SRBIJA

DAČIĆ: USPEH REGIONA U EVROINTEGRACIJAMA JEDVA POLOVIČAN

BLED, 6. septembar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas na skupu na Bledu da je u evrointegracijama balkanskih država "uspeh jedva polovičan", ali je entuzijazam za ulazak u Evropsku uniju i dalje značajno visok. Dačić je na Bledskom strateškom forumu rekao da zbog ekonomske i migracione krize, Bregzita i porasta pretnji od terorizma, EU može izgubiti privlačnost, ali i da politika uslovljavanja stvara u javnosti država kandidata utisak neravnopravnog odnosa. On je rekao da za Srbiju članstvo u EU "ostaje jedan od najviših spoljnopolitičkih prioriteta", ali i izrazio nadu da će članice EU uprkos izazovima smoći snagu da "sačuvaju sve prednosti zajedništva". "Ne sme se zaboraviti da je politika proširenja jedna od najuspešnijih politika u istoriji evropskog projekta, kojom je nadahnuta transformacija velikog broja država i proširen prostor slobode i prosperiteta. U tom smislu, pristupanje država Zapadnog Balkana dodatno bi osnažilo evropsku ideju u trenucima kada se ona, u samim članicama, suočava sa izazovima i sumnjama koji zamagljuju njen istorijski značaj", rekao je Dačić. Dačić je rekao da obećanje dato državama regiona Solunskim dokumentom 2003. da će postati punopravne članice EU po ispunjenju uslova uliva nadu da će Brisel prepoznati napore za izgradnju demokratskih društava. On je rekao da su od Solunske agende 2003. samo Slovenija i Hrvatska postale članice, dok su Srbija i Crna Gora počele pristupne pregovore, a Makedonija, iako je dugo godina kandidat za članstvo, još nije, kao ni Albanija, a BiH ima status potencijalnog kandidata."Kada se podvuče crta ispod tih rezultata, može se reći da je uspeh jedva polovičan, ali je potrebno naglasiti da je entuzijazam za članstvo, na strani država kandidata i potencijalnih kandidata, i dalje značajno visok, a mora se i to reći, značajno viši nego na strani mnogih država članica prema politici daljeg proširenja", rekao je Dačić. On je naveo da se "politika uslovljavanja neretko sprovodi bez dovoljno političkog razumevanja, čime se u javnosti država kandidata stvara utisak neravnopravnog odnosa, a postavljeni uslovi izgledaju kao 'pokretna meta'". "Uprkos svim ovim okolnostima, Srbija je nastavila svoj integracioni proces, koju u svojoj krajnjoj liniji treba da omogući njeno punopravno članstvo. Sa druge strane, nismo idealisti. Svesni smo da je EU danas značajno drugačija u političkom i ekonomskom smislu od one EU koja je kreirala Solunsku agendu", rekao je Dačić. Dačić je rekao da se EU, kao porodica naroda koji dele iste ili slične vrednosti, nalazi se na raskrsnici, ali da treba ponovo definisati zajedničke interese koji bi "omogućili da se ovaj veliki mirovni projekat, a on je to u svojoj suštini od samog početka i bio, nastavi i osnaži"."Svedoci smo činjenice da su mnoge proklamovane evropske vrednosti, u poslednje vreme dovedene u pitanje i u pojedinim članicama Unije. Srbija je proteklih godina svojom aktivnom politikom u procesu pomirenja na Zapadnom Balkanu, sprovodeći političke, pravne i ekonomske reforme, jačanjem vladavine prava i institucija, zalaganjem za jačanje dobrosusedske politike, svojim odnosom i reakcijom na migrantsku krizu, nedvosmisleno pokazala da je u potpunosti posvećena evropskim vrednostima, koje doživljava kao civilizacijska dostignuća kojima treba stremiti", rekao je Dačić.

VUČIĆ I VORLIK RAZGOVARALI O ENERGETICI

BEOGRAD, 7. septembar 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić primio je danas glavnog zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Meri Vorlik sa kojom je razgovarao o saradnji i oblasti energetike. Vučić je sa Vorlikovom, zaduženom u Stejt Departmentu u Birou za energetske resurse, razgovarao o potrebi diverzifikacije energetskih izvora sa ciljem da se osigura bezbednost snabdevanja Srbije energentima, kao i o drugim pitanjima od zajedničkog interesa iz oblasti energetike, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

VUČIĆ: AKO TRČIMO SPRINT MOŽDA STIGNEMO ZEMLjE CENTRALNE EVROPE

BEOGRAD, 6. septembar 2016. (Tanjug) - Samo ubrzanim napretkom možemo da stignemo standard zemalja centralne Evrope, za šta će nam biti potrebne decenije, dok u pristizanju nordijskih zemalja možemo samo da se potrudimo da u narednom periodu smanjimo ogromnu razliku između njih i nas, poručio je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je posle sastanka s predstavnicima Nordijske poslovne alijanse rekao da se Srbija danas nalazi pred izborom: "Srbija danas bira svoju budućnost, u narednih 20, 30, 50 godina, kom delu sveta i Evrope želi da pripada, da li želimo da čekamo, da se oslanjamo na socijalnu pomoć, ili ćemo svojim radom da se približimo zemljama centralne Evrope, a da jednog dana, posle mnogo godina zaostajanja, za severnoevropskim zemljama, tu razliku u razvoju počnemo da smanjujemo", rekao je Vučić. Kako je istakao on je za razvoj, što podrazumeva da ćemo u narednih pet-šest uspeti da ostvarimo prosečnu stopu rasta veću od tri odsto, za šta nam je, dodao je, potrebna podrška svih nordijskih zemalja, pre svega u prenošenju znanja, učenju radnih navika. Zato su vaši investitori dobrodošli, poručio je Vučić i dodao da će Srbija u narednom periodu, u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom raditi na nacrtu zakona o elektronskom poslovanju i elektronskim komunikacijama."Naučićemo nešto o e-vladi, olakšavanju elektronskog potpisa...", rekao je Vučić. Premijer je konstatovao da se ipak menjamo jer smo posle 25 godina uspeli da u Srbiju dovedemo Ikeu, istina, kako je rekao, to je naša sramota što je toliko trajalo, kao i to što će Lidl doći tek 2018, a pre 20 godina je bio u zemljama od kojih smo mi nekada davno bili napredniji."Zato samo ubrzanim napretkom možemo da se približimo standardu, ne nordijskih zemalja, one su daleko ispred nas, ali da zemljama centralne Evrope. Biće potrebno nekoliko decenija, ali ako budemo trčali sprint, uspećemo", zaključio je Vučić.

SRBIJI IDE DOBRO, ALI SMO DALEKO OD NORDIJSKIH ZEMALjA

BEOGRAD, 6. septembar 2016. (Tanjug) - Premijer Vučić izjavio je da smo zahvalni što invesitori iz nordijskih zemalja primećuju napredak u našoj zemlji u ekonomskom pogledu i na evropskom putu, da Srbiji ide dobro, ali da je još daleko od nordijskih zemalja. "Srbiji ide dobro, Srbija radi dobro, to nisu dobre želje, to je stvarnost, znamo da bi moglo da bude još bolje, a pri tome ne sanjam. Mislim da je preterano lepo čuti da ćemo jednog dana da se približmo nordijskim zemljama, ali za to je potrebno da prođe još mnogo generacija da im se bar približimo", rekao je Vučić na konferenciji "Nordijski inovativni biznis u Srbiji" u rezidenciji ambasadora Finske. Dokaz tome da Srbija napreduje je i činjenica da danas sa nordijskim partnerima pričamo o generičkim lekovima, a ne o bankrotstvu, istakao je Vučić. On je rekao da mu je drago što i strani investitori i ambasador Finske vide da i Srbi mogu da postignu rezultate, i u tom smislu pomenuo da je konsolidovane javne finansije, da Srbija trenutno nema deficit u budzetu, da je deficit konsolidovane države, kako je naveo, četvorostrukko manji od očekivanog, te da i dalje napredujemo na svetskoj "Duing biznis listi". On je naveo i da su nam, takođe, i dalje problem lokalne samouprave. "One delom loše funkcionišu jer ne postavljaju visoke cileve već se bave dnevnom politikom i time kako će da zaposle nekoga svoga", naveo je Vučić. Uz zahvalnost ambasadoru Finske na tome što primećuje napredak Srbije, Vučić je pomenuo da u Srbiji to baš nije praksa, te da se loše ocene Fiskalnog saveta danima "ne skidaju s naslovnih strana", ali da, s druge strane, kada Fiskalni savet kaže je rezultat izuzetan "postoji bezmalo zavera ćutanja". Naše javne finansije su, međutim, stabilne, što kako je rekao i za investitore iz nordijskih zemalja predstavlja pozitivan znak, jer neće da dolaze u zemlje koje imaju nesiguran poslovni ambijent. Vučić je rekao da su vrata njegovog kabineta i svih ljudi u Srbiji otvorena za investitore iz svih zemalja, posebno iz nordijskih, jer njih karakteriše odgovornost, ozbiljnost i psovećenost u radu. Premijer Srbije je dodao da je za našu zemlju važno da trgovinska razmena sa nordijskim državama raste, da je u prvih pet meseci ove godine to dvocifren procenat, kao i da očekuje veći rast dolaskom novih nordijskih investitora. U vezi s tim Vučić je dodao da Srbija nije idealna zemlja, jer kao društvo imamo mnogo nedostataka, navodeći kao primer raspravu u Skupštini Srbije prilikom izbora nove vlade, o tome ko je za, a ko protiv stranih investicija, ističući da je mislio da je rasprava o tome okončana krajem 18. veka. Dovođenje stranih investicija, dodao je Vučić, Srbiji će da pomgne da povrati preduzetnički duh, radne navike, ali i da se, s obzirom na to da investitori sve više ulažu u centralnu Srbiju, ravnomerno podstiče regionalni razvoj. Vučić je dodao i da Srbija nema nikakve iluzije koliko zaostaje za nordijskim zemljama, i ostalim zemljama severne i centralne Evrope, ali da svoju šansu vidi u dostizanju pojedinih mediteranskih zemalja EU. "Ne kažem da smo na njihovom nivou, ali možemo u narednih deset godina da ih stignemo, pa čak i prestignemo. to je moja želja, jer mislim da je Srbija pokazala da se u nečemu razlikuje od mnogo zemalja, pa i nekih iz EU, od onih koje ni danas nisu u stanju da se izbore sa deficitom", rekao je Vučić. Vučić je poručio i da se kompetitivnost može postići samo većim radom i naporima, a da su priče o blagostanju kada se radi šest sati četiri dana nedeljno "bajke za malu decu". "Svidelo se to nekome ili ne, to je tako", rekao je Vučić. Kada je reč o inovativnim tehnologijama Srbija je spremna da uradi mnogo toga kako bi se unapredio poslovni ambijent, dodao je Vučić, konstatujući da nam nedostaje znanje. "Znamo da smo prilično daleko, i da nam je potrebno još mnogo znanja, i upravo zato govorimo da su promene u obrazovnom sistemu ključ uspeha", rekao je Vučić. On je dodao da Srbija ima problema i sa inovativnim lekovima i generičkim receptima, da je potrebno uraditi mnogo toga, ali da to nije lako u periodu fiskalne konsolidacije. "Negde moramod a vagamo i biramo trenutak u kojem nešto ili određene stvari moramo da preduzmemo", rekao je Vučić. Premijer je konstatovao da su to stvari koje su pred nama, ali da, ukoliko smo došli dotle da ne pričamo više o bankrotstvu, već o generičkim i inovativnim lekovima, a smo ipak napredovali i da je situacija u Srbiji ipak drugačija. On je istakao da je zahvalan na tome što Srbija ima bilateralno dobre odnose sa nordijskim zemljama, i što je imao čast da poseti veći deo tih država, kao i da u našoj zemlji ugosti njihove zvaničnike. Prema njegovim rečima, kada je reč o regionu, uvek će postojati primedbe, ali je naglasio da će Srbija nastaviti i u budućnosti da gleda da se, "ako ne uvek najodgovornije ponaša, onda da se ponaša najmanje neodgovorno". "To mogu da obećam, jer mi želimo auto-put Beograd-Niš-Priština-Drač do 2020. Hoćemo da investiramo tamo na obali, njihove investitore da vidimo u našoj zemlji, da imamo najbolje odnose i sa BiH, sa Crnom Gorom, sa Makedonijom... Sa Hrvatskom menjamo odnos našeg izvoza i uvoza, sve više ide nama u korist, i zato nama najviše odgovaraju dobri i stabilni regionalni odnosi i na tome ćemo raditi i ubuduće", zaključio je Vučić.

DjORDjEVIĆ I ČEPURIN: NAPREDUJU ODNOSI SRBIJE I RUSIJE

BEOGRAD, 6. septembar 2016. (Tanjug) - Opšti i politički odnosi Srbije i Rusije napreduju, čime je intenzivirana i saradnja u oblasti odbrane, ocenili su danas tokom sastanka ministar odbrane Zoran Djorđević i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Na taj način, kako su istakli, u potpunosti su potvrđeni odnosi koje definiše Deklaracija o strateškom partnerstvu. Djorđević je zahvalio na pomoći koju Rusija pruža Srbiji u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na prostoru KiM, kao i na podršci našim naporima da ostvarimo punopravno članstvo u EU kao spoljno-politički prioritet, uz istovremene odlične odnose sa svim partnerima i na Istoku i na Zapadu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, Djorđević i Čepurin su razgovarali o različitim oblastima odbrambene saradnje dveju zemalja, a na sastanku je bilo reči i o predstojećim zajedničkim vojnim vežbama i vojnim aspektima posete premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji. Razgovaralo se i o učešću delegacije Ministarstva odbrane i VS na Međunarodnom vojno-tehničkom forumu "Armija 2016" u Kubinku, što će znatno ubrzati projekte u oblasti vojno-tehničke saradnje u narednom periodu.

STEFANOVIĆ, KIF: USPEŠNA SARADNjA POLICIJA DVE ZEMLjE

BEOGRAD, 6. septembar 2016. (Tanjug) - Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ambasador Velike Britanije Denis Kif razgovarali su danas o unapređenju saradnje u oblasti borbe protiv terorizma, prekograničnog kriminala i ilegalne trgovine cigaretama.Stefanović i Kif su ocenili da je dosadašnja saradnja veoma uspešna.Oni su razgovarali i o razmeni iskustava dveju policija u oblasti obuka pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

DjURIĆ I TANASKOVIĆ O IZLOŽBI O KIM U PARIZU

PARIZ, 7. septembar 2016. - Direktor Kancelarije za KiM Marko Djurić izjavio je sinoć da je izložba "Kosovo i Metohija - 10 koraka" koju je Vlada Srbije organizovala u Parizu, uzburkala duhove u kulturnom životu i na kulturnoj sceni Francuske i Pariza.To će doprineti naporima Srbije da traži novo razumevanje i kod onih država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, rekao je Djurić Tanjugu posle otvaranje izložbe u Srpskom kulturnom centru u Parizu. "Otvaranju ove izložbe prisustvovalo je gotovo 40 ambasadora pri Unesku i predstavnika država. Veliko interesovanje je i u medijima, publicitet je ozbiljan, što govori o tome da je Francuska i te kako zainteresovana za hrišćansko kulturno-istorijsko nasleđe na KiM i da u svetlu savremenih dešavanja imamo prostora da tražimo novo razumevanje i kod onih država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", rekao je Djurić. On je istakao da sve to ukazuje da itekako ima razloga da se u centru gde se donose odluke od značaja za srpski opstanak u Unesku i za očuvanje srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa borimo za to da što više ljudi koji donose odluke, ali i najšira moguća javnost, bude upoznata sa onim što je bit i srž srpske istorije, kulture i identiteta. "Ako kažemo da su ovde izloženi i plašt svetog kneza Lazara i njegov vladarski pečat i prsten, da su izložene nošnje koje su naše plemkinje i gospođe nosile u 12. i 13. veku, da su na interaktivan i trodimenzionalan način prikazane naše crkve i manastiri i naša istorija kroz vekove", rekao je Djurić. "Reći ću i jedan ekskluzivitet - jedna poznata svetska kompanija reklamira svoju multimedijalnu opremu dajući je na korišćenje na ovoj izložbi", kazao je on. Djurić je ocenio da će veliko interesovanje koje vlada za večeras otvorenu izložbu "doprineti da se naša narod, naša zemlja, naša kultura, probije tamo gde mora da bude poznata, gde se donose odluke". "Ovo nije poslednji korak ove vrste koju ćemo preduzeti, našu borbu smo doneli ovde u srce Evrope, našu borbu za KiM nosićemo širom sveta sve dok ne budemo potpuno upoznali sve one koje treba da upoznamo sa time kakvo istorijsko, moralno, kulturno pravo i svako drugo pravo polažemo na kolevku naše civilizacije, a to je KIM", rekao je Djurić Tanjugu. Djurić je otvorio izložbu "Kosovo i Metohija - 10 koraka", poručivši da ona u najboljem svetlu pokazuje prirodu i vrednost srpskog nasleđa na KiM. On je brojne ambasadore pri Unesku koji su prisustvovali otvaranju izložbe pozvao da nastave da poštuju univerzalne principe na koje se Srbija poziva, a koji štite i sve države od slične sudbine i napada na njihovu kulturnu baštinu. Djurić je podsetio da je srpsko kulturno nasleđe na KiM proteklih decenija bilo meta brojnih napada, a da je najstrašnija epizoda bio martovski pogrom 2004. godine. "Naša pravoslavna crkva, država i prijatelji u međunarodnoj zajednici istrajavaju u odbrani naših spomenika. Unesko, i članstvo celovite Srbije u njemu, jedina je garancija da će to nasleđe, koje je u suštini hrišćansko, ali i univerzalno, biti zaštićeno i sačuvano za buduće generacije", rekao je Djurić. On je istakao da je sudbinu svog kulturnog nasleđa na KiM delio i sav tamošnji srpski narod, a da razmere te patnje ilustruje činjenica da je od preko 350.000 Srba koji su živeli na KiM do 1999. godine, više od 247.000 i dalje raseljeno, kao što je i dalje raseljeno i 50.000 Srba koji su pre rata živeli u Prištini. "Uprkos ovom strašnom etničkom čišćenju, naše kulturno nasleđe i dalje opstaje u teškim okolnostima", naglasio je Djurić. Gostima, među kojima su bili ambasadori oko 40 država koje imaju glas u Unesku, obratili su se i i ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković i direktorka Kulturnog centra Srbije u Parizu Slavica Petrović. Kako bi savremenom posetiocu tematiku kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji približili na prijemčiv i upečatljiv način Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije i Opština Zvečan osmislili su postavku kojom se kroz najmodernije umetničko-tehničke metode posmatraču predstavlja razvoj kulture Kosova i Metohije od perioda antike do 20. veka. Izložba, osim kroz kulturnu tradiciju, posmatrače vodi kroz političku istoriju te oblasti, a primenom najsavremenijih multimedijalnih muzeoloških tehnika i odabirom eksponata približiće temu hrišćanskog i srpskog nasleđa na KiM najširoj inostranoj publici. Izložba na jednom mestu objedinjuje opsežan pisani materijal, čiji su autori naši stručnjaci iz oblasti istorije, istorije umetnosti i arheologije, fotografije i eksponate ustupljene od strane brojnih srpskih institucija kulture kao i najmoderniju tehnologiju koja posetiocima omogućava interakciju sa sadržajem, dočarava veliko bogatstvo južne pokrajne i daje uvid u geopolitičku, sociološku i religijsku situaciju na teritoriji Kosova i Metohije. Tanasković je ocenio da je veliko interesovanje za izložbu "Kosovo i Metohija - 10 koraka" u Parizu pokazalo da, ako se dobro organizujemo, onda će nam biti svejedno kako će se ponašati "oni koji pokušavaju da dokažu KiM nije srpska zemlja". Tanasković je za Tanjug rekao da je otvaranje izložbe u Kulturnom centru Srbije u Parizu pokazalo "nešto što mislim da bi moralo biti veoma značajno kao orijentacija za naš budući rad u borbi za interese koje Srbija legitimno zastupa u vezi sa KiM". Pre svega, smatra Tanasković, pokazalo se kako jedna dobro osmišljena i moderno realizovana izložba sa kvalitetnim kulturnim sadržajem može u Parizu da okupi veliki broj ljudi. Među njima, napomenuo je, bilo je predstavnika država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i onih koji su prošle godine glasali za prijem Kosova u Unesko. "Interesovanje je, dakle, probuđeno, a mi moramo to interesovanje pratiti odgovarajućim sistematskim i dobro osmišljenim radom, kao što je večerašnja izložba", rekao je Tanasković. Oni koji, kako je naglasio, pokušavaju da nam otmu Kosovo takvu izložbu ili neku sličnu kulturnu manifestaciju nikada ne mogu prirediti, jer nemaju čime. "Oni mogu koristiti razne druge epifenomene kao što je jedna olimpijska medalja, nerešen rezultat u fudbalu ili kanonizacija Majke Tereze, koja sa savremenim Kosovom nema nikakve veze kako bi uz orkestraciju u međunarodnoj zajednici dizali rejting te kvazidržave Kosovo i stalno držali visoku temperaturu da bi joj se pomoglo u međunarodnoj afirmaciji", ocenio je ambasador. Oni međutim, naglasio je, ne mogu ovakvu izložbu da pripreme, a mi moramo da to radimo "više i bolje". "Zato smatram da je pouka sa ovog otvaranja, koje je bilo nezabeleženo u pogledu interesovanja u Parizu, to da je pravi put da se u zemlji dobro organizujemo da bismo mogli da se na pravi način predstavimo u inostranstvu. Onda će nam biti svejedno kako će se ponašati oni koji pokušavaju da dokažu da KiM nije srpska zemlja i da pripada njima, kao i svi njihovi pomagači i pokrovitelji", zaključio je Tanasković.