SRBIJA

DAČIĆ I KINESKI ZVANIČNIK: UKIDANjE VIZA POTVRDA STRATEŠKIH ODNOSA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i visoki zvaničnik kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Šao Čun ocenili su danas da je sporazum dve zemlje o ukidanju viza predstavlja još jednu potvrdu strateških odnosa Srbije i Kine i da otvara mogućnost za dalje unapređenje saradnje. Dačić i direktor Sektora za konzularne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Kine izrazili su očekivanja da će konzularni odnosi i ubuduće pratiti i pomagati trend razvoja političke i ekonomske saradnje, saopštilo je srpsko Ministarstvo. Pored sastanka kineske delegacije sa šefom srpske diplomatije, u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije danas su održane i konzularne konsultacije dva ministarstva na nivou pomoćnika ministara za konzularne poslove. Ustanovljena je praksa naizmeničnog održavanja konzularnih konsultacija na godišnjem nivou i cilju daljeg unapređenja saradnje i redovne razmene iskustava u konzularnoj oblasti, posebno u vezi s pružanjem konzularne zaštite građanima u hitnim i vanrednim situacijama, navodi se u saopštenju. Sporazum o uzajamnom ukidanju viza na obične pasoše za građane dve zemlje stupio je na snagu 15. januara.

DAČIĆ RAZGOVARAO S DELEGACIJOM EVROPSKOG SAVETA ZA SPOLjNE POSLOVE

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić razgovarao je danas sa delegacijom Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), koju je predvodio bivši švedski premijer i ministar spoljnih poslova Karl Bilt o političkoj i ekonomskoj situaciji u regionu i Srbiji, kao i procesu evropskih integracija Srbije. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Dačić je istakao stratešku opredeljenost Srbije za integraciju uEU, a obostrano je zaključeno da je Srbija izvor stabilnosti u regionu. Sagovornici su se informisali i o nedavno održanim predsedničkim izborima i dobili uverenje da će Srbija nastaviti sa dosadašnjom politikom, baziranom na evropskim integracijama i dobrim odnosima sa susedima. Pored karla Bilta, jednog od kopredsedavajućih ECFR u delegaciji su bili i predsednik Centra za liberalne strategije Ivan Krastev, britanski diplomata i bivši savetnik Evropske spoljnopolitičke službe (i bivši posrednik u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine) Robert Kuper, programski direktor u sofijskoj kancelariji ECFR Vesela Černeva, direktor i osnivač ECFR Mark Leonard i direktor programa za "Širu Evropu" , što je jedna od oblasti istraživanja Saveta, Frederik Veslau. ECFR je međunarodni "think-tank", osnovan 2007. godine, koji ima za cilj da bude forum za razmenu mišljenja i ideja o ključnim pitanjima međunarodnih odnosa iz evropske perspektive, navodi se u saopšteju.

DAČIĆ RAZGOVARAO S GRADONAČELNIKOM JAPANSKOG GRADA HOFUA

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je u razgovoru s gradonačelnikom japanskog grada Hofua Masatom Macurom izrazio zahvalnost zbog odluke tog grada da bude domaćin ženskoj i muškoj odbojkaškoj reprezentaciji Srbije uoči Olimpijskih igara u Tokiju 2020. Dačić je rekao da očekuje da će se saradnja u okviru priprema za Olimpijske igre znatno unaprediti i zahvalio na ponudama različitih gradova Japana da budu domaćini sportistima iz Srbije, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Macura, koji obavlja i funkciju predsednika Asocijacije gradonačelnika Japana, preneo je želju da se grad Hofu zbratimi sa nekim od gradova u Srbiji. Tokom razgovora izraženo je obostrano zadovoljstvo dobrim odnosima Srbije i Japana koji se stalno unapređuju i potvrđena je obostrana spremnost za unapređenje saradnje na ekonomskom, kulturnom, prosvetnom planu, kao i u drugim oblastima od zajedničkog interesa, navodi se u saopštenju. Ambasada Japana saopštila je sredinom aprila da će japanski grad Hofu snositi sve troškove priprema ženske i muške odbojkaške reprezentacije Srbije za Olimpijske igre. Hofu se nalazi na jugu Japana, u prefekturi Jamaguči.

TOSKAS: SRBIJA I GRČKA STUBOVI STABILNOSTI U NESTABILNOM OKRUŽENjU

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Srbije i Grčke Nebojša Stefanović i Nikolaos Toskas razgovarali su danas u Beogradu o unapređenju saradnje u oblasti suzbijanja organizovanog kriminala, borbe protiv ilegalnih migracija, ali i zajedničkih aktivnosti u vanrednim situacijama i najavili da će konkretne rezultate dogovora predstaviti na sastanku dveju vlada, koja bi trebalo da se održi ove godine. "Dve zemlje predstavljaju stubove stabilnosti u nestabilnom okruženju u kojem se konstantno pojavljuju pretnje i opasnosti. Zato je dužnost svih nas da radimo na poboljšanju situacije u korist naših građana", rekao je Toskas novinarima u Palati Srbija nakon sastanka sa Stefanovićem na kome je, kako je dodao, bilo reči o situaciji u regionu, opasnostima i pretnjama s kojima se i Srbija i Grčka suočavaju. Stefanović je, posle sastanka rakao da je sa Toskasom razgovarao o tome kako da se građanima obe zemlje obezbedi veća sigurnost u svetlu migrantske krize. Prema Stefanovićevim rečima, jedna od tema je bila i suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i trgovine narkoticima, ali i ostvarivanje direktnog kontakta pripadnika dve policije koja bi poboljšala aktivnosti na tom polju. "Dobra razmenu informacija na godišnjem nivou već postoji, ali postoji i mogućnost da se ona značajno unapredi", rekao je Stefanović. Na sastanku je bilo reči i osiguranju bezbednosti za infrastrukturu koja povezuje dve zemlje, ali i mogućnost uspostavljanja protokola o zajedničkoj saradnji u turističkoj sezoni koja podrazumeva odlazak srpskih policjaca u Grčku. "Dogovorili smo se da to da bude ili u ovoj ili narednoj godini, u zavisnosti kada taj protokol usvoji Skupština. Želimo da to bude deo naše saradnje, ne zbog neke ugroženosti od kriminala, već kao simbol saradnje dve zemlje", rekao je Stefanović i dodao da će ta saradnja pomoći srpskim turistima. Na sastanku je bilo reči i o obuci u borbi protiv visoko-tehnološkog kriminala ali i o razmeni informacija o svim bezbednosno intresantnim osobama. Stefanović je sastanak iskoristio da bi, kako je naveo, zahvalio Grčkoj na principijelnom stavu o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Dodao je da je sa Toskasom razgovarao i daljim koracima Srbije na putu ka Evropskoj uniji jer je "Grčka važan stub i oslonac Srbije u toj vrsti međunarodne saradnje". Ministar je rekao da je sa Toskasom razgovarao i o saradnji u oblasti vanrednih situacija, dodajući da samo efikasan i brz odgovor može da garantuje spasavanje života. "Pripremamo nekoliko konkretnih sporazuma, a kada bude sastanak dve vlade ove godine u Grčkoj, mislim da ćemo moći da pokažemo konkretne rezultate koje smo postigli", rekao je Stefanović. Grčki ministar naveo je da je na sastanku bilo reči o situaciji u regionu, saradnji u oblasti policijske, vatrogasne službe jer je najvažnije da se aktivnosti u vanrednim situacijama pokrenu što pre kako bi se izbegle žrtve. Prema njegovim rečima, rezultati dogovora biće vidljivi na sastanku dva premijera.

MINISTRI REGIONA: SANACIJA AGROKORA DA NE BUDE NA ŠTETU KĆERKI-FIRMI

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministri trgovine i ekonomije Srbije, BiH, Slovenije i Crne Gore danas su se na sastanku u Beogradu saglasili da će preduzimati mere da se spreči da stabilizacija hrvatskog Agrokora bude na štetu njegovih kćerki-firmi u tim državama. Dogovoreno je formiranje ministarskog tima koji će svakodnevno razmenjivati informacije o stanju firmi Agrokora u tim zemljama, a biće zatražen i razgovor sa predstavnicima Vlade Hrvatske koja je uvela prinudnu upravu u Agrokor. Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović je posle sastanka novinarima rekao da će i Slovenija uskoro usvojiti poseban zakon, "leks Merkator" kako bi tu kompaniju zaštitila od eventualnog prelivanja novca na račun Agrokora, a da druge zemlje u kojima posluju firme tog koncerna za sada nisu pedvidele donošenje takvog zakona. "U svakoj zemlji je različita situacija vezano za firme Agrokora. U BiH je 10 takvih kompanija koje zapošljavaju 6.000 ljudi, u Srbiji je duplo više radnika, a u Crnoj Gori 1.500", rekao je Šarović. On je istakao da su očekivanja učesnika današnjeg sastanka u Beogradu da sve firme Agrokora budu ravnopravno tretirane prilikom finansijske stabilizacije hrvatskog koncerna, odnosno da to ne bude "preko leđa" kćerki-firmi u regionu. Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić je rekao da je Srbija u nešto boljem položaju nego druge zemlje u kojima Agrokor ima kompanije, jer je Merkator S, koji zapošljava oko 9.000 radnika, u većinskom vlasništvu slovenačkog Merkatora. "Zbog stanja u Agrokoru imamo slične probleme i zato tražimo zajedničko rešenje", kazao je Ljajić. On je dodao da dogovor o zajedničkom rešenju nije uperen ni protiv koga već je doprinos stabilizaciji Agrokora. "Bićemo u svakodnevnoj komunikaciji i preduzimati zajedničke akcije. Spremni smo da razgovaramo sa predstavncima hrvatske vlade, kako bi se tamo rešila kriza Agrokora i da to ne bude na štetu kćerki-firmi", rekao je Ljajić. Po rečima Ljajića, postoje zakoni koji omogućuju da se i bez "leks Agrokora" zaštite kompanije Agrokora izvan Hrvatske. Sastanku resornih ministara regiona o Agrokoru prisustvovao je i premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je potvrdio da Srbija neće dozvoliti da domaće kompanije imaju štetu zbog krize Agrokora. Na tom sastanku su pored Ljajića i Šarovića bili i ministar ekonomskog razvoja i tehnologije Slovenije Zdravko Počivalšek i ministar ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić, kao i ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović. U sastavu Agrokora, čije je sedište u Zagrebu, posluje više od 60 firmu u regionu koje zapošljavaju oko 60.000 ljudi. Agrokor je u Srbiji vlasnik Merkatora S, Dijamanta, Frikoma, MG Mivele, Kikindskog mlina i Nove sloge.

KNEŽEVIĆ POZVAO BELORUSKE INVESTITORE DA ULAŽU U SRBIJI

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministar privrede Srbije Goran Knežević rekao je danas u Beogradu da je beloruskim privrednicima predložio da iskoriste finansijske i nefinansijske podsticaje za direktne investicije u Srbiji, da učestvuju u privatizaciji 160 preduzeća i sa srpskim firmama formiraju zajednička preduzeća za nasup na trećim tržištima. On je posle potpisivanja Memoranduma o međusobnom razumevanju i saradnji u oblasti konkurentne politike sa predstavnicima privredno-političke delegacije Belorusije, istakao da je prema Mapi puta koja je napravljena u januaru cilj da trgovinska razmena dve zemlje godišnje poraste na 500 miliona dolara. "Robna razmena je 2016. godine prema našim podacima iznosila 80 miliona dolara, a prema beloruskoj statistici 100 miliona dolara. Sada smo imali ozbiljne i konstruktivne razgovore kako da podignemo obim razmene", rekao je Knežević koji predsedava Međuvladinom komisijom za saradnju sa Belorusijom. Dodao je da je "sazrela ideja da se organizuju dani dobavljača u oblasti poljoprirede i građevinarstva". Prema oceni Kneževića "na privrednicima je da ostvare saradnju a na državi Srbiji da otklanja prepreke u poslovnom ambijentu". Ministar za antimonopolsku regulativu i trgovinu Belorusije Valdimir Kotlovič rekao je da "između Srbije i Belorusije nema barijera jer je stvoren pravni okvir za saradnju, potpisan ugovor o slobodnoj trgovini i ukinute vize". "U 2016. godini robna razmena je pala ali je za prva dva meseca ove godine povećan izvoz Belorusije u Srbiju za 42 odsto, a uvoz iz Srbije za 83 odsto", rekao je Kotlovič. U Srbiji se prema njegovim rečima montiraju beloruski traktori i teretni kamioni a beloruski privrednici su doneli ponudu i da se u Srbiji proizvode autodelovi. "Srpska kompanija BK kapital gradi u Minsku dva naselja a mi ćemo zauzvrat pozvati naše investitore da grade u Srbiji. Možemo da srađujemo i u oblasti turizma, farmacije, naučno-tehničkoj oblasti i u IT industriji", rekao je Kotlovič. Dodao je da je prilikom jučerašnjeg susreta privrednika dve zemlje postignuto više dogovora među kojima je i onaj o proizvodnji semenskog materijala. Na pitanje na koji način pomaže saradnju Srbije i Belorusije srpski biznismen Dragomir Karić koga je Belorusija proglasila ekonomskim diplomatom u Srbiji, Kotlovič je rekao da on zastupa beloruske interese u Srbiji i srpske u Belorusiji. "Dragomir Karić nam pomaže da rešavamo operativna pitanja u saradnji sa Srbijom. On je poznat u Belorusiji jer dosta gradi i socijalno je odgovoran", rekao je Kotlovič.

SRBIJA I BIH POTPISALE MEMORANDUM O UPRAVLjANjU SLIVOM DRINE

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović potpisali su danas u Beogradu Memorandum o upravljanju slivom Drine. Ukupna vrednost projekta je 8,7 miliona dolara, a Svetska banka je odobrila Srbiji pomoć za taj projekat od 2,6 miliona dolara. Nedimović je najavio da će realizacija projekta početi za par dana, a trajaće četiri godine. "Nakon toga ćemo dobiti sistem ranog upozorenja od poplava, što je veoma važno jer je Drina prilično nepredvidiva", rekao je Nedimović i objasnio da će na Drini, ali i na svim njenim pritokama, biti rađeni sistemi odbrane od poplava, a na nekim prostorima i sistemi mobilnih panela. Istakao je da će biti primenjena savremena rešenja koja će svima koristiti kako se ne bi desila situacija iz 2014. godine. "Drina će nas sve uvezati i omogućiti kontrolisanje sve prisutnijih elementarnih nepogoda, odnosno promena koje se dešavaju u klimi i koje nam donose neke nove izazove", rekao je Nedimović. Šarović je naglasio da se danas potisani memorandum odnosi na integrisano upravljanje slivom Drine i finansira ga Globalni fond za klimatske promene, a sprovodi se preko Svetske banke. "Memorandum se odnosi na zemlje u slivu reke Drine, odnosno na Crnu Goru, sa kojom je već potpisan ovakav dokument, zatim na Srbiju i BiH", rekao je Šarović. Prema njegovim rečama, projekat ima nekoliko komponenti među kojima je integrisano, odnosno zajedničko upravljanje slivom Drine, jačanje kapaciteta za upravljanje u tom slivu, kao i niz konkretnih projekata koji se odnose na degradaciju zemljišta. Šarović je rekao da će koristi od tog projekta imati mnoge lokalne zajednice uz reku Drinu. Kao odgovor na hitnu potrebu za efikasnijim upravljanjem vodama, odnosno ublažavanjem posledica poplava i suša u slivu Drine, 2010. godine su BiH, Crna Gora i Srbija u saradnji sa Svetskom bankom pokrenule "Regionalnu inicijativu za Zapadni Balkan za upravljanje poplavama i sušama u slivu reke Drine". U Srbiji će osnovnu nadležnost za sprovođenje tog projekta imati Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Tim za upravljanje projektom u okviru Republičke direkcije za vode.

MIHAJLOVIĆ SA DELEGACIJOM JUŽNE KOREJE O UVODjENjU DIREKTNE AVIO-LINIJE

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa zamenikom ministra za civilno vazduhoplovstvo u Ministarstvu prostornog planiranja, infrastrukture i transporta Južne Koreje Hon-taik Suhom o saradnji dve zemlje, pre svega u oblasti avio-saobraćaja, ali i o uspostavljanju direktne avio-linije koja bi povezala Srbiju i Južnu Koreju. Delegacija Južne Koreje, predvođena Hon-taik Suhom, izrazila je interesovanje da se uspostavi direktan let između dve zemlje na nedeljnom nivou, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kako je navedeno, uspostavljanje direktne linije nastavak je dobre saradnje dve zemlje, budući da je ministarka Mihajlović sa ambasadorom Južne Koreje u Srbiji Li Dohunom pre godinu dana potpisala Sporazum o vazdušnom saobraćaju, koji je i preduslov za uvođenje direktnih letova. Mihajlovićeva je rekla da je Srbija spremna za dalju i još bolju saradnju, ali i da je "voljna da uči od najboljih kada je reč o avio-sektoru". Ona je ukazala da je međunarodni aerodrom "Inčon" u Seulu u Južnoj Koreji jedan od najboljih na svetu, a kako je rečeno na sastanku, zainteresovan je za koncesiju Aerodroma "Nikola Tesla".

DjURIĆ RAZGOVARAO SA PREDSTAVNICIMA MEDjUNARODNE ZAJEDNICE O NAPADIMA NA SRBE

BEOGRAD, 19. april 2017. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić danas je u Beogradu održao hitan sastanak sa visokim predstavnicima Euleksa povodom sve učestalijih napada na Srbe i otvorenih pretnji nasiljem koje dolaze iz ekstremnih političkih i verskih krugova na Kosovu. Kako se navodi u saopštenju, Djurić je na sasatanku od međunarodnih predstavnika zatražio preduzimanje konkretnih odlučnih mera kojima bi se sprečilo ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine i sprečilo dalje pogoršanje bezbednosnih prilika na Kosovu i Metohiji. Poslednja serija napada na građane srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji je, prema Djurićevim rečima, izazvala veliku zabrinutost i nespokojstvo srpskog naroda u pokrajini. Djurić je istakao da je nužno učiniti ozbiljne napore na terenu kako bi se inspiratori i organizatori ovakvih napada onemogućili da ozbiljno i trajno naruše bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji i ugroze sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju danas je telefonom razgovarao i sa direktorkom Odeljenja za zapadnu Evropu, zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelinom Ajhorst o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji i perspektivama dijaloga Beograda i Prištine. On je istakao ključni značaj sprovođenja postignutih sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština za nastavak procesa dijaloga i normalizacije odnosa.