SRBIJA–SARAJEVO
-SAMIT PREDSEDNIKA VLADA ZEMALjA ZAPADNOG BALKANA-

VUČIĆ: USVOJIMO DEKLARACIJU, A POSLE SAMITA PONOVO SVADjE I SUKOBI

SARAJEVO, 16. mart 2017. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je dobro što će lideri Zapadnog Balkana na samitu u Sarajevu izaći sa još jednom novom deklaracijom, ali je dodao da odmah potom ponovo početi svađe i sukobi.  "Lepo što ćemo mi da izađemo sa još jednom deklaracijom, divne su nam fotografije, frizure su nam super, samo što čim prođe današnji dan, opet ćemo da imamo svađe i sukobe", rekao je Vučić. On je u obraćanju na samitu predsednika vlada zemalja Zapadnog Balkana pozvao domaćine da ne nazivaju sve prisutne (posebno Kosovo) državama, jer ni on to ne radi. "Različiti su sentimenti kada je Srbija u pitanju. Sve može da se izgovori protiv Srbije, a Srbija to mora da prećuti", kazao je srpski premijer i dodao da to ne čini zbog predsedničke kampanje u Srbiji u kojoj učestvuje kao kandidat vladajuće koalicije. Vučić je ocenio da zemlje Zapadnog Balkana na zajedničkim skupovima uvek govore o ekonomiji i pitanjima koja ih spajaju, a kada se skupovi završe, vraćaju se političkim temama ili ne pričaju uopšte. Prema njegovim rečima, da je više učinjeno na pitanju ekonomskog spajanja, bilo bi manje problema u slanju nekakvih drugačijih poruka građanima regiona. Vučić je naveo da svi u regionu veruju u evropsku perspektivu, ali da niko u Srbiji više ne pominje datume, dodajući da mu se čini da je slična situacija i u mnogim zemljama Zapadnog Balkana. "Mi smo posvećeni našem evropskom putu i to se nikada ne postavlja kao pitanje. I kada neko misli da imamo određene probleme, mi naš strateški cilj nikako ne menjamo", rekao je srpski premijer. Dodao je da bi voleo da je evropska perspektiva u regionu nešto jasnija. Premijer je rekao da je predložio stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana, dodajući da u regionu žive ljudi koji mogu da ostvare i bolji ekonomski rast nego što je to slučaj u ovom trenutku. Naveo da će najveća prednost takvog poduhvata biti stvaranje jedinstvenog tržišta od skoro 20 miliona stanovnika, odnosno potrošača roba i usluga, koje bi nastalo od malih i rascepkanih tržišta. "Mi smo kroz Ceftu postigli značajne rezutate, a ovo bi bio jedan viši nivo integracije", zaključio je Vučić. Vučić je ocenio da je veoma važno da lideri zemalja Zapadnog Balkana nedvosmisleno adresiraju svoje probleme, kao i da o njima otvoreno razgovaraju.

VUČIĆ: SRBI MORAJU DA ŽIVE U MIRU SA BOŠNjACIMA

BANjALUKA, 16. mart 2017. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je teško ujediniti zemlje Zapadnog Balkana oko političkih tema, ali da je važno to da su svi saglasni da ekonomija može da pomeri region unapred. Vučić je za Televiziju BN ocenio da, bez obzira da li se to dopada ili ne dopada Banjaluci i Sarajevu, Srbi s Bošnjacima moraju da žive u miru, a oni koji to ne razumeju, ne mogu razumeti ni kakva je budućnost i Srbije i srpskog naroda u celini. Upitan da li može uticati da u BiH dođe do neke vrste pomirenja, ili bar do dijaloga Srba i Bošnjaka, premijer Srbije je rekao da on na to ne može uticati, naglasivši značaj odnosa Srba i Bošnjaka za mir i stabilnost u regionu. "Ne mogu da utičem, ali mogu da govorim ono što mislim i onda kada se to ne dopada nekome u Sarajevu ili u Banjaluci. Pritom, čini mi se da odmeravam svaku reč i svako slovo koje izgovorim o BiH, znajući koliko je politički trusno područje", istakao je Vučić. On je dodao da smatra da to čini na korektan način, mada za to "uvek plati cenu, jer niko time nije zadovoljan". "Za mene je važno da ljudi žive u miru i da mi sa Bošnjacima moramo da živimo u miru. Onaj ko to ne razume, čini mi se da ne razume ni kakva je budućnost i Srbije i srpskog naroda u celini", rekao je Vučić, dodavši da je to rekao i na današnjem sastanku premijera zemalja Zapadnog Balkana u Sarajevu. On je rekao da je tokom tog skupa "bilo varnica" između njega i prištinskog premijera Ise Mustafe, precizirajući da mu je rekao da su vlasti Kosova u poslednjih desetak dana napravile pet "teških faulova". "Prvo želja za formiranjem vojske Kosova, suprotno Briselskom sporazumu, donošenje rezolucije o prekidu dijaloga s Beogradom - ne znam šta je smisao, šta hoće i kako hoće da rešavaju probleme, ako ne razgovorom i dijalogom. Zatim, donošenje odluke o otimanju imovine Republike Srbije na Kosovu, i evo, i danas je EU reagovala protiv toga", rekao je Vučić. Po njegovim rečima, portparolka EU Maja Kocijančič izjavila je danas da je to kompleksno pitanje i da o tome mora da se razgovara u Briselu i da to "ne može baš tako kako je neko zamislio". "Dalje, oni spremaju donošenje još jedne strašne odluke, a to je formiranje Specijalnog odeljenja za suđenje Srbima. Sve suprotno onome što smo razgovarali u Briselu i ne razumem čemu tolika nervoza, ođedanput, ali to pokazuje da nekima ne ide onako kako su planirali", rekao je Vučić.

HAN PREDLAŽE ZAJEDNIČKO TRŽIŠTE BALKANA ZA BRŽI ULAZAK EU

SARAJEVO, 16. mart 2017. (Beta) -  Evropski komesar za proširenje Johanes Han pozvao je danas lidere zemalja Zapadnog Balkana da ne propuste priliku za ostvarenje snažne međusobne saradnje i rade na formiranju zajedničkog tržišta kao jednog od osnova budućeg pristupanja Evropskoj uniji. "Sada je pravo vreme da region preuzme lidersku ulogu, da se prevaziđu problemi koji utiču na unutrašnje situacije u pojedinačnim zemljama i da se više ne gube ovakve prilike za ovako snažnu saradnju", rekao je Han na početku sastanka premijera šest zemalja Zapadnog Balkana u Sarajevu. Han je pozvao premijere zemalja regiona da pokažu "liderstvo državnika" i da iskoriste "vetar u leđa" što je u interesu i EU. "Sada region ima priliku da iskoristi trenutak kada ćemo imati pozitivne poruke, ili ćemo jednostavno zatvoriti vrata zbog loših poruka, ali ne treba da se igramo s vatrom, svi smo toga svesni", rekao je Han. Evropski komesar je rekao da EU kao celina u potpunosti razume ozbiljnost situacije u regionu i da evropski lideri razumeju koliko je bitno sarađivati sa zemljama Zapadnog Balkana, kao i da je u Briselu potvrđena evropska perspektiva tog regiona. Han je istakao da je za proces pristupanja EU važna ekonomska integracija regiona i stvaranje zajedničkog tržišta. "Predlažemo zajedničko tržište Zapadnog Balkana kao osnov za pristupanje EU u budućnosti. Naša ambicija je da uklonimo prepreke i stvorimo jedinstven ekonomski prostor, a dugoročni cilj je integrisati tržište Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU", rekao je Han. Ekonomski razvoj zemalja Zapadnog Balkana, ocenio je, veoma je važan kako bi zemlje regiona postale punopravni članovi EU ne samo u pravnom smislu, nego i smislu ekonomske snage i moći. Sve će to jačati i vladavinu prava i pravnu državu, rekao je Han i dodao da je to važno i za strane investitore kojima ovaj prostor sa 20 miliona potrošača može da bude veoma privlačan. Evropski komesar je rekao da se treba usmeriti na fizičku povezanost regiona, izgradnju saobraćajnica i železnica, povezivanje ekonomskih tržišta i ostvarenje jednakog stepena razvoja u celom regionu. Han je ocenio da naredni korak treba da bude češće održavanje događaja kao što je današnji samit, koji je snažan signal za građane regiona, ali i građane EU. "Sada smo u situaciji da nekoliko zemalja prolazi kroz teške unutrašnje političke krize, možda etničke tenzije, ali to treba rešiti među prijateljima", izjavio je Han i dodao da region treba da se pripremi da postane deo EU. Brisel, s druge strane, šalje "jasne i snažne signale ovom regionu", a evropski lideri su i dalje posvećeni ovom projektu, iako se možda nekad čini "da su se zaustavili u svom radu". Han je podsetio i da se EU oslanjala na Zapadni Balkan tokom migrantske krize i da je zbog toga region imao podršku i razumevanje velikog broja evropskih zemalja. Evropski komesar je čestitao premijerima regiona na političkoj opredeljenosti da se danas okupe u Sarajevu i daju zajedničku izjavu. Na samitu Zapadnog Balkana u Sarajevu, čiji je domaćin predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, učestvuju premijeri Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Duško Marković, Makedonije Emil Dimitrijev, Albanije Edi Rama, Kosova Isa Mustafa i ministar spoljnih poslova Italije Anđelino Alfano. Samit u Sarajevu otvorio je Zvizdić, ocenivši da EU treba da očuva evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana u ime stabilnosti i prosperiteta regiona. "Evropska integracija Zapadnog Balkana predstavlja ne samo preuzimanje pravnih tekovina i standarda EU, nego i stabilnost, mir i sigurnost ovih prostora, što je ključni uslov za politički, ekonomski i socijalni razvoj i sigurnost regiona", rekao je Zvizdić. Ocenio je da su Berlinski proces i Inicijativa za Zapadni Balkan imali izuzetan doprinos izgradnji i jačanju saradnje u regionu i presudnu važnost u procesima integracije ovog prostora u EU. "Imamo odgovornost da zadržimo naše zemlje na evropskom putu koji postaje najmanji zajednički sadržilac i zajednički cilj", rekao je Zvizdić i dodao da je potreban koordinisan pristup zemalja Zapadnog Blakana u rešavanju regionalnih i globalnih izazova. Zvizdić je rekao da proces evropskih integracija Zapadnog Balkana, uprkos brojnim izazovima s kojima se suočavaju i region i Evropa, i dalje zauzima važno mesto među prioritetima EU.

LIDERI ZAPADNOG BALKANA ŽELE EVROPSKU PERSPEKTIVU I AKTIVNIJU EU U REGIONU

SARAJEVO, 16. mart 2017. (Beta) - Premijeri zemalja Zapadnog Balkana usvojili su danas na samitu u Sarajevu zajedničku izjavu u kojoj su istakli da je postojanje evropske perspektive ključno za međusobnu saradnju i napredak pojedinačnih zemalja i celog regiona. Domaćin samita, predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je da su inicijative iznete na današnjem sastanku zvaničnika Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Kosova delimično pretočene u zajedničku izjavu. "Naša poruka je da želimo da evropska perspektiva ostane potpuno prisutna, želimo aktivnije i češće prisustvo predstavnika EU i veći obim investicija na prostoru Zapadnog Balkana", izjavio je Zvizdić na konferenciji za novinare po završetku samita. Zvizdić je rekao da su na sastanku predloženi projekti koji treba da budu realizovani u svakoj zemlji i u regionu, pre svega saobraćajni i energetski projekti, a da EU treba da pomogne u njihovoj realizaciji. Cilj samita bio je, prema njegovim rečima, predstaviti i definisati zajedničke interese i inicijative za naredni samit Zapadnog Balkana u Trstu sredinom jula. "Ovo je dobra poruka regionu i EU da mi u regionu možemo da razgovaramo i da se dogovaramo o zajedničkim interesima sve dok postoji evropska perspektiva regiona, koja će i dalje biti ključna baza dalje izgradnje saradnje, razumevanja i poverenja u regionu". rekao je Zvizdić. Na sastanku je, dodao je, razgovarano o evropskim integracijama, ekonomskoj saradnji, infrastrukturnim projektima, saradnji u oblasti obrazovanja, očuvanju mira i stabilnosti. "Govorili smo i o problemima, nismo hteli da ih sakrijemo pod tepih", rekao je Zvizdić i dodao da su svi pokazali da su potpuno orijentisani ka kreiranju "ambijenta kvalitetne saradnje, međusobnog razumevanja i uvažavanja i očuvanja stabilnosti". Tema razgovora je bilo i stvaranje jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana i uklanjanje prepreka za bolji protok ljudi i kapitala. Evropski komesar za proširenje Johanes Han je rekao da bi kratkoročni i srednjoročni efekti takvih inicijativa, prema kako je rekao konzervativnim procenama, bilo otvaranje 80.000 poslova. Han je čestitao premijerima jer je to, kako je rekao, prvi put da su se premijeri Zapadnog Balkana okupili na području Zapadnog Balkana", što je veliki gest i pokazuje koliko je napredak ostvaren. "Problemi postoje, ali ako gledate dugoročno, postoji ukupan napredak regiona u pogledu evropskih integracija", rekao je evropski komesar. Han je rekao da je na sastanku još jednom uverio premijere u "ozbiljnost i jak interes EU" da radi na daljoj integraciji Zapadnog Balkana. "I dalje ima posla da bi se postigao taj cilj i danas smo razgovarali kako da taj proces učinimo vidljivijim i da građani mogu da osete šta znači rad s EU, koji treba da donese povećanje blagostanja, bolje lične perspektive i jednostavno više novca u dzepu", rekao je Han. Na samitu Zapadnog Balkana u Sarajevu, čiji je domaćin predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, učestvuju premijeri Srbije Aleksandar Vučić, Crne Gore Duško Marković, Makedonije Emil Dimitrijev, Albanije Edi Rama, Kosova Isa Mustafa i ministar spoljnih poslova Italije Anđelino Alfano.

SRBIJA

MIHAJLOVIĆ: ODLIČNA SARADNjA SA UN U OBLASTI RODNE RAVNOPRAVNOSTI

BEOGRAD, 16. mart 2017. (Beta) - Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa novom stalnom koordinatorkom UN u Srbiji i stalnom predstavnicom UNDP Karlom Robin Herši o nastavku uspešne saradnje. U saopštenju iz kabineta Zorane Mihajlović navodi se da je ona upoznala Karlu Robin Herši sa prioritetima rada Koordinacionog tela, istakavši značaj donošenja zakona za rodnu ravnopravnost, socijalnu inkluziju Roma, realizaciju Akcionog plana i projekte pretpristupnih IPA fondova EU. "U prethodne dve godine postavili smo rodnu ravnopravnost kao jedan od prioriteta strukturnih reformi i javnih politika države. Usvojili smo Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost, izradili Indeks rodne ravnopravnosti, uveli rodno odgovorno budzetiranje i pripremili novi zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će uskoro biti usvojen", istakla je Zorana Mihajlović. Ona je dodala da je Koordinaciono telo uspostavilo odličnu saradnju sa svim državnim i lokalnim institucijama, civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama. "Saradnja sa UN i podrška koju od vas dobijamo od posebnog su značaja za naše rezultate", rekla je Zorana Mihajlović. Na sastanku je bilo reči i o saradnji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa UNDP na projektu vađenja potonule flote iz Drugog svetskog rata, na osnovu koga će biti obavljeno snimanje neeksplodiranih ubojnih sredstava preostalih na brodovima, kao i priprema projekata koji će biti realizovani kroz program IPA 2018. Karla Robin Herši zahvalila je potpredsednici Vlade na dosadašnjoj podršci koju je Koordinaciono telo pružalo agencijama UN u oblasti rodne ravnopravnosti, dodavši da će nastaviti saradnju kroz različite projekte, IPA programe i ispunjavanje Agende 2030. Govoreći o položaju Roma, rečeno je da je Ministarstvo građevinarstva usvojilo novi Zakon o stanovanju, baziran na poštovanju ljudskih prava, koji predviđa konkretne mere za raseljavanje i socijalnu inkluziju Roma. Takođe, rečeno je da je usvojena Strategija za inkluziju Roma od 2016. do 2025. i da je u pripremi Akcioni plan, piše u saopštenju.

MIHAJLOVIĆ, AMBASADOR KINE: ŠTO PRE POČETI RADOVE NA OBILAZNICI OKO BEOGRADA

BEOGRAD, 16. mart 2017. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa ambasadorom Kine u Beogradu Li Mančangom i predstavnicima kompanije "Pauer Konstrakšn Korporejšn of Čajna" (Power Construction Corporation of China) o pripremama za početak radova na izgradnji obilaznice oko Beograda. Kako je saopštilo Ministarstvo građevinarstva, Mihajlović je tokom razgovora ocenila da je projekat izgradnje obilaznice oko Beograda "od velikog značaja" za Vladu Srbije koja po njenim rečima, želi da radovi na izgradnji "počnu što pre". Ambasador Kine rekao je da postoji puna podrška saradnji sa Srbijom, posebno u oblasti infrastrukture, kao i da je u interesu obe strane da taj projekat što pre počne da se realizuje. Komercijalni ugovor za nastavak izgradnje obilaznice oko Beograda, vredan 207 miliona evra, potpisan je sa kineskom kompanijom "Pauer Konstrakšn Korporejšn of Čajna" u okviru Petog samita šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, održanog u Rigi. Ugovorom su obuhvaćeni radovi na deonici od Ostružničkog mosta do Bubanj Potoka, dužine 19,5 kilometara.

DjURIĆ: SRBIJA ZA STABILAN REGION

BEOGRAD, 16. mart 2017. (Beta) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je danas da Beograd ostaje opredeljen za dijalog sa Prištinom jer su razgovori najefikasnija brana eskalaciji međunacionalnih tenzija i garancija bezbednosti srpskog naroda.U razgovoru sa ambasadorom Austrije u Beogradu Johanesom Ajgnerom, Djurić je izrazio bojazan da bi pojačana politička retorika i štetni jednostrani potezi Prištine, koji su pre svega uzrokovani unutrašnjim političkim razlozima, mogli nepopravljivo da ugroze proces normalizacije, zbog čega je neophodno da međunarodna zajednica reaguje kako se tako nešto ne bi dogodilo. U saopštenju Kancelarije navodi se da je Djurić, istakavši da je Austrija jedan od najvećih partnera Srbije u nastojanjima da se u regionu očuva stabilnost, upozorio da proteklih sedmica nosioci velikoalbanske ideje organizovano i sinhronizovano pokušavaju da destabilizuju region. Djurić rekao da je Priština generisala atmosferu nepoverenja kampanjom za formiranje takozvane kosovske vojske, pokušajima otimanja imovine Republike Srbije na Kosovu, prekidom dijaloga sa Beogradom i tvrdoglavim odbijanjem da otpočne proces formiranja Zajednice srpskih opština. "Unazađivanju srpsko-albanskih odnosa doprinosi i najnovija kampanja vršenja pritisaka na srpske političke predstavnike na Kosovu i Metohiji i pokretanja apsurdnih političkih procesa protiv njih", navodi se u saopštenju.

ZAHAROVA: FORMIRANjE VOJSKE KOSOVA APSOLUTNO NEODGOVORAN KORAK

MOSKVA, 16. mart 2017. (Beta) - Formiranje vojske Kosova predstavlja apsolutno neodgovaran korak koji je krajnje opasan za Balkan i Evropu u celini, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Na redovnoj konferenciji za novinare, Zaharova je kazala da formiranje vojske Kosova protivreči rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja predviđa boravak oružanih snaga na Kosovu isključivo na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN. "Smatramo da je transformacija snaga bezbednosti Kosova u pravu armiju Kosova, uprkos poziciji Beograda i kosovskih Srba, apsolutno neodgovorni korak. Štaviše, on je krajnje opasan za Balkan i za evropski kontinent u celini", rekla je Zaharova. Ona je kazala da, kada je reč o pobošljanju situacije s bezbednošću na Kosovu, treba obratiti pažnju na to da je Kosovo postalo "kriminalna enklava i sklonište za bandite i terotiste". Zaharova je rekla da prioritet na Kosovu treba da bude borba protiv širenja radikalnog islamizma. "Izaziva zabrinutost što se teritorija pokrajine koristi za vrbovanje lica koja učestvuju u borbama na Bliskom istoku na strani ekstremista i pripremaju terorističke napade u različitim zemljama", dodala je Zaharova.

ZAHAROVA: NACIONALIZACIJA IMOVINE SRBIJE NA KOSOVU AKT UZURPACIJE

MOSKVA, 16. mart 2017. (Beta) - Odluka kosovske vlade o nacionalizaciji imovine registrovane na bivšu SFRJ i Srbiju kao pravne naslednice predstavlja "akt uzurpacije imovine", izjavila je danas portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova. Zaharova je na redovnoj konferenciji za novinare u Moskvi kazala da taj akt protivreči pravnim aktima i "evropskim civilizacijskim osnovama". Ona je ocenila da je reč o "sve grubljem stremljenju albansko-kosovskih vlasti da stvore uslove kako bi potisli Srbe sa Kosova".
Takvi koraci podrivaju međunacionalno pomirenje. To, kao i stvaranje kosovske vojske i izjave kosovskih političara o nesvrsishodnosti pregovora sa Srbijom imaju za cilj da odvuku pažnju s brojnih problema Kosova, među kojima je, pre svega, nedostatak realnog pravnog poretka, navela je Zaharova.

BIH PARTNER POLjOPRIVREDNOG SAJMA U NOVOM SADU

NOVI SAD, 16. mart 2017. (Beta) - Predstavnici vojvođanske vlade i delegacije Savet ministara Bosne i Hercegovine, dogovorili su danas u Novom Sadu da će BiH na ovogodišnjem međunarodnom poljoprivrednom sajmu u tom gradu biti zemlja partner. Saradnja će prema rečima učesnika sastanka biti važna za obim robne razmene, mogućnost saradnje sa trećim zemljama, posebno sa Turskom, Rusijom i onim državama sa kojima i Srbija i BIH imaju odogovarajuće sporazume. U dogovoru je učestvovalo i poslovodstvo Novosadskog sajma, gde će poljoprivredni sajam biti održan. Predstavnici Pokrajinske vlade i veća ministara BiH su razgovarali i saradnji u oblasti IPA projekata, a najavili su i intenziviranje saradnje privrednih komora dve zemlje. "BiH je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbiji, i mi ćemo davati dodatne podsticaje za takvu vrstu saradnje, jer želimo mnogo više njihovih investicija i mnogo više investicija naših privrednih subjekata u BiH", rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. Dodao je da će predstojeći poljoprivredni sajam u Novom Sadu biti prilika da se predstave svi potencijali BIH "i umreže sa drugim potencijalima".