SRBIJA

DAČIĆ RAZGOVARAO S VISOKIM KOMESAROM UN ZA IZBEGLICE GRANDIJEM

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je u Ženevi razgovarao sa visokim komesarom UN za izbeglice Filipom Grandijem o i dalje aktuelnom problemu migracija, kako sa nacionalnog tako i sa međunarodnog aspekta, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić je informisao visokog komesara o položaju i problemima izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i o više od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, navodi se u saopštenju. Šef srpske diplomatije iskazao je spremnost Srbije da nastavi da unapređuje saradnju sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija. Dačić je učestvovao ranije danas na 68. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.

VUČIĆ: NA PRIMERU KATALONIJE POKAZUJE SE LICEMERJE EVROPSKE POLITIKE

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je odluka Evropske komisije da proglasi referendum o nezavisnosti Katalonije nelegalnim "najbolji primer dvostrukih aršina i licemerja evropske politike", dodavši da je situacija sada ozbiljna jer je "mečka zakucala na njihova vrata". Vučić je rekao da Srbija podržava teritorijalni integritet i celovitost Španije, kao što je Madrid čvrsto stajao uz Beorad, ali je upitao kako to da ne važi referendum u Ktaloniji, a nezavisnost Kosova može da se proglasi i bez referenduma. "Pitanje svakog Srbina je veoma prosto: Kako ste prolasili legalnim otcepljenje Kosova i bez referenduma, rušeći međunarodno pravo i tekovine evropske politike na kojoj je zasnovana EU", kazao je predsednik Srbije na konferenciji za novinare posle sastanka s predsednikom Grčke. Vučić je rekao da Srbi mogu da zaborave na politiku istih pravila i aršina, jer ono što važi za druge za Srbiju ne važi. "Kada su mislili da mogu da prekrajaju granice na Balkanu jer ne pripada EU, mnoge svetske sile su se igrale sa sudbinama država. Danas im nije do igre, pošto je mečka zakucala na njihova vrata", rekao je Vučić.

ANA BRNABIĆ NAJAVILA PISMO EVROPSKOJ KOMISIJI

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da predsednik Republike Aleksandar Vučić i Vlada Srbije pripremaju pismo za Evropsku komisiju u kojem će postaviti niz pitanja u vezi sa stavom komisije da se slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu porediti. Brnabić je posle konsultacija u predsedništvu Srbije novinarima kazala da će ona odneti pismo kada bude putovala u Brisel u ranije dogovorenu posetu, 10. i 11. oktobra. Ana Brnabić je rekla da je Srbija iznenađena stavom EK i svim onim što je govorio portparol komisije. Ona je dodala da će, kao osoba koja je snažno posvećena evropskim integracijama Srbije, najviše insistirati da dobije odgovor na pitanje zašto je slučaj Kosova drugačiji od slučaja Katalonije. Dodala je da Srbija i njen narod zaslužuju ili izvinjenje, ili da EK kaže da za Srbiju ne važi međunarodno pravo. "Ili da pričamo na drugi način - da pričamo da li ta nezavisnost Kosova stoji. U skladu sa svim onim što su rekli, ako je to njihov stav, onda hajde da pričamo o tome da se povlači proglašenje nezavisnosti Kosova. Mi se u svemu slažemo sa EK, hajde onda da se složimo da je to univerzalno pravo", rekla je Ana Brnabić. Povodom navoda EK da slučaj španskog regiona Katalonije i Kosova i Metohije nisu uporedivi jer je Španija država članica EU, Ana Brnabić je kazala da prvo pitanje koje se nameće je "da li međunarodno pravo važi za EU i postoji neko drugo međunarodno pravo koje važi za sve ostale koji nisu članovi EU, ili valjda postoji jedno međunarodno pravo, norme i standardi koji važe za sve države". Ana Brnabić je, reagujući na objašnjenje EK da je u slučaju Kosova u pitanju specifičan kontekst, kazala da u "svakoj zemlji postoji specifičan kontekst i specifični razlozi". "Drugi stav (EK) da kada je priznanje Kosova u pitanju, da je to specifičan kontekst, jer je priznanje nezavisnosti bila pozicija usvojena od strane različitih deklaracija i rezolucija UN i Međunarodne zajednice. Naše pitanje je - koja je jedna deklaracija ili jedna rezolucija UN na osnovu koje je neko smatrao da ima pravo da prizna jednostranu nezavisnost Kosova. Mi nismo svesni ni za jednu", kazala je ona. Dodala je da Srbija kao zemlja snažno posvećena evropskim integracijama ima pravo da dobije odgovore na pitanja. "EK i članice EU koje su priznale nezavisnost Kosova imaju pravo da kažu da za Srbiju ne važe ista pravila i da za Srbiju ne važe iste zakoni, norme i standardi, ali neka nam oni tako kažu. Ili neka nam kažu da su tada kada su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova u stvari pogrešili", rekla je Ana Branbić. Ona je kazala da će pored Evropske komisije, pisma biti poslata svim državama koje nisu priznale takozvanu državu Kosovo "da bi im se zahvalili još jednom na tome" i da bi im se dalo na znanje koliko je važno što to nisu učinili i koliko su bili u pravu kada su branili međunarodno pravo i verovali u njega. "I onima koji jesu priznali nezavisnost Kosova da im postavimo to pitanje, pa možda i oni imaju neke odgovore za nas i sve građane Srbije", kazala je Ana Brnabić. Vučić je ranije danas pozvao premijerku Anu Brnabić na hitne konsultacije danas popodne posle saopštenja Evropske komisije u kojem se kaže da se slučajevi Katalonije i Kosova ne mogu porediti. Sastanku su pored ostalih prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić. Portparol Evropske komisije Margaritis Skinjas izjavio je danas da Katalonija i Kosovo nisu slučajevi za poređenje. Na konferenciji za novinare u Briselu, odgovarajući na pitanja o referendumu o nezavisnosti Katalonije, Skinjas je rekao da je Španija država članica Evropske unije. "Kada je reč o priznanju Kosova, to je vrlo specifičan kontekst. To je stvar više... rezolucija UN i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima", rekao je Skinjas i dodao da za Evropsku komisiju Katalonija i Kosovo "nisu situacije za poređenje".

MAJA GOJKOVIĆ S DELEGACIJOM PARLAMENTA VELIKE BRITANIJE

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Velika Britanija organizacijom samita zemalja Zapadnog Balkana iduće godine u Londonu potvrđuje posvećenost napretku regiona i saradnji, izjavio je danas poslanik Donjeg doma Britanskog parlamenta Džon Vitingdejl u razgovoru s predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković. U saopštenju Skupštine Srbije navodi se da je Vitingdejl rekao je da i pored toga što Velika Britanija izlazi iz Evropske unije, razume zašto je za Srbiju važan proces evropskih integracija. Gojković je s članovima delegacije Parlamenta Velike Britanije razgovarala o unapređenju bilateralnih odnosa, evropskim integracijama Srbije, kao i saradnji u regionu Zapadnog Balkana. Na sastanku je istaknuto da Srbija i Velika Britanija imaju dugu tradiciju veza i saradnje, te se ove godine navršava 180 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa, a konstatovano je da je saradnja parlamentaraca intenzivna. Maja Gojković je rekla da je Srbija posvećena evropskim integracijama i reformama na tom putu, i da je u tom kontekstu važno što Evropska unija, posle Bregzita i drugih izazova, nije odustala od politike proširenja. Ona je naglasila da je Srbija posvećena regionalnoj saradnji i očuvanju regionalne stabilnosti, a "Skupština Srbije u tom procesu ima izuzetno značajnu ulogu, kroz učešće u svim regionalnim inicijativama, kao i u razvoju bilateralnih odnosa sa državama regiona na nivou predsednika parlamenata, radnih tela i ženskih parlamentarnih mreža". Vitingdejl je rekao da, kao poslanik, prepoznaje važnost i značaj uloge parlamenata i njihove saradnje i zato istakao značaj održavanja "Nedelje Parlamentarizma" u Skupštini Srbije. Članovi delegacije, koju čine poslanici Donjeg i Gornjeg doma Parlamenta Dejvid Dru, Baronesa D'Souza, Baronesa Nortover i Baronesa Barker, interesovali su se za regionalnu saradnju, ulogu parlamenata i ženske parlamentarne mreže u tom procesu, i za učešća mladih u parlamentarnom životu, piše u saopštenju.

VULIN: NEDVOSMISLENA PODRŠKA SRBIJE JEDINSTVENOJ ŠPANIJI

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas u razgovoru da ambasadorom Španije Miguelom Fuertesom Suarezom da Srbija pruža snažnu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Španije i da se nada da će se situacija u toj zemlji, posle referenduma o nezavisnosti Katalonije, uskoro smiriti. Kako je saopšteno iz Ministarsva odbrane, Vulin je iskazao zabrinutost zbog događaja u Kataloniji i dodao da se, nažalost, u Srbiji zna iz iskustva do kakvih posledica takva situacija može da dovede i da upravo zbog toga Srbija pruža podršku Španiji. "Međusobna podrška u zaštiti suvereniteta i poštovanju principa međunarodnog prava, potvrda je iskrenog prijateljstva dve države i dva naroda", rekao je srpski ministar odbrane i istakao da Srbija smatra da Evropska unija ima obavezu da zaštiti ustavni poredak i suverenitet svojih članica. Vulin je istakao i da Srbija izuzetno ceni principijelan stav Španije u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Tema razgovora bila je saradnja dve zemlje u oblasti odbrane, perspektive njenog daljeg razvoja, a ministar Vulin preneo je svom sagovorniku da je Srbija pouzdan i iskren prijatelj Španije i u potpunosti posvećena unapređenju bilateralne saradnje, u svim sferama od zajedničkog interesa. "Izrazito prijateljski odnosi dve zemlje, neopterećeni otvorenim pitanjima, predstavljaju kvalitetnu osnovu za razvoj saradnje u oblasti odbrane", rekao je ministar odbrane. Ambasador Suarez istakao je opredeljenje Španije da sa Srbijom nastavi da neguje i unapređuje bliske odnose u svim oblastima od obostranog interesa. On je naglasio da ta zemlja iskreno ceni podršku koju Srbija pruža jedinstvenoj Španiji, i da će svojim ličnim zalaganjem nastojati da doprinese razvoju bilateralnih odnosa dve države.

POMOĆ SRBIJI OD 9,16 MILIONA EVRA ZA REŠAVANjE STAMBENIH PROBLEMA IZBEGLICA

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Vlada Srbije dobila je od Razvojne banke Saveta Evrope devet miliona evra bespovratne pomoći za rešavanje stambenih problema izbeglica, saopšteno je danas u Beogradu. Sporazum o donaciji za sedmi potprojekat u okviru projekta Regionalnog stambenog zbrinjavanja, u ime Vlade Srbije je sa Razvojnom bankom SE potpisala ministarka evropskih integracija Jadranka Joksimović. Time su "obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 9.166.861 evra koja će biti opredeljena za kupovinu stanova i obezbeđivanje građevinskog materijala i materijalnu podršku za obnovu seoskih domaćinstava čiji su vlasnici prognana lica", navodi se u saopštenju. Dodaje se i da će sredstva biti obezbeđena za "usluge projektovanja stambenih rešenja koja će biti finansirana iz narednih donacija".

SRBIJA - GRČKA

DAČIĆ RAZGOVARAO SA ZAMENIKOM ŠEFA GRČKE DIPLOMATIJE

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovao je danas sa zamenikom šefa grčke diplomatije Joanisom Amanatidisom o bilateralnim odnosima, saopštilo je Ministarstvo u Beogradu. "Amanatidis potvrdio je podršku Grčke teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije", navodi se u saopštenju i dodaje da je tokom sastanka bilo reči o globalnim kretanjima i o aktuelnoj situaciji u regionu. Sastanak je održan u sklopu zvanične posete predsednika Grčke Prokopisa Pavlopulosa Srbiji.

VUČIĆ I PAVLOPULOS: IZUZETNI I BRATSKI ODNOSI SRBIJE I GRČKE

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Predsednici Srbije i Grčke, Aleksandar Vučić i Prokopis Pavlopulos izjavili su danas da dve zemlje imaju prijateljske odnose bez otvorenih pitanja, da Atina podržava teritorijalni integritet i evropski put Srbije i založili se za što skorije održavanje drugog Visokog saveta za saradnju dve zemlje. Vučić je posle razgovora sa grčkim predsednikom rekao da je prvi Visoki savet za saradnju Srbije i Grčke, nedavno održan u Solunu, već dao neke rezultate i pozvao Grčku da prihvati poziv da se drugi Visoki savet održi u Beogradu početkom naredne godine. Do tada, kako je dodao, treba da bude prihvaćen dokument o strateškom povezivanju i strateškom partnerstvu Srbije i Grčke. Vučić je rekao da Srbija i Grčka imaju istinski bratske odnose i izrazio zahvalnost za to što Grčka podržava celovitost Srbije kao i Srbiju na evropskom putu, ocenivši da su odnosi danas zbog evropskog okvira "možda važniji nego ikad". Grčka je uvek podržavala otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU, rekao je Vučić i izrazio uverenje da će se ta podrška u budućnosti nastaviti istim ili još snažnijim intenzitetom. On je dodao da je sa Pavlopulosom razgovarao o bilateralnoj ekonomskoj i političkoj saradnji kao i o situaciji u regionu i da su o svim regionalnim pitanjima postigli "visok stepen sagalsnosti". Trgovinska razmena Srbije i Grčke bi ove godine trebalo da bude oko 450 miliona evra, rekao je Vučić i dodao da se nada da će sledeće godine biti za 50 odsto veća. Predsednik Grčke je ocenio da su odnosi dve zemlje izuzetni i da treba što pre održati drugi Visoki savet za saradnju, pošto je prvi, sa šest potpisanih sporazuma bio veoma produktivan. Pavlopulos je izrazio nadu da će prilikom naredne posete grčkog predsednika Srbija biti članica EU. Put Srbije prema Evropi je otvoren, rekao je Pavlopulos i izrazio spremnost Grčke da pruži svu moguću pomoć Sbiji u njenom konačnom pravcu i na putu priključenja Uniji. "Taj proces ima dobre rezultate... otvoreno je 10 poglavlja od kojih tri veoma značajna. Srbija je uložila veliki napor i treba joj pružiti mogućnost priključenja", rekao je grčki predsednik. Pavlopulos je rekao i da Grčka pozitivno gleda i na priključenje drugih zemalja Uniji, pošto se ispune predusalovi za to i dodao da se Grčka se zalaže za ujedinjenu, federalnu Uniju, zasnovanu na osnovama i principima solidarnosti, demokratije i ljudskih prava. Ocenivši da su "ovo kritični i presudni trenuci za Evropu", Pavlopulos je rekao da srpski i grčki narod moraju da sarađuju da bi se obezbedili mir i bezbednost na Balkanu.

BRNABIĆ I PREDSEDNIK GRČKE ZA UNAPREDjENjE EKONOMSKIH ODNOSA

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos koji je u zvaničnoj poseti Srbiji, saglasili su se danas popodne u Beogradu da tradiconalno dobri odnosi dve zemlje mogu biti unapređeni, posebno privredni. Brnabić je, tokom razgovora s Pavlopulosom "u četiri oka" u Palati Srbija, podsetila da je Grčka jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa oko 2,2 milijarde evra investicija, saopštila je Vlada Srbije. Ona je zahvalila grčkom predsedniku zbog aktivnog pristupa njegove zemlje u regionalnim inicijativama, i snažne podrške evrointegraciji Srbije, navodi se u saopštenju.

PREDSEDNIK GRČKE KOD PREDSEDNICE SKUPŠTINE SRBIJE

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos koji je u zvaničnoj poseti Srbiji, danas je u Beogradu razgovarao s predsendicom Skupštine Srbije Majom Gojković o razvoju saradnje dve države koje imaju prijateljske odnose već 150 godina. Pavlopulos je istakao je da Grčka podržava evropski put Srbije "ne samo na osnovu prijateljskih odnosa, već i zbog toga što Srbija ispunjava standarde i može da bude primer drugima na tom putu", saopšteno je posle sastanka. Predsednik Grčke se "saglasio i sa značajem poštovanja međunarodnog prava posebno u kontekstu novih izazova sa kojima se Evropa suočava nakon jučerašnjeg referenduma u španskoj pokrajini Kataloniji", saopštila je Skupština Srbije. Sagovornici su istakli značaj redovnog političkog dijaloga i razmene poseta na visokom i najvišem nivou, navodi se u saopštenju. Gojković je istakla spremnost Skupštine da doprinese unapređenju bilateralne saradnje, a Grčkoj zahvalila zbog poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, "a time i međunarodnog prava", kao i zbog podrške Grčke evropskom putu Srbije. Na sastanku je istaknuto da su odnosi dve zemlje veoma dobri, zasnovani na čvrstom prijateljstvu i istorijski potvrđenoj bliskosti dva naroda.

PAVLOPULOS: GRČKA ŽELI DA SVE ZEMLjE REGIONA POSTANU JUGOISTOČNI KRAK EU

BEOGRAD, 2. oktobra 2017. (Beta) - Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos izjavio je danas u Beogradu da se Grčka zalaže za ujedinjenu EU zasnovanu na principima solidarnosti, demokratije i ljudskih prava i da sve zemlje regiona imaju svoje mesto u njoj. "Sve zemlje balkanskog poluostrva imaju svoj prostor u okviru EU pošto ispune preduslove, pre svega poštovanje međunarodnog prava, evropske kulture, civilizacije", rekao je predsednik Grčke. Pavlopulos je istakao da Atina želi da zemlje regiona postanu deo Unije kako bi se stvorio "jugoistočni krak EU". "Mi Grci nećemo prihvatiti da Balkan koji će ući u EU bude problematičan prostor u okviru EU, sa svim svojim osobenostima. To je apsolutno neprihvatljivo. Svaki narod je dužan da poštuje demokratski legitimitet, međunarodno pravo, evoprsko nasleđe, prinicipe EU i ne može da uđe u Evropu noseći svoje probleme koji će biti rešeni u EU", rekao je Pavlopulos. Predsednik Grčke je rekao da će i u slučaju priključenja Turske, Makedonije i Albanije, Atina tražiti poštovanje međunarodnog prava i evropskih tekovina. "Kažemo Turskoj: Vaš put je otvoren, ali poštujte Lozanski mir i u tome ne popuštamo. Poštujte teritorijalni integtitet i granice naše zemlje jer su to teritorijalni integritet i granice EU", kazao je Pavlopulos. Kada je u pitanju Makedonija, Pavlopulos je rekao da je Grčka pristalica priključenja Uniji, ali uz poštovanje evropskih principa. "Nije prihvatljivo da zemlja kaže mi želimo da uđemo u EU, ali osporavamo granice koje postoje", kazao je Grčki predsednik, dodajući da, pored kršenja istorije, "njihove mape i mišljenje njihovog rukovodstva pokazuje težnju ka otcepljenju". Pavlpulos je rekao da je Grčka i za priključenje Albanije Uniji, ali da ta zemlja krši osnovna ljudska prava, kao što je pravo na vlasništvo. "Sama Albanija takvim postupanjem čini štetu svom priključenju i mora da bude mnogo pažljivija", kazao je Pavlopulos.