SRBIJA

DAČIĆ: DOGOVOR VAŽI MAKAR I NA SALVETI

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas u Beogradu da "oružane snage i bezbednosne snage ne mogu da dolaze na sever Kosova" i da se poštovanje dogovora postignutih na visokom nivou podrazumeva bez obzira da li su usmeni. "Kada razgovaraju predsednici, premijeri, ministri spoljnih poslova njima se podrazumeva da imaju dovoljno kapaciteta da sklapaju dogovor", rekao je Dačić na pitanje novinara kakvu težinu usmeni dogovori imaju u međunarodonom pravu. On je dodao da je "apsolutno nebitno da li je usmeno, pismeno, s pečatom ili bez pečata, na salveti ili na hartiji". Zvaničnici NATO u Briselu juče su agenciji Beta rekli da "Briselski sporazum iz 2013. godine, na koji se poziva Srbija, ne obuhvata policijske snage" Kosova i da "kosovske vlasti ne moraju od Kfora da traže odobrenje za upućivanje svojih policijskih snaga širom Kosova". Oni su to rekli povodom tvrdnji da je pisanim aktom. Kao delom Briselskog sporazuma, predviđeno da kosovske vlasti moraju da traže saglasnost od Kfora za slanje policijskih, a ne samo bezbednosnih snaga na sever Kosova. Dačić je danas rekao i da je premijer Srbije Aleksandar Vučič povodom situacije na Kosovu imao uspešne sastanke u Davosu, na Svetskom ekonomskom forumu i da se dijalog sa Prištinom nastavlja. Na pitanje o sankcijama koje su SAD uvele predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, Dačić je rekao da će se Srbija rukovoditi svojim interesima i interesima regionalne stabilnosti ali nije želeo dalje da komentariše."Premijer je zamolio da mu omogućimo da zbog ozbiljnosti teme i regionalnih odnosa on odgovara na pitanja u vezi sa regionalnim političkim temama", rekao je Dačić novinarima posle razgovora sa šefom iračke diplomatije Ibrahimom al Džafarijem u Beogradu.

DAČIĆ SE AMBASADOROM KAZAHSTANA O BILATERALNIM PITANjIMA

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić susreo se danas s nerezidencijalnim ambasadorom Kazahstana u Beogradu, sa sedištem u Budimpešti, Nurbahom Rustemovom, s kojim je razgovarao o aktuelnim bilateralnim odnosima i mogućnosti za njihovo unapređenje, pre svega u ekonomskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Dačić je ukazao na značaj posete predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva Srbiji i posetu predsednika Vlade  Srbije Aleksandra Vučića Kazahstanu, jer je to pokazatelj dobrih odnosa i saradnje dveju zemalja, navodi se u sopštenju. Predsednik Nazarbajev posetio je Srbiju u avgustu prošle godine, a premijer Vučić Kazahstan u novembru na čelu državno-privredne delegacije. Dačić je takođe ocenio da su odnosi Srbije i Kazahstana dobri i bez otvorenih pitanja.

DAČIĆ S IRAČKIM KOLEGOM O RAZVOJU SARADNjE I MEDjUSOBNOJ PODRŠCI

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministri spoljnih poslova Srbije i Iraka Ivica Dačić i Ibrahim al Džafari potpisali su danas dva memoranduma u cilju unapređenja tradicionalno dobrih odnosa dve zemlje i dogovorili se o održavanju bilateralnih sastanaka jednom godišnje. Dačić je ocenio da je Irak značaj politički i ekonomski partner Srbije i zahvalio na njegovom "razumevanju pozicije Srbije kada je u pitanju Kosovo", dodavši da Beograd želi da se to pitanje reši, a ne da bude zamrznut konflikt. "Srbija je spremna da razgovara o svim spornim pitanjima, ali ne možemo da prihvatimo praksu da bilo ko jednostrano može da donese odluku o proglašenju nezavisne države, a onda zavisite od velikih sila, da li vas vole ili ne vole, i u jednom slučaju tu praksu prihvatite, a u drugom ne", kazao je Dačić. Šef srpske diplomatije je zahvalio Iraqku na podršci uprkos pritiscima velikih zemalja koji se nekad, kako je dodao, baziraju na verskim komponentama, iako je "jasno da to nema veze s religijskim pitanjima". Šefovi diplomatija dve zemlje potpisali su memorandum o razumevanju o uspostavljanju političkih konsultacija o pitanjima od zajedničkog interesa ministarstava spoljnih poslova i dogovor vlada dve zemlje o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Dogovoreno je i održavanje redovnih bilateralnih sastanaka, naizmenično u Srbiji i Iraku, radi razvijanja sveobuhvatne saradnje, od ekonomije, investicija, vojno-odbrambene industrije do obrazovanja. "Želimo da podstaknemo razvoj ekonomske saradnje, da olakšamo našim građanima putovanja i komunikacije", rekao je Dačić i dodao da će se razgovarati i o potpunom ukidanju viza za državljane dve zemlje. Dačić je ocenio da su Irak i bivša Jugoslavija imali veoma dobre odnose i dodao da će sledeće godine biti obeleženo 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje. "Imamo veliki interes za razvoj odnosa. Srbija i Irak jesu daleko i pored geografske postoji i temperaturna razlika. Ministar Džafari je došao iz Bagdada, ali nadam se da će mu ovde biti toplo oko srca, jer je u bratskoj i prijateljskoj zemlji", rekao je Dačić, dodavši da je ovo prva, istorijska poseta iračkog ministra spoljnih poslova Srbiji. Srbija, rekao je Dačić, podržava napore iračke vlade u borbi protiv Islamske države i nastaviće da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Iraka, kao i stavove Bagdada o povlačenju turskih trupa sa iračke teritorije. Šef iračke diplomatije je rekao da dve zemlje imaju prijateljske odnose i da su danas potpisani sporazumi prvi korak ka daljem razvijanju saradnje. Džafari je zahvalio Srbiji na podršci u Ujedinjenim nacijama i borbi protiv Islamske države. "Irak se ne bori protiv Islamske dzave samo za sebe, nego za ceo svet, jer su njihovi teroristi prisutni u zemljama širom sveta i sve države mogu imati problem s njima", rekao je irački ministar. On je rekao da Irak neće zaboraviti ko mu je pružio ruku u teškoj situaciji i naveo da je potrebno obnoviti infrastrukturu u zemlji, kao i da je zemlja zainteresovana za nabavku oružja kako bi odbranila narod od napada. "Ne tražimo nikakve ratove s drugim zemljama, ali moramo da uvozimo oružje da bi mogli da se borimo za naš narod i teritorijalni integritet", rekao je Džafari.

PREDSEDNIK NIKOLIĆ PRIMIO ŠEFA DIPLOMATIJE IRAKA DžAFARIJA

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) -  Šef diplomatije Iraka Ibrahim al Džafari rekao je danas u razgovoru s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u Beogradu da Irak neće menjati stav u vezi s nepriznavanjem Kosova, bez obzira na spoljne pritiske kojima je izložen, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije. Nikolić je rekao da Srbija podržava Irak u borbi protiv Islamske države i predložio intenziviranje razmene obaveštajnih podataka, u cilju lakšeg otkrivanja i otklanjanja opasnosti od terorizma. Izražavajući nadu da će Irak vrlo brzo ponovo uspostaviti mir i stabilnost, Nikolić je rekao da Srbija čini sve što može kako bi olakšala položaj migranata koji se nalaze na njenoj teritoriji, od kojih su mnogi državljani Iraka. Ministar spoljnih poslova Iraka, zahvaljujući na podršci, istakao je da je njegova zemlja veoma zainteresovana za intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom i pozvao predsednika Nikolića da poseti Irak.

STEFANOVIĆ SA IRAČKIM MINISTROM O BORBI PROTIV TERORIZMA, MIGRANTSKOJ KRIZI I POLICIJSKOJ SARADNjI

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović razgovarao je danas s ministrom spoljnih poslova Iraka Ibrahimom Al-Džafarijem o borbi protiv terorizma, migrantskoj krizi i unapređenju biletaralne policijske saradnje, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako se navodi, Al-Džafari je tokom razgovora u Beogradu pohvalio human pristup Srbije prema migrantima, posebno onima iz Iraka, dok je Stefanović ocenio da je za rešenje aktuelne migrantske krize neophodan jedinstven stav EU. Ministri su razgovarali i o unapređenju policijske saradnje kroz različite vrste obuke koje bi pripadnici MUP-a Srbije održali iračkim policajcima u oblasti forenzike, osnovne policijske obuke, borbe protiv terorizma i svim drugim oblastima koje su od značaja za Ministarstvo unutrašnjih poslova Iraka. Stefanović i Al-Džafari su takođe istakli i da odgovor država u borbi protiv terorizma "mora biti snažan i jedinstven", kaže se u saopštenju. Dodaje se da je Stefanović zahvalio Al-Džafariju na principijelnom stavu Iraka o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

VUČIĆ: NIJE PROBLEM BRISELSKI SPORAZUM, VEĆ NjEGOVO SPROVODjENjE

DAVOS, 19. januar 2017. (Beta) - Premijer Aleksandar Vučič izjavio je danas povodom upućivanja naoružanih kosovskih snaga na sever Kosova da nije problem Briselski sporazum, već njegovo sprovođenje. On je novinara u švajcarskom Davosu rekao da je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, kao i drugim zvaničnicima u razgovorima na Svetskom ekonomskom forumu izložio poslednje događaje na Kosovu iz ugla Srbije. "Mi smo izneli našu poziciju da je u skladu s Briselski sporazumom, da toj još jednom objasnim, region Sever policijski formiran i specijalne jedinice Rosu bi bile sastavljene od lokalnog stanovništva, odnosno proporcionalno broju Srba i Albanaca, što znači 99 Srba a jedan Albanac. Međutim, to nije dovršeno, dakle nije problem u Briselskom sporazumu, Briselski sporazum nam to omogućuje, već oni nisu hteli da sprovode Briselski sporazum, nego su dovodili ROSU iz Prištine, a ne regionalni ROSU koji bi bio sastavljen od Srba, e to je suštinska stvar", rekao je Vučić. "A, mi smo inače sve vreme pričali za taj interegnum, za taj period dok se ne završi formiranje regiona Sever, dakle za policiju, da ne sme da ide ROSU, ali niste mogli to da potpisujete, samo zato što mora da postoji ROSU kao deo specijalnih jedinica, ali za region Sever koji bi bio sastavljen od Srba, a onda mi da ograničimo Srbe da ne smeju da se kreću po toj teritoriji. Svi oni to znaju, ali su našli jedan izgovor, a to je voz, i dzabe što je taj voz bio 50 kilometara udaljen od njih, oni samo ponavljaju priču o vozu a ne ponavljaju priču o svom oruđu i oružju", rekao je Vučić. Vučić je rekao da je spreman da razgovara i da će sledeće nedelje ići u Brisel na razgovore. On je dodao da Srbi kao narod moraju da budu pametni i odgovorni da bi prevazišli tešku situaciju. "Znate, kada imate situaciju u kojoj nam na sever dovode naopružane trupe, a neodogvornim ljudima, i ne interesuje me što su nepismeni, nego što su neodgovorni moram da kažem ta je to, ne zato što se poštuje Briselski sporazum, već zato što se ne poštuje Briselski sporauzum, jer Rosu ne bi mogao da dođe sastavljen od Albanaca, već bi bio 100 posto sastavljen od Srba da se poštuje region policijski kakav je predviđen u Briselskom sporazumu, ali neznalice u Srbiji vole da šire laži, neistine i na sve druge načine", rekao je Vučić. On je rekao da je pored situacije na Kosovu, i u BiH teška situaciji pošto su SAD uvele sankcije predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, ali je dodao da Srbija neće uvoditi te sankcije. "Kada sve to imate, stvara se jedan utisak da su svi protiv Srba. Ima tamo neki Vučić koji bi nešto da napravi, ali se vidi da su svakako svi oni protiv nas, i to nas uvodi u agoniju, to nas uvodi u defanzivni položaj, mi treba da se borimo, da se izborima za mir. Jer ono što smo mi ovde imali čast danas da budem sa 20 najuglednijih premijera, niko sa Balkana nije bio. Sa 20 najuglednijih premijera i predsednika! Iz Afrike i iz Azije, sa američkog kontinenta, evropskog kontinenta, sa šestoricom evropskih premijera, sa Kristin Lagard, Mogerini, sa šefom UN Guterešom. Sa svima njima sam ja bio na istom neformalnom okupljanju svetskih lidera. Ne zato što sam Aleksandar Vučić, već zato što predstavljam Srbiju", rekao je on. Vučić je rekao da je s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel razgovarao 30 minuta telefonom o nizu pitanja - o regionu, BiH, bilateralnim odnosima, odnosima Beograda i Prištine, migrantskoj krizi. On je dodao da je Srbija dobila podršku Merkel za rešavanje problema migranata. "Angela Merkel je žena koja se bori za opstanak Evrope. Ja sam to gledao deset puta. Možete o meni da pišete po novima šta hoćete, možete da pričate šta hoćete, ja sam video koliko ta žena radi, dok neki čitaju novine, dok neki gledaju svoj mobilni telefon, ona brine kako će i na koji način da repšava sve probleme u Evropi", rekao je Vućić i dodao: "Takav pristup nam je potreban, potreban nam je pristup snažnog lidera, lidera u kojeg svi imaju poverenja i za koga znamo da će da bude objektivan, tako da se ja uzdam u njenu reakciju". Vučić je rekao da je i u razgovoru s generalnim sekretarom NATO Stoltenbergom izneo stavove Srbije o Briselskom sporazumu. On je dodao da je najvažnije izboriti se za mir, ali da "nikako" ne može da razume "šta je bila albanska želja i namera". "Mogao bih da razumem da se neko igra, da hoće da pokazuje mišeće, da mu to treba za negde, nekakve političke potrebe, ali da to radiš s oružjem, suviše je to skupa igra, suviše teška igra da bi to radio zarad bilo kakvih poiltičkih poena. I zato se plašim da tu nema još nešto iza svega toga i zato sam želeo da sa svima razgovaram, zato sam danas i sa mnogo strasti razgovarao i s gospođom Merkel i sa Jensom Stoltenbergom i sa Martinom Šulcom koji će uskoro da ima nove položaje, funkcije u Nemačkoj, ne u Evropi. Zato razgovaram sa svima, bukvalno sa svima u celom svetu i sad idemo na to drugo okupljanje, na taj drugi veliki sastanak na kojem ću u ime Srbije da govorim. Osam minuta sam dobio prostora da govorim. Tako da je to velika čast za naštu zemlju", rekao je on. Vučić je rekao da u pogledu ekonomije Srbije ne vidi problem, jer će ona "samo da raste" što, prema njegovim rečima, u Davosu svi prepoznaju. "Ako mi sačuvamo mir, mi granice za napredak i prosperitet Srbije nemamo, ali to ljudi u Srbiji moraju da razumeju, da mi moramo da pokažemo odgovornost, ogromnu ozbiljnost i ako uspemo sa time, a ja sam zahvalan i Angeli Merkel i mnogim drugim za koje verujem da će biti još angažovaniji u narednom periodu i da neće Balkan biti ostavljen negde po strani kao što nam se ponekad činilo i mislim da možemo da imamo još bolje rezultate", rekao je Vučić. On je rekao da se "glupo oseća" što svima mora da dokazuje od koliko velikog interesa je očuvanje mira."Ne smeju emocije da nas povuku i da pomislimo ajde da zapucamo, lako ćemo da rešimo problem, bolje da sve drugo radimo, a da nam odbrana našeg naroda bude bukvalno poslednja, poslednja opcija", rekao je Vučić. Premijer je rekao da sledeće nedelje pored razgovora u Brislu, ide u Belorusiju, a da u Beograd dolaze premijer BiH Denis Zvizdić i Grčke Aleksis Cipras. "Tako neću imati vremena da se bavim onim sitnim političkim uživanjema kojima imaju vremena svi drugi da se bave u Srbiji i našom domaćom političkom scenom, tako da ću morati da rešavam naše probleme na međunarodnoj pozornici. Ovima drugim ostavljam da stiču političku prednost još neko vreme, tamo negde do 15-20. februara", rekao je Vučić.

VUČIĆ: EU JE I DALjE NAJBOLjE MESTO ZA ŽIVOT

DAVOS, 19. januar 2017. (Beta) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija nastojati da postane deo EU, jer želi da pripada takvom tipu društva, i izrazio nadu da će države EU uočiti njen naporan rad i da odluče da prime Srbiju u punoravno članstvo 2020, 2022. ili 2025. godine. "To zavisi od njih, ne od nas", rekao je Vučić u intervjuu za Dojče vele (Deutsche Welle - DW) i dodao da veruje da je uprkos "Bregzitu i određenim turbulencijama", EU "i dalje najbolje mesto" za život. Govoreći o izbegličkoj krizi, Vučić je rekao da Srbija, iako tranzitna zermlja, "ima više migranata nego više od 60 odsto zemalja Evropske unije" i da je "jedina zemlja van EU koja je prihvatila sistem kvota koji je predložila (nemačka kancelarka) Angela Merkel, dok mnoge članice EU nisu htele da u tome učestvuju". "Danas je u našoj zemlji 10.000 ljudi. Mi se brinemo o njima. Ali, ne možete se brinuti o nekome ko samo hoće da nađe krijumčara da bi ušao u EU. Takvi ljudi izbegavaju naše izbegličke centre. I to je jedini problem. I s njim se borimo. Sve druge probleme rešavamo na dnevnoj bazi i mislim da treba da pokažemo ljudsko lice i solidarnost sa tim ljudima", rekao je srpski premijer. "Koliko ih je u Sloveniji? Koliko ih je u Hrvatskoj? Koliko ih je u nekoj drugoj zemlji EU? Nema ih. Što znači da mi bar nešto činimo, nešto bolje nego neke zemlje Evropske unije", dodao je Vučić.Na pitanje da li očekuje malo veću podršku za Srbiju kao zemlju koja je u centru izbegličke krize, on je rekao da Srbija ne kuka za tim. "Ima zemalja EU koje stalno kukaju da hoće više novca. Mi smo dobili nešto od EU, i uvek su nas pitali, posebno Nemačka, treba li da nam pomognu i kako; ovo je nešto sa čime možemo da se izborimo a videćemo šta donosi budućnost. Ako bude trebalo, tražićemo veću pomoć i podršku", dodao je Vučić. Na pitanje kuda se kreće Evropa, on je rekao da ;bi otrebalo da bude više ujedinjena, ako njene članice žele da prežive. "U suprotnom ne bih baš bio optimističan", dodao je srpski premijer. U intervjuu za DW, on je rekao i da Evropa danas izgleda mnogo slabija nego što je bila, ali je još uvek najbolje mesto na svetu. "Mislim da će sve njene članice to shvatiti, i da će, ako tako bude, sveobuhvatnim zajedničkim pristupom, biti u stanju da reši sve probleme. To neće biti lako, ali ona može da reši sve probleme i da ima svetliju budućnost", zaključioje Vučić.

VUČIĆ: TREBA OJAČATI EKONOMSKU RAZMENU S GRUZIJOM

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) -  Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Davosu s predsednikom Vlade Gruzije Georgijem Kvirikašvilijem i tom prilikom ukazao da je ekonomska razmena dve zemlje na niskom nivou i da je treba ojačati."Vučić je naglasio da su turistički potencijali Srbije i Gruzije veoma veliki i da bi otvaranje nove avio linije Beograd - Tbilisi doprinelo jačanju turizma, dodajući da bi trebalo raditi i na ubrzanom završetku bezviznog režima za građane Gruzije", navedeno je u saopštenju iz Vučićevog kabineta. Srpski premijer pozvao je gruzijskog kolegu da poseti Srbiju sa privrednom delegacijom, kako bi bile razmotrene mogućnosti investiranja u obe zemlje.

JOKSIMOVIĆ SA AMBASADOROM SAD O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA, REFORMAMA

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas sa ambasadorom SAD Kajlom Skotom o procesu evropskih integracija Srbije, aktuelnoj situaciji i napretku u reformama, saopšteno je iz Vlade Srbije. Kako se navodi u saopštenju, Jadranka Joksimović istakla je da Srbija neguje i razvija dobre odnose sa svim državama, a da je članstvo u Evropskoj uniji – koja je prirodno okruženje Srbije, nnjen strateški interes i upoznala je sagovornika s tokom pregovaračkog procesa i planovima za ovu godinu. Ambasador Skot pozdravio je ukupan reformski proces u Srbiji i naglasio da SAD snažno podržavaju proces evropskih integracija, jer veruju da članstvo u EU istovremeno doprinosi stabilnosti i Srbije i regiona, kao i da je to u interesu i Evropske unije. Joksimovićeva je rekla da su reforme koje se sprovode prevashodno u funkciji višeg standarda i boljeg života građana, i ocenila da su evropske integracije najbolji mehanizam sveukupnog razvoja države. Jadranka Joksimović i Kajl Skot složili su se da su veoma važne reforme u oblasti vladavine prava, ali i da su poseban izazov one u segmentima zaštite životne sredine i poljoprivrede. Te dve oblasti zahtevaju dugoročan i sistemski rad na primeni standarda, ali i podizanju svesti građana o značaju ovih oblasti za ukupan napredak privrede i društva, navodi se u saopštenju. Mininstarka je prenela ambasadoru Skotu i da će Srbija biti spremna da na Prvoj međuvladinoj konferenciji tokom malteškog predsedavanja – krajem februara ili početkom marta, otvori tri poglavlja: najpre 26, posvećeno obrazovanju i kulturi, a zatim i 20. i 29, o industrijskoj politici i preduzetništvu, odnosno carinskoj uniji. Joksimovićeva je, međutim, napomenula da zbog prethodnih iskustava, odnosno odlaganja otvaranja poglavlja 26 zbog primedbni nekih zemalja, ostaje oprezna u najavama.

SASTALI SE MINISTRI UNUTRAŠNjIH POSLOVA SRBIJE I HRVATSKE

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je danas u Beogradu s ministrom unutrašnjih poslova Hrvatske Vlahom Orepićem. Teme razgovora su nile migrantska kriza i unapređenje borbe protiv organizovanog kriminala, saopoštilo je Ministartvo unutrašnjih poslova Srbije. Ministri Stefanović i Orepić ocenili su da je "pitanje regionalne bezbednosti od izuzetnog značaja za dve države", piše u kratkom saopštenju.

POTPISAN MEMORANDUM O IZGRADNjI GASNOG INTERKONEKTORA SRBIJA - BUGARSKA

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Memorandum o razumevanju za izgradnju projekta Gasnog interkonektora Bugarska – Srbija, danas su u Sofiji potpisali ministri energetike dve zemlje, Aleksandar Antić i Temenuška Petkova.  Antić je rekao da je potpisivanja Memoranduma najvažniji korak u realizaciji projekta izgradnje gasnog interkonektora između Bugarske i Srbije, prenela je Radio televizija Srbije. "Definisali smo sve ključne elemente tog projekta, zajedničke tehničke elemente, pristupne tačke, kapacitete, sva ključna pitanja vezana za realizaciju samog projekta", rekao je Antić. On je izrazio očekivanje da će taj projekat ući u IPA finansiranje za 2017. kao i da će interkonektor biti operativan 2020. godine. Petkova je rekla je da je Bugarska od Evropske unije dobila 45 miliona evra za izgradnju interkonektora čija je prva faza završena, najavivši da sledi druga, kljućna faza izgradnje. Tim dokumentom srpska i bugarska strana saglasile su se o svim ključnim elementima vezanim za realizaciju projekta gasne interkonekcije koja će povezivati dve zemlje, saopštilo je ranije Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije. "Vlade Srbije i Bugarske na ovaj način potvrđuju značaj bilateralne saradnje kako bi se osigurala nacionalna, regionalna i evropska energetska sigurnost", dodala je srpsko ministarstvo. Vlade dve države time "izražavaju podršku jačanju saradnje između zemalja jugoistočne Evrope i uspostavljanju regionalnog energetskog tržišta, kao dela unutrašnjeg energetskog tržišta EU", navodi se u saopštenju. Bugarski mediji preneli su da dokument potvrđuje spremnost obe zemlje da ulože napore kako bi izgradnja interkonektora dužine 150 kilometara počela najkasnije do maja 2019. godine, i on postao operativan do kraja 2020. godine.  Bugarska već poseduje gasnu interkonkciju sa susednom Rumunijom, a gradi i gasovod koji će je povezati sa Grčkom i Turskom.

MINISTARKA MIHAJLOVIĆ RAZGOVARALA SA PET AMBASADORA O ULAGANjIMA U INFRASTRUKTURU

BEOGRAD, 19. januar 2017. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović sastala se danas sa ambasadorima pet zemalja u Beogradu s kojima je razgovarala o ulaganjima u infrastrukturu Srbije, evropskim integracijama i bilateralnim odnosima sa tim zemljama, saopšteno je danas iz njenog ministarstva. Ambasador Republike Koreje Jo Dejong istakao je da su korejske firme veoma zainteresovane da ulažu u Srbiji, a ta zemlja prema njegovim rečima ima i naprednu tehnologiju, pa je korisna i razmena znanja. Mihajlovićeva je u razgovoru sa Je Dejongom istakla da je Srbija po uslovima poslovanja na Duing biznis listi Svetske banke za prethodne dve godine napredovala 44 mesta, a ove godine je rangirana u prvih 10 zemalja sveta po sprovedenim reformama. Ona je dodala da je cilj Srbije da uđe u grupu 20 zemalja koje imaju najbolje uslove za kompanije.U razgovoru sa ambasadorom Rumunije Oanom Kristinom Popom, ministarka Mihajlović je istakla značaj saradnje u oblasti saobraćaja. Popa i Mihajlovićeva su razgovarali i o vanrednoj situaciji na Dunavu zbog leda. Sa ambasadorom Švajcarske Filipom Geom Mihajlovićeva je razgovarala o poziciji Srbije na Duing biznis listi i planovima za postizanje bolje pozicije, kao i o socijalnoj kompOnenti, inkluziji Roma i rodnoj ravnopravnosti. Ge i MihajlovićEva su se složili da bi rodna ravnopravnost trebalo da bude deo svih javnih politika pa i švajcarske strategije o saradnji sa Srbijom.Na sastanku Mihajlovićeve sa ambasadorom Grčke Elijasom Elijadisom bilo je reči o bilateralnoj saradnji. "Skora poseta grčkog premijera Aleksisa Ciprasa Srbiji na poziv premijera Aleksandra Vučića veoma je važan korak ka još boljoj saradnji dve zemlje", rekao je Elijadis i dodao da Grčka podržava evropski put Srbije, ali kao je rekao, ne samo da Srbija želi u EU, nego i EU želi reformisanu Srbiju. Ambasador Turske Tanju Bilgic i Mihajlovićeva razgovarali su o projektima u oblasti putne infratrukture na kojima dve zemlje rade. On je dodao da će mu prioritet biti privlačenje turskih investitora u Srbiju.