SRBIJA

VUČIĆ I ŠEF NACIONALNE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE TURSKE O MIGRANATSKOJ KRIZI

BEOGRAD, 7. avgust 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Beogradu sa šefom Nacionalne obaveštajne službe Turske (MIT) Hakanom Fidanom o bezbednosnim izazovima dve zemlje, uključujući i migrantsku krizu. Saglasili su se da "za Srbiju i Tursku, koje se nalaze na ruti migrantskog talasa, ovaj sastanak predstavlja važan korak u jačanju bilateralne saradnje, a sve u cilju očuvanja mira i stabilnosti kako u regionu, tako i u celoj Evropi", saopšteno je posle sastanka. Vučić je rekao da su migrantska kriza, uz rastuće terorističke pretnje, bezbednosni izazovi sa kojima se suočavaju i Srbija i Turska, saopštia je press služba predsedniak Srbije. Predsednik Srbije zamolio je Fidana da prenese poziv predsedniku Turske Redzepu Tajipu Erdoganu da poseti Srbiju, navodi se u saopštenju.

LjAJIĆ: BIĆEMO PRINUDjENI NA KONTRAMERE, AKO HRVATSKA NE PROMENI STAV

SARAJEVO, 7. avgust 2017. (Beta) - Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio da Srbije i zemlje regiona ne žele da uvode kontramere protiv Hrvatske zbog povećanja taksi na uvoz voća i povrća, ali da će biti prinuđene da to urade ako se to ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje. "Sastanak ministara trgovine zemalja regiona nije uperen protiv bilo koga, već usmeren da zaštitimo naše ekonomske interese i da omogućimo slobodan protok roba. Ne želimo da uđemo u spiralu mera i kontramera. Bićemo prinuđeni da to uradimo ako se ta stvar ne reši na sledećem sastanku koji treba da bude održan do kraja nedelje", rekao je on na konferenciji za novinare posle sastanka resornih ministara zemalja regiona u Sarajevu. On je rekao da je Srbija više puta isticala da su mere Hrvatske ekonomski protekcionističke, a u političkom smislu populističke zbog čega "ne mogu imati opravdanje i potporu u trgovačkoj ili bilo kojoj drugoj logici". "Ove mere takođe nisu u duhu dobrosusedskih odnosa, niti su korak u pravcu stvaranja tržišta zemalja Zapadnog Balkana kom svi načelno težimo", rekao je Ljajić. Prema njegovim rečima, u poslednje tri nedelje, od kada su mere stupile na snagu, Hrvatska je dala tri potpuno razlčičita obrazloženja preduzetih mera. "Prve nedelje rečeno da ove mere nisu ništa novo i da predstavljaju samo usklađivanje sa cenama koje važe u EU, ali to nije tačno. Cene za istu vrstu kontrole u Nemačkoj su 22 evra, u Francuskoj, Italiji, Litvaniji, Sloveniji ove cene su 17,5 evra, u Bugarskoj 17 evra, u Velikoj Britaniji 41 evro", kazao je srpski ministar trgovine. Ljajić je rekao da se tu radi ne samo o drastičnom povećanju od 270 evra i to ne po kamionu već po vrsti voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku iz trećih zemalja, već i sav izvoz koji ide preko Hrvatske u druge zemlje EU podleže sličnom oporezivanju, odnosno naplaćuje se iste takse. "Ne postoji taj proizvođač i izvoznik koji na taj način može biti konkurentan", rekao je on i dodao da se tako onemogućava slobodan protok robe. Lajić je kazao da je hrvatska strana kasnije kazala da je to uradila radi zaštite svojih potrošača. "I to bi bilo u redu da ovo plaćanje fitosanitarnog pregleda važi i za proizvođače u Hrvatskoj. Ali taksa je za domaće ostala 90 kuna, dok je za one iz trećih zemalja povećana na 2.000 kuna. Tako će potrošači u Hrvatskoj plaćati daleko veće cene za proizvode zato što će oni biti skuplji, jer neće biti konkurencije iz susednih zemalja iz kojih se voće i povrće uvozilo. To dokazuje da se ne radi o zaštiti potrošača u Hrvatskoj, već se apsolutno radi o zaštiti proizvođača", rekao je on. Kako je dodao, zaštita koju su tražila tamošnja poljoprivreda udruženja, urađena je na potpuno pogrešan način. Poslednje obrazloženje hrvatske strane, da ovo nije mera koja se uvodi prema zemljama regiona, već protiv 164 zemlje koje nisu članice EU, Ljajić je ocenio kao uvredljivo i potcenjivački. "Ako pogledate trgovinski bilans hrvatske vidite da 77 odsto roba se uvozi iz EU, šest odsto iz susedstva, a osam odsto iz svih azijskih zemalja. Uvoz Hrvatske uz trećih zemalja je zanemarljiv i jasno je da su ovom merom najviše pogođene zemlje regiona", rekao je Lajić. On je rekao da je Srbija nakon što je Hrvatska uvela novi pravilnik o uvozu voća i povrća, počela sa pojačanim merama, odnosno da je prinuđena da kontroliše svaku pošiljku biljnog i životinjskog porekla iz Hrvatske. Naveo je da je Srbija počela da primenjuje određene vrste fitosanitarnog i veterinarskog nadzora i kontrole, dodavši da će te kontrole biti pojačane, jer na to Srbija ima pravo i po pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO). "Mi ne povećavamo cene tog nadzora, ali imamo pravo da sprovodimo mere koje su u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i koje na neki način predstavljaju ozbiljno upozorenje da hrvatske mere moraju biti preispitane i povučene", kazao je Ljajić. Prema njegovim rečima, dalje kontramere nanele bi štetu privrednicima i potrošačima i u Srbiji i u Hrvatskoj. "Mi smo pod velikim pritiskom javnosti i naših proizvođača", rekao je Ljajić.