srbija veoma ceni podršku Austrije u procesu evrointegracija, naročito u svetlu budućeg austrijskog predsedavanja Savetu EU u drugoj polovini 2018. godine, saopštila je Vlada Srbije. Ministarka Knajsl je rekla da je integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i dalje jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Austrije i da će Austrija nastaviti sa kontinuiranom podrškom Srbiji na putu ka Uniji. Knajsl je pohvalila napredak Srbije u ekonomskim reformama i istakla da je od velike važnosti završetak reforme pravosuđa i dalji rad u oblasti vladavine prava. Predsednica Vlade je u razgovoru sa šeficom diplomatije Austrije izrazila zabrinutost zbog nedavnih događaja na Kosovu i Metohiji i upoznala je sa detaljima hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Djurića, navedeno je u saopštenju. Ana Brnabić je rekla da je Beograd opredeljen za nastavak dijaloga sa Prištinom i održavanje mira i stabilnosti u regionu, ali da očekuje i da Priština pristupi implementaciji Briselskog sporazuma u svim dogovorenim segmentima. Knajsl je pohvalila zalagenje Srbije u oblasti reforme državne uprave i preporučila iskustva i praktičnu pomoć Austrije kada je u reč o novoosnovanoj Nacionalnoj akademiji za državnu upravu.

BRNABIĆ: SRBIJA SPREMNA ZA PUNOPRAVNO ČLANSTVO U CERN-U

BEOGRAD, 28. marta 2018. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 28. marta da je Srbija spremna za punopravno članstvo u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) i ocenila da će to biti od ključnog značaja za dalji razvoj nauke i unapređenje obrazovanja u Srbiji. Kako je saopštila Vlada Srbije, Brnabić je razgovarala sa predstavnicima CERN-a, koji su u višednevnoj poseti Srbiji kako bi ustanovili da li Srbija ispunjava uslove za punopravno članstvo u ovoj organizaciji. Ona je ocenila da je Srbija spremna za punopravno članstvo u CERN-u, što, kako navodi, pokazuju ne samo uspesi fakultetâ i institutâ koji su i danas značajan činilac u ovoj važnoj organizaciji, već i činjenica da će vlada Srbije u naredne tri godine uložiti više od 50 miliona evra u infrastrukturu i projekte kojima podstiče primenjenu upotrebu tehnologije i inovacija. Dodala je da već tri godine zaredom konstantno raste obim saradnje izmedu privrednika u Srbiji i projekata CERN-a. "Punopravno članstvo biće od ključnog značaja za dalji razvoj nauke i unapredenje obrazovanja u Srbiji i daće signal da je Srbija zemlja koja ravnopravno odlučuje o najvažnijim svetskim pitanjima iz nauke, tehnologije i inovacija", rekla je Brnabić. Direktorka za međunarodne odnose CERN-a Šarlota Varakoli izvestila je predsednicu Vlade da članstvo u CERN-u imaju 22 države, sa 2.500 zaposlenih naučnika, kao i 12.000 saradnika širom sveta. Ona je ocenila da Srbija, kao pridružena članica ove organizacije od 2012, nije iskoristila sve finansijske mogućnosti i tendere koje je raspisivao CERN, te da tu postoji prostor za jačanje saradnje. Sagovornice su se složile da će na ovaj način, na dugoročnom planu, biti podstaknut razvoj privatnog sektora, omogućeno otvaranje novih radnih mesta, ulaganja u dugoročne naučne projekte, a mladim naučnicima biti omogućeno da rade u svojoj zemlji. Varakoli je podsetila da srpski naučnici sa Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu, već više decenija rade na projektima CERN-a. CERN je prodržao uspostavljanje specijalnog obrazovno-inovacionog centra „Verokio" u okviru Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu za čiju je izgradnju Vlada Srbije, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, već izdvojila sredstva.