SRBIJA

DAČIĆ I NjEGODJIŠ O POSETI MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA POLjSKE

BEOGRAD, 26. septembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas sa novoimenovanim ambasadorom Poljske u Beogradu Tomašem Njegođišem o predstojećoj poseti ministra inostranih poslova Poljske Vitolda Vaščikovskog Srbiji. Vaščikovski bi trebalo da boravi u Srbiji 29. i 30. septembra, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Dačić i Njegođiš su ocenili da je saradnja Srbije i Poljske dobra i da predstojeća poseta potvrđuje zainteresovanost obe zemlje za jačom političkom, bezbednosnom, kulturnom i ekonomskom saradnjom. Dačić je zahvalio ambasadoru na kontinuiranoj podršci Poljske procesu evrointegracija Srbije.

DAČIĆ RAZGOVARAO S ALBANSKIM AMBASADOROM

BEOGRAD, 26. septembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ambasador Albanije Iljir Bočka ocenili su da se odnosi dve zemlje odvijaju u dobrom smeru, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova. Dačić i Bočka su naveli da o dobrim odnosima svedoče predstojeće aktivnosti dve vlade, među kojima je najavljena zajednička sednica u Nišu. Dačić je u razgovoru istakao zajedničko delovanje dve zemlje u okviru "Berlinskog procesa", što se pre svega odnosi na realizaciju infrastrukturnih projekata kao što je auto-put Niš-Priština-Drač, početak rada Regionalne kancelarije za saradnju mladih i osnivanje Fonda za Zapadni Balkan.

VUČIĆ ZA REPUBLIKU: ZAUSTAVITI SPIRALU MRŽNjE, SPASITI MIR

RIM, 27. septembar 2016. (Tanjug) - Napetosti koje su se vratile na Zapadni Balkan na najopasnijem su nivou još od kraja ratova iz 90-ih godina prošlog veka, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić za italijansku "Republiku" i istakao da već mesecima na to upozorava i kancelarku Angelu Merkel i premijera Matea Rencija i druge evropske zvaničnike. Rimski dnevnik navodi da "Aleksandar Vučić, mladi liberalni i evropski orijentisani premijer iz Beograda šalje jasna upozorenja dva dana nakon referenduma Srba u Bosni". Na pitanje čime su isprovocirane ove napetosti, Vučić odgovara da ih provocira "svako ko govori u korist integracije u EU, a onda čeka bilo kakvu priliku da susedima postavlja zamke". "Pogledajmo referendumsku Bosnu: bosanski Srbi tvrde da su za EU, a pričaju o Bošnjacima na najgori način, a s druge strane ovi tvrde 'mi smo veliki, bosanski Srbi su glupi'. Prekinimo više sa tim međusobnim neprijateljstvima, u ime budućnosti. Sada je između nas više mržnje nego pre 21 godine. Svuda se oseća", naveo je Vučić. Upitan koliko je velika opasnost po Evropu, srpski premijer je rekao da je "veoma velika". "Rekao sam to sada (predsedniku Republike Srpske Miloradu) Dodiku, Sarajevu, svima. Vremena ponestaje: moramo brzo našim narodima ponuditi svetliju budućnost, inače će ići ka međusobnim sukobima i represalijama. Da bi se zaustavila spirala mržnje i spasao mir potrebna je snažnija ekonomija i dijalog u evropskom duhu", objasio je Vučih. Predsednik srspke vlade je naglasio da nas "sećanje na 1914. podseća kuda mogu da odvedu napetosti na Balkanu". "Potrebno je hitno se smiriti. Kada sam ja pokrenuo fiskalnu konsolidaciju u Beogradu niko nije imao poverenja u to, danas imamo stabilne državne račune, primarni suficit po prvi put, privredni rast je skoro tri odsto. Samo će mir, za koji strahujem, spasti budućnost naše omladine istovremeno privlačeći investicije", naveo je Vučić. On je rekao da je "Tito, iako je bio autoritaran, nama ostavio industrijalizovanu zemlju, proizvođača aviona i automobila, a mi svi iz bivše Jugoslavije smo sve uništili". Na konstataciju novinara "Republike" da Putin podržava bosanske Srbe i pitanje da li se velike sile igraju vatrom na Balkanu, Vučić je odgovorio da "Srbija nastoji da bude suverena i nezavisna". "Niti američka, niti ruska kolonija. Nije lako, mnoge velike sile imaju interese na Balkanu. I mi imamo pravo da delujemo, a da ne potpadnemo pod uticaj Vašingtona, Moskve, i drugih", naveo je srpski premijer. Upitan kako komentariše Hrvatsku, za koju rimski dnevnik navodi da sprečava pregovore Srbije o pridruživanju EU i ponovo vrednuje kolaboracioniste i ratne zločince iz prošlosti, Vučić je rekao da je "nama evropski orijentisanima bolje da se inspirišemo dalekovidom evropskom koherentnošću Angele Merkel". "Kada smo se, nakon izgradnje mađarske ograde i hrvatskih kontrola, mi kao siromašna zemlja došli u situaciju da se bavimo gomilama migranata, neke nacije su želele sankcije protiv Beograda. Merkelova se usprotivila. To nikada nećemo zaboraviti, zahvalnost i sećanje su od presudne važnosti za nas Srbe. Bez kancelarke na Balkanu bi sve bilo mnogo opasnije", kazao je Vučić. On tvrdi da "mnogi, u Nemačkoj i drugde, to ne razumeju". "Želimo najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, miroljubivo nadmetanje Evropljana, a ne mržnje iz prošlosti", naglasio je premijer Srbije. Na konstataciju da je na upozorenja o izazovima po mir (migranti, napetosti...) primio razočaravajući odgovor od (predsednika Evropske komisije Žan-Kloda) Junkera i pitanje šta na to kaže, Vučić je naveo da je "u vezi sa migrantima, pre neki dan u Beču, Merkelova tražila zajednička rešenja, ali uzalud". "Neke zemlje EU i NATO koje primaju novac iz kohezionih fondova ključnih za privredni rast odbijaju migrantske kvote koje su beznačajne u poređenju sa migrantima koje mi ugošćujemo pomažući EU, iako, kao zemlja koja nije članica EU, primamo 20 puta manju pomoć", odgovorio je predsednik srpske vlade. Upitan da li mu je bilo bolno to što je kao neko ko je u prošlosti bio uz (Slobodana) Miloševića, potom priznao da je pogrešio i želeo da okrene novi list zarad evropske Srbije, posle mržnje i zločina viđenih u prošlosti, Vučić je kazao da "jeste" bilo bolno. "Osetio sam da moram da kažem da sam teško pogrešio. To što sam želeo da ponovo pokrenem Srbiju me je nateralo da priznam greške. Biti iskren može dosta da naudi, pogotovo kada je etički imperativ iznaći hrabrosti da se to učini kako bi se krenulo napred. Moj put je delila i nacija, koja je danas uverena da ćemo samo napornim radom, uz duboke reforme, biti u potpunosti moderni Evropljani", rekao je Vučić. On je naveo da "samo hrabrost u preduzimanju bolnih odluka nekad usmeri na pravi put". "Iako ne bi svi u svetu želeli da vide Srbiju koja je jaka i stabilna", ocenio je srpski premijer. Na pitanje kako danas gleda na Miloševića, Vučić je odgovorio da je "time treba da se bave istoričari". "U nekim slučajevima prosuđivan je pogrešno, u drugim slučajevima je bio kriv. Želeo je da uradi nešto, a učinio najgore po sudbinu Srba. Mnogi i dalje žive u prošlosti. Ja u potpunosti priznajem naše krivice, zločine i ponosan što Srbija uči da svede račune sa samom sobom. Zarad mira na Balkanu i u svetu, nadam se da će to učiniti i drugi", naveo je Vučić.

VUČIĆ: NAJVAŽNIJE DA JE REFERENDUM U RS PROTEKAO MIRNO

BEOGRAD, 26. septembar 2016. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je najvažniji rezultat referenduma o Danu Republike Srpske to što je protekao mirno, ocenivši da je važno da se smire tenzije u regionu. Kako je javila Radio-televizija Srbije, Vučić je novinarima u Žagubici kazao da je razgovarao telefonom sa predsednikom RS Miloradom Dodikom i da su se saglasili oko toga da je za ceo region najvažnije da gleda u budućnost. "Ako bilo ko misli da je rešenje u sukobima, mi ne samo da u tome nećemo da učestvujemo, već ćemo oštro da se suprotstavimo, jer za nas su mir i stabilnost osnovni uslovi da bi se videli rezultati našeg rada", rekao je Vučić. Vučić je kazao da je Srbija učinila sve što je mogla "na stabilizaciji prilika" i da će to nastaviti da čini i u narednom periodu. Vučić je danas posetio Žagubicu povodom Dana te opštine. On je posetu počeo obilaskom renovirane spomen-česme oslobodilačkih ratova u naselju Sige, a u selu Milanovac pustio je u rad lokalni vodovod. Vučić je prilikom posete Sigama najavio da će rekonstrukcija puta u dužini od 25 kilometara od Krepoljina do Žagubice početi u februaru iduće godine i da će biti završena do juna. Kako je rekao, put je u lošem stanju, a veoma je važan za Žagubicu zato što je spaja sa ostalim delovima Srbije. "Mi tražimo nove izvore rasta i kako i na koji način najbolje da uložimo novac da bi to ljudi mogli da vide i osete, ali i da bi to podstaklo njihove investicije", rekao je Vučić.

KNEŽEVIĆ: DOŠLO VREME ZA BOLjE EKONOMSKE ODNOSE SRBIJE I AZERBEJDžANA

BEOGRAD, 26. septembar 2016. (Beta) -  Ministar privrede Goran Knežević danas je u razgovoru s ambasadorom Azerbejdzana Eldarom Hasanovim (Eldar Hasanov)u Beogradu istakao da je došlo vreme za bolje ekonomske odnose dve zemlje. Kako je saopštilo Ministarstvo privrede, na sastanku je istaknuto da postoje izuzetni bilateralni odnosi i decenijsko prijateljstvo Srbije i Azerbejdzana. Po oceni Kneževića, saradnja dve zemje može biti unapređena u grinfild investicijama, privatizaciji preostalih preduzeća i aktiviranjem mehanizama javno-privatnog partnerstva. Najavljeno je da će na proleće biti organizovan poslovni forum Srbije i Azerbejdzana koji bi značajno doprineo boljim rezultatima u ekonomskoj saradnji. Ambasador Hasanov je potvrdio da postoji zainteresovanost azerbejdzanskih kompanija za učešće u investicionim projektima u Srbiji i uveren je da će primera dobre ekonomske saradnje biti sve više u budućnosti, kao što je to slučaj sa izgradnjom Koridora 11, navodi se u saopštenju Ministarstva privrede Srbije.

MIŠČEVIĆ: PLAN DA SVA POGLAVLjA BUDU OTVORENA DO 2018.

BEOGRAD, 26. septembar 2016. (Tanjug) - Šefica pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević izjavila je da je plan da sva poglavlja budu otovrena do 2018. godine a da je realno da do kraja ove godine budu otvorena još tri pregovaračka poglavlja - o javnim nabavkama, o nauci i istraživanjima i o obrazovanju, kulturi i mladima. "Naš plan je da upotpunosti budemo spremni i preuzmemo obaveze iz članstva do 2018. godine. To znači sva poglavlja do tada treba da budu otvorena, a jedan značajan broj i zatvorena", rekla je Miščević na tribini "Otvaranje novih poglavlja i naredni koraci u pristupanju EU" održanoj u Pres centru Tanjuga. Ona je dodala da bi bilo idealno da sva poglavlja budu zatvorena do tada, ali da se nije moglo predvideti šta će se dešavati u EU. Miščević kaže da se proces otvaranja pregovaračkih poglavlja mora ubrzati, ali insistira na dobroj pripremi za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja i za izricanje pregovaračkih pozicija. Podseća da su pregovori počeli pre tri godine i da je u tom periodu otvoreno četiri poglavlja, a da će u ovoj godini biti otvoreno pet poglavlja, što je dobar rezultat. Ona kaže da postoji interni plan tima koji se bave pitanjem pregovora, da se dva puta nedeljno proverava dokle se stiglo, te se upućuju na neformalne preglede Briselu. Predstoji, kako kaže,izveštaj za poglavlja 23,24 i 35, ali sve može da padne u vodu ako nema implementacije za poglavlja 23 i 24.

GOLDSTIN: SRBIJA DALA NAJVEĆI DOPRINOS RASTU REGIONA

BEOGRAD, 27. septembar 2016. (Tanjug) - Zemlje Jugoistočne Evrope beleže povećanje rasta i smanjenje visokih stopa nezaposlenosti, a Srbija je, kao najveća ekonomija u regionu, dala najveći doprinos ovakvom trendu, izjavila je danas direktorka Svetske banke (SB) za Jugoistočnu Evropu Elen Goldstin. "Jači rast počinje da utiče i na povećanje zaposlenosti i smanjenje siromaštva u regionu", rekla je Goldstin na predstavljanju desetog po redu redovnog ekonomskog izveštaja SB za Jugoistočnu Evropu u Briselu, koji je putem video linka bio direktno prenošen na konferenciji za novinare u Kancelariji Svetske banke u Beogradu. Goldstin je navela da, iako stopa nezaposlenosti u regionu ostaje i dalje visoka i iznosi oko 25 odsto, pet od šest zemalja u regionu je uspelo ove godine da smanji tu stopu. Posebno je istakla da je Srbija povećala stopu zaposlenosti sa 4,7 odsto u ovoj godini, i da je oborila stopu nezaposlenosti u drugom kvartalu na 15,2 procenta. Prema izveštaju SB, očekuje se da projektovani ekonomski rast u Srbiji, Albaniji, BiH, Kosovu, Makedoniiji i Crnog Gori dostigne 2,7 odsto na nivou regiona u ovoj godini u odnosu na 2,2 odsto, koliko je iznosio 2015. godine. "Srbija koja predstavlja najveću ekonomiju u regionu, podstakla je ovakav rast", izjavila je viši ekonomista Svetske banke i vodeći autor izveštaja Barbara Cunha. Srbija, prema njenim rečima, beleži skok sa 0,7 odsto prošle godine nakon poplava koje su pogodile zemlju 2014. godine, na očekivanih 2,5 odsto ove godine. Svetska banka takođe predviđa trend nastavka umerenog rasta i tokom 2017. godine, pri čemu se za Srbiju predviđa da će on dogodine biti 2,8 odsto, a 2018. godine 3,5 odsto. Očekuje se da će ostale privrede u regionu zadržati rast između 2,8 i 3,6 procenata tokom 2016. godine, sa izuzetkom Makedonije. "Zemlje s jakim reformskim programima imale su povećane investicije, što je postalo solidan motor rasta tokom prve polovine 2016", rekal je Ekaterina Vostroknutova, vodeći ekonomista SB u Beogradu o jedan od autora izveštaja. Ona je istakla da su privatne investicije izuzetno doprinele rastu u Srbiji i Albaniji, i da su i tim zemljama značajno smanjeni fiskalni deficit i javni dug zahvaljujući reformama koje sprovode. Ukazano je, međutim, da prosek smanjenja fiskalnog deficita u regionu sa prošlogodišnjih 3,6 odsto na 3,3 procenta u ovoj godini "maskira" variranja od zemlje do zemlje, s obzirom na to da se javni dug povećao u pojedinim zemljama u kojima su fiskalni računi preopterećeni javnom potrošnjom. U izveštaju se zaključuje da je region nastavio sa rastom uprkos kompleksnom evropskom i globalnom okruženju. Kako bi se održala uzlazna putanja rasta, preporučuje se nastavak sprovođenja reformi kojima bi se održala makroekonomska stabilnost, stimulisalo poslovanje i poboljšala efikasnost privatnog sektora i izgradila otpornost na eksterne šokove.