SRBIJA

DAČIĆ: POSVEĆENI SMO EVROINTERGACIJAMA I STABILNOSTI REGIONA

HAMBURG, 8. decembar 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić danas je, na sastanku Ministarskog saveta OEBS-a u Hamburgu, naglasio strateško opredeljenje Srbije ka evropskim integracijama i interes naše zemlje za stabilnost regiona. "Mi smo na prvom mestu zainteresovani za dalji razvoj regionalne stabilnosti kroz dijalog, mir i pomirenje. Moramo da budemo okrenuti budućnosti, ekonomskom i opštem prosperitetu, naročito po pitanju mladih, kao i sveobuhvatnijoj saradnji na našem zajedničkom evropskom putu", rekao je Dačić. Šef srpske diplomatije je istakao da je Srbija posvećena dijalogu sa Prištinom koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, kao i sprovođenju svih do sada postignutih dogovora, posebno onih u vezi sa osnivanjem Zajednice srpskih opština. "Smatramo da je otvoren i iskren dijalog jedini put ka poboljšanju svakodnevnog života svih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji", naglasio je Dačić. On je kazao da su članice OEBS-a suočene sa mnogobrojnim izazovima, nerešenim konfliktima i novim pretnjama, od migracija do terorizma, i ocenio da su za njihovo rešavanje potrebni prevazilaženje nepoverenja i jedinstven odgovor zemalja članica. Dačić se posebno osvrnuo na izazove koji potiču od migracija i priliva izbeglica, a koji, kako je rekao, izazivaju veliku zabrinutost, pogađaju brojne države-učesnice i prevazilaze konkretni region, odnosno rutu. "S obzirom na to da se nalazi na tzv. zapadno-balkanskoj migracionoj ruti, Srbija se suočila sa preko 900.000 izbeglica i migranta koji su prešli preko njene teritorije od početka ove krize do danas, što predstavlja veliki teret za naše kapacitete", naveo je šef srpske diplomatije. Otuda, tokovi migracija i izbeglica iziskuju jednaku posvećenost svih nas kako bismo obezbedili da odgovori na aktuelnu krizu budu u skladu sa našim odgovarajućim međunarodnim obavezama, uključujući obaveze OEBS-a u ovoj oblasti, istakao je on. Takođe, kazao je Dačić, teroristički napadi na prostoru OEBS-a i njegovom okruženju živo su podsećanje da borba protiv terorizma u svim njegovim oblicima i načinima ispoljavanja, kao i borba protiv ekstremnog nasilja i radikalizacije koji dovode do terorizma, moraju da ostanu među glavnim prioritetima OEBS-a. Obaveze svih učesnica je, istakao je ministar, da bezuslovno osude svaki teroristički čin i da se pridruže naporima u borbi protiv ovog zla. Prema njegovim rečima, protekli period u kome je Srbija bila član Trojke OEBS-a bio je obeležen mnogobrojnim bezbednosnim izazovima koji su izazivali tenzije, nepoverenje i nesigurnost. "Nedostatak poverenja ozbiljna je prepreka za funkcionisanje OEBS-a. Čvrsto verujemo da, bez obzira na aktuelni politički trenutak i probleme s kojima se suočavamo, i bez obzira na sve nesuglasice među nama, funkcionisanje Organizacije i njenih institucija treba da bude naš glavni cilj, uključujući usvajanje ključnih odluka", rekao je Dačić. Najvažniji i najteži izazov koji je zajedničku bezbednost i doveo u pitanje je kriza u i oko Ukrajine, rekao je on, i podseti da je Srbija pružala aktivnu i doslednu podršku ulozi OEBS u rešavanju krize, a posebno Specijalnoj posmatračkoj misiji koja je najvidljiviji element OEBS-ovog reagovanja na krizu. Političko rešavanje ovog konflikta nema alternativu i mi podržavamo sve napore u cilju punog sprovođenja sporazuma iz Minska. Takođe, Srbija u potpunosti podržava rad Trilateralne kontakt grupe i njenih Radnih grupa, kao i zalaganja Normandijskog formata, rekao je srpski ministar. "Veliki je broj gorućih pitanja i različitih tema, u pogledu kojih treba da budemo ujedinjeni i u vezi sa kojima treba da pokažemo našu sposobnost da delujemo zajedno. U tom kontekstu, moramo da pokažemo odgovornost i pokušamo da prevaziđemo naše razlike i obnovimo poverenje", zaključio je Dačić.

DAČIĆ SA ŠEFOM DIPLOMATIJE ŠPANIJE

HAMBURG, 8. decembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je u razgovaru sa novoimenovanim ministrom spoljnih poslova Španije Alfonsom Dastisom izrazio duboku zahvalnost njegovoj zemlji na principijelnoj podršci teritorijalnom integritetu  i suverenitetu, kao i procesu EU integracija Srbije, saopštilo je večeras Ministarstvo spoljnih poslova. Dva ministra su, na marginama Ministarskog saveta OEBS u Hamburgu, ocenila bilateralne odnose između dve zemlje kao tradicionalno bliske i izrazile podršku nastavku i intenziviranju saradnje na bilateralnom i multilateralnom planu. Konstatovana je potpuna usaglašenost stavova u pogledu potrebe poštovanja principa međunarodnog prava. Na sastanku se razgovaralo i o razmeni poseta na najvišem političkom nivou, navedeno je u saopštenju.

VUČIĆ DANAS U POSETI ŠVAJCARSKOJ

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boraviće danas u jednodnevnoj poseti Švajcarskoj. Tokom ove posete premijer Vučić će, sa predsednikom Švajcarske Johanom Šnajderom-Amanom, otvoriti simpozijum "Wolrd minds", zajednicu lidera u nauci, umetnosti i ekonomiji, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Ovogodišnji simpozijum okupiće više od 1.000 članova zajednice "World minds". Simpozijum je prilika da eminentni stručnjaci razmene ideje i mišljenja u oblasti nauke, tehnologije, društva i kulture, kako bi unapredili svoja znanja i primenili novostečena iskustva, navedeno je u saopštenju.

DODIK SA VUČIĆEM O NOVOM AUTOPUTU IZMEDjU RS I SRBIJE

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Tanjug) - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio je da je danas sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o realizaciji zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i izgradnji autoputa koji bi bolje povezao Srbiju sa RS. "Taj autoput bi išao iz Srbije preko granice na Rači ili nekom drugom mestu ka Bijeljini i dalje ka Brčkom, kako bi se vezao u narendom periodu sa trasom autoputa od Banjaluke do Bjeljine", rekao je Dodik novinarima u Vladi Srbije nakon sastanka sa premijerom Vučićem. Dodik je istakao da bi to bila najbolja putna veza Srbije sa RS. On je podsetio da je ranije ove godine otvorena trasa autoputa od Prnjavora do Doboja u dužini od 36 km i da je ostalo da se završi još 36 km autoputa od Prnjavora do Banjaluke, dodajući da bi to trebalo da bude završeno do kraja naredne godine ili najkasnije na proleće 2018. "To je značajna trasa od 72 km autoputa koji bi približio u privrednom i svakom drugom pogledu RS Srbiji", naveo je Dodik. Predsednik RS je kazao da je sa Vučićem imao redovan sastanak i konstultacije na kome je najviše bilo reči o infratrukturnim projektima, te da sve ide u najboljem redu. Dodik je rekao je pomenuo gradnju mosta na Drini između Ljubovije i Bratunca ističući da su otklonjeni neki zastoji koji su pre ličili na ozbiljan problem. On je dodao da će taj most biti u dogledno vreme završen. Dodik je rekao će program pomoći Vlade Srbije Srebrenici biti nastavljen u "novim uslovima". "Evo i premijer Vučić mi je potvrdio da Srbija ostaje privržena svojoj odluci za donaciju Srebrenici. Tamo je novi načelnik Mladen Grujičić iz reda srpskog naroda i sa više poštenja će moći da se upotrebe ta sredstva. Pošto je ranija loklana vlast pokušla da ih zloupotrebi", naglasio je Dodik. Vlada Srbije je donirala Srebrenici pet miliona evra, od čega su dva miliona uplaćena za budzetsku podršku, dok je ostalo namenjeno infrastrukturnim projektima. "Vlada Srbije će pomoći da se se kompletno i suštinski promeni način zizvota i poimanja same Srebrenice", rekao je Dodik. "Gledamo na Srbiju kao matičnu zemlju za koju želimo da bude jaka i dobra, želimo rast moći Srbije u svim segmentima, jer to čini i našu poziciju boljom. Politika Srbije je uvek bila politika poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, sto je podrazumevalo uvažavanje BiH, ali nikada Srbija nije išla izvan nacionalnih interesa RS", naveo je Dodik. On je rekao da je to i danas rečeno na sastanku sa Vučićem, kao i svaki put kada o tome razgovaraju. "Mi ćemo u narednih desetak dana zajedo učestvoati na jednom skupu u Srbiji sa ljudima sa kojima će razgovarati o aktuelnim pitanjma", najavio je Dodik. On kaže da je konstelacija odnosa na globalnom i reigonalnom planu drugačija i da je to prilika za etabliranje pravih razvojnih i mirovnih koncepcija za koje se Srbija, inače, zalaže već duže vreme. Dodik je dodao da RS nastoji da očuva svoja stečena pravo i Dejtonski mirovni sporazum. Kako je rekao, na sastanku je bilo reči i o narastajućim opasnostima od globanog terorizma koji ima snažno uporište i logističku podršku, ljudsku i materijalnu, a najviše u Federeciji BiH. "Ne treba zatvarati oči pred činjenicom da će rasplet te situacije, koji se zove Islamska država, u BiH vratiti značajan broj onih koji su na toj strani bili, a koji imaju značajan teroristički potencijal", smatra Dodik. On je rekao da je vidljivo da bošnjačke političke i bezbednosne strukture tome ne pridaju značaj, a verovatno im "daju neku skrivenu logistiku o kojoj moramo da vodimo računa". "I to sam preneo Vučiću", rekao je Dodik. Na sastanku se razgovralo i o stanju javnih finansija u RS, kaže Dodik i dodaje da će RS 2016. završiti stabilno i da očekuje privredni rast od tri odsto. On je dodao da RS ima povevćane javne prihode na stavkama direktnih i indirektnih poreza blizu 100 miliona konvertibilnih maraka, što je omogućilo da tekući deficit bude anuliran.

JOKSIMOVIĆ, MARKEŠ: PORTUGAL PODRŽAVA OTVARANjE POGLAVLjA

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas sa državnim sekretarom za evropske poslove Portugala Margaridom Markeš o unapređenju saradnje između dve države i evropskom putu Srbije.Joksimović i Markeš su ocenile da dve države imaju dobre odnose, ali i da treba tražiti dodatne modalitete za unapređenje bilateralne saradnje, saopštila je Kancelarija za saradnju sa medijima. Na sastanku je takođe konstatovano da je, bez obzira što proces pristupanja za svakog kandidata ima izvesnu dozu specifičnosti, razmena iskustva sa državama koje su prošle kroz taj proces veoma značajna. Joksimović ponovila je da je Srbija ispunila neophodne kriterijume za otvaranje poglavlja 5, 25 i 26 ali i naglasila da je za građane Srbije, pored pomaka koji se ostvaruje otvarnjem novih poglavlja, najvažniji krajnji rezultat. Prema njenim rečima, pomak se ogleda u postignutom nivou razvoja, kvalitetu sprovedenih reformi, većem standardu. Ponovila je da su to i glavni razlozi zbog kojih se evropske integracije smatraju unutrašnjom razvojnom politikom. Markeš je istakla da Portugal nastavlja da podržava evropski put Srbije i otvaranje narednih poglavlja i dodala da je izazov zatvoriti, a ne otvoriti poglavlja. Joksimović je naglasila da je u pitanju sveobuhvatni proces koji se ogleda i u ekonomiji, odnosu prema regionalnoj stabilnosti, migranstkoj krizi, navodeći da je Srbija ostvarila vidljive pomake na tim poljima. Sagovornice su se složile da su ekonomske reforme od suštinskog značaja za napredak svake države i društva.

MARKEŠ ZA TANJUG: SRBIJA MOŽE POMOĆI U POLITIČKOM DIJALOGU U REGIONU

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Tanjug) - Portugal smatra da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, može da pomogne u strukturnom političkom dijalogu u regionu, izjavila je danas portugalska državna sekretarka za evropske poslove Margarida Markeš, koja boravi u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji. "Dijalog Beograda i Prištine je sredstvo za taj politički dijalog u regionu, znajući istoriju regiona i njegove geostrateške aspekte", rekla je Markeš u intervjuu Tanjugu, naglasivši da biti članica EU znači pre svega biti demokratska država koja doprinosi miru u regionu. Državna sekretarka Portugala najavila je da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić posetiti Portugal u januaru 2017. i ocenila da je to dobra prilika da se prodube odnosi između dve zemlje - kako politički, tako i ekonomski i kulturni. "Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, pa je takav dijalog uvek pozitivan jer omogućuje uspostavljanje zajedničkog gledišta što se tiče procesa evropske izgradnje", istakla je Markeš, koja je bila funkcioner Evropske komisije od 1994. do 2015. godine. Osvrnuvši se na proširenje Unije, ona je primetila da to nije tema koja budi entuzijazam kod evropskih građana jer, kako kaže, ponekad neki padnu u iskušenje da poveruju kako su mnogi izazovi sa kojima se EU danas suočava vezani za proširenje, ali naglašava da pridruživanje EU pomaže da se učvrsti demokratija u zemlji. U tom kontekstu, Markeš podseća da je EU oformilo šest zemalja 1957. potpisivanjem Rimskog ugovora, nakon čega se Unija uvećavala, a većina zemalja su, kao na primer Portugal i Španija, pa čak i Grčka, posle procesa demokratizacije zatražile pristupanje. "U slučaju Portugala, jasno je da je pristupanje EU omogućilo da se učvrsti demokratija, a takođe je stvorilo uslove za ekonomski razvoj zemlje. To moramo imati na umu kad govorimo o novim proširenjima, jer je 2004, kada su u Uniju primljene zemlje centralne i istočne Evrope, većina tih zemalja bila u procesu izgradnje demokratskih institucija unutar svakog od tih društava", kaže ona. Pridruživanje EU je pomoglo u učvršćenju demokratije u tim zemljama, dodaje Markeš, navodeći da su stubovi demokratije - sloboda mišljenja i medija, građanska prava, podela vlasti - najvažniji principi EU. "Kada u EU imamo mnjenje koje je rezervisano u pogledu daljeg proširenja, očigledno je da proširenje treba shvatiti kao instrument", objašnjava portugalska državna sekretarka. Markeš ukazuje i da ulazak jedne zemlje u EU treba da pruži doprinos rešavanju nekih problema, a ne da stvara nove probleme, a kao primer navodi pitanje izbeglica i migracija. "Te zemlje mogu da sarađuju sa EU i obrnuto u potrazi za evropskim rešenjem za taj problem. EU upravo izgrađuje evropsku migracionu politiku i treba razviti strategije saradnje između EU i zemalja kandidata za članstvo sa zemljama iz kojih izbeglice i migranti potiču i sa tranzitnim zemljama", kaže Markeš. Prema njenim rečima, za EU je važna i politika susedstva koja može pomoći u rešavanju problema migracija i kretanja izbeglica u Evropi. Glavni izazov je, ističe ona, stvaranje uslova u zemljama porekla migranata i izbeglica kako bi oni mogli tamo da žive jer "kada ima ratova, a nema ekonomskih i socijalnih uslova, nema zdravstvenog i obrazovnog sistema, nema posla, ljudi te uslove traže drugde, pa je zato saradnja EU sa tim zemljama veoma važna i potrebna". Govoreći o izazovima sa kojima se Evropa suočava, Markeš podseća da je Evropa oduvek bila pred izazovima, ali ukazuje da smo danas suočeni sa "ogromnom koncentracijom izazova". "Nadamo se, a u tom cilju pravimo i analize i iznosimo predloge, kako bi EU mogla, još jednom, da odgovori na izazove sa kojima je suočena", kaže ona.  Što se tiče populističkih pokreta i krajnje desnice oni su, objašnjava Markeš oslanjajući se na analize, umnogome rezultat činjenice da postoji čitava jedna margina u društvu koja je skrajnuta u procesu globalizacije, i to su ljudi koji su najpogođeniji globalizacijom. "Zato je veliki izazov Unije da usvoji politiku koja može da unapredi investicije, ekonomski rast, zapošljavanje, a da pri tom ne stvori nove razlike. To znači da treba imati politiku koja može da, u širokom smislu, integriše te ljude u velikim izazovima EU, ne stvarajući nova razilaženja", naglašava portuglaska državna sekretarka. Kako dodaje, u tom cilju EU mora da preduzme političke mere što je, podseća, veoma teško s obzirom na njenih 500 miliona građana, 28 zemalja članica i ogromnu raznolikost u političkom, kulturnom, istorijskom i ekonomskom smislu. "Ta raznolikost je bogatstvo Unije, a kada Unija donosi političke odluke, mora imati na umu sve svoje građane, pre svega izbegavajući stvaranje novih razilaženja. Socijalno i ekonomsko spajanje, solidarnost i mir postaju ključne reči Evropske unije", zaključila je Markeš.

ČEPURIN: SVE VEĆA TRGOVINSKA RAZMENA RUSIJE I SRBIJE

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Beta) - Srbija je strateški partner Rusije i trgovinska saradnja dve zemlje je sve veća, izjavio je danas ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin. "Za devet meseci ove godine izvoz iz Srbije u Rusiju je porastao 9,1 odsto, a 2017. treba da bude godina povratka celokupne trgovinske razmene na liniju rasta", kazao je Čepurin na skupu u Beogradu o podršci Rusije socijalno-ekonomskom razvoju Srbije. Po njegovim rečima, o tome gde su prilike za unapređenje privredne saradnje Rusije i Srbije odlučivaće zajedno vlade i poslovne zajednice dve zemlje. "Postoji volja za unapređenje privredne saradnje Rusije i Srbije, samo je potreban aktivan odnos vlada i privrednika da se dobri planovi realizuju", rekao je Čepurin. Ukazao je da Rusija nema klimatske uslove za proizvodnju dovoljnih količina poljoprivrednih proizvoda, posebno voća i povrća, i da tu šansu Srbija treba da iskoristi da poveća izvoz robe na rusko tržište. "Srbi su prirodno nadareni za fiziku i matematiku i možemo nešto zajedno da proizvedemo u naprednim privrednim granama", kazao je Čepurin. On je preporučio privrednicima u Srbiji da se više okreću velikim tržištima. Čepurin je istakao da rusku privredu nisu urušle sankcije zapadnih zemalja. "Rusija sigurno stoji na nogama i prilagodila se ilegalnim restrikcijama svetskih tržišta energenata, a domaća valuta se stabilizovala", istakao je Čepurin. On je dodao da se očekuje da će inflacija u Rusiji sa 12,9 odsto u 2015. pasti na šest odsto u 2016. a da će u naredne dve godine iznositi četiri odsto.

OTVOREN POČASNI VICEKONZULAT ITALIJE U SUBOTICI

BEOGRAD, 8. decembar 2016. (Tanjug) - Ambasador Italije u Srbiji Djuzepe Manco svečano je danas otvorio Počasni vicekonzulat Italije u Subotici - prvu italijansku konzularnu kancelariju u Srbiji van Beograda.Vicekonzulat je nadležan za Pokrajinu Vojvodinu u kojoj Italija zauzima prvo mesto kao strani investitor s obzirom na prisutnost 50 preduzeća sa italijanskim kapitalom i gde živi veći broj pripadnika italijanske zajednice, navodi se u saopštenju Ambasade Italije."Otvaranje ove kancelarije je odgovor Italije na zahteve naše zajednice koju u ovoj važnoj srpskoj pokrajini čine, između ostalog, mnogobrojni privrednici, predavači i lektori italijanskog jezika koji rade na Novosadskom univerzitetu", izjavio je ambasador Manco.On je dodao da se vicekonzulat otvara u vreme kada su odnosi između Italije i Srbije na izuzetnom nivou i u kome je Italija lider ne samo po ekonomskom prisustvu već i u domenu trgovinske razmene."Značajno je da ovaj konkretan signal izuzetne vitalnosti odnosa između naše dve zemlje stiže baš u danima kada Italija još jednom potvrđuje svoju podršku evropskim integracijama Srbije uoči otvaranja novih pregovaračkih poglavlja u Briselu", zaključio je ambasador Manco.Pre otvaranja vicekonzulata organizovan je sastanak sa predstavnicima italijanskih preduzeća, predsednikom pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom, a tema razgovora bile su mogućnosti za proširenje italijanskog prisustva u pokrajini. U razgovorima je učestvovao i Karmine Taralo (Carmine Trallo) - počasni vicekonzul Italije u Subotici.U prosotorijama počasnog Vicekonzulata postavljena je i izložba fotografija "Spasilačke misije Italije na Mediteranu" italijanskog fotografa Kristijana Mantuana, koja govori o akcijama spasavanja izvedenih od italijanskih vojnih snaga na Mediteranu.Izbor grada Subotice je simboličan kako zbog njenog multietničkog karaktera tako i zbog činjenice da kroz nju mesecima prolaze hiljade izbeglica na takozvanoj "balkanskoj ruti", navodi se u saopštenju italijanske ambasade.