SRBIJA

NEMA PROMENE EVROPSKOG KURSA

BEOGRAD, 11. oktobar 2016. (Tanjug) - Ostajemo na evropskom putu i nećemo uvoditi sankcije Rusiji, poručio je danas premijer Aleksandar Vučić, povodom dilema u javnosti da će događaji oko Trepče i Telekoma uticati na promenu kursa i politike Srbije. Premijer je, ne ostavljajući dileme u tom pogledu, istakao da je Srbija spremna i na kompromise, ako su i drugi spremni: "Biće kompromisa, jer je važno da idemo napred, da razmišljamo o budućnosti", istakao je Vučić na pres konferenciji u Vladi Srbije. On je rekao da je reč o našoj budućnosti, a ne o tome da se busamo u prsa, jer to neće "isplatiti" penzije i plate, niti doneti nove investicije. "Ako se neko pitao, Srbija ostaje na evropskom putu, to je politika koju sam kandidovao na izborima i nisam lagao kada sam je predložio. Tako da ako mogu da vodim takvu vladu - vodiću je, ako ne - neka je vodi neko drugi", rekao je Vučić . Vučić je poručio da Srbija mora da nastavi da razgovara sa Evropom, mora da nastavi da razgovara sa svima, mora da nastavi svoju ekonomsku politiku.To će, rekao je, dodeti nove investicije. "Digli smo nos iznad vode, ali usta su nam još pod vodom, a neki bi da se bijemo s celim svetom..", rekao je Vučić i dodao: "Tu politiku nećemo da vodimo, ali nećemo ni da dozvolimo da nas gaze", zaključio je premijer.

VLADA PONIŠTILA PRAVNE POSLEDICE AKATA PRIŠTINE O TREPČI

BEOGRAD, 11. oktobar 2016. (Tanjug) - Vlada Srbije donela je danas odluku o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samourpave u Prištini koji se odnose na pravni i faktički položaj Trepče AD, saopštio je premijer Aleksandar Vučić. "Ovakvu odluku smo bili prinuđeni da donesemo jer želimo da Trepča nastavi da radi", rekao je premijer na pres konferenciji. Trepča je od vitalnog zančaja za osptanak severa KiM, istakao je Vučić. On je dodao da je Vlada Srbije prihvatila predlog Kancelarije za Kosovo i Metohiju u najvećem delu. "U Trepči trenutno radi 600 do 1.200 ljudi, a 3.000 je na budzetu. U Trepči imamo dva rudnika, dva na severu koja su otvorena, Belo Brdo i Crnac, oba se većim delom nalaze na teritoriji centralne Srbije", rekao je premijer. Premijer Srbije Aleksandar Vučić upitao je danas zašto su prištinske vlasti donele Zakon o Trepči, poručivši, da ako je namera da se kaže da je Zvečan njihov jer je cela opština nastala na imovini Trepče, to neće biti moguće. „Ne mogu da razumem zašto su to uradili, kao ni one koji su to dopustili. Odluka nema smisla. Kontrolisali su južni deo Mitrovice još od 1999.u potpunosti. Još pre proglašenja nezavisnosti takozvane države Kosovo", kazao je on na konferenciji za štampu posle sednice Vlade Srbije. „U Zvečanu su srpske kuće, tamo nema Albanaca. Nisu vaše i ne mogu biti vaše", poručio je on prištinskim vlastima. Takođe je upitao šta su tom odlukom hteli, mozda da udare još malo na Srbiju pritisnutu sa svih strana, jer, kako konstatuje, drugi smisao to ne bi imalo. Vučić je pojasnio da je bilo mnogo dezinformacija u javnosti u vezi Trepče i srpske imovine, rekavši da se nasmejao na informacije iz Privredne komore da srpska imovina u pokrajini vredi 200 milijardi evra. Takođe je kazao da direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Djurić nije rekao baš sasvim istinit podatak kada je govorio o 51 milion tona rezervi ruda na Kosovu i Metohiji. „Pitanje je da li ima toliko rezervi i ko je kako radio procene, jer nismo radili procene protekle tri decenije. Računajte da je 85 odsto tih rezervi u južnom delu Mitrovice", kazao je on. Premijer je podsetio da je srpska delegacija 25. avgusta 2015. u Briselu potpisala sporazume o formiranju ZSO, energetici, telekomunikacijama i mitrovičkom mostu, ističući da je to za Srbiju "sveto pismo", da nije politička igra, već pokazatelj da stvari hoćemo da sprovedemo u delo. "Ali, ono na čemu smo insistirali i na prvom, ali i na svakom sledećem sastanku u Briselu jeste da razgovaramo o imovini, da ne bismo rešavali jedan problem, a onda se to posle koristilo kao pravilo za ostale probleme", rekao je Vučić. Kako je objasnio, pitanje imovine nikada nije stavljen na dnevni red Briselskog dijaloga, iako je u ostalim pitanjima lako postići dogovor, poput toga da na Gazivodama rade i Srbi i Albanci. "Ali uvek dođemo do pitanja imovine. Hoćete da damo jezero? Nećemo, nemamo pravo i ne možemo da damo i to sam 100 puta rekao i nemojte da nam trpate pitanje imovine", rekao je Vučić. On je poručio da niko ne može da tvrdi da sva imovina pripada takozvanoj državi Kosovo, jer su to zgrade, kako je rekao, koje je Srbija izgradila tokom poslednjih deset godina. "I da neko kaže 'častite nas', nemamo pravo na to. I da hoćemo da da častimo tih 19 zgrada, izgradićemo još 190 drugih. Nemamo problem. Ali problem je što hoće da koriste to pitanje imovine, kako bi tražili Valač, Gazivode i drugo", rekao je premijer. On je istakao da je to problem i da na to Srbija ne može da pristane.

JOKSIMOVIĆEVA I AMBASADOR GRČKE O EVROINTEGRACIJAMA SRBIJE

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović razgovarala je danas o pregovaračkom procesu sa ambasadorom Grčke u Beogradu Elijasom Elijadisom koji je rekao da će Grčka nastaviti da podržava otvaranje poglavlja na osnovu ispunjenosti kriterijuma, ali i političkog značaja i doprinosa Srbije u stabilnosti regiona. Joksimovićeva je istakla značaj kontinuirane podrške Grčke procesu evrointegracija Srbije, kao i principijelne podrške teritorijalnom integritetu Srbije, saopšteno je iz njenog ministarstva. Sagovornici su ocenili da je važno, uprkos svim izazovima s kojima se region i EU suočavaju, zadržati postojeću dinamiku procesa pristupanja, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je takođe ocenjeno da je intenziviranje saradnje u obostranom interesu i da postoji prostor za njeno unapređenje u mnogim oblastima. Govoreći o migrantskoj krizi, Joksimovićeva je istakla da Srbija i dalje zastupa stav o donošenju sveobuhvatnog jedinstvenog rešenja. "Ministarka je rekla da Srbija očekuje da će politička, ali i finansijska podrška iskazana na upravo završenoj konferenciji o Avganistanu, doprineti smanjenju migratornog pritiska na Evropsku uniju, a samim tim i na Srbiju kao tranzitnu zemlju", navedeno je u saopštenju.

JOKSIMOVIĆ I AMBASADORKA SLOVAČKE O PROCESU PREGOVORA S EU

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Beta) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je danas o pregovaračkom procesu s ambasadorkom Slovačke u Srbiji Dagmar Repčekovom koja je izrazila spremnost da se do kraja godine otvori još nekoliko poglavlja. Joksimović je na sastanku rekla da su evropske integracije deo unutrašnje razvojne politike Srbije, saopšteno je iz njenog ministarstva. Ministarka je izrazila očekivanje da, ukoliko su kriterijumi ispunjeni, "poglavlja za koja je Srbija spremna, budu i otvorena". "Joksimović je podvukla da se Vlada Srbije ne bavi samo onim što se danas dešava, već ozbiljnim strateškim planom, gradi pozicije Srbiji i u godinama koje dolaze", navodi se u saopštenju. Ambasadorka Slovačke izrazila je podršku svoje zemlje evropskom putu Srbije i "izrazila nadu i spremnost Slovačke da se tokom njihovog predsedavanja EU, do kraja ove godine, otvori još nekoliko poglavlja sa Srbijom".Joksimović i Repčekova su se saglasile da treba pojačati ekspertsku npodršku i pomoć Slovačke u pogledu korišćenja agrarnih fondova i obuke nlokalnih samouprava za korišćenje evropskih fondova, imajući u vidu nčinjenicu da je Slovačka evropske fondove uspešno koristila za sopstveni razvoj.

PREDLOŽENA DVA PROJEKTA ZA PODRŠKU EU U SARADNjI SRBIJE I RUMUNIJE

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Beta) - Dva projekta vredna 21 milion evra, u sklopu prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, predložena su za finasiranje iz pretpristupnih fondova EU, saopštio je danas kabinet ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović. To je odlučeno na drugom zasedanju Zajedničkog nadzornog odbora Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija u Temišvaru, navodi se u saopštenju. Prvi projekat usmeren je na poboljšanje infrastrukture, kako bi se povećala plovnost kanala Begej, a vrednost tog projekta je 11,7 miliona evra. Drugi projekat predviđa projektovanje i izradu studije izvodljivosti za autoput između Pančeva i Temišvara, a njegova vrednost je 9,3 miliona evra. Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija - Srbija odobrila je Evropska komisija 6. avgusta 2015, a prvi poziv za projekte je objavljen 15. septembra 2015. godine sa budzetom od 50 miliona evra, od kojih je 21 milion izdvojen za strateške projekte. Programom se nastavlja finansiranje projekata u pograničnom području Rumunije i Srbije, kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II), uz podršku EU i vlada dve države.

IOM NAJAVIO DONACIJU EU OD MILION EVRA NAMENjENU MIGRANTIMA

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Beta) -  Direktorka kancelarije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji (IOM) Lidija Marković najavila je danas realizaciju donacije Evropske unije vredne milion evra, namenjene upravljanju migrantskom krizom u Srbiji, kao i donaciju Ambasade Japana koja će unaprediti rad Uprave granične policije. Marković je u razgovoru sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Nebojšom Stefanovićem i regionalnim koordinatorom IOM za zapadni Balkan Djan-Lukom Rokom precizirala da donaciju Vlade Japana čini deset terenskih vozila i tri minibusa za potrebe Uprave granične policije na terenu, navodi se u saopštenju MUP-a. Stefanović je izjavio da će Srbija ostati pouzdan partner na migrantskoj ruti i spremna je da pomogne i uradi sve što je potrebno za očuvanje stabilnosti i odvijanje migratornih tokova u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom i humanitarnim pravom. Na sastanku je ocenjeno da je dosadašnja saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i IOM-a odlična i dogovoreni su dalji koraci u realizaciji projektnih inicijativa. Stefanović je komentarišući situaciju sa iregularnim migrantima u zemljama regiona, kao i u državama na Balkanskoj ruti, ocenio da je neophodno zajedničko rešenje ovog problema koje će zahtevati manje finansijskih sredstava i doprineti većoj bezbednosti i stabilnosti, avedeno je u saopštenju.

KNEŽEVIĆ: SRBIJA NA PUTU PRIVREDNOG PREPORODA, RAST 2,9 ODSTO

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Tanjug) - Ministar privrede Goran Knežević izjavio je danas da je Srbija na putu privrednog preporoda ističući da je prviredni rast trenutno 2,9 odsto i da je suficit u budzetu veći od 300 miliona evra. "Želimo da privredni rast BDP-a bude preko tri procenta i da bude održiv u naredne četiri godine, kako bi uspeli da standard naših građana približimo standardu građana zemalja EU", rekao je Knežević na Konferenciji o malim i srednjim preduzećima, koju organizuje Švajcarsko-srpska trgovinska komora. On je istakao da Srbija ima rast industrijske proizvodnje od pet odsto, kao i da je ohrabrujuće i to što izvoz raste. Knežević je podsetio da je pre dve godine deficit u budzetu iznosio oko dve milijarde evra, dok su sada svi maktroekoomski pokazatelji dobri. "Nezaposlenost je smanjena na 15,2 odsto, a očeujemo da u naredne tri godine bude smanjena na 11 odsto i da to bude održivo u dužem periodu", naglasio je Knežević. "Srbija je na dobrom putu privrednog preporoda", ocenio je Knežević ističući "da Srbija vodi pravilnu ekonomsku politiku i da je širom otvorila vrata investicijama".

GE: SNAŽAN MSP SEKTOR MOŽE DA OBEZBEDI PRIVREDNI RAST SRBIJI

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Tanjug) - Švajcarska želi da ubrza i poveća investicije u Srbiji, koja je veoma atraktivna za investore, kao i da pomogne sektoru malih i srednjih preduzeća da postane kičma srpske privirede, poručili su danas ambasador Švajcarske Filip Ge i predsednica Švajcarsko-srpske trgovinske komore Jane Mikhailova. Ambasador Ge je na konferenciji o malim i srednjim preduzećima, u organizaciji Švajcarsko - srpske trgovinske komore, rekao da je snažan sektor MSP veoma važan za privredni rast bilo koje zemlje. Švajcarski diplomata je na skupu, kome je prisustvovao ministar privrede Goran Knežević, istakao da su mala i srednja preduzeća kičma privrede Švajcarske, s obzirom da čine 99 odsto svih predzeća, kao i da su obezbedila prosperitet srednjem sloju stanovništva. "Veoma važan uslov za razvoj MSP sektora u Srbiji je predvidiv regulatorni okvir za njihovo poslovanje, ali i dobri uslovi finansiranja i inovativnost", rekao je Ge na skupu. On je naglasio da Srbija mora i obrazovni sistem da prilagodi potrebama tržišta rada. "Vlada Srbije je rekla da je jedan od priroteta unapređenje konkurentnosti i reforme, što podrazumeva i jačanje privatnog sektora i posebno malih i srednjih preduzeća", rekao je Ge. On je istakao da će Švajcarska nastaviti da pomaže razvoj MSP sektora u Srbiji, podsetivši da je ekonomska kriza koja je pogodila Srbiju u prethodnih desetak godina dosta loše uticala na MSP sektor, koji je zato veliki potencijal za srpsku privredu. Mikhailova je rekla da je Srbija veoma atraktivna destinacija za investiranja i da Švajcarsko-srpske trgovinske komore želi da poveća investicije u Srbiji. "Želimo da pomognemo jačanje MSP sektora u Srbiji, koji je važan u svakoj ekonomiji, a Švajcarska ima ekspertizu u toj oblasti", rekla je ona ukazujući da su MSP u Švajcarskoj stub ekonomije. Kako ističe, u Švajcarskoj mala i srednja preduzeća učestvuju sa 32 odsto u bruto domaćem proizvodu Švajcarske. Ona je naglasila da MSP može i Srbiji da obezbedi privredni rast. Švajcarsko - srpska trgovinska komora postoji dve i po godine i ima 77 članova, uglavnom švajcarskih investitora u Srbiji.

SRBIJA U NOVEMBRU NA SASTANKU MINISTARA ODBRANE CENTRALNE EVROPE

BEOGRAD, 10. oktobar 2016. (Beta) -  Srbija je pozvana da 7. novembra učestvuje na sastanku ministara odbrane centralne Evrope, na kome će jedna od tema biti migrantska kriza, izjavio je u Beogradu ministar obrane i sporta Austrije Hans Peter Doskocile. On je rekao danas da je na sastanak pozvana i Bugarska i da će jedna od tema biti pružanje podrške zemljama u regionu u suočavanju sa migrantskom krizom. "Razgovaraćemo o tome koje potrebe ima Srbija, koje Bugarska i kako im možemo pomoći. Austrija je krenula tim putem. Mi smo pre 14 dana poslali 75 vojnika i 10 sanitarnih radnika da pruže podršku Mađarskoj, ali ne smemo razmišljati samo o spoljnim granicama Evropske unije", rekao je Doskocile na konferenciji za novinare. Ministarstva odane Srbije i Austrije potpisala su danas i Sporazum o saradnji u oblasti Atomsko-hemijsko-biološke odbrane i dogovorili saradnju Generalštaba i Vojne Akademije. "Jako smo bliski ovom regionu i smatramo da treba da proširimo saradnju sa Srbijom i u drugim oblastima", rekao je Doskocile koji je predvodio austrijsku delegaciju, koja je dva dana boravila u Beogradu. Ministar odbrane Srbije Zoran Djorđević rekao je da odnosi Austrije i Srbije nikada nisu bili bolji i dodao da se Srbija od početka migrantske krize ponaša kao odgovoran partner i da će tako nastaviti da se ponaša.