SRBIJA

DAČIĆ: POTREBAN MINIMUM ZAJEDNIČKOG INTERESA SRBIJE I SAD ZBOG STABILNOSTI REGIONA

BEOGRAD, 30. novembra 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je večeras da Srbija i SAD trebaju da nađu "minimuim zajedničkog interesa" kako bi time doprineli stabilnosti regiona. "Nema stabilnosti u regionu ako SAD ne pronađe zajednički interes sa najvećom zemljom i najvećim narodom na Balkanu, a to je Srbija i srpski narod", rekao je Dačić za Radio televiziju Srbije. On je, nakon višednevne posete Vašingtonu napomenuo i da "u tom smislu treba tražiti mininum zajedničkih interesa kako bismo time doprineli stabilnosti čitavog regiona". Dačić je napomenuo da SAD imaju neku svoju politiku i da njih zanima ruski uticaj u regionu. Govoreći o nedavno objavljenom izveštaju Atlantskog saveta o novoj američkoj strategiji za Balkan, on je istakao da u formalnom smislu to nije dokument američke administracije, već nevladine organizacije koji može da ima neki uticaj, ali "ne mora da znači". Kada je reč o eventualnim zahtevima za izmenu formata pregovora Beograda i Prištine, Dačić je naveo da nije Srbija prebacila pregovarački proces na EU, već je to bio predlog Evropske unije. "U vreme (bivšeg predsednika Srbije Borisa) Tadićeve administracije je Generalna skupština UN donela takvu rezoluciju i taj format se ne može promeniti tek tako", rekao je Dačić. Dodao je da niko formalno nije ni izneo predlog za promenu formata i naveo da misli da oko toga postoje velika razmimoilaženja između EU i SAD. "Da mi sada ne pričamo bajke, SAD su uvek na neki način bile iza scene prisutne i tokom ovog dijaloga", rekao je Dačić.

VUČIĆ: MEDjUNARODNA ZAJEDNICA IMA RAZLIČITE ARŠINE PREMA SRBIJI

BEOGRAD, 30. novembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je odnos međunarodne zajednice prema Srbiji licemeran i da se primenjuju različiti aršini i kao primer naveo odnos i reakcije na izjave koje su stigle od hrvatskih vlasti nakon presude Haškog tribunala predstavnicima bosanskih Hrvata. Kometarišući reakcije hrvatskih vlasti nakon presude u sredu prema kojoj je hrvatsko rukovodstvo krivo za udruženi zločinački poduhvat, Vučić je rekao da ne razume kako uvek neko od hrvatskih zvaničnika ko ne zna šta će sa sobom pomene Srbiju i Srbe. "Ja sam zadovoljan jer mi umemo da gledamo u svoje dvorište i što imamo mogućnost da donosimo odgovorne odluke. Ali nisam srećan zbog različitih aršina. Jer zamislite šta bi bilo da sam ja kao predsednik, pre sedam dana posle presude Mladiću za koju 95 odsto građana smatra da je protivpravna i loša, rekao ono što su rekli oni, kao i oni koji bi trebalo da nam budu uzori iz EU. Da sam rekao da je presuda nepravedna i da ćemo se protiv nje boriti svim sredstvima i da dan kasnije idem na Pale da utešim te ljude", rekao je Vučić. On je dodao da je licemerno što je Srbiji zamerano što je u jednoj prilici penzionisani general Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević, osuđen pred Haškim tribunalom, održao predavanje na Vojnoj akademiji. "Jel to hoćete da nas napravite da nismo normalni. Da ono što važi za vas ne važi za nas. Jeste vi normalni. I posle nam kažu da nismo nešto ispunili za poglavlja. Ko nije ispunio. Hoćete da vas molimo. Nećemo. Nemojte da otvorite nijedno poglavlje", rekao je Vučić. Žalbeno veće Haškog tribunala juče je u žalbenom postupku nekadašnjim visokim funkcionerima takozvane Hrvatske republike Herceg-Bosna utvrdilo da je postojao međunarodni oružani sukob u BiH i stanje okupacije, a potvrdilo je i postojanje hrvatskog udruženog zločinačkog pothvata s ciljem etničkog čišćenja delova BiH. Jedan od osuđenih Slobodan Praljak je posle izricanja presude, kojom je osuđen na 20 godina zatvora, popio otrov, i potom u bolnici i preminuo, nakon čega je Haški sud prekinuo rad. Predsednik Srbije je izrazio zadovoljstvo jer je Srbija, kako smatra, pokazala da je sposobna da stvari gleda na drugačiji način, da ne beži od prošlosti i teških tema, ali da akcenat stavi na budućnost. "To su bile naše ključne rečenice, ali po reakciji u drugim delovima regiona, niko budućnost nije ni spomenuo. Nažalost, neki su se ponovo bavili Srbijom i Srbima, ali ja se nadam da će oni razumeti da moramo da živimo zajedno i gledamo u budućnost. Da li ćemo uspeti u tome, to je već druga stvar", rekao je Vučić. Komentarišući samoubistvo hrvatskog generala Slobodana Praljka u sudnici Haškog tribunala, Vučić je rekao da taj čin ne bi nazvao kukavičkim i ne bi mu se rugao, ali da bi imao što šta da poruči ljudima u EU zbog različitih aršina.

VUČIĆ: RAZUMEMO PORUKE, ZAHTEVE I NAŠE OBAVEZE

BEOGRAD, 30. novembra 2017. (Beta) - Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas predstavnicima članica Evropske unije da je Srbija razumela poruke i zahteve, kao i svoje obaveze, saopštila je kancelarija predsednika Srbije. Vućić je prisustvovao radnom ručku koji je priredio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i na kojem su učestvovali ambasadori i drugi diplomatski predstavnici članica Evropske unije. Teme radnog ručka bile su situacija u regionu, očuvanje mira i stabilnosti, dijalog s Prištinom, evropski put Srbije, reforme i vladavina prava. Predsednik Vučić rekao je ambasadorima da je Srbija razumela poruke i zahteve, kao i svoje obaveze, navodi se u saopštenju.

BRNABIĆ U HONG KONGU: ISTORIJSKA ŠANSA DA SE O BALKANU 2018. POZITIVNIJE GOVORI

BEOGRAD, 30. novembra 2017. (Beta) - Predsednca Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je na skupu u Hong Kongu da postoji istorijska šansa da se o Balkanu sledeće godine drugačije govori, na mnogo pozitivniji način koji za Balkan nije uobičajen, saopštila je danas Vlada Srbije. Brnabić je bila ključna govornica na gala večeri koju je večeras britanski nedeljnik "Ekonomist" (The Economist) organizovao u okviru godišnje konferencije "Svet u 2018. godini" (The World in 2018), u Hong Kongu. "Mi sada imamo istorijsku šansu. Sa posvećenošću, hrabrim političkim odlukama, liderstvom, sposobnošću i spremnošću da se prihvate kompromisi, i uz malo sreće, Balkan ima šansu da promeni sopstveni imidz. Ovo bi značilo da će u 2018. godini i sama Evropa izgledati drugačije i da je Balkan deo rešenja, a ne problema koji EU ili druge zemlje treba da rešavaju", rekla je Brnabić, saopšteno je u Beogradu. Premijerka je ukazala da je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Srbija već pokrenula "istorijski unutrašnji dijalog o Kosovu" s ciljem da se celokupna javnost uključi u razgovor i da "kao društvo zajedno kreiramo budućnost koja će nas voditi napred". Kao drugi argument da se o Zapadnom Balkanu drugačije govori u svetu, Brnabić je navela spremnost Makedonije da sa Grčkom pregovara o nazivu, što takođe može da se nađe na dnevnom redu sledeće godine. Brnabić je prethodno govorila o aktuelnim političkim i ekonomskim reformama u Srbiji, procesu evropskih integracija, odnosima sa EU i Rusijom i saradnji s Kinom, pre svega u okviru inicijative "Pojas i put". U razgovoru sa Danijelom Frenklinom, urednikom magazina Ekonomist i urednikom godišnjih izdanja "Svet u..." koje taj magazin izdaje, Brnabić se osvrnula na Samit Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, upravo održan u Budimpešti. Govoreći o inicijativi "Pojas i put" Brnabić je istakla da je "ponosna što Srbija ima najviše projekata u okviru ove inicijative i portoflio od oko šest milijardi dolara" za projekte infrastrukture, energetike i zaštite životne sredine. Predsednica vlade posebno se osvrnula na projekat brze pruge Beograd-Budimpešta koji je jedan od centralnih regionalnih projekata u okviru saradnje Kine i zemalja Srednje i Istočne Evrope, navodi se u saopštenju. Govoreći o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, Brnabić je istakla da EU jeste prioritet Srbije, ali da proces pristupanja ne sme jednostavno da se vezuje za broj otvorenih i zatvorenih poglavlja, "već za suštinske i održive reforme koje vode do boljeg kvaliteta života svih građana". "Reforme sprovodimo pre svega zbog nas, a tek onda zbog pristupanja EU, kao društvu vrednosti koje delimo", rekla je Brnabić. Završavajući razgovor sa Anom Brnabić, moderator je naveo da je predsednica Vlade Srbije uspela da zainteresuje sve prisutne u publici da obrate više pažnje na Zapadni Balkan sledeće godine. Pored predsednice Vlade Srbije, među glavnim učesnicima konferencije bile su izvršna direktorka organizacije "Sejv d Čildren" (Save the Children) i bivša premijerka Danske, Hele Torning-Šmit i CEO Hong Konga, Kari Lam. Ovo je ujedno prvi put da je neki predsednik vlade iz regiona Zapadnog Balkana bio vodeći govornik na konferenciji "Svet u..." koju Ekonomist organizuje svake godine, navodi se u saopšptenju. Fokus ovogodišnje konferencije Ekonomista su bile geopolitika i ekonomija. Učesnici konferencije razgovarali su o globalnim trendovima od biznisa i politike, do nauke i kulture. Na konferenciji i gala večeri bili su politički lideri, predstavnici multinacionalnih kompanija, diplomate, naučnici, sportisti i umetnici.

LjAJIĆ: HAŠKI TRIBUNAL NIJE DOPRINEO DA POMIRENjE NA BALKANU IDE BRŽE NEGO ŠTO IDE

BEOGRAD, 30. novembra 2017. (Beta) - Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je danas da Tribunal niti je mogao niti je doprineo da proces pomirenja na Blakanu ide brže nego što ide. Ljajić je za televiziju Prva kazao da proces pomirenja kompleksan i veoma dalek, ali da treba da se govori o vraćanju međusobnog poverenja potrebnog za slobodnu komunikaciju, kretanje ljudi, ekonomiju i kulturne veze koje se razvijaju. "Istinsko pomirenje treba da se dogodi u glavama i srcima ljudi", rekao je Ljajić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije. Prema njegovim rečima, Haški tribunal je posledica činjenice da domaća pravosuđa nisu bila spremna i sposobna da sude počiniocima teških krivičnih dela. Navodeći da je tokom rada tog suda bilo kontraverznih presuda, naročito onih oslobađajućih, Ljajić je rekao da Haški tribunal nije sudio svima koji su počinili ratne zločine. "Nisu svi koji su trebalo da budu procesuirani - procesuirani, bez obzira na etničku pripadnost i nisu svi osuđeni", rekao je Ljajić i dodao da je Haški tribunal pogrešio time što je u rezoluciji kojom je osnovan, u preambuli, zadao sebi zadatak da će doprineti procesu pomirenja što svakako nije uspeo da ostvari. Govoreći o samoubistvu u sudnici Tribunala Slobodana Praljka, Ljajić je rekao da je "jučerašnja odluka je bila samo vrh ledenog brega kada govorimo o lošim stvarima i manifestaciji nečega što nije smelo nikako da se dogodi". "Da je to jedina loša legitimacija bilo bi dobro, ali bilo je još slučajeva u kojima se Hag nije ponašao kako je trebalo. Najveća zaostavština su njihove arhive", kazao je Ljajić. Šestorici čelnika tzv. Herceg-Bosne Haški tribunal je u sredu izrekao konačnu presudu kojom su osuđeni na ukupno 111 godina zatvora za zločine nad muslimanima tokom rata u BiH. Izricanje presude obeležio je incident posle izricanja presude trećeoptuženom Slobodanu Praljku. Pošto mu je pročitana presuda Praljak je u sudnici popio otrov, a nekoliko sati kasnije je umro u bolnici.