SRBIJA

VUČIĆ, BORISOV, CIPRAS I TUDOZE: ULAZAK SRBIJE U EU VAŽAN ZA STABILNOST U REGIONU

BEOGRAD, 9. decembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Bugarske, Rumunije i Grčke, Bojko Borisov, Mihaj Tudoze i Aleksis Cipras ocenili su tokom sastanka 9. decembra u Beogradu da politički susreti stvaraju "bolju klimu" za investicije i ekonomsku saradnju, ali da su važni i za mir i stabilnost celog regiona. Vučić, Borisov, Tudoze i Cipras razgovarali su i o infrastrukturnim projektima koji se odnose na gasovodnu mrežu, pruge i autoputeve, kao i o izgradnja železničke veze između Egejskog mora i Dunava. Vučić je na konferenciji za štampu rekao i da je razgovarano o tome kako da se Srbija ubrzanije približi Evropskoj uniji (EU). On je rekao da su Borisov, Tudoze i Cipras u Srbiju doneli evropski prijateljski duh i zahvalio im što podržavaju Srbiju na evropskom putu. "To je važno za budućnost Srbije, ali i stabilnost, mir i predvidivost celog regiona Zapadnog Balkana", rekao je Vučić. On je rekao da su sastanci izraz stalne saradnje četiri zemlje i da je rezultat saradnje povećana trgovinska razmena između četiri zemlje. "Srbija ima dobru trgovinsku razmenu sa sve tri zemlje. Očekujemo da zajednička trgovinska razmena sa ove tri zemlje pređe tri milijarde evra naredne godine", rekao je Vučić.
Premijer Bugarske Bojko Borisov poručio je zvaničnicima EU da će sa Srbijom, Rumunijom, Grčkom i njegovom zemljom imati bezbedan i predvidiv Balkan, koji neće praviti probleme. On je novinarima rekao da ove četiri zemlje žele da poštuju zahteve koje evropska demokratija traži, vladavinu prava, ali da žele da se povezuju i da obezbede više plate i bolje prihode za svoje građane. Borisov je ocenio da je sada trenutak da se ostvari povezanost na Balkanu i da su balkanski lideri odlučili da se fokusiraju na infrastrukturne projekte. "Naše prijateljstvo nije upereno ni protiv koga, mi samo želimo da privučemo investitore", rekao je Borisov.
Premijer Grčke Aleksis Cipras izjavio je da Srbija ne može da bude van evropske porodice i da EU treba da ispravi "veliku grešku". "EU bi trebalo uskoro da ispravi veliku grešku, koja svoje korene vuče iz toga na koje načine se Evropa odnosila prema Balkanu do sada. Bilo je poznato da je Balkan rizično područje. Srbija ne može više biti izvan evropske porodice, pod uslovom da većina stanovništva želi da bude deo EU", rekao je Cipras na konferenciji za novinare. On je rekao da predsedavanje Bugarske EU daje priliku da četiri zemlje promovišu svoje zajedničke ideje. "Želim da pozdravim predlog Bojka Borisova da organizuje skup EU i država Zapadnog Balkana, koji će preneti poruku da će bugarsko predsedavanje EU biti predsedavanje Balkana", rekao je Cipras. On je rekao da se mir, stabilnost i ekonomski rast na Balkanu mogu ostvariti samo poštovanjem međunarodnog prava, a da Pakt iz Lozane predstavlja "kamen temeljac" za region Balkana. Cipras je rekao da sva četiri lidera žele da pošalju poruku da je potrebno učiti iz prošlosti i stvarati budućnost u znaku saradnje i zajedničkog rasta i razvoja. Govoreći o budućim projektima tri zemlje, premijer Grčke je rekao da je na sastanku bilo reči o infrastrukturnim projektima u oblasti energetike i saobraćaja. Dodao je da se jedino poštovanjem međunarodnog prava i sporazuma može ostvariti prosperitet, zajednički suživot i rast. Kako je naveo, zapadni svet se trenutno nalazi u periodu tranzicije, gradi zidove i vodi se logikom Hladnog rata što je "katastrofalno" za evropski kontinent. Cipras je rekao da Grčka, Srbija, Rumunija i Bugarska treba da "uhvate" prilike koje su pred njima, dodajući da je istorija na Balkanu pokazala da tenzije ne vode nukuda.
Premijer Rumunije Mihaj Tudoze kazao je da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Grčke i Bugarske, Aleksis Cipras i Bojko Borisov dogovorili o održavanju sastanaka ministarstava unutrašnjih poslova koji će se baviti pitanjem migranata, i da će prvi sastanak biti održan početkom marta u Bukureštu. "Nadam se da će ovakvi sastanci postati redovni", rekao je Tudoze na konferenciji za štampu u Beogradu. On je rekao da se sada govori o "integracijama Srbije u EU" i da su tri zemlje spremne da podrže Srbiju i da joj olakšaju put u Uniju.

VUČIĆ, BORISOV, CIPRAS I TUDOZE O GASOVODIMA I PUTNOJ INFRASTRUKTURI

BEOGRAD, 9. decembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Bugarske, Rumunije i Grčke, Bojko Borisov, Mihaj Tudoze i Aleksis Cipras, razgovarali su na sastanku 9. decembra o infrastrukturnim projektima, koji se odnose na gasovodnu mrežu, pruge i autoputeve. Premijer Grčke Aleksis Cipras rekao je da je jedan od projekata o kojima se razgovaralo izgradnja železničke veze između Egejskog mora i Dunava. On je kazao da o tome već postoji memorandum o razumevanju Grčke i Bugarske u koji sada može da se uključi i Rumunija, a tiče se povezivanja grčkih luka Solun i Aleksandropolis s bugarskim lukama u Burgasu i Varni i da bi sada to moglo da se proširi na Bukurešt. "To je još jedan projekat u kojem ćemo svi zajedno učestvovati, a to je železnička veza između Soluna i Beograda, a onda i veza iz Beograda za Sofiju", rekao je Cipras na zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu. "Želimo da sagradimo vertikalnu osu koja će povezivati transjadranski gasovod, tako da će prirodni gas moći da teče direktno u pravcu Bugarske", rekao je Cipras. On je dodao da su ti projekti od velikog značaja, jer mogu da unaprede ekonomsku saradnju sve četiri zemlje, ali i da pokažu Evropskoj uniji da države kandidati i članice EU "mogu da odlučuju po sopstvenom nahođenju o načinima na koje će sarađivati". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su Srbija i Bugarska razgovarale o gasnoj interkonekciji i da je za deo koji će izvoditi Srbija obezbeđeno 85 miliona evra, od kojih je 49,1 milion evra dobijen iz grantova EU. On je rekao da je za Srbiju važna i namera Bugarske da blizu obale Crnog mora gradi sliv više cevovoda odakle bi Srbija uzimala gas i iz Turskog toka i iz Aleksandropolisa, ali i iz Rumunije i sa drugih mesta. "To je za nas od velikog značaja, kako se Srbija ekonomski razvija, Srbija povećava potrošnju gasa između 200 ili 300 miliona kubnih metara, potrebno nam je sve više gasa", rekao je Vučić. Premijer Bugarske Bojko Borisov rekao je da će u narednih godinu, dve biti završene pruge Beograd-Sofija-Solun, Beograd-Sofija-Burgas i Beograd-Sofija-Istanbul i da želi da Bukurešt i Sofija budu povezane boljim autoputevima. "Zbog toga imamo progresivnu dunavsku strategiju i trebaće samo nekoliko sati duž Dunava", rekao je Borisov.

SRBIJA POTISALA MEMORANDUM O SMANjENjU TARIFA ZA ROMING SA BUGARSKOM

BEOGRAD, 9. decembra 2017. (Beta) - Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić i ministar saobraćaja, informacionih tehnologija i telekomunikacija Bugarske Ivajlo Moskovski potpisali su 9. decembra u Beogradu Memorandum o saradnji o smanjenju tarifa za roming elektronskih komunikacionih usluga između dve zemlje. Dvojica ministara memorandum su potpisali posle završetka susreta predsednika Srbije Aleksandara Vučića sa premijerima Bugarske, Grčke i Rumunije – Bojkom Borisovim, Aleksisom Ciprasom i Mihajom Tudozeom. U izjavi za agenciju Beta, Ljajić je kazao da je Bugarska prva zemlja članica EU s kojom Srbija potpisuje memorandum o snižavanju cena roming usluga, podsetivši da je pre toga sa tri zemlje regiona, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, potpisala sličan sporazum, zahvaljujući kome su u protekle tri godine za 35 odsto snižene cene odlaznih poziva u romingu. On je rekao da memorandum s Bugarskom ne znači automatsko snižavanje cena rominga, jer "Bugarska kao članica EU nema nadležnosti i mehanizme za takvu odluku", ali je dodao da se današnjim potpisivanjem "telekomunikacioni operateri dve zemlje ohrabruju da idu u process snižavanja ovih usluga". "Mi verujemo da će mobilni operateri Srbije i Bugarske pronaći komercijalni interes, da kroz povećanu frekvenciju saobraćaja, idu u pravcu snižavanja cena usluga rominga, što je zapravo smisao ovog memoranduma. Tim pre, jer u EU od juna nema plaćanja romiga, pošto su cene korišćenja usluga mobilnih operatera u inostranstvu jednake onim u domaćem saobraćaju i iznose 3,2 evrocenta za minut odlaznog poziva", rekao je Ljajić. Za razliku od EU, cene rominga u regionu su, uprkos sporazumu iz 2014. godine, i dalje visoke, pojasnio je Ljajić, dodavši da su odlazni pozivi šest puta skuplji nego u EU, a prenos podataka putem interneta je skuplji čak 20 puta. "Krajnji cilj zemalja Zapadnog Balkana je da se i na nas, kao države koje su procesu pridruživanja, proširi važenje direktive EU o ukidanju cena romigna, iako to neće biti ni brzo, ni lako ostvarivo", zaključio je Ljajić.

MIHAJLOVIĆ I POTPREDSEDNIK VLADE RUMUNIJE O INFRASTRUKTURI I TRANSPORTU

BEOGRAD, 8. decembra 2017. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je 8. decembra u Beogradu s potpredsednikom Vlade Rumunije Jon-Marselom Ćolakuom o saradnji dve zemlje u oblasti infrastrukture i transporta, uključujući projekat izgradnje autoputa Pančevo-Temišvar. Mihajlović, koja je i potpredsednica srpske Vlade, rekla je da je Srbija za taj projekat bila zainteresovana i ranije i da je važno da postoji i jasan stav Rumunije da želi realizaciju projekta i postizanje dogovora o izradi projektno-tehničke dokumentacije, saopštio je njen kabinet. Ona je kazala da postoji mnogo mogućnosti za saradnju i za zajedničke projekte u regionu, naročito pošto je Beograd ove nedelje izabran za sedište Tranzitne zajednice Zapadnog Balkana, dodaje se u saopštenju. "To otvara nove prilike da se još brže povezujemo sa regionom i Evropskom unijom, kako izgradnjom novih puteva i pruga, tako i uklanjanjem nefizičkih barijera",
rekla je Mihajlović. Ćolaku je naveo da projekat izgradnje autoputa Pančevo-Temišvar ima političku podršku Vlade Rumunije, da treba što pre početi s izradom projektne dokumentacije, kao i da saradnja Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije na nivou lidera zemalja daje dodatne mogućnosti za zajedničke inicijative i projekte, navodi se u saopštenju. Na sastanku, kojem je prisustvovao i ministar za evropske fondove Rumunije Marius Nika, razgovarano je, kako se navodi, o sporazumu o železničkom saobraćaju kojim će se regulisati granične procedure, i o daljoj liberalizaciji u oblasti drumskog saobraćaja. Bilo je reči i o projektima u vodnom saobraćaju, uključujući projekat revitalizacije brodske prevodnice hidroelektrane "Djerdap 1" na Dunavu i projekat poboljšanja navigacione infrastrukture na Kanalu Begej.