SRBIJA

SRBIJI ODOBRENO NOVIH 19,9 MILIONA EVRA ZA STAMBENO ZBRINjAVANjE IZBEGLICA

BEOGRAD, 26. juna 2017. (Beta) - Srbiji je danas, na sastanku Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa (RSP), odobren osmi potprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova 90-ih godina. Sastanak Upravnog odbora održan je u okviru četrnaeste Skupštine donatora RSP-a, koji se sprovodi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a projektom će biti finansirano 938 stambenih rešenja za izbeglice, među kojima su 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kuća. Uz Evropsku uniju koja je najveći donator, RSP finansiraju i SAD, Nemačka i brojne druge evropske zemlje. U okviru RSP Srbiji je od kraja 2013. godine, ne računajući današnju donaciju, dodeljeno 103,5 miliona evra bespovratne pomoći za realizaciju 5.000 stambenih rešenja za izbegličke porodice. Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je novinarima u Palati Srbija da je cilj RSP-a da na kraju realizacije projekta ne bude više ljudi u izbegličkom statusu u te četiri države. Dačić je rekao da je važno reći da su to "bespovratna sredstva, odnosno donacije međunarodnih organizacija i država, a ne krediti". Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Program trajati "dok ne budu ispunjene sve obaveze prema građanima koji su još u izbegličkom statusu" i navela da u Srbiji ima 16.780 porodica kojima je potrebno trajno rešavanje stambenog statusa. Joksimović je rekla da su najveći donatori Programa EU, SAD i Nemačka i dodala da je EU u poslednjih 15 godina ukupno donirala Srbiji gotovo tri milijarde evra bespovratnih sredstava, a da je Nemačka sa 1,6 milijardi evra najveći pojedinačni bilateralni donator. Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je EU donirala 232 miliona evra, odnosno 85 odsto ukupnih sredstava za sve četiri zemlje u okviru RSP-a. On je rekao da RSP predstavlja evropske vrednosti saradnje, pomirenja i solidarnosti i dodao da je važno pomoći na sve načine da se rane zacele i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija. Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je da je njegova zemlja ponosna što je drugi po veličini donator Programa i zahvalio EU što je donirala devet puta više sredstava za RSP od njegove zemlje. Skot je kazao da ima još mnogo ljudi koji proživljavaju traume ratova i naveo da je zahvaljujući RSP-u prošle godine rešeno stambeno pitanje 700 porodica, da će ove godine trajno biti stambeno zbrinuto 2.000 porodica, a naredne godine još 2.500 porodica. Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je novinarima da je prisustvo EU u Regionalnom stambenom programu način da se potvrdi posvećenost Unije Zapadnom Balkanu i evropska perspektiva zemalja tog regiona. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je Program konkretan način za održavanje stabilnosti i mira u regionu. Ministar Dačić je na sastanku Upravnog odbora rekao da se procenjuje da oko 7.000 izbegličkih porodica u Srbiji i dalje ima potrebu za trajnim stambenim rešenjima, koja bi, najvećim delom kroz RSP, ali i sredstvima iz budzeta, trebalo da budu završena u naredne četiri godine. On je kazao da će Srbija doprineti sa 1,9 miliona evra u naturi, kroz zemljište i priključke, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Regionalni stambeni program je zajednički višegodišnji program Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, koji treba da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, SAD, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.

REJNDERS: INTEGRACIJA NA ZAPADNOM BALKANU VAŽNA ZA NAPREDAK NA PUTU KA EU

BRISEL, 26. juna 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnders izjavio je da regionalna integracija na Zapadnom Balkanu nije zamena za proširenje EU već komplementaran proces koji treba da olakša ispunjenje tog cilja. "Napredak u političkoj i ekonomskoj saradnji zapadnobalkanske šestorke direktno doprinosi pripremi tih zemalja za pristupanje EU, kako u smislu unapređenja političkih bilateralnih odnosa tako i za postepeno prilagođavanje privreda perspektivi unutrašnjeg tržišta EU", rekao je Rejnders u intervjuu agenciji Beta uoči sutrašnje posete Beogradu. Pored približavanja EU i saradnje u regionu jedna od važnih tema njegovih razgovora biće i dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Rejnders je rekao da želi "pažljivo da sasluša procenu Srbije", jer je "svestan da je to pitanje od ključnog značaja za Srbiju i za region". Na pitanje može li proces evrointegracije Srbije da bude brži, Rejnders je rekao da "ulazak u EU i postajanje njenim aktivnim članom može biti samo postepno" i da zavisi od ispunjavanja merila postavljenih pregovaračkim poglavljima. "Integracija Srbije u EU treba pre svega da bude kvalitativno trajna što podrazumeva efikasno preuzimanje i primenu obimne pravne tekovine EU... građene tokom 60 godina... Temelj budućih proširenja EU čine vladavina prava i temeljna prava, kao ključne vrednosti na kojima počiva. Ako Srbija želi da napreduje moraće da ispuni merila postavljena (pregovaračkim) poglavljima", rekao je Rejnders. Govoreći o izazovima sa kojima se Srbija suočava na putu ka EU, Rejnders je rekao da mu je "drago što vidi" da se "veliki ekonomski izazovi kao što su strukturni budzetski deficit, državna preduzeća gubitaši i reforma javne uprave rešavaju na organizovan i održiv način", ali je dodao da "okosnicu svake zdrave ekonomije čine mala i srednja preduzeća" kojima treba pomoći da se suoče sa tržištem na kojem često ne vladaju fer uslovi. To je, dodao je belgijski ministar, "direktno povezano sa još jednim velikim zadatkom - efikasnom primenom i poštovanjem vladavine prava", jer je malo verovatno da će biti ulaganja tamo gde nema vladavine prava. Rejnders je kao "drugi mega-izazov" naveo regionalnu ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana". "Strateški cilj je veća ekonomska integracija kroz lakši protok kapitala, ljudi, roba i usluga unutar regiona i između regiona i EU, uključujući i bolju vladavinu, bolje funkcionisanje vladavine prava i povećanu bezbednost. Ključne reči su veštine, povezanost, konkurentnost i pristup širem tržištu pod fer uslovima bez obeshrabrujuće birokratije i protekcionizma", rekao je Rejnders. Rejnders je dodao da će "kao naredni korak u tom nastojanju", nakon nedavnog sastanka u Sarajevu, u Trstu 12. jula biti održan samit zapadnobalkanske šestorke naglasivši da taj proces "ne treba shvatati kao alternativu proširenju (EU) već kao proces regionalne integracije koji je komplementaran pristupanju". U kontekstu regionalne integracije i pomirenja Rejnders je rekao i da je "važno nastaviti ulaganje u dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine uz posredovanje EU". "Mi vrlo pažljivo pratimo napore koje Srbija preduzima kako bi se postepeno približavala velikoj pravnoj tekovini EU. Kao zemlja osnivač (EU), ne zalažemo se samo za princip striktnog i fer uslovaljavanja već smo uvek otvoreni za raspravu sa pregovaračkim timom o tome koji su najbolji načini da se ostvari napredak na svakom polju i u svakom poglavlju", rekao je on. Na pitanje o tome da li EU ima plan kako da se suprotstavi rastućem uticaju Moskve i ruskih državnih medija u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, o čemu otvoreno govore evropski i američki zvaničnici, Rejnders je rekao da bi EU "veoma volela da može na Rusiju da gleda kao na strateškog partnera sa kojim bi blisko sarađivala", ali da su "događaji u istočnoj Ukrajini i jednostrana ruska aneksija Krima 2014. izazvali krizu poverenja u širem regionu OEBS-a". On je rekao da EU nijednu zemlju ne prisiljava da postane njena članica, ali da onima koje to žele, kao što je na primer Srbija ili bilo koja druga zemlja na Zapadnom Balkanu, pokušava da pomogne da ostvare zacrtani cilj kroz podršku primeni vrednosti i pravne tekovine EU. Rejnders je rekao da napore u suprotstavljanju negativnom narativu o EU i daljem promovisanju vrednosti i ambicija EU kao mirovnog projekta moraju preduzimati i EU i zemlje kandidati, a da je najbolji način za to da se pokaže dodatna vrednost članstva kroz opipljive i konkretne koristi koje od toga imaju građani. "Dakle - da, možemo se takmičiti sa drugim (ruskim) medijima, ako hoćete, mnoštvom rezultata koje ćemo pokazati. Ali, kao što rekoh, mnogo radije bismo sarađivali i zajedno sa našim saveznicima nastavićemo da stremimo dijalogu i partnerstvu umesto skupoj konfrontaciji", rekao je Rejnders. Upitan da li je u Briselu sa olakšanjm dočekan poraz evroskeptičnih populista na izborima u više zemalja, Rejnders je rekao da je time "svakako ohrabren", ali da se mora priznati da EU uprkos svojim ogromnim dostignućima "ne preduzima ništa, ili je tako shvaćena i predstavljena, za građane kao pojedince". Rejnders je rekao da građani od EU danas očekuju rezultate i da je njen zadatak da vodi računa da "konkretni evropski rezultati budu u korist svakodnevnog života svakog građanina". "Dakle, zaista više nego ikada, EU su potrebni kapaciteti da reaguje na globalne izazove, ali u isto vreme EU mora da odgovara i na očekivanja, ambicije, i strahove svojih građana i da ojača sposobnost da ih zaštiti", rekao je belgijski ministar. On je dodao i da je "više nego ikad optimista" da je EU relevantna, ali i da je u isto vreme i realista da "borba za pravdu, jednakost, slobodu i bezbednost mora da se vodi svakoga dana". "Srbija koja nam se pridružuje u toj misiji, za dobrobit svih sadašnjih i budućih građana EU, vrlo je dobrodošla činjenica", rekao je belgijski ministar u intervjuu agenciji Beta uoči posete Beogradu.