SRBIJA

VUČIĆ: NEKA NAM EU OTVORENO KAŽE ŠTA JE USLOV OKO KOSOVA

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) -  Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas Evropsku uniju da "jasno i otvoreno kaže" šta se od Srbije očekuje po pitanju Kosova. Posle sastanka Visokog saveta za saradnju Grčke i Srbije u Solunu, Vučić je rekao da Srbija želi da zna u kom roku može ući u EU kad ispuni sve uslove, jer bi sa tim znanjem ljudi bili motivisaniji a reforme bi bile lakše i brže sprovedene. On je rekao da ne očekuje odgovor na to pitanje, jer niko ne može da ga pruži, ali da će nastaviti da pita. Dodao je da je svima jasno da je najveća prepreka Kosovo i pozvao EU da jasno i otvoreno kaže šta se od Srbije očekuje po tom pitanju. "Očigledno je da je reč o politici, EU bi trebalo da nam kaže kakva je to politika. Iza različitih primedbi oko poglavlja 23 i 24 krije se Kosovo. Da je sve u redu po pitanju Kosova, bili bismo šampioni i u ljudskim pravima. Čeka se da se vidi šta će biti oko Kosova, ali kažite nam otvoreno šta je to što treba da napravimo i do kada", rekao je Vučić. "Mi nemamo alternativne puteve, nalazimo se na evropskom putu i fer je da građani znaju kada mogu da očekuju (članstvo u Uniji)", dodao je Vučić. Prema njegovim rečima, postavljanje takvih pitanja ne znači da Srbija "koketira sa drugima" već da traži poštovanje i isti tretman kakav su imale i druge zemlje. On je dodao da je Srbija spremna za EU pođednako kao i Bugarska i Rumunija 2007. Predsednik Srbije je zahvalio grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu na podršci evropskom putu Srbije i nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Vučić je naveo da je od Ciprasa čuo i razumeo poruku da i Grčka i EU očekuju mir i stabilnost, kao i da Srbija želi da "ostane stub stabilnosti", da unapređuje odnose sa susedima i u takvim uslovima ostvaruje dalji ekonomski rast. Vučić je poželeo grčkoj vladi dobar sporazum sa Makedonijom, i dodao da ne želi da demantuje nedavne izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića o srpskom priznavanju Makedonije. "Grčka nije priznala nezavisnost Kosova, uvek je bila uz Srbiju kad je bilo teško. Mi u nekom ranijem periodu nismo uvek pokazivali dovoljno poštovanja za tu činjenicu. Srbija će se ubuduće rukovoditi svojim interesima, pomagati prijateljski onima koji su na njenoj strani i zato grčki prijatelji uvek mogu da računaju na našu podršku", rekao je Vučić. Povodom izjava šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da je Srbija pogrešila što je priztnala Makedoniju pod njenim ustavnim imenom, Vučić je rekao da bi "da je želeo da kritikuje ili demantuje gospodina Dačića, sa lakoćom to učinio, ali da mu se čini da to nije radio". Vučić i Cipras su razgovarali i o ekonomskim pitanjima, konstatovano je da trgovinska razmena nije mala ali da može i treba da bude veća. Predsednik Srbije je naveo potrebu da grčki investitori dolaze u Srbiju ali i da srpski biznismeni mogu da ulažu u Grčku. On je čestitao Ciprasu na ekonomskim rezultatima njegove vlade. Na samitu je potpisano više ugovora i memoranduma, za koje je Vučić rekao da im je cilj poboljšanje standarda građana i odnosa dve zemlje. Vučić je veoma visoko ocenio bilateralne odnose Srbije i Grčke i izjavio da Grčka uvek može da računa na podršku Srbije jer je reč o "prijateljskoj zemlji i prijateljskom narodu". "Uspeli smo ne samo da revitalizujemo naše odnose, već i da ih snažno gurnemo napred. Uspostavljeno je poverenje između ministara dve vlade i poverenje na najvišem nivou", naveo je Vučić. Vučić je rekao da je razgovarao sa Ciprasom i o izgradnji železničke pruge Pirej-Solun-Beograd, i da Srbiji budzetski suficit omogućava da ozbiljnije uloži u izgradnju te pruge koja bi se nadovezivala na prugu Beograd-Budimpešta. On je najavio posetu predsednika Grčke Prokopiosa Pavlopulosa Beogradu u oktobru.

VUČIĆ: SRBIJA SPREMNA DA S GRČKOM I BUGARSKOM DELUJE U SKLADU SA EVROPSKIM PRINCIPIMA

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras u Solunu da je Srbija spremna da sa Grčkom i Bugarskom, zajednički po svim pitanjima deluje u skladu sa evropskim standardima i principima. On je posle trilateralnog sastanka, kome su prisustvovali predsednici vlada Grčke i Bugarske, Aleksis Cipras i Bojko Borisov naveo da se to odnosi na spoljne i unutrašnje izazove. "Spremni smo da po svim pitanjima, spoljnim i unutrašnjim izazovima, zajednički delujemo, u skladu sa evropskim principima i standardima", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je ocenio i da su Grčka, Bugarska i Srbija deset puta snažnije kada istupaju zajedno, nego odvojeno. Vučić je ocenio i da bi tri države mogle da taj model koriste češće i da se, kako je naveo po različitim pitanjima postavljaju jedinstveno i zajednički. On je izrazio spremnost i za učešćem Srbije u zajedničkim ekonomskim projektima. "Spremni smo da sa Grčkom i Bugarskom učestvujemo u različitim projektima, koji su od ekonomskog interesa za sve tri zemlje,"rekao je predsednik Srbije. Vučić je prethodno učestvovao na sastanku Visokog saveta za saradnju Grčke i Srbije u Solunu.

VUČIĆ I JUNKER U SOLUNU O EVROPSKOJ PERSPEKTIVI SRBIJE

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker potvrdio je večeras u Solunu na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem jasnu i nedvosmislenu evropsku perspektivu Srbije. Junker i Vučić razgovarali su o evropskim integracijama, prenela je pres služba predsednika Srbije. Vučić je pozvao Junkera da poseti Srbiju tokom mandata Evropske komisije i naglasio da Srbi od 2000. godine veruju u priključenje Evropskoj uniji, ali da je mnogo vremena prošlo. "Srbija će nastaviti da radi na evrointegracijama, ali želimo da taj proces ima svoj uspešan završetak", rekao je on, navodi se u sapštenju.

BRNABIĆ SA ŠEFICOM DIPLOMATIJE AUSTRALIJE RAZGOVARALA O JAČANjU SARADNjE

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Premijerka Srbije Ana Brnabić i ministarka spoljnih poslova Australije Džuli Bišop ocenile su danas u Beogradu da postoji obostrani interes za jačanje bilateralnih odnosa, naročito u privredi, kulturi i prosveti. Brnabić je pozvala australijske kompanije da posluju u Srbiji, saoopštila je Vlada u Beogradu. Brnabić i Bišop su se složile da treba raditi na zajedničkim projektima, kao što je "Jadar" kompanije "Rio Tinto" u Loznici, gde se istražuju nalazišta litijum-borata. Bišop je pohvalila posvećenost Srbije evrointegraciji i prenela podršku Vlade Australije, navodi se u saopštenju. Na sastanku je ocenjeno da srpska dijaspora u Australiji predstavlja jedan od najznačajnijih mostova saradnje i da joj treba posvetiti mnogo više pažnje nego do sada. Bišop je potom u zgradi Ministarstva kulture i informisanja Srbije pristvovala predstavljanju rezultata istraživanja na arheološkom lokalitetu "Glac" kraj Sremske Mitrovice gde zajedno rade arheolozi Australije i Srbije. Sastanak s premijerkom Srbije je ocenila kao "delotvoran", a da su odnosi Srbije i Australije pozitivni i da se mogu unaprediti - posebno trgovinska i druga privredna saradnja, kao i saradnja u kulturi. Ministarka Australije je izdvojila potencijalne investicije u rudarstvo u Srbiji i saradnju na projektima kakav je "Glac", kraj Sremske Mitrovice. Bišop je navela da Australija podržava evropski put Srbije i njeno priključenje Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

MINISTARSTVO: UGOVOR O TRANSPORTNOJ ZAJEDNICI DOPRINOSI INTEGRACIJI U EU

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Glavni ciljevi ugovora o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana su povećanje investicija u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji i regionu, stvaranje jedinstvenog transportnog tržišta regiona i njegova integracija u zajedničko tržište EU, kao i povećanje stepena bezbednosti u saobraćaju na putevima, rečeno je danas Beti u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije. Ugovor o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana potpisan je u juče u Trstu na Samitu lidera Zapadnog Balkana. "Neki od najvažnijih zadataka koji će se rešavati na osnovu ovog ugovora tiču se uklanjanja fizičkih barijera, dakle, tamo gde nema infrastrukture, ali je pođednako važno da roba na granicama ne stoji po nekoliko sati jer je naš cilj da što više tranzitnog saobraćaja ide preko Srbije", navode u ministarstvu. Kako objašnjavaju, primena ugovora o Transportnoj zajednici Zapadnog Balkana podrazumeva visok stepen usklađenosti relevantnih propisa, uključujući oblast tehničkih standarda, interoperabilnost, efikasno upravljanje saobraćajem. Dodatne prednosti su pojednostavljenje administrativnih procedura za prelazak iz jednog carinskog područja u drugo. "Potpisivanjem Ugovora o transportnoj zajednici potvrđuje se politička volja regiona da postane deo transportnog prostora i transportnih mreža EU", ističu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Taj ugovor podrazumeva i pripremu petogodišnjih planova razvoja sveobuhvatne i osnovne mreže i identifikaciju prioritetnih projekata od regionalnog interesa, kao i sistemski i usklađen razvoj transportne infrastrukture - železnica, puteva, unutrašnjih plovnih puteva, kontejnerskih terminala, luka i aerodroma u regionu.

AMBASADOR NEMAČKE I MINISTARKA PRAVDE SRBIJE O POGLAVLjU 23 I BORBI PROTIV KORUPCIJE

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je danas da očekuje da će Skupština Srbije uskoro izabrati članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da bi to telo moglo da nastavi da radi u punom sastavu, što će omogućiti izbor novog direktora Agencije i završetak procesa izrade Nacrta zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U razgovoru sa ambasadorom Nemačke u Srbiji Akselom Ditmanom, Kuburović je kazala da je zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije izuzetno značajan i da se nada da će se pred poslanicima biti najesen. U saopštenju Ministarstva pravde se navodi da je Kuburović sa Ditmanom razgovarala o daljem sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 u pregoorima o prijemu Srbije u EU, i o aktivnosti u borbi protiv korupcije. Navela je da je ispunjavanje obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 prioritet Ministarstva pravde i Vlade Srbije i da očekuje važne aktivnosti u suzbijanju korupcije. Podsetila je da je novembra 2016. godine donet Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, radi čije je primene koja počinje od 1. januara 2018. godine, u toku obuka sudija i tužilaca. Ambasador Ditman je Neli Kuburović rekao da su okviri rada Ministarstva pravde od velike važnosti za evrointegraciju Srbije i za sprovođenje reformi u oblasti pravosuđa i jačanja vladavine prava. Ditman je naveo da Nemačka pomaže rad Ministarstva pravde kroz stručnu podršku i drugu saradnju.

MINISTAR ZA RAD SRBIJE I AMBASADOR SAD RAZGOVARALI O NIZU TEMA

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Djorđević razgovarao je danas sa ambasadorom SAD Kajlom Skotom o sporazumu o socijalnom osiguranju i o eventualnom potpisivanju sporazuma o vojnim spomenicima, saopštilo je Ministarstvo. Na sastanku je kao značajna ocenjenja saradnja u borbi protiv trgovine ljudima, a Skot je obećao pomoć SAD, kako bi Srbija ostvarila značajan napredak u toj oblasti. Skot je rekao da je "impresioniran načinom funkcionisanja prihvatnih centara na jugu Srbije" i da je Srbija jedna od zemalja koja je ponela najveći teret migrantske krize u Evropi, te će SAD nastaviti da joj pružaju podršku. Skot je izrazio i saučešće povodom nedavnih smrtonosnih slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji.

MINISTAR ZA RAD SRBIJE SA AMBASADOROM UAE O SARADNjI

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Zoran Djorđević i ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Džuma Rašid Al Daherij razgovarali su danas u Beogradu o unapređenju saradnje dve zemlje, imajući u vidu da veliki broj državljana Srbije radi u UAE i da Srbija beleži stalni rast poseta državljana Emirata. Ambasador Al Daheri je čestitao Djorđeviću imenovanje za ministra za rad, a Djorđević istakao spremnost za dalje unapređenje saradnje, uz želju da se izuzetno uspešna saradnja Srbije i UAE u odbrani - što je resor koji je on ranije imao, proširi i na oblast rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja, saopštila je Vlada Srbije. Djorđević je rekao da Ministarstvo za rad priprema predloge projekata koje bi Srbija i UAE zajedno realizovali u cilju podrške ustanovama socijalne zaštite i ugroženim kategorijama i da se očekuje razmena poseta.

IZRAELSKA AMBASADORKA: VELIKI POTENCIJALI ZA PRIVREDNU SARADNjU IZRAELA I SRBIJE

BEOGRAD, 13. jula 2017. (Beta) - Izraelska ambasadorka Alona Fišer-Kam izjavila je danas da i pored značajnog rasta u ekonomskoj saradnji Srbije i Izraela, postoji potencijali za mnogo snažnije povezivanje, posebno u poljoprivredi i turizmu. U intervjuu agenciji Beta Fišer-Kam je rekla da je prošle godine broj izraelskih turista u Srbiji povećan za 60 odsto, ali da očekuje više svojih sunarodnika koji su pored Beograda sve više zainteresovani i za prirodu, kao i za jevrejsko nasleđe u Srbiji. Ona je rekla i da bi Izrael za Srbiju mogao biti model visokotehološkog razvoja, pošto su okolnosti u kojima je Izrael razvio visoku tehnologiju slične uslovima srpske privrede. Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Izraela ambasadorka je rekla da su brojevi "istovremeno i ohrabrujući i obeshrabrujući". "Obeshrabrujući, zato što bismo voleli da vidimo veće brojeve. Kada vidite same brojeve, potencijali su veći. Ohrabrujući su zato što su tendencije jasne. Govorimo o stalnom povećanju u procentima i apsolutnim brojevima u trgovini, investicijama i turizmu. Mada ti brojevi možda nisu toliko značajni, prošle godine smo videli stalno povećanje, zapravo drastično povećanje", rekla je ona. Fišer-Kam je rekla da postoje veliki potencijali za saradnju u poljoprivrednoj tehnologiji, posebno u oblasti prerade voda. S druge strane, za izraelske potrošače su interesantni poljoprivredni proizvodi iz Srbije - meso, mleko, voće... Na pitanje, koja srpska roba ima mesto na izraelskom tržištu, Fišer-Kam je rekla da postoji važan izvoz nameštaja, drvnog materijala i mehaničkih uređaja, dodajući da te oblasti treba dalje ispitati. Ona je rekla da je Izrael ove godine prvi put učestvovao kao zemlja na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i da se nada još većem prisustvu sledeće godine. Dodala je da na ovogodišnjem najvećem sajmu poljoprivredne tehnologije u Izraelu očekuje goste iz Srbije koji mogu da se upoznaju s izraelskim proizvodima, inovacijama i znanjem u prerađivanju vode. Fišer-Kam je podsetila da je premijerka Srbije Ana Brnabić u ekspozeu spomenula Izrael kao model zemlje koja je zasnovala privredu na visokoj tehnologiji. "Mislim da Izrael može biti model za viskotehnološki razvoj, posebno kad je reč o stvaranju ekosistema. Zato što su okolnosti u kojima je Izrael razvio podršku visokoj tehnologiji prilično slične okolnostima i uslovima srpske privrede danas. Zato se mnogo može naučiti iz izraelskog modela kad je reč o inovacijama", rekla je Fišer-Kam. Ona je dodala da je izraelska ambasada uključena u razvoj visoke tehnologije u Srbiji, navodeći da je organizovala nadmetanje start-apova u urbanim inovacijama i socijalnom preduzetništvu, i da će pobednik učestovati na najvećem izraelskom festivalu inovacija gde će imati priliku da se sastane s kolegama iz celog sveta i sretne s izraelskim biznismenima. Fišer-Kam je rekla da su se izraelski tursti u početku koncentrisali uglavnom na vikend dolaske u Beograd, gde ih privlači noćni život i mentalitet. Vremenom su počeli da obraćaju pažnju na druge gradove, ali i prirodu i na druga mesta. "Veoma smo zainteresovani za prirodu. Izraelski turisti vole prirodu, Srbija tu može da ponudi mnogo", rekla je ambasadora Izraela, dodajući da turiste iz njene zemlje takođe zanima jevrejsko nasleđe u Srbiji.

EIB: U TRSTU 120 MILIONA EVRA ZA SRBIJU, 80 MILIONA ZA BALKAN

TRST, 13. jula 2017. (Beta) - Čelnici Evropske investicione banke (EIB) su na samitu o Zapadnom Balkanu u Trstu ponovo istakli rešenost da pruže dalju potporu tom regionu na njegovom putu uključivanja u Evropsku uniju i potpisali operativne sporazume vredne 80 miliona evra za region i 120 miliona za Srbiju. Kako je saopštila ta banka u Luksemburgu, potpisan je i Memorandum o razumevanju za jačanje saradnje EIB i vlade Kosova u transportu, energetici, opštinskoj i ekološkoj infrastrukturi, akciji za klimu, obrazovanje, zdravstvo, inovacije i mala i srednja preduzeća. Na samitu je EIB odobrila zajam od 50 miliona evra za kliničke centre u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu. Predsednik EIB Verner Hojer i potpredsednik Dario Skanapjeko su takođe potpisali zajam od 50 miliona evra sa Srbijom u okviru Inicijative za ekonomsko jačanje (ERI), koju je EIB pokrenula prošle godine u sklopu migracione krize. Cilj ERI programa je da zapadnobalkanskim i zemljama uključenim u politiku susedstva EU pomogne da prebrode socijalne i ekonomske infrastrukturne nevolje i pruži podstrek prvenstveno privatnom sektoru kako bi se uvećao privredni rast i otvorila nova radna mesta. Investiciona banka EU je time potvrdila svoju ulogu vodećeg međunarodnog finansijera na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju i ukazuje da je EIB od 2006-e odobrila 6,4 milijarde kredita regionu i samo za poslednje dve godine doznačila sredstva od milijardu i 200 miliona evra za razne projekte na Zapadnom Balkanu. Takođe je saopšteno da je Evropski investicioni fond (EIF), deo EIB Grupe, potpisao obavezu o finansiraju fonda za privatne obveznice sredstvima od 100 miliona evra, za podršku preduzećima srednje veličine na Zapadnom Balkanu. EIF je potpisao i pismo o namerama za uplatu dodatnih sredstava u poseban mehanizam Evropske komisije i jedan garantni fond Svetske banke, uključujući 20 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji, kao i 10 miliona evra za podsticanje zapošljavanja mladih u regionu. Banka EU u Luksemburgu je navela da je za šest milijardi evra uvećala sredstva za finansiranje projekata u okviru Inicijative za ekonomsko jačanje zemalja u susedstvu Unije za idućih pet godina, tako da sad ta sredstva iznose 15 milijardi evra. To bi trebalo da privuče dodatne investicije i ukupno oko 35 milijardi za projekte u susedstvu Unije, od čega bi trećina bila namenjena Zapadnom Balkanu.