SRBIJA

DAČIĆ: NEĆEMO UVODITI SANKCIJE, ALI TRPIMO POSLEDICE TIH MERA

SUZDALj, 3. novembar 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić saopštio je večeras da se Srbija nije niti će se pridružiti ničijim sankcijama protiv Rusije ali da trpi posledice tih mera. "Paradoksalna je situacija da su ćerke firme iz Rusije koje su registrovane i rade u Srbiji pod sankcijama, a ćerke firme ruskih kompanija koje su registrovane u EU nisu pod sankcijama," rekao je Dačić koji je u Rusiji učestvovao na 15. zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinsku, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Zbog svih tih problema i problema koji su prouzrokovani cenom nafte na svetskom tržištu i problemima sa kursom evra i dolara, naša spoljnotronvnska razmena je 25 odsto manja u prošloj nego u pretprošloj godini, rekao je on. Srbija i Rusija su tradicionalni prijatelji i strateski partneri i Srbija želi da tu saradnju razvija i dalje, istakao je on. "Zahvalni smo Rusiji na podršci koju nam pruža u međunarodnim oprganizacijima kada je reč o našem teritorijalnom integritetu i najvećem problemu koji Srbija ima a to je pitanje Kosova" rekao je Dačić, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Dačić je naveo da se Srbija i Rusija trude da u ekonomskoj sferi što bolje sarađuju, a da ima nekoliko oblasti koje su za Srbiju veoma bitne kao što su energetika i poljoprivreda. "Kada je u pitanju energetika, problem koji Srbija ima a to je pitanje gasa, odnosno otkazivanje projekta Južni tok, jer će posle prekida prolaza gasa preko Ukrajine koji se planira za koju godinu Srbija ostati bez dovoda gasa" rekao je on ističući da se to pitanje morasrešiti u narednim godinama". Moramo da rešimo i pitanje snabdevanja gasom industrijskih potrošača koje bi bilo povoljnije da bi ta preduzeća mogla da fukcionišu, dodao je on. Ono što međutim može da raduje je povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, rekao je Dacić uz napomenu da na tome treba još da se radi. "Treba osposobiti naše proizvođače da mogu da snabdevaju ovako veliko tržište", napomenuo je on. Dačić je rekao da s obzirom da Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa nekoliko zemalja koje su članice evroazijskog saveza, postoji plan da se potpiše jedan jedinstven sporazum o slobodnoj trgovini sa celim evroazijskim savezom, koji bi važio bi za celu tu teritoriju, koji bi označavao svojevrsnu unifikaciju. On je napomenuo da danas nije bilo reči o oružju. "To nije u delokrugu nešeg Mešovitog komiteta ali svakako želimo da sa Rusijom imamo punu saradnju i prijateljske odnose u svim sferama, preko ekonomije, nauke, kulture, obrazovanja ali i oblasti odbrane, bezbednosti, vojne industrije. Očekujemo i u budućnosti posete na najvišem nivou, kao sto smo i do sada imali", rekao je Dačić nakon zasedanja Mešovitog komiteta. On je izrazio zadovoljstvo što je sednica Mešovitog komiteta održana po želji ministra Rogozina u Suzdalju, jer je to, kako kaže, srpskoj delegaciji pružilo priliku da se upozna sa istorijskim značajem ove oblasti i zahvalio se gubernatorki na toploj dobrodošlici.

DjORDjEVIĆ U SUZDALjU O SARADNjI U OBLASTI ODBRANE

SUZDALj, 3. novembar 2016. (Tanjug) - Ministar odbrane Zoran Djorđević boravi danas u Suzdalju, u sastavu delegacije Srbije koja učestvuje u radu Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, a na tom sastanku su razmatrani i detalji bilateralne saradnje u oblasti odbrane i aktuelni projekti vojno-tehničke saradnje. Međuvladinim komitetom kopredsedavaju prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

JOKSIMOVIĆ S PREDSTAVNICIMA NORDIJSKIH DRŽAVA O EU I EKONOMIJI

BEOGRAD, 3. novembar 2016. (Beta) - Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, razgovarala je danas sa diplomatskim predstavnicima nordijskih zemalja o evropskim integracijama Srbije i jačanju međusobnih ekonomskih odnosa. Sastanku su prisustvovali ambasador Finske Perti Ikonen, otpravnik poslova danske ambasade Morten Hensen, kao i drugi sekretar ambasade Norveške Mari Nordmo, saopšteno je iz Vlade Srbije. Joksimović je istakla da napredovanjem u procesu evropskih integracija i sprovođenjem reformi u cilju unapređenja poslovnog ambijenta i podizanja investicionog rejtinga, "Srbija upućuje pozitivan signal da je stabilna zemlja za investiranje". Ona  je naglasila važnost očuvanja dinamike procesa evropskih integracija i izrazila očekivanje da nordijske zemlje prepoznaju "važnost trenutka za podršku EU putu Srbije". Suština evropskih integracija je stvaranje uređenog društva i moderne, funkcionalne  države i to je jedan od razloga zbog čega se one posmatraju kao deo unutrašnjeg razvojnog plana vlade, naglasila je Joksimović. Sagovornici su razgovarali i o osnaživanju ekonomske saradnje, jačanju aktivnosti na tom polju i unapređenju poslovnih veza, navodi se u saopštenju.

MIHAJLOVIĆ I AMBASADOR BUGARSKE O OLAKŠAVANjU TRANZITA U REGIONU

BEOGRAD, 3. novembar 2016. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa novoimenovanim ambasadorom Bugarske Radkom Vlajkovim o saradnji dve zemlje na infrastrukturnim projektima. Tema razgovora bila je i ubrzanje procedura na železničkim graničnim prelazima između dve zemlje, u cilju boljeg saobraćajnog povezivanja Srbije i Bugarske, ali i olakšavanja tranzita u regionu."Srbija i Bugarska su dve tranzitne zemlje koje svoje, inače dobre bilateralne odnose mogu dodatno da unaprede, posebno kroz razvoj saradnje u oblasti saobraćaja i energetike", rekla je Mihajlović, saopštilo je resorno srpsko ministarstvo. Ona je, u kontekstu boljeg povezivanja dve zemlje, posebno istakla značaj završetka izgradnje Koridora 10 i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, navodi se u saopštenju. Vlajkov je ocenio da se dobri odnosi dve zemlje mogu dodatno unaprediti proširenjem saradnje u oblasti infrastrukture i saobraćaja. On je ponovio da Bugarska podržava evropski put Srbije i da je spremna da podrži Srbiju i prenošenjem iskustava i pružanjem tehničke pomoći.

DjURIĆ: SRBIJA ŠTITI SVOJE INTERESE, ALI I MEDjUNARODNO PRAVO

BEJRUT, 3. novembar 2016. (Tanjug) - Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić izjavio je danas u Libanu, na međunarodnom forumu u okviru kojeg je održan okrugli sto o dijalogu Beograda i Prištine, da braneći svoj integritet u slučaju Kosova i Metohije, Srbija ne štiti samo svoje interese, već i međunarodno pravo. "Braneći svoj integritet u slučaju Kosova i Metohije, Srbija ne štiti samo svoje interese već i međunarodno pravo i doprinosi sprečavanju toga da virus separatizma i otcepljivanja teritorija na kojima žive nacionalne manjine unese haos u međunarodni poredak", rekao je Djurić, na okruglom stolu na kome je učestvovala i Edita Tahiri, saopštila je Kancelarija. Kako se navodi, razgovor je protekao u konstruktivnoj atmosferi, iako je neslaganje oko istorijskih činjenica izazvalo veoma dinamičnu polemiku, u kojoj je Djurić izrazio nezadovoljstvo zbog tumačenja Tahiri da Albanci nisu voleli Josipa Broza Tita zbog jugoslovenskog karaktera njegove antifašističke borbe i njene tvrdnje da je Albancima najbolje bilo pod Nemačkom, jer su u tom periodu svi oni živeli u jednoj državi. Djurić je u razgovoru ukazao na značaj dijaloga Beograda i Prištine za prevazilaženje izazova sa kojima se svakodnevno suočavaju svi koji žive u pokrajini, kao i činjenicu da pozicija Srbije po pitanju statusa njene južne pokrajine jeste odgovoran stav sa širokim geopolitičkim reperkusijama. "Iako se Beograd i Priština ne slažu oko mnogo toga, verujem da možemo da stvorimo trajni mir zadržavajući naše stavove po pitanju statusa. Dokle god se razgovara, postoji svetlo na kraju tunela", rekao je Djurić. Međunarodni forum „Dijalog i najbolja praksa - 2016. Mir, stabilnost, prosperitet" organizovali su libanski „Notr Dam univerzitet" i pokret civilnog društva „Libanska inicijativa za dijalog". Među učesnicima i u publici bili su predstavnici akademske zajednice - profesori, istraživači i studenti, kao i verski lideri hrišćana i muslimana, aktivne i penzionisane diplomate, članovi organizacija civilnog društva i novinari. Forumu su prisustvovali i ambasador Srbije u Libanu Emir Elfić i ministar savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije Aleksandar Ristić, navadeno je u saopštenju.

REGIONALNI KOMITET ZA BOLjU SARADNjU U SPASAVANjU ŽIVOTA

BEOGRAD, 3. novembar 2016. (Tanjug) - Zajednički cilj zemalja potpisnica Memoranduma o razumevanju za uspostavljanje regionalnog komiteta za traganje i spasavanje, jeste izgradnja kapaciteta u oblasti spasavanja ljudskih života. Potpisnici se istovremeno nadaju da će druge evropske zemlje da se priključe njihovoj inicijativi, te da će ovaj dogovor postati model koji će drugi regioni da slede. Memorandum je potpisan u sedištu SMATSA u Beogradu i njime je uspostavljeno telo koje će pojačano da prati saradnju u regionu u situacijama kada se dogode nesreće u vazdušnom saobraćaju i kada je saradnja presudna za spasavanje ljudskih života. Generalni direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo Mirjana Čizmarov istakla je, u izjavi Tanjugu, da je Memorandum institucionalni okvir za zemlje u regionu, te da je to novina u vazdušnom saobraćaju."Ova materija je slabo regulisana u evropskim propisima i svodila se uglavnom na potpisivanje bilateralnih sporazuma među državama koje se graniče jedne sa drugom. Srbija je prepoznala potrebu da ova materija bude što bolje regulisana i u saradnji sa Eurokontrolom pokrenula je inicijativu u regionu", objasnila je ona. Čizmarov kaže da dogovor omogućava da se zemlje povežu i razmenjuju svoja iskustva, zajednički obavljaju treningde i obuku, a da je pri tome glavni cilj da u slučaju nezgoda u vazduhoplovstvu jedni drugima mogu da pristupe u pomoć. Ovu inicijativu ocenjuje kao sjajnu i očekuje da će se osim zemalja regiona priključiti i neke druge. Visoki predstavnik evropske agencije Eurokontrol Adrian Herbart ocenio je da je veoma važno da se objedine resursi u regionu, te da se kroz razmenu iskustava reaguje brže. "Cilj je da se bržim i efektivnijim aktivnostima spasavaju ljudi. Eurokontrol će te ekspertize podeliti sa drugim regionima", najavio je on. Prema njegovim rečima to je instrument za povećanje bezbednosti u regionu, koji mnogi drugi regioni mogu da preslikaju. Žarko Sivčev, savetnik direktora Direkotrata za umrežavanje u Eruokontrolu kaže da Komitet treba da omogući zemljama učesnicama poboljšanje sistema na nacionalnom i regionalnom nivou i pri tome se nada da će zemlje koje danas nisu pristupile Memorandumu iz administrativnih razloga, to učiniti uskoro. "Napravljena je platforma koja omogućava državama da zajedno školuju ljude, razmenjuju iskustva, organizuju vežbe koje treba da dovedu do napretka u oblasti spasavanja", objasnio je Sivčev. Inicijativa je, inače, pokrenuta početkom ove godine i nakon više konferencija pretočena je u konkretan dogovor. "Imamo zajednički cilj a to je izgradnja kapaciteta u oblasti spašavanja ljudskih života. Nadam se da će druge evropske zemlje da se priključe našoj inicijativi", rekla je, prilikom otvaranja skupa Čizmarov. Srbija će iduće godine predsedavati novoosnovanim Komitetom, a danas su Memorandum potpisali predstavnici nadležnih institucija iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Slovenije i Srbije, a kao posmatrači predstavnici Hrvatske i Mađarske.