SRBIJA

VUČIĆ I FEDERIKA MOGERINI: MIR I STABILNOST NA BALKANU OSNOVNI INTERES SRBIJE I EU

BRISEL, 15. novembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu da je sa šeficom ΕU za spoljne poslove Federikom Mogerini konstatovao da su mir i stabilnost na Balkanu osnovni interes Srbije i Evropske unije. "Zajedno smo konstatovali da su mir i stabilnost osnovni interes Srbije i EU", rekao je Vučić novinarima u Briselu posle sastanka sa Federikom Mogerini. Vučić je kazao da "za nas ključno pitanje ostaje mir u BiH" i "da vidimo šta ćemo sa Kosovom i Metohijom". Navodeći da je sa šeficom EU za spoljne poslove razgovarao i o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Vučić je dodao da će se dijalog svakako nastaviti pod pokroviteljstvom EU, u Briselu ili negde drugde.

VUČIĆ I STOLTENBERG: NEUTRALNOST NIJE PREPREKA ZA BOLjU SARADNjU SA NATO

BRISEL, 15. novembra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenili su danas u Briselu da vojna neutralnost Srbije nije prepreka za bolju saradnju. Na zajedničkoj konferenciji za novinare s Vučićem posle sastanka Saveta NATO u Briselu, Stoltenberg je istakao da NATO poštuje vojnu neutralnost Srbije, a dodao je i da je Srbija ta koja odlučuje kakvu će saradnju imati s Rusijom. Stoltenberg je izrazio zadovoljstvo saradnjom NATO i Srbije i naveo da ima više od 100 zajedničkih aktivnosti, što je ocenio kao "važno za Srbiju, u slučaju obuke srpskih oficira, pomoći u reformi odbrambenih i bezbednosnih institucija, kao i u suočavanju s izazovima kao što su eksplozivne naprave, u zajedničkim naučnim i projektima očuvanja mira". On je naglasio da kad je u pitanju srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, "Srbija o tome odlučuje", a kako je rekao Srbija pomaže NATO-u, jer je odlučila da učestvuje u obuci iračkog vojnog medicinskog osoblja, što je važno za napore NATO u borbi protiv terorizma. "Mi smo danas imali iskrenu i otvorenu raspravu raznim situacijama, o prošlosti uključujući zbivanjima iz 1999", dodao je čelnik Atlantskog saveza, istakavši da je "jedini način da se to prevaziđe da se otvoreno i iskreno o tome priča i prevaziđu događaji iz prošlosti i sarađuje u Partnerstvu za mir, što je dobro za Srbiju i za NATO". Stoltenberg je podvukao da "nema sumnje" da NATO poštuje odluku Srbije da ostane vojno neutralna zemlja i dodao da je "Srbija je suverena, nezavisna" i da snažno veruje u pravo svake zemlje da odabere svoj put. "Srbija je odlučila da da bude vojno neutralna zemlja i mi to apsolutno poštujemo", rekao je Stoltenberg. NATO ima više partnera koji su vojno neutralni, dodao je Stoltenberg i naveo da njegova zemlja Norveška, članica NATO, ima susede Švedsku i Finsku koje su vojno neutralne, a sarađuju s Atlantskim savezom. Vučić je naglasio da "Srbija ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost ", predočivši da "je itekako potrebna dobra saradnja s NATO" i da bi narušavanje dobrih veza s Atlantskim savezom "bezrazložno ugrozilo Srbiju". Predsednik Srbije je rekao da ni danas u razgovorima s visokim zvaničnicima NATO nije krio šta misli o NATO bombardovanju Srbije 1999, ali je podvukao da se mora gledati u budućnost. Vučić je podvukao da je ta saradnja bitno važna za obuku srpskih oficira, sticanju naučnih znanja, uključivanje u mirovne operacije i ostanak Kfora na Kosovu radi garantovanja bezbednosti srpskog življa i istorijsko-verskih spomenika. On je ocenio da bi narušavanje dobre saradnje s NATO bezrazložno ugrozilo Srbiju, ali je podvukao da u razgovorima s predstavnicima Atlantskog saveza "nikad nije krio šta misli o onome što se dešavalo 1999 ", kad je NATO bombardovao Srbiju. Predsednik Srbije je podvukao da se "ponekad mora gledati u budućnost" i naveo da je sagovornicima u Briselu rekao da Beograd nije zainteresovan za članstvo u NATO. Vučić je naveo da je u razgovorima s ambasadorima NATO bilo i neprijatnih tonova, ali je naglasio da je to nužno i da su razmotreni i situacija u regionu i odnosi Beograda s Prištinom i Bosnom.

GUVERNERKA NBS: OVE GODINE 2,1 MILIJARDE EVRA DIREKTNIH STRANIH INVESTICIJA U SRBIJU

BEOGRAD, 15. novembra 2017. (Beta) - Nova procena Narodne banke Srbije (NBS) je da će strane direktne investicije u Srbiji ove godine iznositi 2,1 milijardu evra, a ranije je prognoziran priliv od 1,7 milijardi evra, izjavila je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković. "Strane direktne investicije iznosiće oko 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (NBS) i premašiće deficit tekućeg računa, treću godinu zaredom", kazala je Tabaković na predstavljanju mesečnog izveštaja o inflaciji. Ona je istakla da je Srbija imala veliki napredak na međunarodnim listama o uslovima poslovanja, čemu je doprinela i NBS monetranom politkom kojom se obezbeđuje niska i stabilna inflacija i stvaraju uslovi za poboljšanje rejtinga zemlje i povoljnije zaduživanje. Po rečima guvernerke, inflacija će ove godine biti u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto. Navela je da je nivo problematičnih kredita znatno smanjen, na 12,2 odsto što je najmanje za devet godina. "Važno je očuvanje postignutih makroekonomkih rezultata, unapređenje poslovnog ambijenta i konkurentnosti domaće ekonomije", kazala je Tabaković. Tabaković je rekla da je premija rizika Srbije pala ove godine na "istorijski minimum". Samo ove godine, premija rizika Sbije je više nego prepolovljena i od avgusta se kreće na relativno stabilnom nivou – oko 120 baznih poena, što su i njeni najniži nivoi. "To za nas konkretno znači i mogućnost korišćenja i domaćih i eksternih izvora finansiranja po povoljnijim uslovima", rekla je ona. Po njenim rečima, dosadašnje ublažavanje monetarne politike, pad premije rizika zemlje, jačanje konkurentnosti među bankama, rast ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, doprineli su ubrzanju kreditne aktivnosti na pet odsto međugodišnje u septembru. Po isključenju efekata otpisa problematičnih kredita, oporavak kreditne aktivnosti još je evidentniji i iznosio je 9,8 odsto. Dodala je da je ekonomska aktivnost početkom godine "bila pogođena šokovima na strani ponude", koji su se pre svega odrazili na poljoprivredu i energetiku. "Međutim, sektori koji nisu bili pod uticajem negativnih efekata ovih šokova nastavili su da beleže dobre performanse, posebno prerađivačka industrija. U trećem tromesečju, s postepenim iščezavanjem efekata ovih šokova, rast je ubrzan. Ekonomska aktivnost van poljoprivrede i energetike ostvariće u ovoj godini rast od tri odsto, a u prerađivačkoj industriji rast će verovatno biti i brži od prethodno očekivanog", rekla je Tabaković. Istakla je da predstoji dalji rad na unapređenju poslovnog ambijenta, što će, uz visok i projektno diversifikovan priliv stranih direktnih investicija, realizaciju infrastrukturnih projekata, dosadašnje ublažavanje monetarne politike i odgovornu fiskalnu politiku, doprinositi stvaranju osnove za ubrzanje ekonomskog rasta na održivim osnovama u srednjem roku. "U skladu s tim, u 2018. i 2019. očekujemo njegovo ubrzanje na oko 3,5 odsto a u srednjem roku na oko četiri odsto. Paraleno s tim, očekujemo nastavak oporavka tržišta rada, odnosno rast zaposlenosti i životnog standarda", rekla je Tabaković. Govoreći o upravo završenoj poseti misije Međunarodnog monetarnog fonda povodom osme revizije stend baj aranžmana, Tabaković je rekla da je ocenjeno je da će inflacija ostati na nivou oko centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije i da je karakter monetarne politike odgovarajući. "U domenu finansijskog sektora, ocenjeno je da Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita nastavlja da daje veoma dobre rezultate, da kreditna aktivnost banaka raste i doprinosi ekonomskom rastu, kao i da je postignut značajan napredak u oblasti supervizije banaka i usaglašavanja pravnog okvira sa standardima Evropske unije. Sve zajedno doprinosi održavanju finansijske stabilnosti", rekla je guvernerka. Tabaković je dodala da je zadovoljna dosadašnjom saradnjom sa MMF-om. "Bez obzira da li će biti novog aranžmana sa MMF-om i u kojoj formi, država Srbija ima saradnju sa njima kroz konsultacije po članu 4", rekla je onda. To, kako je rekla, znači redovni pregled i reviziju svega onog što je i inače bilo predmet razgovora u aranžmanu iz predostrožnosti i po pravilu je dvogodišnji, negde jednogodišnji. "Što se NBS tiče neće biti razlike. Ni do sada nismo koristili nijedan dolar, nijedan cent finansijske podrške, jer smo imali visok nivo deviznih rezervi", rekla je Tabaković.