SRBIJA

VUČIĆ: SA TAČIJEM SAM RAZGOVARAO O REŠAVANjU ISTORIJSKOG SUKOBA SRBA I ALBANACA

SOFIJA, 1. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je 1. marta u Sofiji sa Hašimom Tačijem razgovarao o nastavku dijaloga Beograda i Prištine i rešavanju istorijskog sukoba Srba i Albanaca. "Razgovarali smo tome kad da nastavimo dijalog u Briselu, kako i na koji način da pokušamo da rešimo istorijski sukob Srba i Albanaca i to je sve što mogu da kažem", rekao je Vučić u Sofiji gde je sa Tačijem razgovarao na marginama sastanka lidera zapadnobalknaske šestorke sa čelnicima EU. Vučić je rekao da često razgovara sa Tačijem jer je to njegov posao. "Uvek je bolje da razgovaramo nego da bilo šta drugo radite što bi moglo da bude loše i po Srbe i po Albance. To je moj posao, niti je to drago mnogo gospodinu Tačiju niti sam ja pretrano radostan, ali to je naš posao i naša obaveza", naveo je. Vučić je rekao da je ključna tema sastanka šefova država ili vlada zapadnobalkanske šestorke sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, posle njegove turneje po regionu na kojoj je predstavljao novu Strategiju EU za Zapadni Balkan, bio dalji napredak na putu ka EU. Vučić je naveo da su razgovarali o rešavanju političkih razlika, ali i granicama koje moraju da se reše i dodao da to nije ni jednostavno ni lako. Prema rečima predsednika Srbije, bilo je reči i o uspostavljanju regionalne ekonomske zone i ispunjavanju 115 kriterijuma koji su "već dati svakoj zemlji i teritoriji" i da je važno da to bude završeno pre samita u Sofiji u maju. On je dodao da je bugarski premijer Bojko Borisov postavio vrlo ambiciozne ciljeve oko povezanosti i razvoja infrastukture u regionu.

VUČIĆ: BEOGRAD JE POSTAO ISPLATIV I PREPOZNATLjIV BREND

BEOGRAD, 1. marta 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. marta da je Beograd postao isplativ i prepoznatljiv brend u koji se sve više ulaže i koji posećuje sve veći broj turista. Vučić je na otvaranju hotela "Hilton" u Beogradu rekao da je u januaru ove godine za 11 odsto povećan broj turista u odnosu na prethodnu godinu, dok je za 19 odsto porastao broj noćenja. "Verujem da će se taj trend nastaviti, kako u broju turista, tako i po broju noćenja, to sve pokazuje da je Beograd postao drugačiji grad, da postaje suštinski svetska i evropska metropola", rekao je Vučić. On je kazao da je hotel "Hilton" dragulj Beograda i da je njegovo otvaranje veliki uspeh i pobeda svih koji su na tome radili proteklih 18 meseci. "Beograd je od danas vaš grad, obeležili ste ga i stavili na mapu udobnosti i luksuza", kazao je predsednik i dodao da će Beograd to "znati da vrati". "Ako smo nešto postigli, to je činjenica da Beograd hoće da kupe, hoće da dođu do njega, Beograd je postao isplativ i prepoznatljiv brend, na kome može da se zaradi", kazao je Vučić. Prema njegovim rečima, otvaranje "Hiltona" je uspešan krug ulaganja, koji predstavlja lep početak za dalje investiranje, ulepšavanje i razvoj glavnog grada. "Sa ponosom da kažemo da smo Beograđani, vi ste Hilton Beograd i mi smo Beograd Hilton i svi smo jutros probudili u ovom gradu što je više nego dobar početak", ocenio je Vučić. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali ocenio je da je otvaranje hotela "Hilton" veliko priznanje za građane glavnog grada i Srbije, ali i pokazatelj da je Srbija kako je rekao, "postala normalna zemlja koja se ubrzano razvija, a Beograd prava evropska i svetska metropola". "Srbija je postala faktor mira i stabilnosti u regionu, o njoj se danas priča u superlativu, a Beograd je postao ekonomski stabilan, sa visokim kreditnim rejtingom zbog čega i sve više investitora dolazi u naš grad", kazao je Mali. Navodeći da je 2013. godine u glavnom gradu bilo 67 hotela, a danas ih , uključujući i novi "Hilton", ima 96, gradonačelnik je ocenio da je Beograd postao atraktivna turistička destinacija. "Nikada Beograd nije imao više turista nego danas. Beograd se promenio, otvorio je svoja vrata investitorima i gostima", dodao je Mali. Potpredsednik lanca hotela "Hilton" za Evropu Johem-Jan Šlajfer kazao je da je Srbija važna destinacija za tu kompaniju. "Važno nam je da uđemo u ovu ambicioznu zemlju koja je u 2017. godini zabeležila rast broja turista za 18 odsto i za koju svetske turističke organizacije procenjuju da će u ovoj godini ugostiti oko 1,2 miliona turista", kazao je Šlajfer. Otvaranju hotela prisustvovali su i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar turizma Rasim Ljajić, ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot. Gradnja luksuznog hotela počela je 17. aprila 2016. kada je položen kamen temeljac čemu su prisustvovali tadašnji premijer Aleksandar Vučić i američki ambasador Kajl Skot. Hotel je investicija vredna 70 miliona evra, prostire na 32.418 kvadratnih metara, ima 242 sobe i apartmana, podzemnu garažu, osam spratova i na krovu restoran sa otvorenom terasom. Kako je rečeno na svečanom otvaranju, trenutno zapošljava 160 ljudi. Grupacija "Hilton" u svetu ima više od 570 hotela, a u Podgorici je taj hotel otvoren u oktobru 2016. Na izgradnji hotela korporaciji "Hilton" u Srbiji partner je bila beogradska kompanija "Belaga Management Company", a glavni izvođač radova je kompanija "Ex ing b&p". Hotel će primiti prve goste 8. marta.

JUNKER IMPRESIONIRAN NAPRETKOM NA ZAPADNOM BALKANU, ALI IMA JOŠ MNOGO POSLA

SOFIJA, 1. marta 2018. (Beta) - Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je 1. marta u Sofiji, na kraju turneje po Zapadnom Balkanu,izjavio da pristupanje tog regiona EU "nije san, već realnost" i da su rokovi manje važni od napretka u reformama. "Želim da kažem ono što sam rekao svojim prijateljima tokom posete regionu: da EU ostaje privržena evropskoj perspektivi zapadnobalkanskih zemalja", rekao je Junker posle sastanka s predsednicima država ili vlada "zapadnobalkanske šestorke". U obraćanju medijima u prisustvu svih učesnika sastanka, Junker je rekao da odlazi sa ubeđenjem koje je već postojalo - da je "mesto Zapadnog Balkana u EU" i da "pristupanje nije san, već realnost koja će se ostvariti, a rokovi su manje važni od napretka u reformama". "Zemlje koje žele da se pridruže EU, moraju da ispune sve kriterijume i uslove povezane s EU. Nije uvreda za te zemlje što nijedna od njih nije ispunila uslove, ali postoji ogroman napredak u svim zemljama u regionu. Veoma sam impresioniran time, ali moram da naglasim da moramo videti kredibilnu borbu protiv organizovanog kriminala, protiv korupcje koja je bolest koja razara društva", dodao je on. Govoreći o izazovima, Junker je ponovio da sve zemlje koje žele u EU, moraju da okončaju sve bilateralne teritorijalne sukobe koji traju. On je naglasio da EU ne može da pravi ustupke u uslovima pristupanja, i dodao da to nije u interesu zemalja Zapadnog Balkana, ali ni EU. Junker je rekao da se tokom posete regionu uverio da "svi zapadnobalkanski partneri dele iste vrednosti", i da je video "svuda istu spremnost, istu želju da se sprovedu neophodne reforme koje treba napraviti da zemlje mogu ući u EU", ali je "napredak različit od zemlje do zemlje". Junker je naveo da je na sastanku bilo reči o proširenju EU, ali da to nije bila jedina tema. "Govorili smo i o problemu migracije koji nas sve pogađa, o ekonomskoj integraciji regiona, govorili smo o slaboj povezanosti zemalja Zapadnog Balkana, o principima ekonomske integracije regiona o kojima smo se dogovorili na samitu u Trstu", dodao je. Sastanak u Sofiji potvrdio je zajedničke prioritete, a to je da se izgradi verodostojna evropska perspektivu za Zapadni Balkan zasnovana na reformama, vrednostima i ekonomskoj saradnji, ocenio je Junker. Na sastanku su učestvovali premijeri Albanije, Crne Gore i Makedonije - Edi Rama, Duško Marković i Zoran Zaev, predsednici Srbije i "Kosova" - Aleksandar Vučić i Hašim Tači i predsedavajući Predsedništva BiH Dragan Čović. Na sastanku kojim je Junker završio višednevnu turneju po regionu s ciljem da detaljno obrazloži Strategiju EU za Zapadni Balkan, učestvovali su i predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han, a predsedavao Bojko Borisov, premijer Bugarske koja predsedava EU.

VLADA USVOJILA TREĆU VERZIJU PROGRAMA ZA USVAJANjE PRAVNIH TEKOVINA EU

BEOGRAD, 1. marta 2018. (Beta) - Vlada Srbije usvojila je 1. marta treću revidiranu verziju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), najznačajniji dokument u evrointegracijama Srbije, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije. NPAA predviđa potpuno usklađivanje zakonodavstva Srbije s pravom EU do kraja 2021, posle čega sledi period praćenja sprovođenja propisa do stupanja u članstvo. Cilj Vlade je da Srbija do kraja 2021. u tehničkom smislu u potpunosti bude spremna za članstvo u EU bez obzira na datum formalnog zatvaranja pristupnih pregovora i sticanja punopravnog članstva, navodi se u saopštenju. NPAA sada prvi put predviđa obavezu domaćih institucija da jačaju administrativne kapacitete u oblasti evropske integracije. U saradnji s Ministarstvom finansija izrađeno je finansijsko uputstvo za praćenje finansijskih efekata NPAA. Institucije državne uprave sada su obavezne da odgovorno i održivo planiraju budzetska sredstva za sprovođenje obaveza u evropskim integracijama kao strateškog prioriteta Vlade Srbije, navodi se u saopštenju.

VULIN: POLITIČKI ODNOSI SRBIJE I BELORUSIJE IZUZETNI

BEOGRAD, 1. marta 2018. (Beta) - Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ocenio je 1. marta tokom razgovora sa ambasadorom Belorusije u Beogradu Valerijem Briljovom, da su politički odnosi dve zemlje izuzetni. Vulin je ambasadoru uručio poziv beloruskom ministru odbrane Andreju Ravkovu da poseti Srbiju. "Cenimo podršku Belorusije koja se ogleda u principijelnoj politici da Srbiju podrži u rešavanju otvorenih pitanja u južnoj srpskoj pokrajini - Kosovu i Metohiji, mirnim putem i političkim sredstvima, dok se istovremeno trudimo da čuvamo i branimo suverenitet i integritet naše otadzbine", kazao je Vulin - prenelo je Ministarstvo odbrane. Ministar je istakao predstojeće uzajamno otvaranje izaslanstava odbrane na rezidencijalnoj osnovi i realizacija vežbe "Slovensko bratstvo" u kojoj pored srpskih i beloruskih, učestvuju i vojnici iz Rusije.