SRBIJA

DAČIĆ: OČEKUJEMO OTVARANjE BAR JEDNOG POGLAVLjA U DECEMBRU

BEOGRAD, 1. decembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija očekuje da u decembru bude otvoreno bar jedno poglavlje u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom, a da će tome doprineti i dogovor Beograda i Prištine o sprovođenju sporazuma o pravosuđu. "Očekjemo na sastanku Saveta za opšte poslove EU 13. decembra da budu usvojeni zaključci o proširenju koje će potvrditi Evropski savet 15. i 16. decembra. Očekujemo da taj dokument bude pozitivno intoniran i da će pokazati sve što je Srbija uradila u prethodnom periodu, što znači da će biti referentan i za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja", rekao je Dačić na redovnoj konferenciji za novinare. Šef srpske diplomatije je dodao da Srbija očekuje da bi tokom decembra mogla da bude održana četvrta međuvladina konferencija na kojoj bi se otvorila nova poglavlja. "Najmanje poglavlje 5 (javne nabavke), a nadamo se i 25 (nauka) i 26 (obrazovanje i kultura)", dodao je Dačić. Dogovor koji su Beograd i Priština juče postigli u Briselu o sprovođenju Sporazuma o pravosuđu predstavlja, kazao je Dačić, nastavak implementacije onoga što je ranije dogovoreno i integracije koja je započeta ali koja do danas nije realizovana. "To je svakako značajan doprinost da opšta ocena o napretku dijaloga s Prištinom bude pozitina, što znači da će sigurno doprineti otvaranju novih poglavlja, osim ako neke zemlje EU nemaju neke druge zahteve", rekao je ministar. Dačić je rekao da će Srbija nastaviti politiku dijaloga, bez obzira na retoriku u Prištini i da je važno da dijalog ima rezultate i da se primeni ono što je dogovoreno u vezi s telokomunikacijama i pravosuđem, ali da je od suštinske vaznosti pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Dačić je istakao da će Srbija učestvovati u dijalogu, a i da mora da se poštuje, a da ako "mogu bez Srbije onda neka rešavaju probleme sami".

DAČIĆ: ZEMLjE ZAPADNOG BALKANA TRAŽILE OD EU DA NE NAPLAĆUJE ULAZ ZA GRADjANE REGIONA

BEOGRAD, 1. decembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da su zemlje Zapadnog Balkana pozvale Evropsku uniju da se predložene mere plaćanja ulaska u zemlje EU za građane iz država kojima nisu potrebne vize ne odnose na taj region, ocenivši da to ne doprinosi evropskim integracijama. Dačić je na redovnoj konferenciji za novinare rekao da su sve zemlje Zapadnog Balkana, na inicijativu Makedonije, uputile zajedničko pismo visokoj zvaničnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federiki Mogerini, komesaru za proširenje Johanesu Hanu i komesaru za migracije Dimitrisu Avramopulosu u kojem su zatražile da se taj sistem ne odnosi na Zapadni Balkan. "To bi imalo negativne implikacije po evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana", kazao je Dačić. Evropska komisija predložila je ovog meseca uvođenje Sistema EU za informacije i odobravanje putovanja (ETIAS) u cilju jačanja bezbednosnih provera ljudi koji bez viza putuju u šengensku zonu. Sistem predviđa da građani stariji od 18 godina iz zemalja van EU kojima nisu potrebne vize za putovanja u Šengen plaćaju "ulaznicu" od pet evra. Dačić je rekao da je to mera o kojoj se još raspravlja i da bi, ako bude doneta odluka, trebalo da se primenjuje tek od 2020. i da nema potrebe da se "u ovoj fazi oko toga pravi neka velika rasprava". Dodao je da on nije rekao da će Srbija uvesti kontramere, nego da će, kada dodje vreme da se o tome raspravlja, on predložiti da se na taj način odgovori, ali da to ne znači da će Vlada Srbije tako postupiti. Dačić je izrazio očekivanje i da će 1. januara stupiti na snagu sporazum s Kinom o međusobnom ukidanju viza, koji je trenutno u fazi ratifikacije. Govoreći o nedavnoj poseti Kanadi, Dačić je rekao da je razgovarao s kanadskim zvaničnicima o restriktiuvnoj viznoj politici koju ima ta zemlja i da se "može očekivati promena kanadskog stava" kada je u pitanju vizna politika prema Srbiji. Dačić se na konferenciji osvrnuo i na sastanak premijera Hrvatske Andreja Plenkovića sa predstavnicima Hrvata u Srbiji koji su, kako su preneli mediji, izrazili očekivanje da se Srbija odnosi prema hrvatskoj manjini isto kao što se Hrvatska ponaša prema Srbima u Hrvatskoj. "Ne daj bože da se Srbija tako ponaša prema Hrvatima u Srbiji", rekao je Dačić, dodajući da Srbin u Hrvatskoj danas mora kada izađe na izbore da traži listu na kojoj se glasa za Srbe. "Koliko ljudi će se osmeliti da uradi to u atmosferi antisrpstva u Hrvatskoj? Želimo dobre odnose, ali teza da je položaj Hrvata u Srbiji gori nego položaj Srba u Hrvatskoj je tragikomična teza", rekao je Dačić. Govoreći o politici vojne neutralnosti, Dačić je podetio da Srbija sa zemljama NATO ima mnogo veći broj vežbi u toku godine nego s Rusijom. Ove godine Srbija je održala 20 vojnih vežbi s NATO, EU i zemljama koje su članice NATO, a s Rusijom dve vežbe, rekao je Dačić i dodao da je taj odnos prošle godine bio 22 prema tri.

DAČIĆ: BEOGRAD ZA NASTAVAK DIJALOGA SA PRIŠTINOM

BEOGRAD, 1. decembar 2016. (Tanjug) - Sporazum o pravosuđu koji je postignut u Briselu u okviru dijaloga Beograda i Prištine je značajan za opštu ocenu o napretku i sigurno će doprineti otvaranju poglavlja, rekao je Dačić, ali je dodao da suštinsko pitanje ostaje formiranje Zajednice srpskih opština. Dačić je rekao da je Beograd za nastavak dijaloga sa Prištinom koji je statusno neutralan, ali koji podrazumeva da Priština svaki razgovor ne počinje sa rečima "genocid" i "etničko čišćenje" koje je navodno Srbija sprovela. Priština, ocenio je, pokazuje nervozu zato što ima sve manje uspeha na međunarodnoj sceni, rekao je Dačić i podsetio na izjavu izvestioca EP za Kosovo Urlihe Lunaček, koja je rekla da joj je krivo što pet zemalja EU nije priznalo Kosovo. To, kazao je Dačić, pokazuje koliki se pritisak vrši ne samo na Srbiju nego i na članice EU da priznaju Kosovo. Govoreći o napuštanju skupa u Varšavi na kojem je kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodzaj rekao da je Srbija kriva za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, Dačić je pre nego je odlučio da napusti skup sačekao da vidi kakva će biti reakcija predstavnika EU. Ta reakcija je, kaže, izostala. "Možda sam pogrešio, ali tako sam mislio. Nervoza je nastala zato što sam rekao da Srbija neće da prizna Kosovo, a Hodzaj je rekao da hoće", pecizirao je Dačić. Tema tog skupa u Varšavi, podsetio je, bila je bezbednosna komponenta i pomirenje, te zapitao o kakvom pomirenju da pričamo posle Hodzajevih reči.

NIKOLIĆ RAZGOVARAO SA PRESTOLONASLEDNIKOM ABU DABIJA

ABU DABI, 2. decembar 2016. (Tanjug) - Drugog dana radne posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, predsednik Srbije Tomislav Nikolić danas je na centralnoj proslavi Dana državnosti te zemlje razgovarao sa prestolonaslednikom Abu Dabija šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.Prvog dana posete, predsednik Nikolić je prisustvovao otvaranju Festivala kulturnog nasleđa "Šeik Zajed", u organizaciji Ministarstva predsedničkih poslova UAE i Fondacije "Kalifa bin Zajed"."Srbija će nastaviti uspešnu saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i ona će trajati još dugo", poručio je tom prilikom Nikolić.On je obišao paviljon Srbije gde, u organizaciji Privredne komore Srbije, nastupa 17 srpskih kompanija.Nikolić je rekao da su domaćini pružili priliku Srbiji da se predstavi na festivalu i prostor obezbedili besplatno.

NIKOLIĆ SA DIREKTOROM KOMPANIJE U EMIRATIMA O INVESTICIJAMA

ABU DABI, 1. decembar 2016. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je danas u razgovoru sa direktorom kompanije "Mulk Holding" Šadzijem ul Mulkom u Abu Dabiju da su odnosi Srbije i Ujednjenih Arapskih Emirata (UAE) "izvanredni" i da je saradnja dve zemlje u oblasti ekonomije "primer za ceo svet", saopšteno je iz službe predsednika Srbije. "Vi ste prepoznali Srbiju kao atraktivnu destiinaciju za investicije i mi smo veoma zahvalni na tome. Srbija ima prijatelje u svim delovima sveta, mi smo obnovili stara i uspostavili nova prijateljstva, a ja sam posebno ponosan na iskreno prijateljstvo sa šeikom i narodom UAE", rekao je Nikolić. On je dodao da je spoj srpskog znanja, geografskog položaja i prirodnih bogatstava sa kapitalom i iskustvom iz UAE "recept za uspeh". Mulk je zahvalio Nikoliću na podršci i ličnom zalaganju za realizaciju investicija "Mulk Holdinga" i izrazio želju da nastavi ulaganja u Srbiju. Nikolić i Mulk su razgovarali i o investiciji vrednoj 20 miliona evra, kojom će u Srbiji biti otvoreno 100 novih radnih mesta. Kompanija "Mulk Holding" zapošljava više hiljada ljudi u 11 zemalja sveta, a u Srbiji posluje od 2010. godine, preko firme "Alubond jurop" (Alubond Europe) u Banatskom Karlovcu, koja je 2011. kupila industrijski objekat u tom gradu. Taj objekat adaptiran je u novi pogon za proizvodnju panela "Alubond USA", a 2012. godine otvorila je još jedan prozvodni pogon. U proširenje proizvodnje i novi pogon za proizvodnju aluminijumskih panela, kao i izgradnju nove fabrike, biće uloženo više od 20 miliona evra i otvorena radna mesta za 100 novih radnika.

TURSKA OD DANAS NA ČELU PARLAMENTARNE SKUPŠTINE CRNOMORSKE EKONOMSKE SARADNjE

BEOGRAD, 1. decembar 2016. (Beta) - Delegacija Turske preuzela je danas od Srbije predsedavanje Parlamentarnom skupštinom Crnomorske ekonomske saradnje (CES). Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković simbolično je članu Predsedništva Skupštine Turske Omeru Serdaru predala čekić predsedavajućeg. Serdar je rekao da mu je drago što Turska predsedavanje preuzima upravo u Beogradu - "poodunavskom biseru" i zahvalio na podršci Maje Gojković u vreme julskog pokušaja puča u Turskoj. "Najvažnije je da se održi dijalog medju zemljama Crnomorske ekonomske sadnje i da se ojačaju odnosi medju našim parlamentima... Treba da imamo mehanizme za brzo donošenje odluka. Potrebno je da zajedno radimo", rekao je Serdar. On je kazao da će Turska organizovati niz aktivnosti povodom 25 godina od osnivanja CES-a. Gojković je na zatvaranju skupa rekla da joj je drago što su članovi CES razgovarali o ekonomskoj saradnji, ulozi religije u borbi protiv ekstremizma, o ulozi obrazovanja u razvoju zemalja. Naredno zasedanje Skupštine CES biće od 4. do 6. jula 2017, a ove godine u Srbiji će biti sastanak ministara zemlja CES-a 12. i 13. decembra.

MEMORANDUM O SARADNjI VLADE I GORENjA VREDAN 12 MILIONA EVRA

VALjEVO, 1. decembar 2016. (Tanjug)  - Ministar privrede Goran Knežević i predsednik Gorenje grupe Franjo Bobinac potpisali su danas u Valjevu Memorandum o saradnji Vlade Srbije i te grupe, koji predviđa 12 miliona evra novih investicija, proširenje kapaciteta fabrike i novo zapošljavanje. Bobinac je tim povodom podsetio na 60 godina uspešnog postojanja i rada te fabrike, istakavši da je danas skoro pola proizvodnje te kompanije izvan Velenja, a najviše u Srbiji i Češkoj. Podsetio je da Gorenje nikada nije napuštalo srpsko tržište, a poslovne i lične veze nikada nisu prekidane. "Deset godina u Srbiji, ne samo da prodajemo, nego i tu kupujemo. Uspostavili smo široko zasnovanu dobavljačku mrežu", rekao je Bobinac precizirajući da je reč i o indirektnom zapošljavanju velikog broja ljudi. Fabirka u Valjevu nije samo za lokalno tržište, a do sada je u toj fabrici proizvedno više od pet miliona aparata. "Gorenje je u Srbiju investiralo poslednjih deset godina 136 miliona evra, zapošljava 2,500 ljudi i otvara nova radna mesta, i na taj način razvijaće se i ubuduće", rekao je Bobinac. Srbija je za Sloveniju izuzetno značajan politički i ekonomski partner, ocenio je ambasador Slovenije u Beogradu Vladimir Gasparič. "Ove godine Srbija je Sloveniji šesti ekonomski partner, i ekonomska razmena koju imamo sa Srbijom je malo veća nego sa Rusijom, koja nam je isto važna zemlja", rekao je Gasparič precizirajući da je obim slovenačkih investicija u Srbiji 1,2 miliona evra, a da je Gorenje peti po redu izvoznik iz naše zemlje. To su, kazao je, podaci koji nas obavezuju da radimo bolje i više u budućnosti, slovenački diplomata. Gradonačenik Valjeva Slobodan Gvozdenović je podsetio da je krajem 80-tih taj grad bio peti po industrujskoj proizvodnji u bivšoj Jugoslaviji, a da je Gorenje danas jedan od stubova privrede. Inače, na današnjoj svečanosti povodom 10. godišnjice rada fabrike Gorenje u Valjevu, uručene su i nagrade najboljim radnicima. Slovenačko Gorenje u Valjevu ima dve fabrike rashladnih uređaja, a prvu fabriku frižidera i zamrzivača napravila je 2006. Ta kompanija je, takođe, u Valjevu kupila bivšeg lidera u proizvodnji TA peći u bivšoj Jugoslaviji Novi Elind u stečaju. Gorenje je ranije najavilo da će proširiti kapacitete u Valjevu i zaposliti još oko 200 radnika.