SRBIJA-EU

VUČIĆ: SPORAZUM S PRIŠTINOM NAJTEŽE PITANjE ZA BEOGRAD

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 26. februara da je pravno obavezujući sporazum s Prištinom najteže pitanje za Beograd. "To je za nas najteže pitanje. To je pitanje za sve naše građane i pitanje za našu budućnost", rekao je Vučić u Beogradu na konferenciji za novinare s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom. On je rekao da je važno da se nađe kompromis s Albancima kojim bi i Beograd i Priština nešto izgubili, a ne da jedna strana dobije sve, a druga da izgubi. "Ako to ne bude moguće živećemo u prošlosti", rekao je Vučić i dodao da bi voleo da se to izbegne. On je rekao da većina članica očekuje sporazum koji bi vodio ka tome da Priština postane članica UN i drugih međunarodnih organizacija, ali da pet zemalja EU i Srbija to ne žele. "U Briselu su samo posrednici i hvala im na tom jer teško da bismo ikada seli da razgovaramo o tome", rekao je Vučić.

JUNKER: 2025. NIJE OBEĆANjE, TO JE OHRABRENjE

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je 26. februara u Beogradu da 2025. godina iz Strategije Evropske komisije za Zapadni Balkan nije obećanje, već ohrabrenje za zemlje kandidate. Junker je na konferenciji za novinare s predsednikom Aleksandrom Vučićem i komesarom za proširenje Johanesom Hanom rekao da datum pristupanja Srbije EU ne zavisi od Unije, već prevashodno od Srbije. On je rekao da su glavni izazovi za Srbiju vladavina prava i pravosuđe, kao i da je potreban pravno obavezujući sporazum s Prištinom. "Srbija je već prešla impresivni deo puta", rekao je Junker i dodao da mnogi nisu svesni u kojoj meri se Srbija pripremila za članstvo. On je rekao da je oduvek smatrao da Zapadni Balkan i Srbija moraju biti deo EU i da bez njih EU nije kompletna. U Strategiji za Zapadni Balkan se govori o perspektivama i mogućnostima koje Srbija treba da iskoristi kako bi ubrzala put u EU. Povodom 2025. godine koja se u Strategiji pominje kao godina ulaska Srbije i Crne Gore u EU, Junker je rekao da to "nije obećanje, to su perspektive, to je indikativni datum, to je ohrabrenje". "Ne možemo prihvatiti u EU zemlje koje nisu rešile svoje probleme, ne možemo da uvezemo bilateralne sporove. Važno je da se ti sporovi reše pre ulaska", rekao je on i dodao da EU želi da zemljama Balkana pruži stabilnost, a ne da uveze nestabilnost.

SRBIJA

DAČIĆ I ZARIF ZA JAČANjE ODNOSA SRBIJE I IRANA

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Šef iranske diplomatije Mohamad Džavad Zarif i njegov srpski kolega Ivica Dačič založili su se 26. februara u Beogradu za jačanje odnosa dveju zemalja, posebno na ekonomskom planu. Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Zarif je ocenio da je dijalog jedini put za rešavanje problema "Kosova", a Dačić je rekao da Iran može da računa na prijateljstvo i podršku Srbije u međunarodnim organizacijama. Zarif je izrazio nadu da će Srbija i Iran nastaviti da unapređuju odnose i sarađuju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva, energetike, zdravstva, turizma, ali i u vojnoj industriji kao u vreme bivše Jugoslavije. "Nadamo se da će se nastaviti trend razvoja dobrih odnosa", rekao je Zarif i dodao da su se iranski turisti od ukidanja viza "uverili u srdačnost i gostoprimstvo srpskog naroda". Dačić je izrazio zadovoljstvo zbog toga što je šef iranske diplomatije u Srbiju došao s velikim brojem privrednika. "Imamo tradicionalne prijateljske odnose sa Iranom. Želimo da te odnose što više produbljujemo, da razvijamo saradnju u svim oblastima", dodao je Dačić. Dačić je rekao da je Srbiju od septembra prošle godine posetilo oko 6.000 Iranaca i izrazio očekivanje da će taj broj biti veći od marta, jer je predviđeno uspostavljanje direktne avio linije Beograd-Teheran. Iranski ministar je rekao da se regionalni problemi mogu rešiti samo dijalogom i poštovanjem međunarodnog prava, dok je Dačić rekao da Srbija visoko ceni poziciju Irana što se tiče problema Srbije i razumevanje Teherana za stav da problemi treba da se rešavaju dijalogom, a ne jednostrano. Zarif je u posetu Srbiji došao s brojnom privrednom delegacijom u kojoj su i direktori najvećih iranskih kompanija i predstavnici privrednih komora.

VUČIĆ I MINISTAR SPOLjNIH POSLOVA IRANA O AVIO LINIJI BEOGRAD-TEHERAN

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 26. februara sa ministrom spoljnih poslova Irana Mohamadom Džavadom Zarifom o bilateralnim odnosima i razvoju ekonomske saradnje, naročito u oblasti energetike i trgovine. Zarif je tokom sastanka istakao da je Iran zainteresovan za dobre odnose sa Srbijom i naglasio da će 8. marta biti uspostavljena direktna avio linija Beograd-Teheran. On je pozdravio odluku o ukidanju viza navodeći da je to doprinelo većem broju iranskih turista Srbiji. "Pozdravljamo činjenicu da sve više iranskih turista posećuje Srbiju, čemu su doprinele i odluke obe strane o ukidanju viza za nosioce običnih putnih isprava", istakao je Džavad Zarif. Ministar je predsedniku Srbije preneo zvaničan poziv predsednika Irana Hasana Rohanija da poseti Iran, što je predsednik Vučić prihvatio i uputio poziv da predsednik Rohani uskoro dođe u uzvratnu posetu Srbiji. Vučić je izrazio zadovoljstvo dinamikom političkog dijaloga i naglasio da Srbija ima interes za razvoj svestrane saradnje. On je izrazio zahvalnost na dosadašnjem principijelnom stavu po pitanju očuvanja suvereniteta i teritorijalnonog integriteta Srbije. Vučić je rekao da je Srbija spremna za jačanje privrednih veza dveju zemalja i istakao da je neophodno raditi na povećavanju robne razmene i saradnje u oblasti poljoprivrede, građevinarstva, energetike, zdravstva i turizma.

SASTALI SE MINISTAR UNUTRAŠNjIH POSLOVA SRBIJE I AMBASADOR NEMAČKE

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović i ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman ocenili su 26. februara da je saradnja policija "na izuzetnom nivou". Kako je saopštio MUP, Stefanović i Ditman su razgovarali o saradnji policija u borbi protiv terorizma i kriminala. Razmotrili su i pitanja ilegalne migracije i saradnju graničnih policija Srbije i Nemačke - i bilateralnu, i u okviru Evropske agencije "Fronteks" za kontrolu granica.

EKONOMIJA

BRNABIĆ RAZGOVARALA SA PREDSEDNIKOM EBRD O EKONOMSKOJ REFORMI U SRBIJI

BEOGRAD, 26. februara 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je učestvovala na Investicionom samitu Zapadnog Balkana u Londonu, upoznala je predsednika Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Sumu Čakrabartija s najvažnijim makroekonomskim pokazateljima i rezultatima ekonomskih reformi u Srbiji. Brnabićeva i Čakrabarti razgovarali su i o aktivnostima i merama koje Vlada sprovodi za povećanje zaposlenosti, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. "Srbija daje poseban značaj razvoju malih i srednjih preduzeća, jer su oni nosioci ekonomskog razvoja", istakla je srpska premijerka. Ona je rekla da je u ovoj godini iz budzeta ukupno izdvojeno 3,6 milijardi dinara za mere čiji je cilj povećanje zaposlenosti mladih. Na sličnim projektima Srbija sarađuje i s međunarodnim organizacijama, kao što je Organizacija UN za industrijski razvoj, na projektu zapošljavanja mladih žena i razvoju preduzetništva. "Srbija je posvećena nastavku reformi u javnom sektoru u cilju stvaranja što boljeg ekonomskog okruženja i privlačenja novih investicija", naglasila je Brnabićeva. Ona je podsetila na pozitivne ocene i prognoze MMF-a posle uspešno završene VIII revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti, što je dobar signal za investitore. Ana Brnabić je zahvalila na dosadašnjem angažmanu EBRD u Srbiji i značaju za ukupan razvoj regiona Zapadnog Balkana. Od 2001. godine, Srbija je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj zaključila ugovore o kreditima u iznosu od oko 1,4 milijardi evra. Krediti EBRD se koriste uglavnom za finansiranje infrastrukturnih projekata.

BRNABIĆ: EKONOMSKO POVEZIVANjE REGIONA MOŽE DA DOPRINESE SMANjENjU TENZIJA

LONDON, 26. februara 2018. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je 26. februara u Londonu na Investicionom samitu za Zapadni Balkan da ekonomsko povezivanje regiona može da doprinese smirivanju političkih tenzija i rešavanju problema. "Svakako smo do sada zajedničkim radom pokazali da ekonomija i povezivanje može da doprinese i smirivanju političkih tenzija, i rešavanju nekih političkih problema. Tome je služio i regionalni investicioni forum privrednih komora i duboko verujem da, kada se mi negde zaglavimo u politici, poslovni ljudi treba da vode, a politika da prati", rekla je Brnabić posle skupa koji je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj. Dodala je da je na prvom panelu premijerâ Zapadnog Balkana u EBRD bilo reči pre svega o investicionim potencijalima Zapadnog Balkana, o infrastrukturnim projektima i povezivanju, o energetskom povezivanju i gasnim interkonekcijama. Razgovaralo se, kako je navela i o saradnji s kancelarijom za mlade, o digitalizaciji, povezivanju koje će omogućiti brže međusobne komunikacije. Brnabić je na panelu premijerâ Zapadnog Balkana rekla da je za Srbiju 2017. godina bila "fantastična", s 2,6 milijardi evra stranih investicija i istakla značaj regionalne saradnje i regionalnih projekata. Investicioni samit u Londonu otvorili su predsednik EBRD Suma Čakrabarti, Bojko Borisov, premijer Bugarske, koja predsedava Savetu EU, i britanski ministar za digitalizaciju, kulturu, medije i sport Met Henkok. Nakon panela premijerâ, Ana Brnabić je prisustvovala prezentaciji on lajn regionalne investicione platforme. Cilj platforme je da promoviše region Zapadnog Balkana kao jedinstvenu investicionu destinaciju, a dizajnirana je tako da informiše potencijalne investitore o mogućnostima za ulaganje i da podstiče transparentno poslovanje.

BRNABIĆ: DIGITALIZACIJA I OBRAZOVANjE PRIORITETI VLADE SRBIJE

LONDON, 26. februara 2018. (Beta) - Srpska premijerka Ana Brnabić izjavila je 26. februara u Londonu da je u fokusu njene vlade uspostavljanje osnove za dinamičan rast i održivi razvoj u budućnosti, za šta je neophodna digitalizacija u vladinom sektoru i reforma obrazovanja. "Moramo da zamenimo ekonomiju zasnovanu na investicijama ekonomijom zasnovanom na inovacijama. To je jedini način da postanemo zemlja koja nije zemlja jeftine radne snage, već se oslanja na sopstvene resurse", rekla je Brnabić na Investicionom samitu Zapadnog Balkana Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu. Ona je na panelu "Meka povezanost" kazala da Srbija "mora da iskoristi sve prilike" koje pruža Četvrta industrijska revolucija i da njena vlada radi na tome, navodeći kao dva stuba digitalizaciju u vladinom sektoru i obrazovanje. "Prvi stub je digitalizacija u vladinom sektoru, e-vlada, koja podrazumeva uvođenje što više elektronskih usluga za građane i kompanije. To je najbolji način za borbu protiv korupcije, jer obezbeđuje punu transparentnost", rekla je predsednica Vlade Srbije. Dodala je da će do aprila biti usvojeni svi zakoni iz oblasti e-poslovanja čija će primena omogućiti elektronsko potpisivanje, elektronsko arhiviranje i elektronska plaćanja. Brnabić je rekla da je "prioritet broj dva" njene vlade obrazovanje koje je neophodno za hvatanje koraka sa Četvrtom industrijskom revolucijom. "Od septembra 2017. godine programiranje je uvedeno kao obavezan predmet od petog razreda u osnovnim školama, u saradnji sa civilnim društvom. Povećali smo za 20 odsto broj upisanih na tehničke fakultete", navela je. Ona je istakla značaj programa "Povezanih škola" koji je prošle godine sproveden i navela da je reč o investiciji od oko 50 miliona evra, samo u osnovne škole. "To ćemo verovatno raditi sa Evropskom investicionom bankom, ali je potreba toliko velika da ćemo verovatno morati da radimo i sa EBRD i mnogim međunarodnim finansijskim institucijama. U naredne tri godine investiraćemo još 50 miliona evra samo u infrastrukturu za startape i inovacije - naučne i tehnološke parkove, nove fakultete", rekla je Brnabić. Premijerka je kazala da, ako postoji jedna loša stvar u evrointegracijama Srbije, to je odliv mozgova i da će biti mnogo veći problem ako Srbija pre ulaska u EU ne učini nešto da visoko kvalifikovani ljudi ostanu u zemlji. Kad je reč o implementaciji reformi, Srbija stoji "veoma, veoma dobro", navodi Brnabić, i dodaje da je jedina zemlja u regionu koja je zaista sprovela "veoma, veoma teške, bolne i nepopularne" mere, u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti. "Problem je veliki javni dug, pre četiri godine bili smo na tri meseca od bankrota, reforme su morale da budu sprovedene. Smanjenje penzija je veoma bolno, ali je bilo neophodno jer je prethodna vlada neosnovano podigla penzije", dodala je. Brnabić je ocenila da su kapaciteti vladâ Zapadnog Balkana ograničeni, a da su njihovi kapaciteti za sprovođenje reformi još više ograničeni, zbog čega je potrebna politička hrabrost. "Mi smo na pravom putu, ali reforme zahtevaju vreme i kapacitete. Vlade to ne mogu same, važno je da one budu otvorene za sarađuju s privrednim komorama, s udruženjima investitora, s privatnim sektorom i civilnim društvom", dodala je Brnabić.

ČADEŽ: ONLAJN INVESTICIONA PLATFORMA VAŽNA ZA TRANSPARENTNOST

LONDON, 26. februara 2018. (Beta) - Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je 26. februara u Londonu da onlajn investiciona platforma nije samo oruđe za privlačenje investitora, već i sredstvo koje će omogućiti transparentnost. "Onlajn investiciona platforma može da pomogne vladama da im pruži uvid u ono što je potrebno uraditi i šta su prioriteti. Imaćemo sinergiju privatnog sektora i institucija", naveo je Čadež na Investicionom samitu Zapadnog Balkana Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu. Čadež je ranije rekao da će onlajn platforma sadržati sve podatke važne potencijalnim investitorima, od makroekonomskih pokazatelja, kreditnog i poslovnog rejtinga, do informacija o regulatornom okviru za poslovanje i odgovora na pitanja zašto investirati u regionu i koje su komparativne prednosti i pogodnosti za ulaganja. On je podsetio da su se na samitu u Trstu sve vlade Zapadnog Balkana obavezale da će sprovoditi akcioni plan za regionalno ekonomsko povezivanje, i da je sada potrebna posvećenost i na operativnom nivou, za šta su potrebni resursi vlada. "Ne može Regionalni savet za saradnju (RCC) sâm, već su potrebni i resursi vlada i budzeti posvećeni uspostavljanju regionalne ekonomske oblasti. Mislim da idemo u dobrom smeru, politička odluka premijera postoji, ali je potrebno vreme", naveo je Čadež. Naveo je da u Londonu nisu predstavljene nacionalne kompanije, već regionalni investitori koji "već razmišljaju na način koji je daleko od nacionalnog političkog nivoa i okvira". Na Investicionom samitu Zapadnog Balkana Evropske banke za obnovu i razvoj učestvovala je i srpska premijerka Ana Brnabić koja je rekla da je unapređenje regionalne političke i ekonomske saradnje jedan od prioriteta Srbije, saopštila je Vlada Srbije. Brnabić je ukazala na značaj Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, usvojenog na Samitu u Trstu, i dodala da taj plan pored trgovine, investicija i mobilnosti, obuhvata i digitalno povezivanje. Ona je ocenila da je digitalna revolucija ključna razvojna šansa za region, koja će unaprediti standarde i kvalitet života svih građana Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju. Govoreći o važnosti digitalizacije u javnoj upravi, predsednica Vlade je ocenila da je upravo oblast e-uprave prostor za unapređenje saradnje na Zapadnom Balkanu. Brnabić je rekla da se IT sektor u Srbiji razvija velikom brzinom, i da je izvoz u toj oblasti dostigao milijardu evra godišnje.